Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
3. Uti caj eko nom ske kri ze na pri vre du i tr ži šte ra da Sr bi je od sta rih gu bit ni ka, ko ji su pod ri zi kom da bu du eti ke ti ra ni ne kao „žr tve“, već kao „neo d go vor ni“ i „ne rad ni ci“. Me đu no vim gu bit ni ci ma ve ro vat no će biti radnici najugroženiji krizom, uključujući i one koji su ostali bez posla, koji uopšte ne dobijaju plate, ili čije su plate drastično smanjene, zatim porodice ko je su osta le bez do zna ka, i gra đa ni sred nje kla se sa hi po te ka ma i dru gim dugovima u inostranim valutama. Uticaji na nacionalne manjine i, naročito, na Ro me, mo ra će pa žlji vo da se pro u če. Prem da je in sti tu ci o nal na i stra teška an ti di skri mi na tor na in fra struk tu ra sko ro do vr še na, osta je pi ta nje nje ne pri men lji vo sti. I da lje po sto ji zna čaj na in di rekt na dis kri mi na ci ja ko ja, to kom krize, može dovesti do povećane ugroženosti ranjivih grupa. U Sr bi ji već po sto je iz ve sne in for ma ci je o re gi o nal noj ras pro stra nje no sti siromaštva, socijalne isključenosti i nezaposlenosti, tako da je podignuta svest o pri ro di re gi o nal nih i lo kal nih dis pa ri te ta i opa sno sti od učvr šći va nja raz lika između „zona uključenosti“, koncentrisanih u velikim gradovima – i „zona is klju če no sti“, na pe ri fe ri ji i/ili u ru ral ni jim obla sti ma. I dok su jed no krat ne stu di je va žne, one če sto ne uspe va ju da do ku men tu ju di na mi ku i kom pletnu pri ro du ero zi je ljud skog ka pi ta la u po je di nim obla sti ma. U stva ri, stu di je o si ro ma štvu na osno vu po tro šnje naj če šće po ka zu ju ni že ni voe re gi o nal nih di s pa ri te ta od stu di ja o so ci jal noj is klju če no sti i/ili kva li te tu ži vo ta. 43 Je dan ra ni ji re gi o nal ni iz ve štaj go vo rio je o oso be nom „lu ku is klju če no sti“ u regionu, koji pokriva najveći deo Kosova prema Rezoluciji 1244, sever i severoistok Albanije, Istočnu Srbiju i delove Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Deo ovog lu ka ko ji pri pa da Sr bi ji ozna čen je sle de ćim ka rak te ri sti ka ma: Prilično izmenjena demografska struktura, sa izrazito starom populacijom i/ili visokim stopama zavisnosti (tj. učešćem izdržavanih lica i penzionera u ukupnom stanovništvu). Značajni deo radne popu la ci je na pu stio je ovaj re gion, da bi se za po slio ne gde dru gde, uključujući veliki broj onih koji rade u inostranstvu; Vi so ki ni voi ne za po sle no sti i/ili ne si gur nog za po sle nja, sa za poslenošću koncentrisanom u javnoj administraciji i/ili opadajućim in du strij skim ak tiv no sti ma. Po sto ji vi so ki obim se zon skih po slo va, kao i zna čaj na za po sle nost u po ljo pri vre di osnov nih po tre ba; i
Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije Značajno niži nivoi obrazovnog postignuća, delimično kao rezultat nedovoljnog ulaganja u obrazovanje, ali i kao posledica migriranja najtalentovanijih mladih osoba, često u svrhu sticanja univerzitetskog obrazovanja. Efekti krize na prostorne nejednakosti mogu biti izuzetno značajni. Kriza može, isto ta ko, ini ci ra ti i no ve ta la se mi gra ci ja, na rav no uklju ču ju ći i po vrat nu migraciju – onih koji su izgubili sredstva za izdržavanje u inostranstvu, ili su pri sil no re pa tri ra ni. Naj ve ro vat ni ji sce na rio je uve ća nje ur ba nog si ro ma štva i, naročito, veći pad u onim oblastima koje su uslovljene industrijama najjače po go đe nim re ce si jom. Po vrh to ga, one obla sti ko je su već u du go roč ni jem pa du, ali u ko ji ma je ovaj pad ma ski ran do zna ka ma, ta ko đe će bi ti te ško pogođene. Ako kriza potraje, prostorne nejednakosti verovatno će se produbiti, do bi ti struk tu ri sa ni ju pri ro du, i bi će ih ve o ma te ško sma nji ti. 44 Prema mišljenju javnosti, nezaposlenost je i dalje pojedinačni najvažniji problem sa kojim se Srbija suočava. Pogoršanje glavnih pokazatelja u vezi sa tržištem rada predstavlja gotovo konstantnu odliku socio-ekonomske statistike od početka zakasnele i teške tranzicije Srbije. Čak i tokom perioda značajnog ekonomskog rasta, tržište rada pokazivalo je malo znakova poboljšanja. Do izvesnog stepena, smanjeno učešće i snižavanje trenda zapošljavanja bili su ne iz be žna po sle di ca tran zi ci je i re struk tu ri sa nja. Ipak, ovi asi me trič ni me hani zmi pri la go đa va nja (po gor ša nje to kom „lo ših“ pe ri o da, pro pra će no sa mo simboličnim poboljšanjem tokom „dobrih“) upućuju na potrebu da se mnogo više pažnje posveti politici zapošljavanja i institucijama na tržištu rada. Iako se naj ve ćim de lom pa žnja jav no sti fo ku si ra na za bri nja va ju će broj ke i stope nezaposlenosti, još više zabrinjavaju veoma niske stope zaposlenosti i nepovoljna struktura zaposlenih. Ovu strukturu karakteriše previsoka zastupljenost zaposlenosti u javnom sektoru; previsoka zaposlenost u poljoprivredi; vi so ka ne for mal na za po sle nost; kao i vi sok udeo ne si gur nih po slo va.
