Osnovi elektronike

⎛W ⎞ V −V
I k V V I
⎝ ⎠
1
2
DD D
D1
=
n ⎜ ⎟( GS
−
t
) =
REF
=
L1
R
(10.1)
Pošto tranzistori T 1 i T 2 imaju isti napon V GS
, izborom radne tačke tranzitora T 2 u
zasićenju, dobija se jednačina za izlaznu struju:
⎛W
⎞
2
2
IO = ID2
= kn⎜
⎟( VGS −Vt)
⎝ L2
⎠
Kombinacijom prethodne dve jednačine, konačno se dobija:
(10.2)
I
I W L
O
REF
2 2
= (10.3)
W L
1 1
Odnos I
O
I
REF
se naziva strujno pojačanje strujnog izvora.
Dakle, izborom referentne struje I REF
i postavljanjem radne tačke prvog tranzistora da
obezbedi tu struju, može se obezbediti željena izlazna struja podešavanjem geometrijskih
dimenzija oba tranzistora. Ako su tranzistori identični, onda je I
O
= I
REF
, pa je ovakvo kolo
dobilo naziv strujno ogledalo.
Da bi se opisano kolo ponašalo kao strujni izvor, neophodno je da tranzistor T 2 radi u
zasićenju, čime je obezbeđena velika izlazna otpornost. Dakle, kolo na koje se priključuje strujni
izvor mora obezbediti minimalni napon na drejnu drugog tranzistora:
V ≥V − V
(10.4)
D2
GS t
Na jedan referentni tranzistor T 1 se može vezati više različitih tranzistora T 1 , T 2 , …, čime
se može dobiti više različitih konstantnih struja u istom kolu. Takođe, upotrebom PMOS
tranzistora, može se ostvariti izlazna struja suprotnog smera. Oba ova principa su ilustrovana na
slici 10.2.
V DD
I D1
T 4
T 5
I 4
I 5
V DD
I REF
R
I D1
I 2
T 3
I 3
T 1
T 2
Slika 10.2: Strujni izvori sa NMOS i PMOS tranzistorima.
Za kolo na slici 10.2 lako se mogu napisati jednačine:
85