PoloÅ¾aj ranjivih grupa na trÅ¾iÅ¡tu rada Srbije

More documents

Recommendations

Info

3. Uti caj eko nom ske kri ze na pri vre du i tr ži šte ra da Sr bi je 3.2.3. Hipotetički odgovori tržišta rada na krizu Usled per spek ti ve ne ga tiv nog ra sta u bli skoj bu duć no sti, kao ne po sred ni pro blem po sta vlja se pi ta nje – ka ko će se iona ko la ba vo tr ži šte ra da pri lago di ti re al no sti i pro me nje nim okol no sti ma ko je je stvo ri la sa da šnja kri za. Dru gi, du go roč ni pro blem, ti če se po zna te em pi rij ske oso bi ne tr ži šta ra da da se opo ra vlja sa mo vr lo spo ro na kon kri ze, sa zna čaj nim vre men skim zaka šnje njem u po re đe nju sa opo rav kom dru gih ključ nih ma kro e ko nom skih varijabli. Čak i bez negativnog rasta, potreba za sužavanjem spoljašnjih i unutrašnjih deficita značiće niži raspoloživi nacionalni dohodak, što će za uzvrat značiti i niže sveukupne realne zarade. Vrlo grubo, sa stanovišta minimiziranja so ci jal nih efe ka ta, pre po ru če ni obra zac pri la go đa va nja tr ži šta ra da na do le, mo gao bi bi ti pre ko flek si bil no sti za ra da (tj. pa da re al nih za ra da). Ovo je široko politički prihvatljivo (glavni problem u javnom sektoru), ali i ekonomski ra ci o nal no (re le vant ni je za pri vat ni sek tor), sve dok se per ci pi ra da će kri za relativno kratko trajati. Fleksibilnost zarada može se realizovati kroz infla ci ju (smanjivanjem realnih zarada), smanjenjem zarada (direktnim smanjivanjem nominalnih zarada) i povećanje zaostajanja u isplati zarada – što bi sve imalo raz li či te efek te ver ti kal no (na raz li či te do ho dov ne gru pe) i ho ri zon tal no (na sek to re i re gi o ne). Flek si bil nost rad nog vre me na je još je dan, vr lo zna ča jan obrazac prilagođavanja, kao alternativa smanjenju broja radnih mesta. 45 Stvarni obrasci prilagođavanja na tržištu rada biće mnogo kompleksniji, pošto će mo ra ti da se uzme u ob zir iz ra že ni du a li tet tr ži šta ra da, ko je je – kao što pret hodna analiza naglašava – u sve većoj meri oblikovano uvećanom podelom između primarnog tržišta rada (sa zaštićenim dobrim poslovima) i sekundarnog tržišta rada (sa lošim, nezaštićenim poslovima). Dobri poslovi i dalje su dominantni u javnom sektoru, zbog opšteg neuspeha da se stvori jak, izvozno orijentisani privatni sektor. Primarno tržište rada u privatnom sektoru i dalje se uobičajeno sastoji od zaposlenosti u finansijskim i drugim savremenim uslugama, kao i od malog broja velikih, privatizovanih kompanija za proizvodnju i preradu hrane. Sekundarno tržište rada sastoji se uglavnom od ranjive zaposlenosti, neformalne i poljoprivredne zaposlenosti – kategorija koje se u velikoj meri preklapaju. Zaposlenost za platu u privatnom sektoru u malim i srednjim preduzećima nalazi se negde između ove dve kategorije, ali češće pripada sekundarnom tržištu rada, sa niskim zaradama i visokom nesigurnošću radnih mesta.
Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije Pri po volj ni jem sce na ri ju pri la go đa va nja uglav nom pu tem flek si bil no sti zara da, i da lje će po sto ja ti po gor ša nje in di ka to ra na tr ži štu ra da i ne po želj no uvećanje ranjive zaposlenosti na račun boljih radnih mesta. Čak i ako se odliv iz za po sle no sti u ne za po sle nost ne uve ća zna čaj no zbog fleksibilnosti zarada, gru pa ne za po sle nih će se uve ća ti po što ula zak u ne za po sle nost iz ne aktiv no sti ne će pre sta ti – ka ko zbog mla dih ko ji za vr ša va ju ško lo va nje, ta ko i zbog onih po ro di ca ko je će pad ži vot nog stan dar da po ku ša ti da na dok na de ulaskom na tržište rada svojih prethodno neaktivnih članova. Grupe koje se ovom ex ante analizom mogu oceniti kao najviše ugrožene ovim usporavanjem to ko va na tr ži štu ra da, bi će: 1 ) mla di i svi no vi ko ji ula ze na tr ži šte ra da, na ro či to oni ko ji po ku ša va ju da se za po sle na sve užem pri mar nom tr ži štu ra da; i 2) ne za po sle ni pri pad ni ci ugro že nih gru pa, za ko je će se pri mar no tržište rada u potpunosti zatvoriti. 46 Ako se posmatraju prostorni efekti na tržište rada, može se pretpostaviti da će verovatno najizraženije pogoršanje nastupiti u oblastima snažno zavisnim od ve li kih fir mi naj vi še po go đe nih kri zom. I u slu ča ju da ove fir me bu du u sta nju da oču va ju za po sle nost na ra čun sma nje nja bro ja rad nih ča so va, a shodno tome i realne zarade svojih radnika, smanjenje njihovih platnih fondova oboriće potražnju radnika za lokalno proizvedenom robom i uslugama i na kra ju do ve sti do ozbilj ne „lo kal ne de pre si je“. Naj ve ći gra do vi, na vi kli da ima ju naj ve ći pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ta ko đe će bi ti sna žno pogo đe ni, ali će mo ći da iz beg nu du blju de pre si ju zbog svo je di ver si fi ko va ne pri vred ne struk tu re. Ex ante procenu uticaja krize na zaposlenost žena i muškaraca nešto je komplikovanije sprovesti. Izgleda da, dok ne bude bilo značajnih rezova u sektoru jav ne za po sle no sti (na ro či to u sek to ri ma sa vi so kom sto pom za po sle no sti žena, poput obrazovanja i zdravstva), ženska radna snaga na primarnom tržištu rada neće biti disproporcionalno pogođena. Kada su u pitanju izvozna industrija, rudarstvo, prerada metala i ostala prerađivačka industrija – oblasti u kojima dominira muška radna snaga – one će biti verovatno teže pogođene od industrija u kojima je zastupljenost polova uravnoteženija, kao što su prerada hrane ili industrije u kojima dominiraju žene, kao što je industrija odeće i obuće. Međutim, usluge u kojima dominiraju žene verovatno će biti nešto jače pogođene od usluga u kojima su dominantno zaposleni muškarci.
Page 1 and 2: Evropska unija Srbija Srbija Progra
Page 3 and 4: Naslov: Položaj ranjivih grupa na
Page 6 and 7: 9 11 15 17 20 23 25 33 35 43 45 49
Page 8 and 9: PREDGOVOR Ova publikacija je rezult
Page 10 and 11: 3. Uti caj eko nom ske kri ze na pr
Page 12 and 13: Rezultati Studije o životnom stand
Page 14: 1. Uvod 2. METODOLOGIJA I KORIŠĆE
Page 17 and 18: Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 21 and 22: 22 Položaj ranjivih grupa na trži
Page 33 and 34: 3.2. Uticaj ekonomske krize na trž
Page 35 and 36: 3.2.1. Tren do vi rad ne sna ge na
Page 43: Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 95 and 96:
Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
164 Položaj ranjivih grupa na trž
Page 165 and 166:
166 Položaj ranjivih grupa na trž
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175:
Krstić, G. and V. Corbanese: In se
show all

PoloÅ¾aj ranjivih grupa na trÅ¾iÅ¡tu rada Srbije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?