Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
me ta stu di ji o efek ti ma ak tiv nih po li ti ka tr ži šta ra da na že ne u Evro pi (Bergmann
i Van der Berg, 2006), po ka za no je da su pro seč ni efek ti rod no univer
zal nih ak tiv nih pro gra ma ve ći za že ne ne go za mu škar ce. Ovaj re zul tat
po seb no je iz ra žen ka da je reč o pro gra mi ma obu ke, ali je pri su tan i kod
sub ven ci ja za za po šlja va nje, dok su rod ni efek ti iz jed na če ni je di no kod programa
posredovanja i podrške u traženju posla.
66
Berg mann i Van der Berg su na osno vu ve li kog bro ja eva lu a ci o nih stu di ja –
po de li vi ši evrop ske ze mlje na one u ko ji ma je sto pa par ti ci pa ci je že na srednjeg
rad nog uz ra sta (25–49 go di na) za ma nje od de set pro cent nih po e na
manja od stope participacije muškaraca, i na one u kojima je ta razlika veća
od de set pro cent nih po e na – utvr di li da je raz li ka u efek ti ma ak tiv nih progra
ma u ko rist že na uto li ko ve ća uko li ko je ve ća raz li ka u sto pi par ti ci pa ci je
že na u od no su na mu škar ce. Ovaj re zul tat su ge ri še da bi u Sr bi ji, u ko joj je
ova razlika značajno veća od 10 procentnih poena (13–14 poena u poslednjih
nekoliko godina), ukupna efikasnost aktivnih programa mogla da bude unapre
đe na uko li ko bi se po ve ća lo uče šće že na u ak tiv nim pro gra mi ma tr ži šta
rada, posebno u programima obuke. Naime, dodatni nalaz pomenute studije
(Berg mann i Van der Berg, 2006) je ste da pro gra mi obu ke ima ju po seb no velike
relativne efekte za žene u zemljama u kojima je opšta stopa participacije
že na ni ža, dok pro gra mi sub ven ci ja za za po šlja va nje ima ju ja če po zi tiv ne
efekte za zemlje u kojima je stopa participacije žena relativno visoka.
Nažalost, kao što je pokazala nedavna opsežna domaća studija (Arandarenko
i Kr stić, 2008), pro gra mi obu ke pred sta vlja ju re la tiv no ma li i opa da ju ći
deo – po sma tra no po ob u hva tu i tro ško vi ma – ukup nih ak tiv nih pro gra ma
tr ži šta ra da u Sr bi ji. Šta vi še, i u okvi ru ta ko ogra ni če nog uče šća do mi ni ra ju
pro gra mi na me nje ni mla đim i obra zo va nim oso ba ma, kao što su pro gra mi
pri prav ni štva i vo lon ti ra nja. S dru ge stra ne, ino va tiv ne me re, za ko je uporedna
iskustva sugerišu jači uticaj na unapređenje rodne ravnopravnosti na
tržištu rada – kao što su funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, obuka
na radnom mestu, kao i virtuelna preduzeća – nisu bile dovoljno sprovođene,
a ne ke od njih su u me đu vre me nu i ob u sta vlje ne.
Nacionalna služba za zapošljavanje, nažalost, ne vodi sistematsku evidenciju
o uče sni ci ma ak tiv nih pro gra ma po de mo graf skim ka rak te ri sti ka ma, uklju-