Osnovi programiranja i programski jezici

POJAM SOFTVERA
UVOD
Realizacijom, nabavkom računarskog hardvera dobili smo jedno moćno sredstvo, koje
može mnogo koristiti, ako se zna kako. To znanje je tzv. računarski softver (programi),
niz instrukcija koje “vode” računar pri rešavanju nekog konkretnog zadatka.
Softver se nalazi na nekom memorijskom
medijumu (na hard disku, disketi, CD ROM-u) ili
u operativnoj memoriji računara (u ROM-u), a pre
upotrebe mora se upisati u centralnu memoriju
(RAM memoriju) kako bi postao operativan.
Tvrdi disk (hard disk): Masovna
memorija sa direktnim pristupom
sastavljena iz više diskova, čija je
površina namagnetisana. Tvrdi disk
je smešten u jednom specijalnom
drajvu, koji se obično naziva
Viičester-drajv. Pristup podacima,
koji se nalaze na tvrdom disku, se
vrši preko upisno/čitajućih glava.
Flopi disk (disketa): Vrsta nosioca
podataka sa direktnim pristupom.
Disketa je elastični disk od plastike,
čija je površina namagnetisana. Ona
je uvek smeštena u plastični omot,
koji je štiti.
CD - ROM: Optički disk na kome
se smeštena informacija ne može
izbrisati.
Postoje u principu dva načina da se obezbedi potreban softver za računar. Softver se ili
kupuje ili razvija. Teško je reći koji je od ova dva načina bolji. Najverovatnije je
kombinacija ova dva rešenja ono pravo rešenje, jer početi razvijati softver od nule,
znači biti uvek u velikom zaostatku, a kupovati uvek najnoviji softver, znači ostati
uvek u potpunoj zavisnosti od onog koji ga piše i praktično nikada ne znati kako se
dotični problem rešava. Normalno, pisanje nekih programa ne treba ni da pada na
pamet, kao što su operativni sistemi računara, ili veoma popularni (i jeftini) korisnički
programi za pisanje, crtanje itd.
60