Osnovi programiranja i programski jezici

JEDNOSTAVNI i8086 ASEMBLERSKI PROGRAMI
Ako kreiramo u DOS-u jedan poddirektorijum sa
nazivom ASS i radimo u ovom direktorijumu,
onda pomoću jedne poznate DOS naredbe
možemo u mašinskom kodu napisati program za
ispisivanje bilo kojeg karaktera na monitor
(ekran) računara. Iz DOS-a znamo, da svaki fajl
pored naziva (ime fajla) ima i jednu ekstenziju, iz
koje ekstenzije neki programi prepoznaju tip fajla.
Na primer, *.pas je Pascal program, *.C je C
program itd. Izvršni programi su (koji mogu
odmah raditi):
• *.exe i
• *.com.
Upisivanjem:
copy con prvi.exe ENTER
DOS (disk operativni sistem):
Operativni sistem koji upravlja
prenosom podataka od računara ka
disk-jedinici i obratno. DOS je uvek
sastavni deo softvera računara.
Direktorijum (katalog): Spisak
svih datoteka koje se nalaze na
jednom nosiocu podataka sa
direktnim pristupom (disketa, tvrdi
disk, CD-ROM, drugi računar u
mreži). Operativni sistem upravlja
katalogom jednog nosioca podataka
preko sistema za upravljanje
datotekama.
DOS naredbe kopiramo sa konzole (tastature) brojeve (mašinske instrukcije) direktno
u prvi.exe fajl, koji fajl će biti snimljen na HD (Hard Disk – tvrdi disk) u radni
direktorijum.
Brojevi programa su sledeći:
180, 2, 178, 49, 205, 33, 205, 32.
Upisivanje svakog broja je pomoću ALT tastera i broja, a na kraju posle otpuštanja
tastera na ekranu će se pojaviti ASCII karakter broja, koji karakter ponekad ima čudan
izgled. Posle upisivanja zednjeg broja sa CTRL Z znakom izlazimo iz copy programa,
a istovremeno će i fajl biti snimljen u radni direktorijum.
Sa dir DOS naredbom možemo izlistati sadržaj radnog direktorijuma, gde će se
pojaviti prvi.exe fajl. Jednostavno će izvršiti računar program, ako ukucamo prvi.exe
ENTER. Ako smo sve ispravno radili, na monitoru će biti ispisan broj 1.
Moramo biti veoma oprezni kod programiranja u mašinskom kodu, jer već i greška od
1 bita može da blokira računarski sistem, ili će prouzrokovati nepoželjene akcije
računara.
Na slici 13. je listing istog programa, ali sad pored brojeva su i mnemonički kodovi
naznačeni, odnosno nazivi registara. Kod programiranja u mašinskom kodu, a isto i u
asembler programiranju najčešće koristimo heksadecimalni kodni sistem za brojeve.
Ako preračunavamo 180d u heksadecimalni oblik, dobćemo B4h, 2d u heksadecimalni
02h itd. Slovo na kraju je oznaka za brojni sistem:
• b – binarni,
• d – decimalni i
76