Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici Osnovi programiranja i programski jezici
RESETOVANJE SISTEMA o Prvi deo je stalno u memoriji i obrađuje informacije da li je tražen prekid, i da li se javlja kritična greška i, ujedno, obezbeđuje izlazak iz drugih programa i povratak na DOS-ov prompt. o Drugi modul komandnog interpretera se pojavljuje samo pri prvom upisivanju i odgovoran je za obradu datoteke AUTOEXEC.BAT. Nakon toga nije više potreban, pa se odbacuje iz memorije. o Treći modul se smešta na sam vrh memorije i u sebi sadrži obrade internih DOS komandi, startovanje programa i obradu datoteka tipa *.BAT. Sa pozicije na kojoj se nalazi lako ga može prebrisati program kojeg je on startovao. Prvi modul se stara da se treći modul ponovo učita sa diska ako se prebrisavanje desilo. Startovanjem neispravnih ili neispravno instaliranih programa računar se blokira i ne izvršava nikakvu DOS operaciju. Ova situacija se raspoznaje tako što čekate da vam računar vrati kontrolu, a ne dešava se ništa. U takvoj situaciji treba pokušati prekinuti invalid program, istovremenim pritiskanjem tastera CTRL+C ili CTRL+BREAK. U većini slučajeva računar će prekinuti program i ispisati standardni promt (vratiti kontrolu). Ukoliko to ne uspe, mora se resetovati računar. Sa resetovanjem se uništavaju svi podaci smešteni u operativnojoj (RAM) memoriji (programi i podaci na hard-disku i ostalim eksternim memorijama ostaju bezbedni). Postoje dve vrste resetovanja: • softversko i • hardversko. Kod softverskog resetovanja treba istovremeno pritisnuti tri tastera Ctrl+Alt+Del. Ovom prilikom disk ne gubi napajanje pa nema opasnosti da dođe do havarije. Ako ovo ne pomogne, sistem se mora hardverski resetovati. IBM PC računari imaju ugrađen taster "RESET" na svom kućištu, čijim se pritiskom vrši hardversko resetovanje. Dolazi do ponovnog podizanja računarskog sistema isto tako kao kada se računar uključuje. Ako ni ovo ne pomogne, onda računar treba isključiti i sačekati 30-tak sekundi do ponovnog uključenja. Ova pauza je potrebna da bi se hard-disk potpuno umirio. Ovim se izbegavaju havarije sa diskovima i gubitak svih podataka koji se na njima nalaze. Resetovanje treba izbegavati jer je ova operacija suviše radikalna i može dovesti do nezatvorenih ili pogrešno zatvorenih datoteka i gubitaka jednog dela podataka. LOGIČKA IMENA DISKOVA Jedinicama spoljne memorije (diskovi, disketne jedinice, CD-ROM i td.) operativni sistem dodeljuje imena, zavisno kako su pripojeni na karticu drajva. Rezervisana imena za diskete su A: i B: (dvotačka je sastavni deo imena). Logička imena C:,D:,E: itd. su rezervisana za hard-diskove i njihove particije. Pri uključenju računara tekuća disk jedinica je ili A: ili C: jer se samo sa ove dve može podići operativni sistem. 17
Prelazak sa jedne logičke jedinice na drugu vrši se ukucavanjem imena te disk jedinice. PERIFERIJE IBM PC računar opremljen je tastaturom, monitorom i spoljašnjom memorijom koja se obično svodi na disk, CD i disketne jedinice. Na IBM PC računar se može priključiti i štampač. Za štampač, bez obzira na način pripajanja na računar, rezervisano je ime PRN. CON- predstavlja konzolu (i monitor i tastaturu), NUL- je fiktivni uređaj koji fizički ne postoji. Kad se računar obraća uređaju NUL-sistem "glumi" da stvarno prenosi podatke, mada će isti biti izgubljeni. Ovo je pogodno za testiranje programa. Sve pomenute reči (A:, B:, C:, PRN:,CON: i neke druge poput