Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
Pri po volj ni jem sce na ri ju pri la go đa va nja uglav nom pu tem flek si bil no sti zara
da, i da lje će po sto ja ti po gor ša nje in di ka to ra na tr ži štu ra da i ne po želj no
uvećanje ranjive zaposlenosti na račun boljih radnih mesta. Čak i ako se odliv
iz za po sle no sti u ne za po sle nost ne uve ća zna čaj no zbog fleksibilnosti zarada,
gru pa ne za po sle nih će se uve ća ti po što ula zak u ne za po sle nost iz ne aktiv
no sti ne će pre sta ti – ka ko zbog mla dih ko ji za vr ša va ju ško lo va nje, ta ko i
zbog onih po ro di ca ko je će pad ži vot nog stan dar da po ku ša ti da na dok na de
ulaskom na tržište rada svojih prethodno neaktivnih članova. Grupe koje se
ovom ex ante analizom mogu oceniti kao najviše ugrožene ovim usporavanjem
to ko va na tr ži štu ra da, bi će: 1 ) mla di i svi no vi ko ji ula ze na tr ži šte ra da,
na ro či to oni ko ji po ku ša va ju da se za po sle na sve užem pri mar nom tr ži štu
ra da; i 2) ne za po sle ni pri pad ni ci ugro že nih gru pa, za ko je će se pri mar no tržište
rada u potpunosti zatvoriti.
46
Ako se posmatraju prostorni efekti na tržište rada, može se pretpostaviti da
će verovatno najizraženije pogoršanje nastupiti u oblastima snažno zavisnim
od ve li kih fir mi naj vi še po go đe nih kri zom. I u slu ča ju da ove fir me bu du u
sta nju da oču va ju za po sle nost na ra čun sma nje nja bro ja rad nih ča so va, a
shodno tome i realne zarade svojih radnika, smanjenje njihovih platnih fondova
oboriće potražnju radnika za lokalno proizvedenom robom i uslugama
i na kra ju do ve sti do ozbilj ne „lo kal ne de pre si je“. Naj ve ći gra do vi, na vi kli da
ima ju naj ve ći pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ta ko đe će bi ti sna žno pogo
đe ni, ali će mo ći da iz beg nu du blju de pre si ju zbog svo je di ver si fi ko va ne
pri vred ne struk tu re.
Ex ante procenu uticaja krize na zaposlenost žena i muškaraca nešto je komplikovanije
sprovesti. Izgleda da, dok ne bude bilo značajnih rezova u sektoru
jav ne za po sle no sti (na ro či to u sek to ri ma sa vi so kom sto pom za po sle no sti
žena, poput obrazovanja i zdravstva), ženska radna snaga na primarnom tržištu
rada neće biti disproporcionalno pogođena. Kada su u pitanju izvozna
industrija, rudarstvo, prerada metala i ostala prerađivačka industrija – oblasti
u kojima dominira muška radna snaga – one će biti verovatno teže pogođene
od industrija u kojima je zastupljenost polova uravnoteženija, kao što su prerada
hrane ili industrije u kojima dominiraju žene, kao što je industrija odeće
i obuće. Međutim, usluge u kojima dominiraju žene verovatno će biti nešto
jače pogođene od usluga u kojima su dominantno zaposleni muškarci.