Osnovi elektronike

+
promeniti, napon na ulazu drugog logičkog kola v
x
pada za isti iznos pa je v
x
( 0 ) = 0 V . Napon
na izlazu drugog logičkog kola skače na vrednost napona napajanja, tj. v
i
(0 + 2
) = VDD
. Vremenski
dijagrami ulaznog napona v u
, izlaznih napona logičkih kola v
i1
i v
i2
, i napona v x
prikazani su
na slici 11.27.
V u
V
V
DD
i1
t
V
V
i2
DD
t
V
DD
V
x
t
V
P
T
t
S obzirom da je sada
Slika 11.27: Vremenski dijagrami napona u kolu sa slike 11.26.
v ≠ V
x
DD
, kroz otpornik R protiče struja koja puni kondenzator C i
ide u izlaz prvog NILI kola. Nastalo stanje traje samo dok se napon v
x
ponaša kao napon logičke
nule na ulazu, tj. dok je v < V . To je, dakle, kvazistabilno stanje. Kondenzator se puni strujom
x
P
čija je vremenska zavisnost eksponencijalnog tipa, jer je u pitanju RC kolo prvog reda. Napon v
x
takođe ima eksponencijalnu zavisnost i definisan je jednačinom:
+ −t
τ
v ( t) = v ( ∞ ) + [ v (0 ) −v ( ∞ )] e
(11.67)
x x x x
gde je
v ( 0
+ ) = 0 V , v
x
( ∞) = VDD
, dok je vremenska konstanta τ data izrazom:
x
τ = ( R + R ) C
(11.68)
gde je R izl
mala izlazna otpornost NILI kola. Smenom vrednosti za v ( 0
+
x
) i v
x
(∞)
u
eksponencijalnu jednačinu za v x
(t)
, dobija se vremenska zavisnost napona v x
u toku trajanja
kvazistabilnog stanja:
Kvazistabilno stanje se završava u trenutku
V
P
. Tada napon
i2
izl
t
v () t = V (1 − e − τ )
(11.69)
x
DD
t = T
v ponovo pada na 0 V, a zbog toga napon
1
, kada napon v x
dostiže napon prelaza
v
i
skače na V
DD
. Pošto se napon na
120