Osnovi programiranja i programski jezici

simulirati ni sa složenim strategijama traženja. Programi se nisu mogli
približiti intuiciji stručnjaka. Složene sisteme je bilo lakše savladati, ako
se prezentuje sam zadatak, i dobro struktuirano se prikaže znanje o
koracima za njegovo rešavanje. Aktiviranje potrebnog dela programa
vrši se jednostavnim mehanizmom zavisnim od problema.
• u periodu od 1971 do 1980, pojavljuju se sistemi na bazi znanja
("knowledge based") koji zahtevaju drugačiji pristup organizacije
programa. Odvaja se deo sa bazom znanja stručnjaka odredjenog
domena, od mehanizma koji to aktivira u zavisnosti od ukazane
situacije. Većina tih sistema pruža prijatan rad i komunikaciju sa
korisnicima, koji nisu specijalisti računarske tehnike. Bilo ko može
pratiti rad sistema, a na zahtev korisnika sistem daje obrazloženje za
izvršena pravila, i to na jeziku koji
• je bliže čoveku. Ove komponente sistema zajedno sa delom za
popunjavanje baze znanja i za njeno održavanje dobro služe kao okvirni
sistemi, kao prazne školjke (shell). Poznati sistemi za osnovu
prezentaciju znanja su MYCIN, HERSAY II, a za osnovu tehnologije
znanja su EMYCIN, GUIDON.
• u periodu od 1981 do 1990, pojavljuju se na tržištu i primenjuju se
hardveri za VI, i softveri za obradu govornog jezika, prepoznavanje i
generisanje glasa, mašinsko vidjenje, mašinsko učenje i neuralne mreže.
• od 1991, javljaju se računarski sistemi 5. i 6. generacije. U Japanu su
radili na 5. generaciji, na principu logičke obrade (PROLOG). 6-ta
generacija računarskih sistema se gradi na principu neuralne mreže.
One su dinamički sistemi sa velikom paralelnošću, sa kojima je moguće
u većoj meri se približiti čovekovu inteligentnu obradu informacija.
Računari 6-te generacije građeni su na bazi pozitivnih dostignuća svih
prethodnih generacija računara.
Od 1989 tehnologija zasnovana na principu baze znanja razvija se u dva pravca:
• tehnologija na bazi znanja čvršće se integriše sa
• tradicionalnim tehnikama, kao što su baze podataka, i sa novijim
tehnikama, kao što je hipertekst i razne tehnike VI,
• umesto razvoja sredstva za opštu namenu, razvijaju se i uvode sredstva
koja su orijentisana prema primeni, tj. prema tipu problema.
POJAM VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
Pojam veštačke inteligencije uveo je John McCarthy 1956 godine. Tako je nazvao
svoja istraživanja. Iako naziv nije najpogodniji on je ipak i dan danas u upotrebi. Ova
nauka pod inteligencijom podrazumeva one principe inteligentnog ponašanja, u koje
spada sposobnost komunikacije, razvoja, prilagođavanja, osetljivost prema
problemima, sposobnost rešavanja problema, ciljno orijentisana delatnost, samostalni
izbor cilja. Ovi pojmovi nam ukazuju, da se tu ne radi o takvoj inteligenciji, o kojoj se
govori u slučaju čoveka ili životinje. U slučaju životinje podrazumeva se još i stvaranje
unutrašnje slike o svetu, manipulacija sa tim simbolima koji stvaraju tu sliku, preko
njih se manifestuje težnja da se promeni "svet", sposobnost za prilagodjavanje i učenje,
koja pretpostavlja predstavu prošlosti i budućnosti, komunikaciju putem simbola, i
podrazumeva se njihovo zajedničko prisustvo, i dodaje se još i "namera", kao i pojam
99