Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

4. Uticaj ekonomske krize na položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije...
Vojvodina je iz sopstvenih sredstava, ali takođe koristeći usluge NSZ-a, finansirala
veoma sličan program zapošljavanja pripravnika, koji je zapravo razvijen
ne što pre „Pr ve šan se“ i po slu žio je kao mo del za „Pr vu šan su“. Ovim pro gramom
u Vojvodini je do kraja oktobra 2009. bilo obuhvaćeno 4.605 korisnika.
Re a li za ci ja pro gra ma za po šlja va nja pri prav ni ka bi la je iz nad pla ni ra ne, ta ko
da je u pr vih 10 me se ci 2009. go di ne u ove pro gra me bi lo uklju če no 15.078
pri prav ni ka, što je 103% u od no su na plan. Od ukup nog bro ja an ga žo va nih
li ca 3.666 (24%) su pri prav ni ci sa VSS, a 11.412 (76%) sa VŠS i SSS. U okvi ru
programa pripravnika najzastupljeniji su poslodavci iz sledećih oblasti delatnosti:
trgovina na veliko, trgovina na malo – 31,7%, prerađivačka industrija –
24,4%, aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti
–16,2%, fi nan sij sko po sre do va nje – 5,4%, gra đe vi nar stvo – 4,2%, sa o bra ćaj,
skla di šte nje i ve ze – 4,1%, osta lo 14%.
Posmatrano sa aspekta zanimanja angažovanih lica, u program su u najvećoj
me ri uklju če na li ca iz sle de ćih pod ruč ja: eko no mi ja, pra vo i ad mi ni stra ci ja
– 34,8%, tr go vi na, ugo sti telj stvo i tu ri zam – 17%, ma šin stvo i ob ra da me tala
– 8,5%, elek tro teh ni ka – 7%, po ljo pri vre da, pro iz vod nja i pre ra da hra ne
– 6,8%, dru ge gru pa ci je za ni ma nja 25,9%. Od ukup nog bro ja an ga žo va nih
pri prav ni ka 57% bi le su že ne.
83
Pro gram „Pr va šan sa“ je kao ma sov ni pro gram bio ve o ma do bro pri mljen
u jav no sti i me đu ko ri sni ci ma. On je čak us peo, kao što smo po ka za li, da
pre o kre ne tren do ve u re gi stro va noj ne za po sle no sti mla dih, ko ja je po če la
da opada u apsolutnim brojevima paralelno sa uvođenjem i intenziviranjem
pro gra ma od po lo vi ne 2009.
Premda je prerano za evaluaciju neto uticaja, načelno se, na osnovu prethodnih
iskustava i evaluacija, ovom programu mogu uputiti i određene primedbe u
pogledu dizajna i sprovođenja. Pre svega, njegovi učesnici su mladi sa najmanje
sred njom ško lom, a sra zmer no je ve će i uče šće mla dih sa fa kul tet skim obrazovanjem.
Na taj način se favorizuju grupe mladih, ali i mlađih radnika srednjeg
uzrasta (starosti 25–30 godina), čiji je relativni položaj u okviru ukupne ranjive
populacije mladih zapravo manje nepovoljan. U pogledu sprovođenja, sama
masovnost i „raspršenost“ programa (sa veoma velikim brojem poslodavaca)