PoloÅ¾aj ranjivih grupa na trÅ¾iÅ¡tu rada Srbije

More documents

Recommendations

Info

3.1. Uticaj ekonomske krize na srpsku privredu U ovom odeljku dajemo sumarnu sliku glavnih ekonomskih trendova od okto bra 2008. go di ne, me se ca ko ji se sma tra po čet kom otvo re ne eko nom ske krize u Srbiji. Takođe, u nastavku ovog odeljka ex an te analiziramo efekte globalne ekonomske krize na najugroženije delove populacije i dajemo teorijski za sno va ne na go ve šta je o obi mu u ko jem su do sa da šnje me re eko nom ske po li ti ke mo gle da uti ču na op šti eko nom ski po lo žaj ugro že nih gru pa. Sada je široko prihvaćeno stanovište da kriza ne samo da nije zaobišla Srbiju, nego pre predstavlja akutnu pretnju po dostignuća u sferi humanog razvoja, stabilnosti i ekonomskog napretka, ostvarena tokom poslednje decenije. Dugo roč na opa snost le ži i u to me što je kri za na glo okon ča la ceo je dan ci klus ekonomskog rasta zasnovanog na rastu tražnje i potrošnje, koji je bio podstaknut značajnim prilivom kapitala. Izlazak iz krize neće značiti povratak na ovaj stari model, već će u međuvremenu biti potrebno postaviti temelje za novi model razvoja, zasnovan na čvršćem oslanjanju na sopstvene realne izvore rasta. 25 Srp ska pri vre da se to kom 2009. go di ne uoč lji vo „sma nji la“, uz pad pro iz vodnje, uve ća ne fi skal ne pro ble me i ne iz be žni uti caj na ni voe ne za po sle no sti i siromaštva. Kriza je propraćena „efektima prelivanja“, budući da se okolnosti u ze mlja ma u okru že nju i u EU po gor ša va ju i vo de ka da ljem sma nje nju direkt nih ino stra nih in ve sti ci ja, sma nje nju po tra žnje za iz vo zom, i sma nje nju prekogranične trgovine. Priroda krize i njena kompleksna interakcija sa potpornim strukturnim odlikama srpske privrede, znači da je prostor za manevar kreatora ekonomske politike izuzetno ograničen. Brojni tradicionalni instrumenti antirecesione politike primenjeni u razvijenim zemljama ne mogu se pri me ni ti zbog fiskalnih ograničenja, što ostavlja malo prostora za onu vrstu sti mu la tiv nih pa ke ta po dr ške pri vat nom sek to ru i do ma ćoj tra žnji ko ji se sprovode u razvijenim ekonomijama.
Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije Glavni makroekonomski trendovi Uspo ra va nje eko nom skog ra sta u Sr bi ji po če lo je da se opa ža u če tvr tom kvar ta lu 2008. go di ne. Na kon ovog pe ri o da prog no ze ra sta za 2009. go di nu – ko je su ini ci jal no upu ći va le na to da bi Sr bi ja, za jed no sa re gi o nom Za padnog Balkana, mogla da izbegne najozbiljnije posledice krize – nastavile su da se revidiraju naniže. Poslednja predviđanja i zvanične projekcije ukazuju na izvestan oporavak tokom 2010, uz pozitivan, iako minoran, privredni rast. Mo ne tar na po li ti ka 26 Kri za se pr vo ma ni fe sto va la u ob li ku ume re ne, ali ipak pri lič no dra ma tič ne epi zo de ban kar ske pa ni ke ok to bra 2008, ko ja je bi la pra će na sna žnim pri tiskom na di nar. Vla da i Na rod na ban ka Sr bi je re a go va le su pri lič no br zo, sa ciljem da povrate poverenje u banke i stabilizuju domaću valutu. Garancije za osiguranje depozita na individualne štedne uloge višestruko su povećane, na 50.000 evra. Uz to, pro me njen je i Za kon o po re zu na do ho dak gra đa na, privremeno oslobađajući od poreza na kamatu na štedne uloge u stranoj valuti. Po ugledu na pojedine istočnoevropske zemlje, sa ciljem da stabilizuje dinar i isto vre me no sma nji in fla ci o ne pri ti ske, Na rod na ban ka je ok to bra 2008. u jednom mahu povećala kamatnu stopu za 2,5 procentna poena. Potrošene su značajne rezerve strane valute kako bi se odbranila nacionalna valuta, ali u Srbi ji to na po čet ku kri ze ni je ima lo efek ta. Uki nut je i po rez na ka pi tal nu do bit, od čega se očekivao pozitivan uticaj na oživljavanje berze koja je u jednom momentu bila pred kolapsom, naglo napuštena od strane većine inostranih uče sni ka. Me đu tim, pad ber zan skih in dek sa ipak se na sta vio. Ka ko je si tu a ci ja sa de vi znim kur som i u ban kar skom sek to ru po če la da se sta bi li zu je, a in fla ci o ni pri ti sci sla be, od po čet ka 2009. go di ne mo ne tar na po li ti ka po sta la je urav no te že ni ja, a pri met na re lak sa ci ja, uklju ču ju ći i br že obaranje dinarske kamatne stope, počela je od druge polovine 2009. Monetarna politika je, ipak, i dalje ugrožena slabim deviznim prilivom i teškoćama u re fi nan si ra nju ka ko su ve re nih, ta ko i kor po ra tiv nih du žni ka. Oba ra nje nomi nal ne ka mat ne sto pe uglav nom pred sta vlja re flek si je ni skih i opa da ju ćih kamatnih stopa u evrozoni, kao i opadajuće domaće stope infla ci je.
Page 1 and 2: Evropska unija Srbija Srbija Progra
Page 3 and 4: Naslov: Položaj ranjivih grupa na
Page 6 and 7: 9 11 15 17 20 23 25 33 35 43 45 49
Page 8 and 9: PREDGOVOR Ova publikacija je rezult
Page 10 and 11: 3. Uti caj eko nom ske kri ze na pr
Page 12 and 13: Rezultati Studije o životnom stand
Page 14: 1. Uvod 2. METODOLOGIJA I KORIŠĆE
Page 17 and 18: Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 21 and 22: 22 Položaj ranjivih grupa na trži
Page 23: 24 Položaj ranjivih grupa na trži
Page 33 and 34: 3.2. Uticaj ekonomske krize na trž
Page 35 and 36: 3.2.1. Tren do vi rad ne sna ge na
Page 75 and 76:
Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
164 Položaj ranjivih grupa na trž
Page 165 and 166:
166 Položaj ranjivih grupa na trž
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175:
Krstić, G. and V. Corbanese: In se
show all

PoloÅ¾aj ranjivih grupa na trÅ¾iÅ¡tu rada Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?