Osnovi elektronike

Z ( jω ) = R( ω ) + jX( ω)
(5.32)
Realni deo impedanse R (ω)
se naziva rezistivna komponenta ili rezistansa, dok se
imaginarni deo impedanse X (ω)
naziva reaktivna komponenta ili reaktansa. Primetimo da
impedansa nije fazor, iako je frekvencijski zavisna kompleksna veličina. Uslov da neka
kompleksna veličina predstavlja fazor je da u vremenskom domenu odgovara nekom
sinusoidalnom signalu. Dakle, pojam impedanse nema nikakvo značenje u vremenskom domenu.
Poređenjem dve prethodne jednačine (5.31) i (5.32) lako je utvrditi veze između dva
oblika predstavljanja impedanse. Tako je:
odnosno,
2 X
Z = R + X
2 , θ
z
= arctg
(5.33)
R
R = Zcos θ , X = Zsin
θ (5.34)
z
z
Kod analize kola sa jednosmernim strujama pokazalo se pogodno da se uvede veličina
recipročna otpornosti, koja je nazvana provodnost. Odgovarajuća definicija se može dati i kod
kola sa naizmeničnim strujama. Dakle, recipročna vrednost impedanse, koja predstavlja količnik
fazora struje i napona:
1
Y = = I
(5.35)
Z V
naziva se admitansa. Jedinica za admitansu je Simens (S).
Pošto je impedansa kompleksna veličina, admitansa je takođe kompleksna veličina. Ona
se takođe može predstaviti preko svog modula i argumenta kao:
IM∠θi IM
Y = = ∠( θi −θ
v)
= Y∠θy
(5.36)
V ∠θ V
M v M
ili preko svog realnog i imaginarnog dela:
Y ( jω ) = G( ω ) + jB( ω)
(5.37)
Realni deo admitanse G (ω)
se naziva konduktansa, dok se imaginarni deo admitanse
naziva susceptansa.
Na osnovu prethodnih jednačina lako je uspostaviti veze između komponenata impedanse
i reaktanse. Polazeći od jednačine:
1 R−
jX
G+ jB= = R + jX R + X
2 2
(5.38)
lako se dobija:
36