Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici Osnovi programiranja i programski jezici
* */ /* GLAVNI GRADOVI */ /* */ /******************************************************************** **/ glavni (srbija,beograd). glavni (nemacka,berlin). glavni (engleska,london). glavni (kina,peking). glavni (japan,tokio). glavni (makedonija,skoplje). glavnigrad :- nl,nl, write(‘Unesite ime drzave i zavrsite tackom: ‘), read(R), glavni(R,G),nl, write(‘Glavni grad izabrane zemlje je: ‘), write(G). /******************************************************************** STRUKTURE Struktura je složena term jezika koji se formira vezivanjem nekoliko jednostavnih termova. Struktura u jednom cilju vezuje funktor. Opšta formula strukture je: Funktor(ARGUMENT_1,…, ARGUMENT_n). Funktor je atom u argumentu su termovi koji mogu biti jednostavni ili složeni. Struktura se označava kao na primer: datum(Dan, Mesec, Godina) grafički je prikazana kao: 122
DATUM DAN MESEC GODINA Radnik (ime (Miroslav), rodjen (23.02.1955), zanimanje (stolar)). RADNIK IME ROĐENJE ZANIMENJE MARKO 23 2 1955 STOLAR STABLO PRETRAŽIVANJA Stablo pretraživanja je formalno sredstvo pomoću kojeg prikazujemo sve moguće načine zadovoljavanja postojećeg cilja. Opštu definiciju stabla pretraživanja prilagodili smo ovde aktuelnim principima izbora implementiranim u standardnom sistemu PROLOG. Cilj postavljen programu može se zadovoljiti na više načina. Pretraživanje ide prvo levo i zatim u dubinu. STRUKTURE PODATAKA Strukture koje se često javljaju u PROLOG-u su: • lista i • binarno stablo. PROLOG program može biti namenjen predstavljanju znanja ili procesiranju znanja. U prvom slučaju program je baza znanja, u drugom slučaju program tom bazom upravlja. Reč je samo o dva načina posmatranja programa, jer u PROLOG-u nema formalne razlike izmedju podataka i programa. LISTA Lista je uređen niz elemenata. Pod uređenošću podrazumevamo da je redosled elemenata liste određen. Lista može sadržati i više jednakih elemenata. Listu možemo shvatiti kao binarnu strukturu. Za funktor te strukture odaberemo atom “lista”. Prvi argument strukture neka bude prvi element liste a drugi argument neka bude lista koja sadrži preostale elemente. Prvi element takve binarne strukture nazivamo glavom liste a drugi repom liste. 123
- Page 72 and 73: TEHNIKA PISANJA PROGRAMA NA ASEMBLE
- Page 74 and 75: ZAPIS UNOŠENJE PROGRAMA U MNEMONI
- Page 76 and 77: JEDNOSTAVNI i8086 ASEMBLERSKI PROGR
- Page 78 and 79: Na slici 164C je adresa kod segment
- Page 80 and 81: izlistamo program, potražimo red,
- Page 82 and 83: STRUKTURA *.exe I *.com IZVRŠNIH P
- Page 84 and 85: o Ako postoji greška, sa editorom
- Page 86 and 87: mov es,ax ;************************
- Page 88 and 89: istrukcije su veome slične instruk
- Page 90 and 91: ali se ne može zasebno izvršiti.
- Page 92 and 93: mov es:[di-12],ax ;****************
- Page 94 and 95: ;**********************************
- Page 96 and 97: CHOICE:db "PRVI",0 db "DRUGI",0 db
- Page 98 and 99: Krajem drugog svetskog rata, engles
- Page 100 and 101: "osećaj", a kod čoveka još i sam
- Page 102 and 103: simuliranja ponašanja čoveka-eksp
- Page 104 and 105: verovatne procene, prognostički si
- Page 106 and 107: znanja s podacima. Ugrađene strate
- Page 108 and 109: koje daje čovek-ekspert. Predstavl
- Page 110 and 111: Neke tehnike sticanja znanja za ES,
- Page 112 and 113: obeleženog usmerenog grafa. Svako
- Page 114 and 115: Tabela 15.: Tabela odlučivanja 1 2
- Page 116 and 117: Za razliku od proceduralnih jezika,
- Page 118 and 119: Ne_pije(petar). Vozac_autobusa(dusa
- Page 120 and 121: SINTAKSA I SEMANTIKA PROLOGA Abeced
- Page 124 and 125: Lista (a, lista (c, prazno)). LISTA
- Page 126 and 127: izračunavanja. Korišćenjem ovog
- Page 128: LITERATURA • Berković, Ivana: El
DATUM<br />
DAN MESEC GODINA<br />
Radnik (ime (Miroslav), rodjen (23.02.1955), zanimanje (stolar)).<br />
RADNIK<br />
IME ROĐENJE ZANIMENJE<br />
MARKO 23 2 1955 STOLAR<br />
STABLO PRETRAŽIVANJA<br />
Stablo pretraživanja je formalno sredstvo pomoću kojeg prikazujemo sve moguće<br />
načine zadovoljavanja postojećeg cilja. Opštu definiciju stabla pretraživanja<br />
prilagodili smo ovde aktuelnim principima izbora implementiranim u standardnom<br />
sistemu PROLOG.<br />
Cilj postavljen programu može se zadovoljiti na više načina. Pretraživanje ide prvo<br />
levo i zatim u dubinu.<br />
STRUKTURE PODATAKA<br />
Strukture koje se često javljaju u PROLOG-u su:<br />
• lista i<br />
• binarno stablo.<br />
PROLOG program može biti namenjen predstavljanju znanja ili procesiranju znanja.<br />
U prvom slučaju program je baza znanja, u drugom slučaju program tom bazom<br />
upravlja. Reč je samo o dva načina posmatranja programa, jer u PROLOG-u nema<br />
formalne razlike izmedju podataka i programa.<br />
LISTA<br />
Lista je uređen niz elemenata. Pod uređenošću podrazumevamo da je redosled<br />
elemenata liste određen. Lista može sadržati i više jednakih elemenata. Listu možemo<br />
shvatiti kao binarnu strukturu. Za funktor te strukture odaberemo atom “lista”. Prvi<br />
argument strukture neka bude prvi element liste a drugi argument neka bude lista koja<br />
sadrži preostale elemente. Prvi element takve binarne strukture nazivamo glavom liste<br />
a drugi repom liste.<br />
123
Change language