Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici
Osnovi programiranja i programski jezici
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
DEKLARATIVNI JEZIK PROLOG<br />
UVOD<br />
PROLOG je deklarativni <strong>programski</strong> jezik<br />
koji je namenjen logičkom programiranju.<br />
Naziv PROLOG je skraćenica od engleskih<br />
reči PRO(gramming) in LOG(ic). PROLOG je<br />
jezik veštačke inteligencije. PROLOG se<br />
razlikuje od ostalih proceduralnih<br />
više<strong>programski</strong>h jezika.<br />
Veštačka inteligencija (Artificial<br />
intelligence – AI): Oblast<br />
informatike, koja se razvila<br />
pslednjih godina pod uticajem<br />
lingvistike i psihologije. Zadatak<br />
veštačke inteligencije je rešavanje<br />
opštih problema vezanih za ljudsku<br />
inteligenciju korišćenjem računara.<br />
U ove probleme spadaju: obrada<br />
ljudskog govora, stvaranje<br />
ekspertnih sistema, prepoznavanje<br />
oblika itd.<br />
ISTORIJA<br />
Autor PROLOGA je Francuz Alen Colmerauer. Prva verzija jezika pojavila se<br />
1971god. u Marseju.<br />
Godine 1977 Warren je u Edinburgu napravio interpretator i kompajler za PROLOG.<br />
Japanci naučnici su početkom osamdesetih godina objavili da će njihovi računari pete<br />
generacije biti zasnovani na PROLOGU. PROLOG je zamišljen kao mašinski jezik<br />
japanskih računara pete generacije. Od tada je napisano mnogo ekspertnih sistema na<br />
PROLOG. Zajedno sa LISP-om, PROLOG postaje najpoznatiji jezik veštačke<br />
inteligencije.<br />
Zbog nepostojanja zvaničnig standarda postoje razne verzije PROLOG-a, kao što su:<br />
• mikro-PROLOG,<br />
• turbo-PROLOG<br />
• m-PROLOG, itd.<br />
KLASIFIKACIJA PROGRAMSKIH JEZIKA I PROLOG<br />
Postoje razne klasifikacije <strong>programski</strong>h jezika koje zavise od različitih kriterijuma.<br />
Najčešće se kao kriterijum koristi stepen zavisnosti od računara (hardvera).<br />
Ako se kao kriterijum izabere način rešavanja problema, onda sve više programske<br />
jezike možemo podeliti u dve klase:<br />
• proceduralne (imperativne)<br />
• deskriptivne (opisne).<br />
Prilikom <strong>programiranja</strong> na proceduralnom programskom jeziku, programer preko<br />
algoritama (procedura) saopštava računaru KAKO da reši problem. Većina poznatih<br />
<strong>programski</strong>h jezika (kao što su: FORTRAN, COBOL, BASIC, Pascal, Ada, itd)<br />
pripada klasi proceduralnih <strong>programski</strong>h jezika.<br />
115
Change language