Osnovi elektronike

i(t)
Slika 2.5: Idealni nezavisni strujni izvor.
Na primerima modela nezavisnih izvora mogu se lako uočiti upročćavanja prilikom
modelovanja komponenti. Na primer, idealni naponski izvor održava napon v(t) na svojim
krajevima nezavisno od struje. Teorijski, struja bi mogla da bude i beskonačno velika, što bi
izazvalo da takav izvor može generisati beskonačnu snagu. To je naravno fizički nemoguće.
Dakle, idealni modeli komponenata predstavljaju važeće aproksimacije realnih komponenata
samo pod izvesnim uslovima.
2.13 Idealni zavisni (kontrolisani) električni izvori
Za razliku od nezavisnih izvora koji generišu neki napon (ili struju) nezavisno od toga šta
se dešava u ostatku kola, idealni zavisni izvori generišu napon (ili struju) koja zavisi od nekog
drugog napona ili struje u kolu. Ovakvi izvori su važni jer omogućavaju modelovanje mnogih
elektronskih elemenata, kao što su, na primer, tranzistori.
Postoje 4 tipa idealnih zavisnih izvora, koji su prikazani na slikama 2.6 i 2.7. Kao što se
vidi, zavisni izvori imaju četiri priključka. Ulazni krajevi (sa leve strane) predstavljaju veličinu
koja kontroliše izvor, a izlazni krajevi (sa desne strane) predstavljaju izlaznu struju ili napon
kontrolisanog izvora. Primetimo da su konstante μ i β bezdimenzione konstante, jer se u prvom
slučaju napon transformiše u napon, a u drugom slučaju se struja transformiše u struju.
Konstanta μ se često naziva naponsko pojačanje, a konstanta β strujno pojačanje. S druge strane,
konstante r i g su dimenzione konstante. Konstanta r ima dimenziju otpornosti pa se naziva
transimpedansa, dok konstanta g ima dimenziju recipročnu otpornosti i naziva se
transkonduktansa.
+
v 0
+
v=μv 0
+
i 0
v=ri 0
-
Slika 2.6: Naponski kontrolisani naponski izvor (NKNI) i strujno kontrolisani naponski izvor (SKNI).
+
v 0
i=gv 0
+
i 0
i=βi 0
-
Slika 2.7: Naponski kontrolisani strujni izvor (NKSI) i strujno kontrolisani strujni izvor (SKSI).
10