- Page 1 and 2: Evropska unija Srbija Srbija Progra
- Page 3 and 4: Naslov: Položaj ranjivih grupa na
- Page 6 and 7: 9 11 15 17 20 23 25 33 35 43 45 49
- Page 8 and 9: PREDGOVOR Ova publikacija je rezult
- Page 10 and 11: 3. Uti caj eko nom ske kri ze na pr
- Page 12 and 13: Rezultati Studije o životnom stand
- Page 14: 1. Uvod 2. METODOLOGIJA I KORIŠĆE
- Page 17 and 18: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 19 and 20: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 21 and 22: 22 Položaj ranjivih grupa na trži
- Page 23 and 24: 24 Položaj ranjivih grupa na trži
- Page 25 and 26: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 27 and 28: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 29 and 30: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 31 and 32: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 33 and 34: 3.2. Uticaj ekonomske krize na trž
- Page 35 and 36: 3.2.1. Tren do vi rad ne sna ge na
- Page 37 and 38: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 39 and 40: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 41: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 45 and 46: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 47 and 48: 48 Položaj ranjivih grupa na trži
- Page 49 and 50: 50 Položaj ranjivih grupa na trži
- Page 51 and 52: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 53 and 54: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 55 and 56: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 57 and 58: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 59 and 60: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 61 and 62: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 63 and 64: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 65 and 66: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 67 and 68: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 69 and 70: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 71 and 72: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 73 and 74: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 75 and 76: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 77 and 78: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 79 and 80: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 81 and 82: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 83 and 84: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 85 and 86: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 87 and 88: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 89 and 90: Položaj ranjivih grupa na tržišt
- Page 91 and 92: Položaj ranjivih grupa na tržišt
Položaj <strong>ranjivih</strong> <strong>grupa</strong> <strong>na</strong> tržištu <strong>rada</strong> <strong>Srbije</strong><br />
Z<strong>na</strong>čajno niži nivoi obrazovnog postignuća, delimično kao rezultat<br />
nedovoljnog ulaganja u obrazovanje, ali i kao posledica migriranja<br />
<strong>na</strong>jtalentovanijih mladih osoba, često u svrhu sticanja univerzitetskog<br />
obrazovanja.<br />
Efekti krize <strong>na</strong> prostorne nejed<strong>na</strong>kosti mogu biti izuzetno z<strong>na</strong>čajni. Kriza može,<br />
isto ta ko, ini ci ra ti i no ve ta la se mi gra ci ja, <strong>na</strong> rav no uklju ču ju ći i po vrat nu<br />
migraciju – onih koji su izgubili sredstva za izdržavanje u inostranstvu, ili su<br />
pri sil no re pa tri ra ni. Naj ve ro vat ni ji sce <strong>na</strong> rio je uve ća nje ur ba nog si ro ma štva<br />
i, <strong>na</strong>ročito, veći pad u onim oblastima koje su uslovljene industrijama <strong>na</strong>jjače<br />
po go đe nim re ce si jom. Po vrh to ga, one obla sti ko je su već u du go roč ni jem<br />
pa du, ali u ko ji ma je ovaj pad ma ski ran do z<strong>na</strong> ka ma, ta ko đe će bi ti te ško pogođene.<br />
Ako kriza potraje, prostorne nejed<strong>na</strong>kosti verovatno će se produbiti,<br />
do bi ti struk tu ri sa ni ju pri ro du, i bi će ih ve o ma te ško sma nji ti.<br />
44<br />
Prema mišljenju javnosti, nezaposlenost je i dalje pojedi<strong>na</strong>čni <strong>na</strong>jvažniji problem<br />
sa kojim se Srbija suočava. Pogoršanje glavnih pokazatelja u vezi sa tržištem<br />
<strong>rada</strong> predstavlja gotovo konstantnu odliku socio-ekonomske statistike<br />
od početka zakasnele i teške tranzicije <strong>Srbije</strong>. Čak i tokom perioda z<strong>na</strong>čajnog<br />
ekonomskog rasta, tržište <strong>rada</strong> pokazivalo je malo z<strong>na</strong>kova poboljšanja. Do<br />
izvesnog stepe<strong>na</strong>, smanjeno učešće i snižavanje trenda zapošljavanja bili su<br />
ne iz be ž<strong>na</strong> po sle di ca tran zi ci je i re struk tu ri sa nja. Ipak, ovi asi me trič ni me hani<br />
zmi pri la go đa va nja (po gor ša nje to kom „lo ših“ pe ri o da, pro pra će no sa mo<br />
simboličnim poboljšanjem tokom „dobrih“) upućuju <strong>na</strong> potrebu da se mnogo<br />
više pažnje posveti politici zapošljavanja i institucijama <strong>na</strong> tržištu <strong>rada</strong>.<br />
Iako se <strong>na</strong>j ve ćim de lom pa žnja jav no sti fo ku si ra <strong>na</strong> za bri nja va ju će broj ke i<br />
stope nezaposlenosti, još više zabrinjavaju veoma niske stope zaposlenosti i<br />
nepovolj<strong>na</strong> struktura zaposlenih. Ovu strukturu karakteriše previsoka zastupljenost<br />
zaposlenosti u javnom sektoru; previsoka zaposlenost u poljoprivredi;<br />
vi so ka ne for mal <strong>na</strong> za po sle nost; kao i vi sok udeo ne si gur nih po slo va.
Change language