COM1:,COM2:,LPT1:,LPT2:...) su rezervisane i ne smeju se koristiti kao imena korisnikovih datoteka ili kataloga. Razlog je u tome što se ime periferije može navesti umesto imena datoteke. ORGANIZACIJA DISKA Da bi operativni sistem znao gde se nalaze pojedine vrste informacija, on disk organizuje na način koji mu omogućava lak pristup svakoj lokaciji na disku i praćenje gde se koji podatak nalazi i koliko slobodnog prostora na disku preostaje za buduće podatke koje treba smestiti. Površina hard-diska (diskete) se deli na sektore i tragove. Od prvog traga se smešta deo operativnog sistema (programa) neophodnih za podizanje sistema. Tako je kod formatiziranja diska neophodno navesti opciju kojom će program za formatiranje izvršiti rezervaciju prostora za smeštaj sistemskih datoteka IO.SYS i MSDOS.SYS. Hard diskovi se mogu deliti na više particija različitog kapaciteta, čiji je ukupni zbir kapaciteta jednak kapacitetu samog diska. Ovo se čini pomoću specijalnog programa FDISK.EXE koji se dobija u paketu sa operativnim sistemom DOS. Svakoj particiji dodeljuje se jedno logičko ime. Ako se disk deli na particije, prva particija je obavezno butabilna (na njoj se nalazi operativni sistem za podizanje i upravljanje računarom) i ona ima logičko ime C:. Operativni sistem koristi dve tabele ( također snimljene na disku), registratore u kojima se vode podaci o rasporedu delova datoteka po površini diska. Ove tabele se nazivaju FAT-tabelama (File Allocation Table), od kojih je jedna rezervna tabla i koristi se u slučaju uništavanja originala. Ove tabele se obavezno ažuriraju prilikom svake promene (snimanja ili brisanja, odnosno promene veličine neke datoteke). U FAT tabeli se vodi spisak kataloga, datoteka, tragova i sektora gde su smešteni pojedini delovi datoteka. DATOTEKE Datoteke služe za smeštaj podataka i programa. Datoteka (engl. File) je skup informacija srodnog sadržaja. Datoteka se smešta ili u operativnu memoriju (ponekad samo neki njeni delovi) ili na disku, disketi, magnetnoj traci i dr. Svaka datoteka (bilo da je u njoj sadržan program ili podaci) ima svoje ime i proširenje (ekstenziju) imena. U OS DOS imena datoteka se zapisuju po formatu 8.3 (najviše osam karaktera za ime i maksimalno tri za ekstenziju): 18
- Page 1 and 2: ISTVÁN MATIJEVICS OSNOVI PROGRAMIR
- Page 3: 3.10 INTEL 8086 ASEMBLER 75. 3.11 P
- Page 6 and 7: Slika 1.: Nivoi u projektovanju fiz
- Page 8 and 9: • interpretaciju izvornog koda, g
- Page 10 and 11: napretkom tehnologije u računarstv
- Page 12 and 13: funkcionalne mogućnosti i koristi
- Page 14 and 15: Kod većine savremenih operativnih
- Page 16 and 17: podacima, manipulaciju datotekama i
- Page 20 and 21: IME.EXT Ime datoteke uglavnom opisu
- Page 22 and 23: podizanje sistema i uređenja okru
- Page 24 and 25: Y Isključuje poruke za potvrđivan
- Page 26 and 27: PRINT Štampa tekstualnu datoteku d
- Page 28 and 29: • virtuelni memorijski sistem,
- Page 30 and 31: UNIX OPERATIVNI SISTEM Operativni s
- Page 32 and 33: oliver% (primer prompta) Kod Bourn
- Page 34 and 35: Slika 5.: Izgled jednog UNIX datote
- Page 36 and 37: Slika 6.: Primeri za apsolutni i re
- Page 38 and 39: oliver% Dodamo li naredbi ls opciju
- Page 40 and 41: • g-grupa, • o-ostali i • a-s
- Page 42 and 43: namenjena spajanju datoteka. Takođ
- Page 44 and 45: Kao što smo mogli preusmeravati st
- Page 46 and 47: n :[%]s/str1/str2/[g] ponovi pretra
- Page 48 and 49: TRAŽENJE DATOTEKE Ponekad kada ima
