Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
Fi skal na po li ti ka
Fi skal na po li ti ka bi la je ve ro vat no pod naj ve ćim pri ti skom. Re al ni pad jav nih
pri ho da bio je dra ma ti čan, od ra ža va ju ći pre sve ga pad do ma će tra žnje. U
dru gom kvar ta lu 2009. jav ni pri ho di su za 13,6% bi li ni ži u re al nim iz ra zi ma,
nego u odgovarajućem periodu 2008. godine. Konsolidovana javna potrošnja
u istom pe ri o du ta ko đe je pa la, ali u zna čaj no ma njem obi mu (6%) – što je
povećalo konsolidovani budžetski defi cit na sko ro 6% BDP-a. U struk tu ri javnih
rashoda, najveći pad zabeležen je u kapitalnim investicijama, dok je rast
zabeležen u socijalnim transferima, među kojima penzije imaju najveći udeo.
Ukup ni de fi cit u pr voj po lo vi ni 2009. do sti gao je 56 mi li jar di di na ra, i bio je
ve ći za 60% u od no su na po čet ni do go vor sa MMF-om za taj pe riod.
28
Ci klus pla ni ra nja bu dže ta za 2009. za po čeo je u tre nut ku ka da kri za još ni je
bi la uoč lji va. Bu džet ska ko rek ci ja iz vr še na kra jem 2008. go di ne bi la je zasno
va na na sko ro ne pro me nje nim ili sa mo na ne znat no re du ko va nim projek
ci ja ma ra sta. Re strik tiv na mo ne tar na po li ti ka bi la je sko ro pri nud no „ne u-
tra li sa na“ u pri lič noj me ri eks pan ziv nom fi skal nom po li ti kom u po sled njem
kvar ta lu 2008, što je u ve li koj me ri bi lo re zul tat is pu nja va nja pred iz bor nih
obećanja iz proleća 2008. o povećanju plata i penzija.
Do kraja januara 2009. godine postalo je jasno da će ovogodišnji rast biti nega
ti van, či me se pro ši rio jaz iz me đu već opre de lje nih iz da ta ka i opa da ju ćih
prihoda. Ministarstvo finansija je u dva navrata moralo da pripremi budžetsku
re vi zi ju u svr hu ob u zda va nja de fi ci ta, što je bi lo nu žno za obez be đi va nje i
produženje dva sukcesivna stand-by aranžmana.
Naj va tre ni je i naj o tvo re ni je de ba te – ka ko na ni vou eks pe ra ta, ta ko i op šte
jav no sti – od vi ja le su se po pi ta nju ko je iz dat ke tre ba sma nji ti, a ko je po re ze
podići (u svrhu održavanja prihoda, uprkos negativnom rastu). U tom smislu
vođena je intenzivna ekspertska i javna debata.
Dve osnovne grupe dilema pojavile su se i po pitanju smanjenja budžetskog
de fi ci ta. Pr va je teh nič ka i od no si se na to – za ko li ko sni zi ti de fi cit i da li je
to mo gu će uči ni ti do mi nant no pu tem po ve ća nja po re za, ili pak pu tem sniža
va nja iz da ta ka. Dru ga je di stri bu tiv na a od no si se na pi ta nje ko je će gru pe