Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici Osnovi programiranja i programski jezici
JEDNOSTAVNI i8086 ASEMBLERSKI PROGRAMI Ako kreiramo u DOS-u jedan poddirektorijum sa nazivom ASS i radimo u ovom direktorijumu, onda pomoću jedne poznate DOS naredbe možemo u mašinskom kodu napisati program za ispisivanje bilo kojeg karaktera na monitor (ekran) računara. Iz DOS-a znamo, da svaki fajl pored naziva (ime fajla) ima i jednu ekstenziju, iz koje ekstenzije neki programi prepoznaju tip fajla. Na primer, *.pas je Pascal program, *.C je C program itd. Izvršni programi su (koji mogu odmah raditi): • *.exe i • *.com. Upisivanjem: copy con prvi.exe ENTER DOS (disk operativni sistem): Operativni sistem koji upravlja prenosom podataka od računara ka disk-jedinici i obratno. DOS je uvek sastavni deo softvera računara. Direktorijum (katalog): Spisak svih datoteka koje se nalaze na jednom nosiocu podataka sa direktnim pristupom (disketa, tvrdi disk, CD-ROM, drugi računar u mreži). Operativni sistem upravlja katalogom jednog nosioca podataka preko sistema za upravljanje datotekama. DOS naredbe kopiramo sa konzole (tastature) brojeve (mašinske instrukcije) direktno u prvi.exe fajl, koji fajl će biti snimljen na HD (Hard Disk – tvrdi disk) u radni direktorijum. Brojevi programa su sledeći: 180, 2, 178, 49, 205, 33, 205, 32. Upisivanje svakog broja je pomoću ALT tastera i broja, a na kraju posle otpuštanja tastera na ekranu će se pojaviti ASCII karakter broja, koji karakter ponekad ima čudan izgled. Posle upisivanja zednjeg broja sa CTRL Z znakom izlazimo iz copy programa, a istovremeno će i fajl biti snimljen u radni direktorijum. Sa dir DOS naredbom možemo izlistati sadržaj radnog direktorijuma, gde će se pojaviti prvi.exe fajl. Jednostavno će izvršiti računar program, ako ukucamo prvi.exe ENTER. Ako smo sve ispravno radili, na monitoru će biti ispisan broj 1. Moramo biti veoma oprezni kod programiranja u mašinskom kodu, jer već i greška od 1 bita može da blokira računarski sistem, ili će prouzrokovati nepoželjene akcije računara. Na slici 13. je listing istog programa, ali sad pored brojeva su i mnemonički kodovi naznačeni, odnosno nazivi registara. Kod programiranja u mašinskom kodu, a isto i u asembler programiranju najčešće koristimo heksadecimalni kodni sistem za brojeve. Ako preračunavamo 180d u heksadecimalni oblik, dobćemo B4h, 2d u heksadecimalni 02h itd. Slovo na kraju je oznaka za brojni sistem: • b – binarni, • d – decimalni i 76
• h – heksadecimalni. Slika 13.: Ispisivanje broja 1 na monitor računara PROGRAMSKI PAKET DEBUG Operativni sistem DOS IBM PC računara sadrži jedan ugrađeni programski paket za razvoj programa u asembleru. Program možemo pokrenuti sa ukucivanjem DEBUG naziva, nakon čega na monitoru će se pojaviti ‘-’ PROMPT (znak spremnosti). Ovde možemo ukucati naredbe (jedno slovo). Ako kucamo ‘?’ upitnik, dobićemo listu sa postojećim naredbama i eventualnim parametrima. Naredba ‘a’ je za aktiviranje veoma jednostavnog asemblera, u kojoj opciji DEBUG šalje na ekran segmentnu adresu i ofset adresu operativne memorije, odnosno mesto programa u memoriji. Pored ove adrese možemo ukucati naredbe mikroprocesora i8086 u mnemoničkom kodu i operande, koji mogu biti registri procesora, ili brojevi, a brojeve isključivo u heksadecimalnom obliku (bez h sufiksa). Pošto ne možemo raditi sa simboličnim adresama i promenljivama, ovaj asembler nije pravi asembler (prevodilac). Prelazak na sledeći asemblerski red je sa ENTER tasterom, gde opet možemo u mnemoničkom kodu zadati naredbu. Postupak nastavimo do zadnje operacije, a na kraju programa sa CTRL C znakom, napušta sistem asemblera i ponovo je u DEBUG modu. Valja napomenuti, da kod upisivanja mašinskih kodova pomoću copy naredbe DOS operativni sistem šalje program na tvrdi disk, dok upisivanje preko DEBUG-a je praktično asembliranje, a prevedeni program će biti direktno upisan u operativnu memoriju, a pošto je izvršni kod, može momentalno da radi. Prethodno napisani postupak je na Slici 14. Slika 14.: Upisivanje programa pomoću ‘a’ (asembliranje opcije DEBUG-a u operativnu memoriju i izvršenje programa sa ‘g' naredbom 77
- Page 26 and 27: PRINT Štampa tekstualnu datoteku d
- Page 28 and 29: • virtuelni memorijski sistem,
- Page 30 and 31: UNIX OPERATIVNI SISTEM Operativni s