- Page 50 and 51: Također ovde imamo ime trenutno ak
- Page 52 and 53: [Connection established^G^G^G] Ta i
- Page 54 and 55: Izaberimo opciju C COMPOSE MESSAGE
- Page 56 and 57: Pogledajmo ukratko koje naredbe raz
- Page 58 and 59: inary bye cd close get udaljena-dat
- Page 60 and 61: POJAM SOFTVERA UVOD Realizacijom, n
- Page 62 and 63: ASEMBLER Zbog nepreglednosti progra
- Page 64 and 65: INSTRUKCIJE RAČUNARA S opšteg sta
- Page 66 and 67: Instrukcije možemo još svrstati u
RESETOVANJE SISTEMA<br />
o Prvi deo je stalno u memoriji i obrađuje informacije da li je<br />
tražen prekid, i da li se javlja kritična greška i, ujedno,<br />
obezbeđuje izlazak iz drugih programa i povratak na DOS-ov<br />
prompt.<br />
o Drugi modul komandnog interpretera se pojavljuje samo pri<br />
prvom upisivanju i odgovoran je za obradu datoteke<br />
AUTOEXEC.BAT. Nakon toga nije više potreban, pa se<br />
odbacuje iz memorije.<br />
o Treći modul se smešta na sam vrh memorije i u sebi sadrži<br />
obrade internih DOS komandi, startovanje programa i obradu<br />
datoteka tipa *.BAT. Sa pozicije na kojoj se nalazi lako ga<br />
može prebrisati program kojeg je on startovao. Prvi modul se<br />
stara da se treći modul ponovo učita sa diska ako se<br />
prebrisavanje desilo.<br />
Startovanjem neispravnih ili neispravno instaliranih programa računar se blokira i ne<br />
izvršava nikakvu DOS operaciju. Ova situacija se raspoznaje tako što čekate da vam<br />
računar vrati kontrolu, a ne dešava se ništa. U takvoj situaciji treba pokušati prekinuti<br />
invalid program, istovremenim pritiskanjem tastera CTRL+C ili CTRL+BREAK. U<br />
većini slučajeva računar će prekinuti program i ispisati standardni promt (vratiti<br />
kontrolu). Ukoliko to ne uspe, mora se resetovati računar. Sa resetovanjem se<br />
uništavaju svi podaci smešteni u operativnojoj (RAM) memoriji (programi i podaci na<br />
hard-disku i ostalim eksternim memorijama ostaju bezbedni). Postoje dve vrste<br />
resetovanja:<br />
• softversko i<br />
• hardversko.<br />
Kod softverskog resetovanja treba istovremeno pritisnuti tri tastera Ctrl+Alt+Del.<br />
Ovom prilikom disk ne gubi napajanje pa nema opasnosti da dođe do havarije. Ako<br />
ovo ne pomogne, sistem se mora hardverski resetovati.<br />
IBM PC računari imaju ugrađen taster "RESET" na svom kućištu, čijim se pritiskom<br />
vrši hardversko resetovanje. Dolazi do ponovnog podizanja računarskog sistema isto<br />
tako kao kada se računar uključuje. Ako ni ovo ne pomogne, onda računar treba<br />
isključiti i sačekati 30-tak sekundi do ponovnog uključenja. Ova pauza je potrebna da<br />
bi se hard-disk potpuno umirio. Ovim se izbegavaju havarije sa diskovima i gubitak<br />
svih podataka koji se na njima nalaze. Resetovanje treba izbegavati jer je ova<br />
operacija suviše radikalna i može dovesti do nezatvorenih ili pogrešno zatvorenih<br />
datoteka i gubitaka jednog dela podataka.<br />
LOGIČKA IMENA DISKOVA<br />
Jedinicama spoljne memorije (diskovi, disketne jedinice, CD-ROM i td.) operativni<br />
sistem dodeljuje imena, zavisno kako su pripojeni na karticu drajva. Rezervisana<br />
imena za diskete su A: i B: (dvotačka je sastavni deo imena). Logička imena C:,D:,E:<br />
itd. su rezervisana za hard-diskove i njihove particije. Pri uključenju računara tekuća<br />
disk jedinica je ili A: ili C: jer se samo sa ove dve može podići operativni sistem.<br />
17
Change language