Osnovi programiranja i programski jezici

aznovrsna u zavisnosti od osobine i drugih okolnosti problema. Neke
metode rešenja su bazirana na matematičkim modelima npr. fuzzylogika,
ili drugi modeli.
PODRUČJA PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
VI, koja se razvija relativno brzo, već naširoko se koristi u sledćim aplikacijama:
• inteligentno rukovanje bazom podataka. U ovim sistemima korisniku je
omogućen pristup ne samo onim podacima, do kojih se može doći direktno,
nego i onim izvedenim podacima do kojih se dolazi nakon analize direktno
dobijenih podataka. To je moguće sa korisničkim modelima, koji opisuju razne
potrebe korisnika, očekivanja i mogućnosti.
• robotika. Nauka i tehnologija za razvoj i upotrebu "inteligentnih" sredstava.
Obavlja se fizički, konstruktivni posao sa izvesnim stepenom prilagodjavanja.
Značajna je sposobnost identifikacija pozicije objekta i okolnosti da bi se
izabrala odgovarajuća metoda za postizanje unapred datog cilja. Iz osnovnih
radnji sastavlja se plan aktivnosti, koji su potrebni za prelaz iz jednog stanja
robota u drugo. Ima veliki uticaj na dalji razvoj industrije.
• obrada prirodnih i veštačkih jezika. Vrši se prevod, ili priprema za prevod sa
jednog jezika na drugi.
• inteligentna komunikacija sa računarom. Tokom rada računara čovek očekuje
jasnu komunikaciju u vezi zadatka.
• razumevanje i generisanje živog jezika. Sa skromnom količinom reći i
jednostavnom gramatikom je ovo moguće na nekim moćnijim računarima.
Računar, sem značenja pojedinačnih reči, mora da poznaje i relacije izmedju
njih, gramatiku jezika i pojmove
• pridružene objektima, kao i relacije medju rečenicama. Iz toga proizilaze tri
funkcije jezičke analize:
o leksička analiza (analiza reči),
o sintaktička analiza (analiza mesta reči u rečenici) i
o semantička (analiza značenja rečenice u kontekstu i kao zasebne celine)
• automatsko programiranje. Programski zadatak, koji je napisan na nekom
specifičnom jeziku (npr. predikatum-kalkulus), prevede na neki programski
jezik, ili na izvršni kod. Program, koji to izvršava mora poznavati sintaksu
izvornog (na kome je data specifikacija) i izvršnog jezika, kao i moguće
strukture podataka, konvencije za rukovanje input-outputom i ekranom .
• mašinsko učenje. Razvijeni su neki značajni programi učenja na osnovu saveta
i kazivanja, na osnovu primera posredstvom induktivnog zaključivanja - i na
osnovu otkrića.
• sistemi zasnovani na znanju. Tu spadaju ekspertni sistemi, koji rešavaju
zadatke simboličke prirode, sposobni su da obrazlažu svoja ponašanja i
zaključke, sposobni su da se usavršavaju, da rešavaju značajne, teške i složene
probleme koji uključuju i neizvesnost.
EKSPERTNI SISTEMI
Izraz, ekspertni sistemi potiče od činjenice, da su takvi sistemi nastali tako što su od
priznatih eksperata u nekoj oblasti, intervjuisanjem i drugim postupcima doznavana i
"zahvatana", a potom organizovana njihova znanja. Izraz ekspertni sistemi (u daljem
tekstu: ES), se najčešće primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi
101