Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

4. Uticaj ekonomske krize na položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije...
Po sma tra no pre ma sta tu su na tr ži štu ra da (Ta be la 4.1.14), uoča va se da je i
2009. go di ne ma nji udeo že na vla sni ka pred u ze ća (5,2% pre ma 8,7%) i samozaposlenih
(1,8% prema 5,4%). Suprotno tome, zadržana je tendencija po
ko joj je udeo že na ko je ra de za pla tu ve ći u od no su na mu škar ce (74,3% prema
69,2%), kao i že na ko je su po ma žu ći čla no vi do ma ćin stva (12,5% pre ma
3,7%). Procenat ranjive zaposlenosti žena je i 2009. godine nešto niži za žene
(25,7% pre ma 30,8% za mu škar ce). Pri to me, pro ce nat ra nji ve za po sle no sti
že na je u od no su na pret hod nu go di nu sma njen za 4 pro cent na po e na, što
je ve će sma nje nje u po re đe nju sa ude lom ra nji ve za po sle no sti mu ška ra ca
ko ja je sma nje na za 1,5 pro cent ni poen.
Posmatrano prema sektoru aktivnosti, i 2009. godine nastavlja se tendencija
veće zaposlenosti žena u sektoru usluga (65% prema 45%, koliki je udeo muškaraca
zaposlenih u ovom sektoru). Posmatrano prema vrsti rada, ne uočava
se značajna razlika udela zaposlenih na neodređeno vreme prema polu, ali je
sklonost žena da rade u neformalnoj ekonomiji veća od sklonosti muškaraca.
Aktivne mere
Žene su najveća ranjiva grupa na tržištu rada. Premda čine polovinu stanovništva
radnog uzrasta, one su manjina među učesnicima na tržištu rada, i još
iz ra zi ti ja ma nji na me đu za po sle ni ma. Ipak, ak tiv ni pro gra mi tr ži šta ra da – u
Sr bi ji, kao i u sve tu – ve o ma su ret ko ogra ni če ni is klju či vo na že ne, prem da
če sto mo gu ima ti im pli cit ne ili eks pli cit ne ci lje ve usme re ne na una pre đe nje
pol ne rav no prav no sti na tr ži štu ra da. Ovo je i ra zu mlji vo, ima ju ći u vi du da
su že ne, zbog svo je broj no sti, isto vre me no i naj he te ro ge ni ja ra nji va gru pa,
tako da generalno targetiranje žena kao grupe najčešće nije najbolja politika,
zbog svo je ne pre ci zno sti. Zbog to ga se pri kre i ra nju ak tiv nih pro gra ma
usmerenih isključivo ili pretežno prema ženama preporučuje identifikovanje
dodatnih faktora ranjivosti. Hronološki najstariji aktivni programi tržišta rada
usmereni su prema podršci samohranim roditeljima, među kojima, kao što je
poznato, ima srazmerno mnogo više žena nego muškaraca.
65
Eko nom ska te o ri ja je utvr di la da po sto je do bri na čel ni, ali i em pi rij ski raz lo zi
za to da pro gra mi tr ži šta ra da sa dr že ja ku rod nu kom po nen tu. U ne dav noj