Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
investicije, koje je mnogo teže i neizvesnije privući – posebno imajući u vidu
pri lič no ni zak rang me đu na rod ne kon ku rent no sti Sr bi je.
Srpska privreda u velikom stepenu zavisi od raspoloživosti zajmova i investicija
iz ino stran stva, a uz to do bi ja i in jek ci ju od oko 9% BDP-a u vi du do zna ka iz
ino stran stva. Prog no za je da će 2009. go di ne pad BDP-a iz no si ti oko 4%, dok
projekcije za naredne godine ukazuju na spor i postepen oporavak, sa procenje
nim ra stom od 1,5% u 2010. i 3% u 2011. go di ni (World Bank, 2009).
30
No si o ci eko nom ske po li ti ke su sa od re đe nim za ka šnje njem pri hva ti li či njeni
cu da će finansijska kriza zadati težak udarac i naglo okončati duži period
zna čaj nog eko nom skog ra sta. Pr vi di rekt ni efek ti kri ze ose ti li su se to kom
po sled njeg kvar ta la 2008, u tre nut ku ka da se pred log bu dže ta za 2009. godi
nu već ni je mo gao la ko po vu ći i do ra di ti. Po ja vi le su se i po li tič ke ten zi je,
posebno među članovima postizborne koalicije sastavljene od partija sa razli
či tim so ci jal no-eko nom skim pro gra mi ma, što je do pri ne lo iz ve snoj spo rosti
u pri la go đa va nju no voj re al no sti. Po ja vi le su se i ten zi je iz me đu Vla de i
centralne banke.
Kao i na drugim mestima, kapacitet rešavanja krize rastegao se do svojih grani
ca, što je zna či lo da su od go vo ri naj če šće bi li de li mič ni, a Vla da su o če na sa
stvar nim te ško ća ma pri li kom pri pre me, pri me ne i oču va nja kon zi stent no sti
antikrizne strategije. U izvesnom smislu, to je značilo i postojanje hijerarhije
od go vo ra, pri če mu su re ak ci je na tr ži štu ra da i so ci jal no-po li tič ki od go vo ri
na li sti pri o ri te ta bi li bit no ni že. Po treb no je na gla si ti da se ov de ba vi mo dosadašnjim
odgovorima politike – kako onima koji su primenjeni, tako i onima
koji se razmatraju – uočavajući u svim slučajevima verovatne efekte na tržište
rada, siromaštvo i ugroženost, kao i na nejednakost.
Na kon što je po sta lo ja sno da se kri za br zo ši ri sa finansijskog na realni sektor,
sni ža va ju ći sna žno in du strij sku pro iz vod nju i iz voz, Vla da je u vi še na vra ta
tokom 2009. uvodila mere sa ciljem da se ponovo uspostave impulsi rasta, u
svr hu ne u tra li zo va nja oštrog sma nje nja kre dit ne ak tiv no sti do ma ćih ba naka,
kao i pre va zi la že nja ne ga tiv nih po sle di ca od su stva ino stra nih kre di ta i
direktnih inostranih investicija. One su uključivale potrošačke subvencije za
kupovinu domaćih automobila i trajnih potrošnih dobara kao što su nameštaj