Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
Share Embed Flag
Download ePaper

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

fren.org.rs
31.03.2015 Views

4. Uticaj ekonomske krize na položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije... Tabela 4.1.29. Struktura zaposlenosti mladih (15–24 godine) prema sektoru aktivnosti, vrsti rada i statusu na poslu (formalno i neformalno zaposleni), % Sektor aktivnosti Vrsta rada Status na poslu ARS, 2009. ARS, 2008. 2009/2008. procentni poeni Ukupno Mladi Ukupno Mladi Ukupno Mladi (15–64) (15–24) (15–64) (15–24) (15–64) (15–24) Poljoprivreda 19,7 17,5 21,4 18,7 -1,7 -1,2 Industrija 26,9 24,1 26,8 30 0,1 -5,9 Usluge 53,4 58,4 51,8 51,3 1,6 7,1 Na neodređeno vreme 88,2 62,7 87,8 63,3 0,4 -0,6 Na određeno vreme 8,0 25,3 8,0 24,3 0,0 1,0 Sezonski radnici 1,9 5,8 2,1 5,2 -0,2 0,6 Povremeno zaposleni 1,9 6,2 2,1 7,3 -0,2 -1,1 Formalno zaposleni 81,5 66,8 79,4 62,3 2,0 4,4 Neformalno zaposleni 1 18,4 33,1 20,5 37,6 -2,0 -4,4 Izvor: ARS, april 2008. i april 2009. 1 Napomena: Podatak o neformalnoj zaposlenosti je iz oktobra 2008. i aprila 2009. 81 Go di ne 2009. za dr ža va se ten den ci ja pre ma ko joj pre ko po lo vi ne mla dih radi u uslu žnim de lat no sti ma, pri če mu je ovaj udeo po ve ćan za 7,1 pro cent ni poen i iznosi 58,4% (Tabela 4.1.29). Takođe, mladi nastavljaju da mnogo češće ra de na od re đe no vre me (25% pre ma 8% ukup nog sta nov ni štva), kao i na po vre me nim i se zon skim po slo vi ma (za obe ka te go ri je ovaj udeo iz no si pribli žno 6%, pre ma 2% za stu plje no sti ovih po slo va u ukup nom sta nov ni štvu). Prema ARS iz 2009. godine zapažamo da je preko trećine mladih zaposleno u neformalnom sektoru, dok je taj udeo znatno manji za ukupno stanovništvo (18,5%). U po re đe nju sa po da ci ma ARS iz ok to bra 2008. (ne ras po la že mo ovim po dat kom za april 2008. go di ne, jer RZS di rekt no pra ti ne for mal nu zaposlenost tek od oktobra 2008), udeo neformalno zaposlenih mladih se 2009. go di ne sma njio za 4,4 pro cent na po e na, ali je i da lje znat no iz nad pro se ka za ukup no sta nov ni štvo.

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije Aktivne mere Visoka nezaposlenost mladih predstavlja dovoljno univerzalan i važan fenomen da se aktivne mere za zapošljavanje mladih svrstaju u posebnu kategoriju mera prema petočlanoj klasifikaciji OECD-a, uporedo sa posredovanjem, obukama, subvencijama za zapošljavanje i merama za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Evaluacije programa zapošljavanja mladih pokazuju uglavnom mešovite efekte i ograničenu efi ka snost (cf. Betcher man i dr. 2004), ali se oni sve jed no ši ro ko pri me nju ju, ka ko zbog per va ziv no sti pro ble ma ne za po sleno sti mla dih, ta ko i zbog po li tič ke po pu lar no sti ova kvih pro gra ma. 82 Uporedni empirijski podaci pokazuju da je u zemljama sa višom opštom stopom nezaposlenosti ranjivost mladih na tržištu rada značajno veća. Takođe, iskustva ranijih kriza i dosadašnje iskustvo sadašnje globalne ekonomske krize pokazuju da se relativni položaj mladih na tržištu rada dodatno pogoršava u uslo vi ma kri ze (Ve rick, 2009). Ovi na la zi spe ci fič no su po tvr đe ni i pre li minar nom ana li zom efe ka ta kri ze na tr ži šte ra da mla dih u Za pad nom Bal ka nu (Arandarenko i Nojković, 2010). Iz prethodnih razmatranja sledi da je odluka Vlade da početkom 2009. godine deo sred sta va na me nje nih za „stan dard ne“ ak tiv ne pro gra me pre u sme ri u posebno osmišljen program zapošljavanja mladih pripravnika pod nazivom „Prva šansa“ – došla kao pravovremena i načelno dobro naciljana mera. Program je u Centralnoj Srbiji sproveden preko konkursa Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je raspisan u saradnji sa Vladom i Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, za dodelu subvencija poslodavcima za zapošljavanje i stručno osposobljavanje deset hiljada pripravnika. Pogodnosti programa zapošljavanja mladih „Prva šansa“ 2009. godine mogli su da koriste mladi starosti do 30 godina koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih lica NSZ i poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru. Javnim sredstvima finansirane su bruto plate pripravnika u trajanju od 6 do 12 meseci (dužina pripravničkog staža vezana je za ste pen struč ne spre me), osim po re za na za ra de, ko ji je pa dao na te ret poslodavca. Posebna povoljnost za poslodavce, koja je i dovela do povećanog interesa za ovaj program, sastojala se u tome što program ne predviđa obavezu zadržavanja pripravnika po isteku subvencionisanog staža.

