Osnovi elektronike

ako je v
u
> Vi
onda je K
i
= 1. Na primer, ako je v
u
> Vp
, v u
< V p+ 1
, onda je K i
= 1 , 1 ≤ i ≤ p , i
K i
= 0 , p + 1 ≤ i ≤ m . Dakle, na ulazu kodera će se naći niz jedinica i niz nula, koje koder treba
da pretvori u željeni binarni kod kojim se predstavlja vrednost konvertovanog napona. Za
realizaciju konvertora sa n izlaznih bita potrebno je m = 2 n −1
komparatora i m+1 otpornika.
v u
+REF
R/2
R
R
-
+
-
+
-
+
K m
K m-1
K 2
Koder
Q n-1
Q n-2
Q n-3
R/2
-
+
K 1
Q 1
Q 0
-REF
Slika 11.31: A/D konvertor sa paralelnim komparatorima.
Najvažnija odlika opisanog A/D konvertora je velika brzina rada, ali mu je mana velika
složenost, zbog čega se koristi u slučajevima kada se analogni napon predstavlja sa najviše 10
bita. U ostalim slučajevima, kada je potrebna veća preciznost konverzije, koriste se drugi tipovi
A/D konvertora koji omogućavaju konverziju sa 12-20 bita, ali po cenu dužeg vremena
konverzije.
11.9 Osnovna memorijska kola
Bistabilna kola opisana u odeljku 11.6 mogu da se iskoriste za pamćenje informacije od 1
bita. Pošto se u digitalnim sistemima najčešće pamte višebitne informacije, opisana bistabilna
kola se mogu grupisati i imati neke zajedničke kontrolne ulaze. Ako je potrebno pamtiti manju
količinu informacija, bistabilna kola se organizuju u registre, a za pamćenje većih količina
informacija bistabilna kola se organizuju u memorije.
Da bi se ostvarila memorija što većeg kapaciteta, na silicijumskoj pločici je potrebno
realizovati što veći broj memorijskih ćelija, za šta je potrebno ispuniti određene uslove. Prvo,
dimenzije memorijskih ćelija treba da budu što manje. Drugo, potrošnja ćelija treba da bude što
manja, da bi se generisana toplotna energija što lakše odvela sa čipa. Zbog toga se memorijske
ćelije u praksi ne realizuju sa već opisanim bistabilnim kolima već se koriste jednostavnije
strukture.
Postoje razne vrste i razne podele poluprovodničkih memorija. Po jednoj kategorizaciji
one se dele na memorije kod kojih su procesi upisa i čitanja informacija ravnopravni (read/write
memory) i memorije kod kojih je čitanje informacija brzo a upis jednokratan ili dugotrajan (read
only memory – ROM). Prva vrsta memorija se tradicionalno naziva RAM (random access
memory – memorija sa slučajnim pristupom). Ovaj naziv potiče sa početka razvoja računarske
tehnike kada se termin memorija sa slučajnim pristupom koristio za memorije sa magnetnim
125