Osnovi elektronike

F
E = (2.8)
q
a pravac i smer se poklapaju sa smerom sile koja deluje na pozitivno električno opetrećenje.
Električno polje oko tačkastog nalektrisanja je:
q
E = k (2.9)
d
2
Posebno interesantan je slučaj električnog polja između dve ravne paralelne ploče
razdvojene dielektrikom debljine d. Takva struktura se naziva pločasti kondenzator. Neka je
površina ploča S, njihova nalektrisanja +q i –q, a napon (potencijalna razlika) između ploča V.
Onda je jačina električnog polja:
q V
E = =
εS
d
(2.10)
gde je ε tzv. dielektrična konstanta materijala. Dakle, električno polje u pločastom kondenzatoru
je homogeno.
2.9 Modelovanje električnih sistema
Modelovanje je proces uprošćenog predstavljanja realnog fizičkog sistema na način koji
omogućava primenu matematičkih tehnika za analizu takvog sistema. Uprošćavanje predstave
sistema se izvodi usvajanjem izvesnih pretpostavki kojima se zanemaruju nebitna svojstva.
U analizi električnih kola jedna od najvažnijih uprošćavajućih pretpostavki je da su
osnovne karakteristike kola koncentrisane u pojedinačne blokove (električne elemente), koji su
povezani idealnim provodnicima. Takva pretpostavka je opravdana sve dok učestanost signala
nije suviše visoka, tj. manja je od mikrotalasnih učestanosti.
2.10 Idealni električni elementi
Idealni električni elementi su kompletno opisani matematičkom relacijom između napona
na elementu i struje kroz element.
Idealni električni elementi se mogu podeliti na aktivne ili pasivne zavisno od toga da li
predaju energiju ostatku kola ili primaju energiju iz kola.
2.11 Idealni pasivni električni elementi
Idealni pasivni električni elementi su otpornik, kalem i kondenzator. Oni su opisani
matematičkim relacijama:
ili
v = Ri
di
v = L dt
1
v = i dt
C
∫ (2.11)
8