Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
PROGRAMSKA PODRŠKA RAČUNARSKIH SISTEMA<br />
Računarski sistem predstavlja jedinstvenu celinu<br />
hardvera (fizičke arhitekture) i softvera<br />
(programske podrške) koja obezbeđuju konačan<br />
broj usluga korisnicima.<br />
Pod programskom podrškom računarskih sistema<br />
podrazumeva se skup programa računarskog<br />
sistema koji omogućavaju njegovo efikasno<br />
korišćenje od strane korisnika.<br />
Hardver (tvrdotvorina): Fizički<br />
deo računarskog sistema koji<br />
obuhvata električne/elektronske<br />
komponente (npr. uređaje i kola),<br />
elektromehaničke komponente (npr.<br />
diskovni pogon, štampač itd.),<br />
optoelektrične komponente i<br />
mehaničke komponente (npr.<br />
kućišta).<br />
Softver (mekotvorina): Generički<br />
termin za one komponente<br />
računarsog sistema koje nisu fizičke.<br />
Najčešće se odnosi na programe<br />
koje izvršava računarski sistem, za<br />
razliku od hardvera tog računarskog<br />
sistema, i uključuje i simboličke i<br />
izvršive oblike takvih programa,<br />
Razlika se može povući između<br />
sistemskog softvera, koji je<br />
esencijalni pratilac hardvera i<br />
obezbeđuje efikasnost čitavog<br />
računarskog sistema (najčešće<br />
isporučuje proizvođač) i<br />
aplikacionih programa specifičnih<br />
za određenu ulogu.<br />
Sa stanovišta razvoja korisnici računarskog sistema se pojavljuju kao:<br />
• korisnici koji razvijaju hardver računara i<br />
• korisnici koji kao osnovni sistem koriste hardver, su projektanti<br />
programske podrške namenjene za upravljanje funkcionalnim<br />
jedinicama računarskog sistema i informacionom osnovom programske<br />
podrške.<br />
Hardver ima tri nivoa strukture (arhitekture)<br />
računarskog sistema (slika 1.).<br />
Prvi i drugi nivo fizičke arhitekture se projektuje<br />
korišćenjem Boole-ove algebre, teorije automata i<br />
mikro<strong>programski</strong>h automata. Treći nivo se<br />
projektuje koristeći mikro<strong>programski</strong> jezik (jezik<br />
za definisanje razmene informacija između<br />
registara), radi definisanja mašinske instrukcije,<br />
kao skupa mikroinstrukcija.<br />
Bulovska algebra: Algebra naročito<br />
važna u računarstvu. Formalno<br />
uzev, to je komplementarna,<br />
distributivna mreža. U bulovskoj<br />
algebri postoji skup elemenata B<br />
koji se sastoji samo iz 0 i 1. Nadalje,<br />
postoje dve dijadske operacije koje<br />
zovemo I i ILI, postoji i monadna<br />
operacija, komplementiranje.<br />
4
Change language