PoloÅ¾aj ranjivih grupa na trÅ¾iÅ¡tu rada Srbije

More documents

Recommendations

Info

4. Uticaj ekonomske krize na položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije... Tabela 4.2.11: Struktura zaposlenosti Roma prema sektoru aktivnosti, vrsti rada i statusu na poslu (formalno i neformalno zaposleni), 15–64 godine, % Sektor aktivnosti Ukupno Romi Poljoprivreda 19,7 24,5 Industrija 26,9 25,2 Usluge 53,4 50,3 Na neodređeno vreme 88,2 39,1 Na određeno vreme 8,0 12,4 Vrsta rada Sezonski radnici 1,9 31,6 Povremeno zaposleni 1,9 16,9 Formalno zaposleni 65,1 16,5 Status na poslu 1 Neformalno zaposleni 34,9 83,5 Izvor: ARS, 2009. 1 Napomena: Izvor za učešće formalno i neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti je AŽS, 2007. Aktivne mere 143 Kre i ra nje ak tiv nih pro gra ma tr ži šta ra da usme re nih pre ma spe ci fič nim etnič kim gru pa ci ja ma, kao što su Ro mi, pred sta vlja ve li ki iza zov. Upo red na iskustva u zemljama Centralne i Istočne Evrope pokazuju da Romi – pre svega zbog ni skog ni voa obra zo va nja i ve će et nič ke dis tan ce – spa da ju me đu gu bit ni ke tran zi ci je. U Ma đar skoj je, na pri mer, to kom de ve de se tih go di na pro šlog ve ka za po sle nost u op štoj po pu la ci ji pa la za 10%, a me đu Ro mi ma za čak 40%. Ovakvi podaci verovatno nisu tako izraženi u Srbiji, ali samo zato što su Romi u našoj zemlji tradicionalno na marginama tržišta rada. Kod gru pa ci ja sa iz u zet no vi so kim ni vo i ma si ro ma štva i so ci jal ne is klju če nosti, sa mi ak tiv ni pro gra mi tr ži šta ra da ne sma tra ju se do volj nim, ako uz njih ne ide i ši ra stra te gi ja so ci jal nog uklju či va nja. Sto ga je u sklo pu ak tiv no sti povezanih sa Dekadom Roma 2004. godine razvijen i nacionalni akcioni plan zapošljavanja Roma. Međutim, u njegovom sprovođenju nije postignuto previ še. Na ci o nal ni ak ci o ni plan pred vi đa, na pri mer, us po sta vlja nje po seb nih po re skih olak ši ca po slo dav ci ma ko ji za po šlja va nju Ro me, po istom obra scu
Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije ka ko se to ostva ru je za mla de do 30 go di na, sta ri je oso be i oso be sa in va li dite tom, ali to ni je re a li zo va no. Slič no, pred vi đa ju se i me re za sa mo za po šljavanje i novo zapošljavanje Roma, što nije bilo prevedeno u posebne aktivne programe, niti su određivane odgovarajuće kvote za Rome u okviru programa samozapošljavanja i novog zapošljavanja. Umesto toga, uvedene su dodatne sti mu la ci je po slo dav ci ma u ne kim slu ča je vi ma za za po šlja va nje Ro ma sa evi den ci je NSZ-a, što se ni je po ka za lo do volj nim. Uop šte, u re ša va nju pro ble ma za po šlja va nja i uklju či va nja Ro ma mno go su aktivnije bile međunarodne organizacije nego NSZ i ministarstva nadležna za kreiranje aktivnih programa. Međutim, projekti međunarodnih organizacija bili su kratkoročni i nisu mogli sistematski da utiču na položaj Roma na tržištu ra da na na čin na ko ji bi to bi lo ostvar lji vo jav nim pro gra mi ma. 144 Izvestan pomak ostvaren je u poslednjih nekoliko godina kroz programe javnih ra do va, jer je pred nost da va na pro gra mi ma ko ji su u ve ćem bro ju uklju čivali Rome, a takođe i programima koje su podnosile romske nevladine organizacije. Međutim, već smo istakli da programi javnih radova posle završetka programa svojim učesnicima ne povećavaju na duži rok šanse na tržištu rada. Uz to, ne ki od pro gra ma ko je su spro vo di le rom ske or ga ni za ci je bi li su lo še sprovedeni, a uočene su i zloupotrebe od strane organizatora, što je dovelo u pi ta nje kre di bi li tet ne kih rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja. Pre ma pla nu za 2010, organizaciju javnih radova više neće biti moguće poveriti samostalno nevladinim organizacijama, već će izvođač javnog rada morati da bude privatno ili javno lokalno preduzeće. Kao što je već napomenuto, ne samo što nisu razvijeni specifični aktivni progra mi usme re ni pre ma Ro mi ma, ni ti su ti pro gra mi sta vlje ni u ši ri kon tekst sveobuhvatnog socijalnog uključivanja Roma – nego su i programi u kojima bi se mogla očekivati njihova veća zastupljenost praktično svedeni na javne radove. Programi obuke, a pre svega funkcionalnog opismenjavanja odraslih, kao naj re le vant ni ji za ve li ki broj ne za po sle nih Ro ma, osta li su mar gi nal no zastupljeni među aktivnim programima tržišta rada koje je sprovodila Nacionalna služba za zapošljavanje.
Page 1 and 2:
Evropska unija Srbija Srbija Progra
Page 3 and 4:
Naslov: Položaj ranjivih grupa na
Page 6 and 7:
9 11 15 17 20 23 25 33 35 43 45 49
Page 8 and 9:
PREDGOVOR Ova publikacija je rezult
Page 10 and 11:
3. Uti caj eko nom ske kri ze na pr
Page 12 and 13:
Rezultati Studije o životnom stand
Page 14:
1. Uvod 2. METODOLOGIJA I KORIŠĆE
Page 17 and 18:
Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
22 Položaj ranjivih grupa na trži
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
3.2. Uticaj ekonomske krize na trž
Page 35 and 36:
3.2.1. Tren do vi rad ne sna ge na
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92: Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 141: Položaj ranjivih grupa na tržišt
Page 163 and 164: 164 Položaj ranjivih grupa na trž
Page 165 and 166: 166 Položaj ranjivih grupa na trž
Page 175: Krstić, G. and V. Corbanese: In se
show all

PoloÅ¾aj ranjivih grupa na trÅ¾iÅ¡tu rada Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?