Osnovi programiranja i programski jezici

napretkom tehnologije u računarstvu. Prvi računari praktično su bili bez operativnih
sistema. Programiralo se na mašinski-orijentisanim jezicima i sve ono što danas rade
operativni sistemi, programer je morao sam da isprogramira.
PRVA GENERACIJA OPERATIVNIH SISTEMA
Prvi operativni sistem napravljen za računar IBM-701 početkom pedesetih godina.
Operativnih sistemi prve generacije bili su na većim računarima, dok su manji
računari i dalje bili bez operativnih sistema. Razvoj prve generacije je potrajao do
kraja pedesetih godina. Na računarima se primenjivala paketna obrada podataka. To je
postupak u kojem se programi izvršavaju jedan za drugim i dok se izvršava jedan
program, ceo računar je njemu na raspolaganju. Programi i podaci su unošeni u
računar preko bušenih kartica, koje su slagane u pakete. Dosta je vremena gubljeno
prilikom prelaska sa jednog programa na drugi. Prvi operativni sistemi pravljeni su sa
ciljem da se skrati vreme prelaska sa jednog programa na drugi, podržavajući pri tom
paketnu obradu podataka. Pored redne obrade podataka, za operativne sisteme prve
generacije karakteristično je da su posedovali standardne rutine za kontrolu ulazaizlaza
podataka i jednostavan jezik za opis zadatka korisnika.
DRUGA GENERACIJA OPERATIVNIH SISTEMA
Druga generacija operativnih sistema pojavljuje se šezdesetih godina. Kod ovih
operativnih sistema je prvi put korišćen multiprogramski režima rada. U ovom režimu
nekoliko zadataka se istovremeno nalazi u osnovnoj memoriji računara, a centralni
procesor deo svog vremena posvećuje svakom zadatku.
U istim godinama su se pojavili
višeprocesorski sistemi kao i operativni
sistemi koji su podržavali takav rad.
Višeprocesorski sistem:
Računarski sistem, sastavljen iz dve
ili više centralnih jedinica, koje
koriste zajedničku operativnu
memoriju. Višeprocesorski sistemi
se koriste za paralelnu obradu
podataka.
Znatan broj novih rešenja kod operativnih sistema druge generacije prisutan je i kod
savremenih operativnih sistema:
• Rad u razdeljenom vremenu i mogućnost korišćenja terminala za tzv.
dijalog sa računarom. Svaki korisnik je u direktnom kontaktu sa
računarom preko svog terminala. Zbog velike brzine rada, centralni
procesor deli svoje vreme i svakom korisniku posvećuje jedan
vremenski interval. Pošto je brzina rada čoveka neuporedivo manja od
brzine centralnog procesora, svi korisnici imaju utisak da istovremeno
koriste centralni procesor.
• Podrška programima koji ne zavise od imena konkretnih periferiskih
uređaja, tj. postizanje sve većih nezavisnosti programa od konkretnog
hardvera . Od nastanka prvih računara čovek je nastojao da
programiranje učini što manje zavisnim od konkretnog računara.
Značajan doprinos u ovoj težnji predstavljaju nova rešenja kod
operativnih sistema druge generacije.
9