Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici Osnovi programiranja i programski jezici
ASEMBLER Zbog nepreglednosti programa napisanih mašinskim instrukcijama, uvodi se skraćeni način njihovog pisanja, tzv. mnemonički (simbolički) ili asemblerski kod, kratko asembler. Mnemonički kod (simbolički kod): Ovaj atribut se dodeljuje pojmovima, koji služe kao podrška ljudskom pamćenju. Na primer, u većini asemblera, operacija sabiranja se obeležava simbolom ADD (engleski: sabiranje). Time programer odmah zna o kojoj je operaciji reč. Osim operacija, i podaci mogu imati simbolička imena (simboličko adresiranje). Da bi se savladala tehnika programiranja na nivou asemblera, potrebno je poznavati unutrašnju logiku računara, pa učenje osnova ovakvoga programiranja traje nešto duže, a programi napisani na ovaj način nisu ni pregledni ni jednostavni za korigovanje. Jedina prednost im je brzo izvođenje, jer se u mašini izvode direktno. VIŠI PROGRAMSKI JEZICI Programiranje računara pomoću asemblera ima i jedan veliki nedostatak. Univerzalnost (nezavisnost od tipa računara na kome se radi), pa i atraktivnost rada nije takva da bi se računarima obezbedilo široko tržište i veliki broj korisnika. Te činjenice su bili svesni i veliki proizvođači računara, pa su u borbi za bolji plasman odvajali velika sredstva za istraživanje metoda za jednostavnije i korisniku “bliže” programiranje. Kao rezultat tih istraživanja krajem pedesetih godina pojavio se prvi viši programski jezik kojim je bilo omogućeno programiranje nezavisno od tipa računara. Programski jezik je bio namenjen za opštu upotrebu, i to, pre svega, za inženjerskotehničke probleme. Ideja na kojoj je baziran viši programski jezik je veoma jednostavna. Ako već u računaru postoji operativna memorija u kojoj se mogu pamtiti podaci ili instrukcije, zašto ne iskoristiti tu osobinu memorije i popamtiti, na primer niz asemblerskih instrukcija kojima se sabiraju, množe, oduzimaju brojevi, računaju logaritmi itd. Skup instrukcija: Skup svih instrukcija jednog računara (mašinski jezik), odnosno naredbi jednog programskog jezika. Izvorni program: Program napisan na nekom simboličkom ili višem programskom jeziku. Karakteristika izvornog programa je da se on ne može direktno izvršiti na računaru, već se pre toga mora prevesti u objektni program korišćenjem odgovarajućeg prevodioca. Programski jezik na kome je izvorni program napisan nazivamo izvorni programski jezik. Većina proizvođača ne isporučuje svoje izvorne programe korisnicima, već samo odgovarajuće izvršne programe. Svi ti “skupovi” instrukcija “pamte” se pod pogodnim imenima i mi samo, pozivajući se na ta imena (skup instrukcija jezika), pišemo program, odnosno određujemo tok računarskih i logičkih operacija u računaru. Tako se program napisan na 62
višemprogramskom jeziku prvo u mašini “prevede” objektni kod pa na mašinski jezik i tek onda, kada ga mašina razume, znači ako nema grešaka, on se izvršava. Objektni program: Rezultat prevođenja jednog izvornog programa korišćenjem asemblera ili nekog prevodioca. Objektni program je predstavljen nizom mašinskih instrukcija. Neke objektne programe je moguće odmah izvršiti, dok se drugi, pre izvršenja, moraju povezati sa drugim objektnim programima. OBJEKTNO ORIJENTISANI JEZICI Izvršni program: Oblik programa koji omogućuje njegovo direktno izvršenje na jednom računaru. Objektno orijentisana arhitektura je arhitektura u kojoj je sve predstavljeno kao objekat (procesi, tekst, U/I-operacije itd.). Objekti su srukture podataka u memoriji kojima manipuliše celokupan sistem (hardver i softver), oni daju visokorazinski opis koji uzima u obzir visokorazinski korisnički interfejs. Objekti imaju razne deskriptore – imena, ukazivače i obeležja. Ovi deskriptori takođe sadrže informaciju o tipu objekta i opis mogućnosti datog objekta. Sistemi objektivne arhitekture se mogu smatrati proširenjem ili generalizacijom sistema kvalifikativne arhitekture, pa se i na njima mogu temeljiti zaštita i računarska bezbednost. Objektno orijentisani programski jezik je programski jezik za objektno orijentisani programski sistem. U jednom takvom sistemu se koncept procedure i podataka, realizovan u konvencionalnim programskim sistemima, zamenjuje konceptima objekata i poruka: objekt predstavlja pakovanje informacija i opis za njihovu manipulaciju, a poruka je specifikacija jedne od manipulacija objektom. Za razliku od procedura koje opisuju kako se izvodi manipulacija, poruka specifikuje šta pošiljalac želi da se uradi, a primalac određuje šta je se tačno dogoditi. 63
- Page 12 and 13: funkcionalne mogućnosti i koristi
