Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije

Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije
SSS. Dakle, planom sprovođenja javnih radova predviđeno je da čak tri četvrti
ne od ukup nog bro ja ko ri sni ka (uče sni ka) bu du ne kva li fikovani radnici.
U po gle du de lat no sti, naj ve ći broj pro je ka ta fi nan si ran je u ka te go ri ji za štite
ži vot ne sre di ne (ure đe nje par ko va, sa na ci ja di vljih de po ni ja, ure đe nje i
či šće nje re ka) – 157 pro je ka ta; hu ma ni tar ne i so ci jal ne obla sti – 98; jav ne
infrastrukture – 93; kulturne – 39 i u ostalim oblastima (turizam, opšti interes
i sl.) – 8 pro je ka ta. U pe ri o du od 1. ja nu a ra do 31. ok to bra 2009. go di ne potro
še no je ukup no 758.612.416,26 di na ra na ime tro ško va za ra da, tro ško va
obezbeđenja bezbednosti i zdravlja na radu, troškova izvođenja javnih radova,
obu ke i pre vo za, i an ga žo va no je 8.242 li ca.
104
Uprkos relativno velikim sredstvima koja se izdvajaju za sprovođenje programa
jav nih ra do va, do sa da šnje is ku stvo pri me ne u Sr bi ji pre li mi nar no po tvrđuje
razočaravajuće rezultate međunarodnih evaluacija ovog tipa programa.
Naime, evaluacije neto uticaja nalaze da je poboljšanje ekonomskog i radnog
položaja korisnika uglavnom ograničeno na period trajanja subvencija, ali da
iskustvo stečeno učešćem u javnom radu ne rezultira kasnijim većim šansama
za na la že nje i za dr ža va nje traj ni jeg po sla na otvo re nom tr ži štu ra da za
korisnike (Arandarenko i Krstić, 2008). Međutim, ovaj razočaravajući nalaz ne
bi trebalo shvatiti kao predlog za smanjenje obima programa javnih radova,
ni ti za pro me nu nji ho vog fo ku sa na naj ma nje kva li fi ko va ne i naj si ro ma šnije
kategorije radnika. Naprotiv, jedna nedavna neto studija uticaja donatorskog
programa javnih radova „Lepša Srbija“, pokazala je primetno subjektivno
po bolj ša nje bla go sta nja za uče sni ke u pro gra mu, bez ob zi ra što je nji ho va
objek tiv na si tu a ci ja bi la re la tiv no ma lo una pre đe na (Bo nin i Rin ne, 2007).
4.1.5. Ru ral no (osta lo) sta nov ni štvo
Sta nje
Pre ne go što pre đe mo na ana li zu po lo ža ja ru ral nog sta nov ni štva na tr žištu
ra da, po treb no je da de fi ni še mo ru ral no sta nov ni štvo. U pu bli ka ci ja ma
Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku grad sko sta nov ni štvo de fi ni še se kao stanov
ni štvo ko je ži vi u grad skom na se lju. Za sti ca nje sta tu sa grad skog na se lja