Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
ka ko se to ostva ru je za mla de do 30 go di na, sta ri je oso be i oso be sa in va li dite
tom, ali to ni je re a li zo va no. Slič no, pred vi đa ju se i me re za sa mo za po šljavanje
i novo zapošljavanje Roma, što nije bilo prevedeno u posebne aktivne
programe, niti su određivane odgovarajuće kvote za Rome u okviru programa
samozapošljavanja i novog zapošljavanja. Umesto toga, uvedene su dodatne
sti mu la ci je po slo dav ci ma u ne kim slu ča je vi ma za za po šlja va nje Ro ma sa
evi den ci je NSZ-a, što se ni je po ka za lo do volj nim.
Uop šte, u re ša va nju pro ble ma za po šlja va nja i uklju či va nja Ro ma mno go su
aktivnije bile međunarodne organizacije nego NSZ i ministarstva nadležna za
kreiranje aktivnih programa. Međutim, projekti međunarodnih organizacija
bili su kratkoročni i nisu mogli sistematski da utiču na položaj Roma na tržištu
ra da na na čin na ko ji bi to bi lo ostvar lji vo jav nim pro gra mi ma.
144
Izvestan pomak ostvaren je u poslednjih nekoliko godina kroz programe javnih
ra do va, jer je pred nost da va na pro gra mi ma ko ji su u ve ćem bro ju uklju čivali
Rome, a takođe i programima koje su podnosile romske nevladine organizacije.
Međutim, već smo istakli da programi javnih radova posle završetka
programa svojim učesnicima ne povećavaju na duži rok šanse na tržištu rada.
Uz to, ne ki od pro gra ma ko je su spro vo di le rom ske or ga ni za ci je bi li su lo še
sprovedeni, a uočene su i zloupotrebe od strane organizatora, što je dovelo
u pi ta nje kre di bi li tet ne kih rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja. Pre ma pla nu za
2010, organizaciju javnih radova više neće biti moguće poveriti samostalno
nevladinim organizacijama, već će izvođač javnog rada morati da bude privatno
ili javno lokalno preduzeće.
Kao što je već napomenuto, ne samo što nisu razvijeni specifični aktivni progra
mi usme re ni pre ma Ro mi ma, ni ti su ti pro gra mi sta vlje ni u ši ri kon tekst
sveobuhvatnog socijalnog uključivanja Roma – nego su i programi u kojima
bi se mogla očekivati njihova veća zastupljenost praktično svedeni na javne
radove. Programi obuke, a pre svega funkcionalnog opismenjavanja odraslih,
kao naj re le vant ni ji za ve li ki broj ne za po sle nih Ro ma, osta li su mar gi nal no
zastupljeni među aktivnim programima tržišta rada koje je sprovodila Nacionalna
služba za zapošljavanje.