- Page 14 and 15: Kod većine savremenih operativnih
- Page 16 and 17: podacima, manipulaciju datotekama i
- Page 18 and 19: RESETOVANJE SISTEMA o Prvi deo je s
- Page 20 and 21: IME.EXT Ime datoteke uglavnom opisu
- Page 22 and 23: podizanje sistema i uređenja okru
- Page 24 and 25: Y Isključuje poruke za potvrđivan
- Page 26 and 27: PRINT Štampa tekstualnu datoteku d
- Page 28 and 29: • virtuelni memorijski sistem,
- Page 30 and 31: UNIX OPERATIVNI SISTEM Operativni s
- Page 32 and 33: oliver% (primer prompta) Kod Bourn
- Page 34 and 35: Slika 5.: Izgled jednog UNIX datote
- Page 36 and 37: Slika 6.: Primeri za apsolutni i re
- Page 38 and 39: oliver% Dodamo li naredbi ls opciju
- Page 40 and 41: • g-grupa, • o-ostali i • a-s
- Page 42 and 43: namenjena spajanju datoteka. Takođ
- Page 44 and 45: Kao što smo mogli preusmeravati st
- Page 46 and 47: n :[%]s/str1/str2/[g] ponovi pretra
- Page 48 and 49: TRAŽENJE DATOTEKE Ponekad kada ima
- Page 50 and 51: Također ovde imamo ime trenutno ak
- Page 52 and 53: [Connection established^G^G^G] Ta i
- Page 54 and 55: Izaberimo opciju C COMPOSE MESSAGE
- Page 56 and 57: Pogledajmo ukratko koje naredbe raz
- Page 58 and 59: inary bye cd close get udaljena-dat
- Page 60 and 61: POJAM SOFTVERA UVOD Realizacijom, n
- Page 64 and 65: INSTRUKCIJE RAČUNARA S opšteg sta
- Page 66 and 67: Instrukcije možemo još svrstati u
- Page 68 and 69: Slika 9. : Funkcionalna blokšema m
- Page 70 and 71: izuzev onih koji se koriste registr
- Page 72 and 73: TEHNIKA PISANJA PROGRAMA NA ASEMBLE
- Page 74 and 75: ZAPIS UNOŠENJE PROGRAMA U MNEMONI
- Page 76 and 77: JEDNOSTAVNI i8086 ASEMBLERSKI PROGR
- Page 78 and 79: Na slici 164C je adresa kod segment
- Page 80 and 81: izlistamo program, potražimo red,
- Page 82 and 83: STRUKTURA *.exe I *.com IZVRŠNIH P
- Page 84 and 85: o Ako postoji greška, sa editorom
- Page 86 and 87: mov es,ax ;************************
- Page 88 and 89: istrukcije su veome slične instruk
- Page 90 and 91: ali se ne može zasebno izvršiti.
- Page 92 and 93: mov es:[di-12],ax ;****************
- Page 94 and 95: ;**********************************
- Page 96 and 97: CHOICE:db "PRVI",0 db "DRUGI",0 db
- Page 98 and 99: Krajem drugog svetskog rata, engles
- Page 100 and 101: "osećaj", a kod čoveka još i sam
- Page 102 and 103: simuliranja ponašanja čoveka-eksp
- Page 104 and 105: verovatne procene, prognostički si
- Page 106 and 107: znanja s podacima. Ugrađene strate
- Page 108 and 109: koje daje čovek-ekspert. Predstavl
- Page 110 and 111: Neke tehnike sticanja znanja za ES,
višemprogramskom jeziku prvo u mašini “prevede” objektni kod pa na mašinski jezik<br />
i tek onda, kada ga mašina razume, znači ako nema grešaka, on se izvršava.<br />
Objektni program: Rezultat<br />
prevođenja jednog izvornog<br />
programa korišćenjem asemblera ili<br />
nekog prevodioca. Objektni<br />
program je predstavljen nizom<br />
mašinskih instrukcija. Neke<br />
objektne programe je moguće<br />
odmah izvršiti, dok se drugi, pre<br />
izvršenja, moraju povezati sa<br />
drugim objektnim programima.<br />
OBJEKTNO ORIJENTISANI JEZICI<br />
Izvršni program: Oblik programa<br />
koji omogućuje njegovo direktno<br />
izvršenje na jednom računaru.<br />
Objektno orijentisana arhitektura je arhitektura u kojoj je sve predstavljeno kao objekat<br />
(procesi, tekst, U/I-operacije itd.). Objekti su srukture podataka u memoriji kojima<br />
manipuliše celokupan sistem (hardver i softver), oni daju visokorazinski opis koji<br />
uzima u obzir visokorazinski korisnički interfejs. Objekti imaju razne deskriptore –<br />
imena, ukazivače i obeležja. Ovi deskriptori takođe sadrže informaciju o tipu objekta i<br />
opis mogućnosti datog objekta. Sistemi objektivne arhitekture se mogu smatrati<br />
proširenjem ili generalizacijom sistema kvalifikativne arhitekture, pa se i na njima<br />
mogu temeljiti zaštita i računarska bezbednost.<br />
Objektno orijentisani <strong>programski</strong> jezik je <strong>programski</strong> jezik za objektno orijentisani<br />
<strong>programski</strong> sistem. U jednom takvom sistemu se koncept procedure i podataka,<br />
realizovan u konvencionalnim <strong>programski</strong>m sistemima, zamenjuje konceptima<br />
objekata i poruka: objekt predstavlja pakovanje informacija i opis za njihovu<br />
manipulaciju, a poruka je specifikacija jedne od manipulacija objektom. Za razliku od<br />
procedura koje opisuju kako se izvodi manipulacija, poruka specifikuje šta pošiljalac<br />
želi da se uradi, a primalac određuje šta je se tačno dogoditi.<br />
63
Change language