Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

3. Uti caj eko nom ske kri ze na pri vre du i tr ži šte ra da Sr bi je
Najjasniju sliku uticaja krize na tržište rada moguće je dobiti pomnim praćenjem
dinamike zaposlenosti za platu u privatnom sektoru (kako preko Ankete
o rad noj sna zi, ta ko i pre ko an ke ta pred u ze ća) i plat nog fon da i pro seč ne
zarade (postoji u anketama preduzeća i u podacima o naplati poreza, samo
za formalni sektor). Trendovi u privatnom sektoru zaposlenosti za platu biće
svakako prociklični. Dinamika u svim drugim kategorijama zaposlenosti i kontingentima
populacije će biti ili kontraciklična (sekundarno tržište rada može
doživeti značajno kontraciklično proširenje, kao poslednje pribežište za preživljavanje
za one koji su isključeni sa primarnog tržišta rada i kao jedina tačka
ulaza za one koji se tek zapošljavaju) ili neodređena, pošto će njihovo kretanje
zavisiti od relativne snage procikličnih i kontracikličnih faktora uticaja.
Prosuđujući prema komparativnim 7 i istorijskim uvidima, našta upućuju i noviji
trendovi od početka krize, uticaj krize na tržišta rada neće tokom vremena
biti linearan. Prilagođavanja nadole na tržištu rada mogu prilično dugo trajati
i do bi ti idi o sin kra zij ske for me. Vr lo ši ro ko po sma tra ju ći, iz gle da da će pr vu
fazu krize (sada već uveliko iza nas) karakterisati prestanak zapošljavanja novih
radnika i sporadično „izbacivanje“ nebazične, obično privremene zaposleno
sti. Dru ga fa za će do mi nant no do bi ti for mu fleksibilnosti realnih zarada ili
pre ci zni je nji ho ve de fla ci je. Tre ća fa za, ne gde na dnu de pre si je, na ro či to ako
je du bo ka i ako du go tra je, od li ko va će se iz ra že ni jim sma nje nji ma ba zič ne
zaposlenosti, kako se firme budu borile za opstanak. Četvrta faza, postepeno
oživljavanje, biće označena postepenim oporavkom realnih zarada, pre nego
za po sle no sti; ne ke fir me mo gu čak i da na sta ve sa ot pu šta njem za po sle nih,
kako bi restrukturisale svoju radnu snagu. Tek nakon kompletnog oporavka,
fir me će bi ti pod stak nu te na pro ši re nje svo je ukup ne za po sle no sti. Na taj
na čin, po vra tak na ni vo za po sle no sti pre kri ze mo že bi ti od lo žen za dve ili
vi še go di na na kon nje nog okon ča nja.
47
7 Vi de ti, na pri mer: ILO, 2009.