Osnovi programiranja i programski jezici

obeleženog usmerenog grafa. Svako teme grafa predstavlja koncept, a svako obeležje
relaciju između koncepata. Teme grafa sačinjava kolekcija objekata koji se nazivaju
čvorovima. Obično su i veze i čvorovi imenovani. Postoje dobre i loše mreže, koje su
prezentacija takvog znanja, koja u većoj ili manjoj meri podržava karakteristike
ljudskog rezonovanja. Da bi se ocenila "dobrota" semantičke mreže, uvodi se mera
konceptualne razdaljine, (tj. semantičke različitosti izmedju dva koncepta
predstavljenih čvorovima ili skupom čvorova u mreži), a vezama tipa "jeste" se
dozvoljava da istovremeno označavaju i semantičku udaljenost (udaljenost čvorova u
semantičkoj mreži) i konceptualnu razdaljinu.
Trojka objekat-atribut-vrednost. Pod objektom se podrazumevaju fizički entiteti ili
konceptualni entiteti. Atributi su opšte osobine ili svojstva pridruženi objektima.
Vrednost odredjuje prirodu atributa u odredjenoj situaciji. ES u fazi sticanja znanja
pokušava saznati vrednosti raznih atributa važnih za pojedine situacije. Kako je koja
vrednost dosegnuta, sistem je pohranjuje u radnu memoriju. Ovaj postupak je
zamenjivanje.
Predstavljanje znanja frejmovima i zaključivanja. Frejmovi omogućavaju još jedan
način predstavljanja podataka i relacija. Pravila pojednostavljuju odnos "pretpostavka i
posledica" izmedju pojmova, predmeta ili dogadjaja. Frejmovi prvenstveno izražavaju
bitne komponente pojedinih pojmova, predmeta ili dogadjaja.
Ideju frejmova je razvio Marvin Minsky. Po njemu, frejm je mreža čvorova i relacija,
organizovanih, gde čvorovi na vrhu predstavljanju uopštene koncepte (objekte), a niži
čvorovi specifične delove tih koncepata. Svaki objekat predstavljen čvorom je opisan
skupom atributa i vrednostima tih atributa, pri čemu se atributi nazivaju slotovi i nose
informacije o datom objektu frejma. Na ovaj način je objekat povezan sa skupom
činjenica, pravila, procedura, podrazumevanih (default) vrednosti, displej instrukcija,
koje ga nedvosmisleno konstituišu. Pridružene procedure su proceduralna
reprezentacija u okruženju koje je deskriptivnog karaktera, odnosno medju tvrdnjama
koje su istinite, a predstavljaju znanje o nekom objektu, mogu se naći eksplicitno
navedeni skupovi instrukcija čiju tačnost moramo ispitati.
Frejmovi i trojke objekat-atribut-vrednost mogu da se posmatraju kao specifični
slučajevi semantičkih mreža, a isto tako mogu predstavljati njihove delove, odnosno
pojedini čvorovi i veze u mreži mogu biti predstavljeni putem frejmova ili trojki O-A-
V. Kako između semantičkih mreža, frejmova i trojki O-A-V postoji visok stepen
srodnosti, jedno te isti podaci u bazi znanja mogu biti predstavljeni na ma koji od ova
tri načina.
PREDSTAVLJANJE ZNANJA PREDIKATSKIM RAČUNOM
Predikatski račun osim odnosa između iskaza uzima u obzir i odnose unutar iskaza.
Jezik predikatskog računa sadrži sve elemente jezika iskaznog računa (iskazne
promenjive: p,q,r,...; logičke konstante: ∪ , ∩ , ≡ , ⊃ ...; i zagrade: ( ), a pored njih
individualne termine (x, y, z,...), predikatske termine (F, G, H) i kvantifikatore ( ∀ , ∃ ).
Individualne termine sačinjavaju individualne konstante i individualne promenljive.
" Kanarinac ima perje ",
112