Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

3. Uti caj eko nom ske kri ze na pri vre du i tr ži šte ra da Sr bi je
morati da podnesu disproporcionalni teret prilagođavanja budžeta, i koji će
stratumi biti ili bi trebalo da budu pošteđeni. Postoji implicitna tenzija između
ove dve grupe dilema – najjednostavniji i najefikasniji način obuzdavanja
de fi ci ta sa teh nič kog sta no vi šta če sto je kroz re gre siv no pri la go đa va nje, tj.
ono ko je dis pro por ci o nal no po ga đa si ro ma šne.
Za sa da, u Sr bi ji je pre vla da la ten den ci ja fo ku si ra nja na re zo ve jav nih iz da taka,
uključujući i smanjenje plata zaposlenih u javnoj i lokalnoj administraciji,
ali uglav nom uz osla nja nje na re zo ve u „dis kre ci o noj“ po tro šnji mi ni star stava
i broj nih jav nih agen ci ja. U Sr bi ji je, u svr hu po ve ća nja pri ho da, po ve ćan
ak ci zni po rez na go ri vo, kao što je uve den i no vi ak ci zni po rez na im pul se u
mo bil noj te le fo ni ji.
Pro ce nju je se da će de fi cit kon so li do va nog bu dže ta do sti ći 4,5% BDP-a u
2009. go di ni. De fi cit će bi ti po kri ven za du ži va njem dr ža ve na stra nom i domaćem
finansijskom tržištu. Mada trenutni nivo javnog duga od oko 32% ne
izgleda previše zabrinjavajuće, dugoročne projekcije ipak pružaju osnova za
bri gu. Čak i sa re duk ci jom de fi ci ta na oko 3,5% BDP-a u 2010. i na stav kom
sma nje nja de fi ci ta u na red nim go di na ma, jav ni dug će na sred nji rok pre ći
gra ni cu od 40% BDP-a, što će ujed no obe le ži ti i do sti za nje ni voa tro ško va
ser vi si ra nja jav nog du ga od oko 2% BDP-a. Bez ovog sma nje nja, pro jek ci je
ra sta jav nog du ga još su ve će, a tro ško vi nje go vog ser vi si ra nja po sta ju prohi
bi tiv no vi so ki i neo dr ži vi. Ka ko bi se jav ni dug odr žao na ni vou ko jim je
moguće upravljati, Vlada će morati da prilagodi ne samo budžetske troškove,
već i pri hod nu stra nu, što na sred nji rok zna či vi še po re ze.
29
Izvori rasta i stimulativne mere za njihovo očuvanje
Kao posledica ekonomske krize, tokom 2009. godine usporen je tempo stranih
direktnih investicija (SDI), pri čemu je procena da njihov ukupan iznos za
2009. neće preći 1,5 milijardu evra, dok je za održavanje relativno visokih stopa
privrednog rasta neophodan godišnji nivo SDI procenjen na minimalnih 3
milijarde. Ovo je posebno izazovan zadatak za privredne vlasti, imajući u vidu
da je privatizacija društvenih preduzeća skoro dovršena, te da bi u narednom
pe ri o du u struk tu ri stra nih in ve sti ci ja tre ba lo da do mi ni ra ju tzv. gre en fi eld