Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

3. Uti caj eko nom ske kri ze na pri vre du i tr ži šte ra da Sr bi je
Ma da je slom mo ne tar nog i ban kar skog si ste ma bio spre čen ko or di ni ra nom
ak ci jom do ma ćih vla sti, uz od re đe nu do dat nu po dr šku me đu na rod nih finan
si je ra, do kra ja 2008. po sta lo je pot pu no ja sno da je is cr pljen do ta da šnji
model rasta zasnovan na tražnji, pokretan doznakama i prihodima od stranih
di rekt nih in ve sti ci ja – uglav nom kroz pri va ti za ci ju. Ze mlja je ušla u re ce si ju.
Bru to do ma ći pro iz vod je u pr vom kvar ta lu 2009. go di ne pao za 3,5% na među
go di šnjem ni vou, da bi se u dru gom kvar ta lu taj pad do dat no pro du bio
na 4,4%. U istom periodu, agregatna tražnja pala je za dvocifreni procenat na
me đu go di šnjem ni vou. Tri če tvr ti ne to ga pa da pred sta vlja re zul tat sma njenja
domaće tražnje, uglavnom zbog smanjene raspoloživosti kredita kako za
preduzeća, tako i za domaćinstva. Ostatak pada odražava pad izvozne tražnje.
Va žno je pri me ti ti da su ukup ni plat ni fond i jav na po tro šnja, dve kom po nente
do ma će tra žnje ko je su osta le pri lič no sta bil ne to kom 2009. go di ne, do
izvesne mere ublažile pad domaće tražnje.
Zahvaljujući velikom smanjenju tražnje, recesija je donela znatna, ali privremena
poboljšanja u pogledu smanjenja spoljnih i unutrašnjih neravnoteža. Na
primer, deficit tekućeg računa platnog bilansa do polovine 2009. smanjen je
na svega 2,1% bruto domaćeg proizvoda (BDP), u poređenju sa deficitom od
20,1% BDP-a zabeleženim u prvoj polovini 2008. godine. Deficit trgovinskog
bi lan sa u pro cen tu od BDP-a ta ko đe je bio ne kih 40% ni ži u po re đe nju sa 2008.
godinom. Nasuprot početnim predviđanjima, doznake su 2009. na sreću nastavile
da rastu, dodatno doprinoseći smanjivanju spoljnog deficita. Ovi trendovi
doprineli su nominalnoj stabilizaciji i blagoj realnoj aprecijaciji dinara.
27
Ipak, in fla ci ja kao me ra unu tra šnje rav no te že osta la je re la tiv no vi so ka ali
je rast ce na u pri lič noj me ri bio po sle di ca ra sta re gu li sa nih ce na u jav nom
sektoru. Rast indeksa potrošačkih cena u drugom kvartalu iznosio je 3%, odno
sno 12,6% na go di šnjem ni vou, ali je ve ći deo tog ra sta po sle di ca po veća
nja re gu li sa nih ce na, uklju ču ju ći i ce nu ben zi na. S dru ge stra ne, tr ži šne
ce ne osta le su uglav nom sta bil ne. Pad sto pe in fla ci je na sta vio se i u dru goj
po lo vi ni 2009. go di ne.