Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
spro vo đe nju ne kih ne mi nov nih i ne po pu lar nih re for mi u okvi ru dr žav ne i
dru štve ne svo ji ne), te se mo že pret po sta vi ti da je taj efe kat za pra vo od govo
ran za ukup no ve ći pad za po sle no sti u od no su na BDP. Ko nač no, ni je isključeno
da je veliko povećanje minimalne zarade od 13% u decembru 2008.
godine – dakle, u vreme kada je kriza već uveliko otpočela – doprinelo pojavi
da se privatni sektor uslovima krize još više prilagođava kroz otpuštanja radnika,
iako je namera kreatora ove mere verovatno bila upravo suprotna – da
se zaštite najugroženiji radnici. Iako je svrha zamrzavanja minimalne zarade u
ju nu 2009. bi la da ovaj efe kat do ne kle ubla ži, pi ta nje je da li je do to ga do šlo
pre ka sno. Ipak, ima ju ći u vi du ve ći pad za po sle no sti u od no su na pad BDP-a u
posmatranom periodu, može se predvideti da će tokom oporavka srpske privrede
doći do prilično brzog rasta zaposlenosti na sekundarnom tržištu rada,
kroz rast flek si bil nih ugo vo ra o za po sle nju. Me đu tim, bu du ći da do po ra sta
zaposlenosti dolazi tek u kasnijoj fazi oporavka, te da su istovremeno još na
delu i procesi smanjenja zaposlenosti kao rezultat privatizacije i tranzicionog
restrukturisanja, u sledećoj godini teško je očekivati rast zaposlenosti.
42
3.2.2. Ex an te razmatranje uticaja krize na ranjive grupe na tržištu rada
Kriza će imati različiti uticaj na različite isključene grupe, na različitim mestima
i u različitim vremenskim periodima. Restrukturisanje na tržištu rada verovatno
će se od vi ja ti ta ko da gru pe či je su sto pe za po sle no sti ni že, bu du još ja če
pogođene, naročito manjine, a posebno Romi; mladi; manje obrazovani; stari;
kao i oso be sa in va li di te tom. Je di ni iz u ze tak mo gu će je oče ki va ti kod že na,
či ja sra zmer no ve ća ve za nost za jav ni sek tor mo že da zna či ve ću sta bil nost
za po sle nja u kri znim vre me ni ma.
Mo žda je naj ve ća ne po zna ni ca u to me da li će „tra di ci o nal no si ro ma šni“, u
ne po sto ja nju bo ljeg ter mi na, osta ti si ro ma šni i/ili po sta ti si ro ma šni ji, i/ili da
li će do ći do po ja ve zna čaj nog bro ja „no vih si ro ma šnih“. Ne ki de lo vi „sta rih
si ro ma šnih“ ob u hva ta ju ne za po sle ne i si ro ma šne ko ji ra de, a iz gle da da se
obe ove kategorije povećavaju. Generalnije gledano, neki od novih gubitnika
mo gu se sma tra ti „za slu žni jim“ od sta rih gu bit ni ka, i mo gu bi ti po li tič ki artikulisaniji
i agresivniji u dobijanju prava po osnovu socijalne zaštite. U tom
smi slu, jav na pa žnja i sa o se ća nje sa ovim gru pa ma mo gu da „is ti snu“ ne ke