Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici Osnovi programiranja i programski jezici
TRAŽENJE DATOTEKE Ponekad kada imamo puno datoteka ne možemo se setiti u kom direktoriju se tačno nalazi ona koju tražimo. Da bi mogli pretražiti datotečno stablo u potrazi za "izgubljenom" datotekom pomaže nam naredba find. Naredbu find koristimo tako da navedemo direktorij od kojeg počinjemo pretraživanje, ime datoteke koju tražimo i navođenjem opcije print kojom kazujemo naredbi find da rezultat pretraživanja ispiše na standardni izlaz: oliver% find /home/vezbe -name "vaše-korisničko-ime" -print /home/vezbe/vaše-korisničko-ime oliver% oliver% find / -name "vaše-korisničko-ime" -print U prvom primeru tražimo datoteku ili direktorij sa imenom "vaše-korisničko-ime" i pretraživanje počinjemo od direktorija /home/vezbe. U drugom slučaju pretraživanje počinjemo od root direktorija. KREIRANJE NOVOG DIREKTORIJA Uobičajeno je da datoteke koje su povezane smeštamo u isti direktorij. Uzmimo na primer da svu elektronsku poštu držimo u direktoriju mail, i da želimo ne mešati privremene datoteke sa elektronskom poštom. U tom slučaju ćemo kreirati direktorij temp u koji ćemo smestiti privremene datoteke. Naredba kojom kreiramo nove direktorije je mkdir: mkdir ime-novog-direktorija Kao parametar naredbe mkdir navodimo ime novog direktorija: oliver% cd ~ oliver% mkdir temp oliver% U ovom primeru smo u svom home direktoriju kreirali poddirektorij temp (možemo proveriti sa naredbom ls). BRISANJE DATOTEKA I DIREKTORIJA Nakon nekog vremena poželimo obrisati datoteke ili direktorije koji nam više ne trebaju. Periodičnim brisanjem datoteka i direktorija držimo ažurnim svoje datotečno stablo i oslobađamo prostor na disku (veoma važno na sistemima koji imaju postavljenu kvotu). Naredba kojom brišemo datoteke je rm. Sintaksa naredbe je jednostavna: rm ime-datoteke Kao parametar naredbe rm navodimo ime datoteke koju želimo obrisati. Za brisanje direktorija koristimo naredbu rmdir, a sintaksa joj je sledeća: rmdir ime-direktorija Kao parametar naredbe rmdir navodimo ime direktorija kojeg želimo obrisati. 47
Pogledajmo jedan primer: oliver% cd ~ oliver% mkdir proba oliver% cp /etc/a* proba oliver% cd proba oliver% ls oliver% rm asppp.cf oliver% rm a* oliver% cd ~ oliver% rmdir proba U ovom primeru prvo smo kreirali poddirektorij proba. Zatim smo u njega kopirali sve datoteke iz direktorija /etc koje počinju sa a. Promenili smo radni direktorij u proba i pogledali njegov sadržaj. U njemu smo prvo izbrisali datoteku asppp.cf, da bi nakon toga izbrisali sve datoteke koje počinju sa a. Ponovo smo za radni direktorij izabrali svoj home direktorij i onda u njemu obrisali poddirektorij proba. POPRIČAJMO S DRUGIM KORISNICIMA Kao što smo do sada imali prilike videti UNIX je višekorisnički sistem. To znači da osim nas na UNIX računaru može raditi još korisnika. KOGA IMA NA RAČUNARU? Da bi saznali ko je trenutno aktivan na "našem" računaru koristimo se naredbom who ili finger. Naredbe imaju sledeću sintaksu: who finger [ime-korisnika][@ime.računara] Kao što se vidi naredba who je sasvim jednostavna i navodimo je bez parametara. Ona nam daje trenutno aktivne korisnike na računaru na kome smo pokrenuli naredbu. Pogledajmo na primeru kako se upotrebljava naredba who i što daje kao izlaz: oliver% who elabor pts/0 Apr 16 09:03 (vts.su.ac.yu) anovak pts/1 Apr 16 09:05 (yunord.net) mbozic pts/2 Apr 16 09:17 (tippnet.co.yu) ppetro pts/3 Apr 16 09:22 (vts.su.ac.yu) Kao rezultat naredba who vraća spisak trenutno aktivnih korisnika. Osim njihovih imena dobivamo podatak na kojem virtualnom terminalu rade (pts/x), datum i vreme kada su počeli raditi i mesto (obično računar) sa kojega su se spojili. Za razliku od who naredba finger daje nešto drugačiji izlaz (u osnovnom obliku): oliver% finger Login Name TTY Idle When Where elabor Eda Labor pts/0 Wed 09:03 vts.su.ac.yu anovak Albert Novak pts/1 1 Wed 09:05 yunord.net mbozic Marija Bozic pts/2 Wed 09:17 tippnet.co.yu ppetro Petar Petrovic pts/3 1 Wed 09:22 vts.su.ac.yu 48
- Page 1 and 2: ISTVÁN MATIJEVICS OSNOVI PROGRAMIR
- Page 3: 3.10 INTEL 8086 ASEMBLER 75. 3.11 P
- Page 6 and 7: Slika 1.: Nivoi u projektovanju fiz
- Page 8 and 9: • interpretaciju izvornog koda, g
- Page 10 and 11: napretkom tehnologije u računarstv
- Page 12 and 13: funkcionalne mogućnosti i koristi
- Page 14 and 15: Kod većine savremenih operativnih
