Osnovi programiranja i programski jezici

znanja s podacima. Ugrađene strategije zavise od metoda koje su se koristile za
prezentaciju znanja. Tu spadaju unapred olančavanje, unazad olančavanje, kao
unutrašnji nadzor sistema. Ovaj mehanizam uključuje i strategije zaključivanja i
kontrole za manipulisanje znanjem radi dolaženja do novih informacija i znanja.
Podsistem za uzimanje i ažuriranje znanja. Baza znanja treba da sadži sva potrebna
znanja iz posmatranog domena u svakom trenutku vremena. Da bi se proširenja i
izmene kojem znanje u jednoj oblasti podleže mogli pratiti i pohranjivati u bazu
znanja, potrebno je omogućiti njegovo manuelno ili automatsko ažuriranje. Ovu
aktivnost izvršava ovaj podsistem. Manuelno ažuriranje vrši inženjer znanja ili domenekspert,
a automatsko ažuriranje podrazumeva mašinsko učenje, odnosno
generalizaciju iskustva u formi novog znanja.
Podsistem obrazlaganja ponašanja i zaključaka. Ekspertni sistemi u svom radu nastoje
oponašati čoveka-eksperta, koji osim što rešava složene probleme, može i obrazložiti
svoje odluke. Obrazlaganje zaključaka i ponašanja se sastoji od identifikovanja koraka
u procesu rezonovanja i provere njihove ispravnosti. Obrazlaganje zaključaka i
ponašanja spada u domen razumevanja prirodnog jezika, budući da sistem formuliše
objašnjenja na način razumljiv korisniku, u skladu sa nivoom ekspertize korisnika. U
postojećim ES, ova komponenta je svedena na izlistavanje pravila aktiviranih u
procesu izvršavanja programa i provere njihove ispravnosti u okviru ovog podsistema.
Korisnički interfejs. Uloga ovog dela je u prihvatanju informacija koje zadaje korisnik
i njihovom prevodjenju u oblik razumljiv za sistem, kao i u transformaciji podataka
koje pruža sistem u oblik razumljiv za korisnika. Ova komunikacija korisnika sa
računarom treba da se odvija na jeziku što sličnijem prirodnom, pogotovo što računar
zamenjuje čoveka-eksperta, tako da se često ugradjuju sistemi za obradu prirodnog
jezika u okviru interfejsa.
SREDSTVA I JEZICI EKSPERTNIH SISTEMA
Složenost izrade i rada ekspertnih sistema zahteva i razvoj obimnih i složenih
programa. Izbor tehnike predstavljanja i rukovanja znanjem, razvoj mehanizama
zaključivanja, kontrole, pružanja dodatnih informacija itd. je bitno olakšeno ukoliko
postoji posebno sredstvo za razvoj ES.
Aktivnosti oko razvoja ekspertnih sistema mogu se razvrstati u sledeće kategorije:
• programski jezici za razvoj ES,
• jezici inženjeringa znanja,
• programska podrška izgradnje sistema i
• olakšice izgradnje ES.
Programski jezici mogu biti problemsko-orijentisani, kao što su FORTRAN, PASCAL,
C, ili jezici koji služe za manipulisanje simbolima, kao što su LISP i PROLOG. Zbog
svojih osobina pogodnih za izgradnju ES, najčešće su korišćeni programski jezici
LISP, PROLOG i OPS5. U poslednje vreme, sve više se šire ES, koji su pisani na
tradicionalnim jezicima kao što su PASCAL i jezik C. Svi ovi jezici pružaju veliku
slobodu pri izgradnji ES, ali ne pomažu pri izboru načina predstavljanja znanja ili
pristupu bazi znanja.
106