Položaj <strong>ranjivih</strong> <strong>grupa</strong> <strong>na</strong> tržištu <strong>rada</strong> <strong>Srbije</strong><br />

Aktivne mere<br />

Visoka nezaposlenost mladih predstavlja dovoljno univerzalan i važan fenomen<br />

da se aktivne mere za zapošljavanje mladih svrstaju u posebnu kategoriju<br />

mera prema petočlanoj klasifikaciji OECD-a, uporedo sa posredovanjem,<br />

obukama, subvencijama za zapošljavanje i merama za zapošljavanje osoba sa<br />

invaliditetom. Evaluacije programa zapošljavanja mladih pokazuju uglavnom<br />

mešovite efekte i ograničenu efi ka snost (cf. Betcher man i dr. 2004), ali se oni<br />

sve jed no ši ro ko pri me nju ju, ka ko zbog per va ziv no sti pro ble ma ne za po sleno<br />

sti mla dih, ta ko i zbog po li tič ke po pu lar no sti ova kvih pro gra ma.<br />

82<br />

Uporedni empirijski podaci pokazuju da je u zemljama sa višom opštom stopom<br />

nezaposlenosti ranjivost mladih <strong>na</strong> tržištu <strong>rada</strong> z<strong>na</strong>čajno veća. Takođe,<br />

iskustva ranijih kriza i dosadašnje iskustvo sadašnje globalne ekonomske krize<br />

pokazuju da se relativni položaj mladih <strong>na</strong> tržištu <strong>rada</strong> dodatno pogoršava<br />

u uslo vi ma kri ze (Ve rick, 2009). Ovi <strong>na</strong> la zi spe ci fič no su po tvr đe ni i pre li mi<strong>na</strong>r<br />

nom a<strong>na</strong> li zom efe ka ta kri ze <strong>na</strong> tr ži šte ra da mla dih u Za pad nom Bal ka nu<br />

(Arandarenko i Nojković, 2010).<br />

Iz prethodnih razmatranja sledi da je odluka Vlade da početkom 2009. godine<br />

deo sred sta va <strong>na</strong> me nje nih za „stan dard ne“ ak tiv ne pro gra me pre u sme ri u<br />

posebno osmišljen program zapošljavanja mladih pripravnika pod <strong>na</strong>zivom<br />

„Prva šansa“ – došla kao pravovreme<strong>na</strong> i <strong>na</strong>čelno dobro <strong>na</strong>cilja<strong>na</strong> mera.<br />

Program je u Centralnoj Srbiji sproveden preko konkursa Nacio<strong>na</strong>lne službe za<br />

zapošljavanje, koji je raspisan u saradnji sa Vladom i Ministarstvom ekonomije<br />

i regio<strong>na</strong>lnog razvoja, za dodelu subvencija poslodavcima za zapošljavanje i<br />

stručno osposobljavanje deset hiljada pripravnika. Pogodnosti programa zapošljavanja<br />

mladih „Prva šansa“ 2009. godine mogli su da koriste mladi starosti<br />

do 30 godi<strong>na</strong> koji se <strong>na</strong>laze <strong>na</strong> evidenciji nezaposlenih lica NSZ i poslodavci<br />

koji pripadaju privatnom sektoru. Javnim sredstvima fi<strong>na</strong>nsirane su bruto plate<br />

pripravnika u trajanju od 6 do 12 meseci (duži<strong>na</strong> pripravničkog staža veza<strong>na</strong><br />

je za ste pen struč ne spre me), osim po re za <strong>na</strong> za ra de, ko ji je pa dao <strong>na</strong> te ret<br />

poslodavca. Poseb<strong>na</strong> povoljnost za poslodavce, koja je i dovela do povećanog<br />

interesa za ovaj program, sastojala se u tome što program ne predviđa obavezu<br />

zadržavanja pripravnika po isteku subvencionisanog staža.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!