- Page 32 and 33: oliver% (primer prompta) Kod Bourn
- Page 34 and 35: Slika 5.: Izgled jednog UNIX datote
- Page 36 and 37: Slika 6.: Primeri za apsolutni i re
- Page 38 and 39: oliver% Dodamo li naredbi ls opciju
- Page 40 and 41: • g-grupa, • o-ostali i • a-s
- Page 42 and 43: namenjena spajanju datoteka. Takođ
- Page 44 and 45: Kao što smo mogli preusmeravati st
- Page 46 and 47: n :[%]s/str1/str2/[g] ponovi pretra
- Page 48 and 49: TRAŽENJE DATOTEKE Ponekad kada ima
- Page 50 and 51: Također ovde imamo ime trenutno ak
- Page 52 and 53: [Connection established^G^G^G] Ta i
- Page 54 and 55: Izaberimo opciju C COMPOSE MESSAGE
- Page 56 and 57: Pogledajmo ukratko koje naredbe raz
- Page 58 and 59: inary bye cd close get udaljena-dat
- Page 60 and 61: POJAM SOFTVERA UVOD Realizacijom, n
- Page 62 and 63: ASEMBLER Zbog nepreglednosti progra
- Page 64 and 65: INSTRUKCIJE RAČUNARA S opšteg sta
- Page 66 and 67: Instrukcije možemo još svrstati u
- Page 68 and 69: Slika 9. : Funkcionalna blokšema m
- Page 70 and 71: izuzev onih koji se koriste registr
- Page 72 and 73: TEHNIKA PISANJA PROGRAMA NA ASEMBLE
- Page 74 and 75: ZAPIS UNOŠENJE PROGRAMA U MNEMONI
- Page 78 and 79: Na slici 164C je adresa kod segment
- Page 80 and 81: izlistamo program, potražimo red,
- Page 82 and 83: STRUKTURA *.exe I *.com IZVRŠNIH P
- Page 84 and 85: o Ako postoji greška, sa editorom
- Page 86 and 87: mov es,ax ;************************
- Page 88 and 89: istrukcije su veome slične instruk
- Page 90 and 91: ali se ne može zasebno izvršiti.
- Page 92 and 93: mov es:[di-12],ax ;****************
- Page 94 and 95: ;**********************************
- Page 96 and 97: CHOICE:db "PRVI",0 db "DRUGI",0 db
- Page 98 and 99: Krajem drugog svetskog rata, engles
- Page 100 and 101: "osećaj", a kod čoveka još i sam
- Page 102 and 103: simuliranja ponašanja čoveka-eksp
- Page 104 and 105: verovatne procene, prognostički si
- Page 106 and 107: znanja s podacima. Ugrađene strate
- Page 108 and 109: koje daje čovek-ekspert. Predstavl
- Page 110 and 111: Neke tehnike sticanja znanja za ES,
- Page 112 and 113: obeleženog usmerenog grafa. Svako
- Page 114 and 115: Tabela 15.: Tabela odlučivanja 1 2
- Page 116 and 117: Za razliku od proceduralnih jezika,
- Page 118 and 119: Ne_pije(petar). Vozac_autobusa(dusa
- Page 120 and 121: SINTAKSA I SEMANTIKA PROLOGA Abeced
- Page 122 and 123: * */ /* GLAVNI GRADOVI */ /* */ /**
- Page 124 and 125: Lista (a, lista (c, prazno)). LISTA
• h – heksadecimalni.<br />
Slika 13.: Ispisivanje broja 1 na monitor računara<br />
PROGRAMSKI PAKET DEBUG<br />
Operativni sistem DOS IBM PC računara sadrži jedan ugrađeni <strong>programski</strong> paket za<br />
razvoj programa u asembleru. Program možemo pokrenuti sa ukucivanjem DEBUG<br />
naziva, nakon čega na monitoru će se pojaviti ‘-’ PROMPT (znak spremnosti). Ovde<br />
možemo ukucati naredbe (jedno slovo). Ako kucamo ‘?’ upitnik, dobićemo listu sa<br />
postojećim naredbama i eventualnim parametrima.<br />
Naredba ‘a’ je za aktiviranje veoma jednostavnog asemblera, u kojoj opciji DEBUG<br />
šalje na ekran segmentnu adresu i ofset adresu operativne memorije, odnosno mesto<br />
programa u memoriji. Pored ove adrese možemo ukucati naredbe mikroprocesora<br />
i8086 u mnemoničkom kodu i operande, koji mogu biti registri procesora, ili brojevi, a<br />
brojeve isključivo u heksadecimalnom obliku (bez h sufiksa). Pošto ne možemo raditi<br />
sa simboličnim adresama i promenljivama, ovaj asembler nije pravi asembler<br />
(prevodilac). Prelazak na sledeći asemblerski red je sa ENTER tasterom, gde opet<br />
možemo u mnemoničkom kodu zadati naredbu. Postupak nastavimo do zadnje<br />
operacije, a na kraju programa sa CTRL C znakom, napušta sistem asemblera i<br />
ponovo je u DEBUG modu.<br />
Valja napomenuti, da kod upisivanja mašinskih kodova pomoću copy naredbe DOS<br />
operativni sistem šalje program na tvrdi disk, dok upisivanje preko DEBUG-a je<br />
praktično asembliranje, a prevedeni program će biti direktno upisan u operativnu<br />
memoriju, a pošto je izvršni kod, može momentalno da radi.<br />
Prethodno napisani postupak je na Slici 14.<br />
Slika 14.: Upisivanje programa pomoću ‘a’<br />
(asembliranje opcije DEBUG-a u operativnu<br />
memoriju i izvršenje programa sa ‘g'<br />
naredbom<br />
77
Change language