Osnovi programiranja i programski jezici

Za razliku od proceduralnih jezika, prilikom programiranja na deskriptivnom jeziku,
programer opisuje ŠTA program treba da radi. U ovom slučaju glavni posao oko
načina rešavanja zadatka treba da uradi interpretator (izvršilac) programa. PROLOG
je jedan od najpoznatijih predstavnika klase deskriptivnih jezika.
OSNOVE PROLOG-A
Teorijsku osnovu PROLOG-a čini predikatski račun prvog reda. Međutim, postupak
nalaženja rešenja u PROLOG-u zasniva se na principu rezolucije za automatsko
dokazivanje teorema koji je pronašao J. Robinson 1965. godine. U stvari, radi se o
jednoj modifikaciji principa rezolucije za tzv. Hornove disjunkte. Naime, osnovni
elementi PROLOG-a nazivaju se Hornovi disjunkti (klauzule) i predstavljaju rečenice
oblika:
AKO c1, c2, … cn ONDA c.
Ovo se može zapisati i ovako:
c ako c1, c2, …, cn.
ili u običajenoj notaciji gde se umesto reči ako koristi spacijalni simbol
:- (tzv. vrat-simbol jer spaja glavu predikata c sa telom: c1, c2, …, cn)
c:-c1, c2, …, cn.
Predikati koji nemaju telo nazivaju se činjenice u PROLOG-u. Predikati bez glave
nazivaju se ciljevi ili upiti.
U opštem slučaju, u matematičkoj logici, pogodbene rečenice mogu imati oblik:
AKO p1, p2, …, pn ONDA c1, c2, …, ck.
Ovde je reč o klauzuli koja ima više glava i takve klauzule se koriste u PROLOG-u.
Ako klauzula ima samo jednu glavu ili nema glavu, tada se naziva Hornova klauzula.
Princip rezolucije u PROLOG-u primenjuje se na Hornove klauzule. Sve činjenice u
PROLOG-u tretiraju se kao apsolutne istine tj. aksiome.
Primena metoda rezolucije sastoji se u usaglašavanju postavljenog cilja (upita) sa
činjenicama, tj. bazom podataka. Naime, ako je postavljen cilj, PROLOG nastoji da
ispuni taj cilj u skladu sa bazom činjenica i pravila. Ako PROLOG u svom nastojanju
uspe da ispuni cilj, daje pozitivan odgovor (‘YES’), u suprotnom negativan (‘NO’).
O PROGRAMIRANJU U PROLOGU
NAČIN REŠAVANJA PROBLEMA U PROLOG-U
U Hornovim klauzulama c1, c2, …, cn su klauzule (rečenice) koje mogu sadržati
konstante i promenljive. Elementi c1, c2, …, cn nazivaju se potciljevi. Glavni cilj
116