- Page 16 and 17: podacima, manipulaciju datotekama i
- Page 18 and 19: RESETOVANJE SISTEMA o Prvi deo je s
- Page 20 and 21: IME.EXT Ime datoteke uglavnom opisu
- Page 22 and 23: podizanje sistema i uređenja okru
- Page 24 and 25: Y Isključuje poruke za potvrđivan
- Page 26 and 27: PRINT Štampa tekstualnu datoteku d
- Page 28 and 29: • virtuelni memorijski sistem,
- Page 30 and 31: UNIX OPERATIVNI SISTEM Operativni s
- Page 32 and 33: oliver% (primer prompta) Kod Bourn
- Page 34 and 35: Slika 5.: Izgled jednog UNIX datote
- Page 36 and 37: Slika 6.: Primeri za apsolutni i re
- Page 38 and 39: oliver% Dodamo li naredbi ls opciju
- Page 40 and 41: • g-grupa, • o-ostali i • a-s
- Page 42 and 43: namenjena spajanju datoteka. Takođ
- Page 44 and 45: Kao što smo mogli preusmeravati st
- Page 46 and 47: n :[%]s/str1/str2/[g] ponovi pretra
- Page 50 and 51: Također ovde imamo ime trenutno ak
- Page 52 and 53: [Connection established^G^G^G] Ta i
- Page 54 and 55: Izaberimo opciju C COMPOSE MESSAGE
- Page 56 and 57: Pogledajmo ukratko koje naredbe raz
- Page 58 and 59: inary bye cd close get udaljena-dat
- Page 60 and 61: POJAM SOFTVERA UVOD Realizacijom, n
- Page 62 and 63: ASEMBLER Zbog nepreglednosti progra
- Page 64 and 65: INSTRUKCIJE RAČUNARA S opšteg sta
- Page 66 and 67: Instrukcije možemo još svrstati u
- Page 68 and 69: Slika 9. : Funkcionalna blokšema m
- Page 70 and 71: izuzev onih koji se koriste registr
- Page 72 and 73: TEHNIKA PISANJA PROGRAMA NA ASEMBLE
- Page 74 and 75: ZAPIS UNOŠENJE PROGRAMA U MNEMONI
- Page 76 and 77: JEDNOSTAVNI i8086 ASEMBLERSKI PROGR
- Page 78 and 79: Na slici 164C je adresa kod segment
- Page 80 and 81: izlistamo program, potražimo red,
- Page 82 and 83: STRUKTURA *.exe I *.com IZVRŠNIH P
- Page 84 and 85: o Ako postoji greška, sa editorom
- Page 86 and 87: mov es,ax ;************************
- Page 88 and 89: istrukcije su veome slične instruk
- Page 90 and 91: ali se ne može zasebno izvršiti.
- Page 92 and 93: mov es:[di-12],ax ;****************
- Page 94 and 95: ;**********************************
- Page 96 and 97: CHOICE:db "PRVI",0 db "DRUGI",0 db
TRAŽENJE DATOTEKE<br />
Ponekad kada imamo puno datoteka ne možemo se setiti u kom direktoriju se tačno<br />
nalazi ona koju tražimo. Da bi mogli pretražiti datotečno stablo u potrazi za<br />
"izgubljenom" datotekom pomaže nam naredba find. Naredbu find koristimo tako da<br />
navedemo direktorij od kojeg počinjemo pretraživanje, ime datoteke koju tražimo i<br />
navođenjem opcije print kojom kazujemo naredbi find da rezultat pretraživanja ispiše<br />
na standardni izlaz:<br />
oliver% find /home/vezbe -name "vaše-korisničko-ime" -print<br />
/home/vezbe/vaše-korisničko-ime<br />
oliver%<br />
oliver% find / -name "vaše-korisničko-ime" -print<br />
U prvom primeru tražimo datoteku ili direktorij sa imenom "vaše-korisničko-ime" i<br />
pretraživanje počinjemo od direktorija /home/vezbe. U drugom slučaju pretraživanje<br />
počinjemo od root direktorija.<br />
KREIRANJE NOVOG DIREKTORIJA<br />
Uobičajeno je da datoteke koje su povezane smeštamo u isti direktorij. Uzmimo na<br />
primer da svu elektronsku poštu držimo u direktoriju mail, i da želimo ne mešati<br />
privremene datoteke sa elektronskom poštom. U tom slučaju ćemo kreirati direktorij<br />
temp u koji ćemo smestiti privremene datoteke. Naredba kojom kreiramo nove<br />
direktorije je mkdir:<br />
mkdir ime-novog-direktorija<br />
Kao parametar naredbe mkdir navodimo ime novog direktorija:<br />
oliver% cd ~<br />
oliver% mkdir temp<br />
oliver%<br />
U ovom primeru smo u svom home direktoriju kreirali poddirektorij temp (možemo<br />
proveriti sa naredbom ls).<br />
BRISANJE DATOTEKA I DIREKTORIJA<br />
Nakon nekog vremena poželimo obrisati datoteke ili direktorije koji nam više ne<br />
trebaju. Periodičnim brisanjem datoteka i direktorija držimo ažurnim svoje datotečno<br />
stablo i oslobađamo prostor na disku (veoma važno na sistemima koji imaju<br />
postavljenu kvotu). Naredba kojom brišemo datoteke je rm. Sintaksa naredbe je<br />
jednostavna:<br />
rm ime-datoteke<br />
Kao parametar naredbe rm navodimo ime datoteke koju želimo obrisati. Za brisanje<br />
direktorija koristimo naredbu rmdir, a sintaksa joj je sledeća:<br />
rmdir ime-direktorija<br />
Kao parametar naredbe rmdir navodimo ime direktorija kojeg želimo obrisati.<br />
47
Change language