Osnovi programiranja i programski jezici

itke itd., tehnologija inženjeringa znanja obrađuje više kontrolnih
problema, koji se teško mogu rešiti klasičnim matematičkim pristupom
na tradicionalni način.
ARHITEKTURA EKSPERTNIH SISTEMA
Uspeh ekspertnih sistema može se tražiti u činjenici da se umesto napornog i
sistematskog pretraživanja po bazi znanja uvodi heuristika tj. optimalizirajući
mehanizmi stečeni na bazi čovekovih empirijskih iskustava. Baza znanja je odvojena
od mehanizama za zaključivanje i izvršenja. Svaki ES poseduje odredjene
karakteristike i specifičnosti koje kod drugih ES nema. Ipak, u suštini svi imaju istu
konstrukciju, konfiguraciju i organizaciju sastavljenu od baze znanja, mehanizma
zaključivanja, podsistema za obrazlaganje ponašanja i zaključaka, podsistema za
uzimanje i ažuriranje znanja i korisničkog interfejsa. Slika 22. prikazuje arhitekturu
ekspertnog sistema.
Slika 22.: Arhitektura ekspertnog sistema
Baza znanja: Bazu znanja čini osnovni skup znanja tj. bazične činjenice, pravila i
heuristika. Pravilo je uslovni iskaz koji odredjuje akciju u slučaju zadovoljenja nekog
posebnog uslova. Pravila se uopšteno baziraju na stručnom znanju za rešavanje
problema, koji su razvili eksperti, radeći više godina na odredjenoj problematici.
Postoji i znanje sistema o samoj sebi, tj. izvedeno znanje iz datih pravila, ili
metaznanje. Znanje pohranjeno u bazi čini jedan ES sposobnim da se ponaša kao
ekspert.
Mehanizam zaključivanja i kontrole. Ovaj deo simulira deduktivne misaone procese
čoveka stručnjaka. Polazeći od baze znanja i korisnikovog ulaza u ES, procedura
zaključivanja je metoda razmišljanja uz pomoć koje se prepoznaju i uparuju uzorci
105