Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici Osnovi programiranja i programski jezici
• virtuelni memorijski sistem, • višeprogramski rad, • podršku za multi mediju itd. Prva verzija ovog operativnog sistema Windows 3.0. je prodata u preko četiri miliona primeraka. Poboljšane verzije su Windows3.1 i Windows 3.11. Danas je Windows najprodavaniji operativni sistem. Za različite računar postoje sledeće verzije MS Windows-a: Windows 3.1 za IBM PC 386, 486, Pentium i za prenosne računare Windows 95, 98 kao i 2000 predstavlja 32-bitnu verziju operativnog sistema namenjenu računarima sa nešto boljim karakteristikama i sa većim memorijskim zahtevima. Ova verzija predstavlja kompletan operativni sistem koji se definitivno odvaja od MS DOS-a, ali ga i dalje podržava. Windows NT-operativni sistem je za snažne radne stanice i mrežne servere. Kod MS Windows operativnog sistema razlikujemo tri modula: • modul za opštu podršku-kernel, • grafički modul (GDI), • korisnički modul-za upravljanje prozorima. WINDOWS NT Windows NT (New Tehnology), je 32-bitni operativni sistem kreiran da u budućnosti bude osnova za sve PC računare, radne stanice i servere. Pored osobina prethodnih verzija, ovaj operativni sistem ime sledeće prednosti: • mogućnost rada na različitim hardverskim platformama, • rad u računarskim mrežama, • distribuirana obrada podataka, • rad sa dosadašnjim DOS i Windows aplikacijama, • veza sa UNIX aplikacijama, • OS/2 kompatibilnost, • visoka stabilnost, • rad u višeprocesnim sistemima. Programi pod Windows NT mogu da se izvršavaju u dva osnovna moda: • kernel mod-kad se izvršava sistemski kod i • korisnički mod-kad se izvršavaju aplikacije. API (Application Programming Interface) je deo strukture operativnog sistema Windows NT, i predstavlja programske alatke koje omogućavaju razvoj aplikacija nezavisnih od platforme. 27
APLIKACIONI SOFTVER Aplikacioni program je specifičan za određenu primenu računara. Aplikacione programe obično razvijaju korisnici računarskog sistema za rešavanje svojih problema. Zbog toga se ovi programi često nazivaju i korisnički programi. Najvažnije oblasti primene računara, odnosno aplikacionih programa su: • obrada teksta, • računska tehnika, • komunikacija podataka, • poslovne primene, • automatizacija tehnoloških procesa, • naučno tehničke primene, • primene u obrazovanju, • veštačka inteligencija itd. Aplikacione programe možemo podeliti i na sledeći način: • pojedinačni aplikacini progami, • programski paketi, • sistemski programi. Programski paket sastoji se od više programa i predstavlja skup procedura za rešavanje problema. Sistemski program predstavlja skup programa čije su komponente usko povezane. 28
- Page 1 and 2: ISTVÁN MATIJEVICS OSNOVI PROGRAMIR
- Page 3: 3.10 INTEL 8086 ASEMBLER 75. 3.11 P
- Page 6 and 7: Slika 1.: Nivoi u projektovanju fiz
- Page 8 and 9: • interpretaciju izvornog koda, g
- Page 10 and 11: napretkom tehnologije u računarstv
- Page 12 and 13: funkcionalne mogućnosti i koristi
- Page 14 and 15: Kod većine savremenih operativnih
- Page 16 and 17: podacima, manipulaciju datotekama i
- Page 18 and 19: RESETOVANJE SISTEMA o Prvi deo je s
- Page 20 and 21: IME.EXT Ime datoteke uglavnom opisu
- Page 22 and 23: podizanje sistema i uređenja okru
- Page 24 and 25: Y Isključuje poruke za potvrđivan
- Page 26 and 27: PRINT Štampa tekstualnu datoteku d
- Page 30 and 31: UNIX OPERATIVNI SISTEM Operativni s
- Page 32 and 33: oliver% (primer prompta) Kod Bourn
- Page 34 and 35: Slika 5.: Izgled jednog UNIX datote
- Page 36 and 37: Slika 6.: Primeri za apsolutni i re
- Page 38 and 39: oliver% Dodamo li naredbi ls opciju
- Page 40 and 41: • g-grupa, • o-ostali i • a-s
- Page 42 and 43: namenjena spajanju datoteka. Takođ
- Page 44 and 45: Kao što smo mogli preusmeravati st
- Page 46 and 47: n :[%]s/str1/str2/[g] ponovi pretra
- Page 48 and 49: TRAŽENJE DATOTEKE Ponekad kada ima
- Page 50 and 51: Također ovde imamo ime trenutno ak
- Page 52 and 53: [Connection established^G^G^G] Ta i
- Page 54 and 55: Izaberimo opciju C COMPOSE MESSAGE
- Page 56 and 57: Pogledajmo ukratko koje naredbe raz
- Page 58 and 59: inary bye cd close get udaljena-dat
- Page 60 and 61: POJAM SOFTVERA UVOD Realizacijom, n
- Page 62 and 63: ASEMBLER Zbog nepreglednosti progra
- Page 64 and 65: INSTRUKCIJE RAČUNARA S opšteg sta
- Page 66 and 67: Instrukcije možemo još svrstati u
- Page 68 and 69: Slika 9. : Funkcionalna blokšema m
- Page 70 and 71: izuzev onih koji se koriste registr
- Page 72 and 73: TEHNIKA PISANJA PROGRAMA NA ASEMBLE
- Page 74 and 75: ZAPIS UNOŠENJE PROGRAMA U MNEMONI
- Page 76 and 77: JEDNOSTAVNI i8086 ASEMBLERSKI PROGR
APLIKACIONI SOFTVER<br />
Aplikacioni program je specifičan za određenu primenu računara. Aplikacione<br />
programe obično razvijaju korisnici računarskog sistema za rešavanje svojih<br />
problema. Zbog toga se ovi programi često nazivaju i korisnički programi.<br />
Najvažnije oblasti primene računara, odnosno aplikacionih programa su:<br />
• obrada teksta,<br />
• računska tehnika,<br />
• komunikacija podataka,<br />
• poslovne primene,<br />
• automatizacija tehnoloških procesa,<br />
• naučno tehničke primene,<br />
• primene u obrazovanju,<br />
• veštačka inteligencija itd.<br />
Aplikacione programe možemo podeliti i na sledeći način:<br />
• pojedinačni aplikacini progami,<br />
• <strong>programski</strong> paketi,<br />
• sistemski programi.<br />
Programski paket sastoji se od više programa i predstavlja skup procedura za<br />
rešavanje problema.<br />
Sistemski program predstavlja skup programa čije su komponente usko povezane.<br />
28
Change language