Osnovi elektronike

Y = A⋅ B = A+ B
(11.63)
što je zaista logička funkcija NILI kola. Nasuprot tome, izlaz NI kola biće na niskom nivou
jedino ako su oba ulaza na visokom nivou. Na osnovu toga se može napisati logička jednačina:
Y = A+ B = A⋅ B
(11.64)
koja predstavlja jednačinu NI kola.
Neinvertorska (ILI ili I) kola se mogu formirati vezivanjem dodatnog invertora iza
invertorskih (NILI ili NI) kola.
Statičke karakteristike CMOS logičkih kola su vrlo slične statičkim karakteristikama
CMOS invertora. Dinamičke karakteristike zavise u velikoj meri od odnosa W L PMOS i
NMOS tranzistora. Kako je kn
= 2. 5k
p
, da bi vremena kašnjenja rastuće i opadajuće ivice bila
ista potrebno je da bude:
⎛W
⎞ ⎛W
⎞
⎜ ⎟ = 2.5N
⎜ ⎟
⎝ L ⎠ ⎝ L ⎠
P
N
(11.65)
kod NILI kola, a kod NI kola treba da bude zadovoljen uslov:
⎛W
⎞ 2.5 ⎛W
⎞
⎜ ⎟ = ⎜ ⎟
⎝ L ⎠ N ⎝ L ⎠
P
N
(11.66)
gde je N broj ulaza u logičko kolo.
11.6 Bistabilna kola
Logička kola pripadaju klasi kombinacionih kola, čije stanje na izlazu zavisi samo od
trenutnog stanja ulaznih priključaka. Osim kombinacionih kola, u digitalnoj elektronici se koriste
i sekvencijalna kola, kod kojih stanje na izlazu zavisi od trenutnog stanja na ulazu ali i od
prethodnih stanja na ulazu, ili, drukčije rečeno, od sekvence (redosleda) ulaznih signala.
Sekvencijalna kola moraju sadržati elemente koji imaju sposobnost pamćenja (memorisanja)
stanja. Jedan takav element mora imati bar dva stabilna stanja iz kojih može izaći samo pod
dejstvom pobudnog signala. Zbog jednostavnosti realizacije, u digitalnoj elektronici se koriste
elementi sa samo dva stabilna stanja, koji se nazivaju bistabilna kola.
Rad svih bistabilnih kola zasnovan je na korišćenju pozitivne povratne sprege ili
regeneracije. Posmatrajmo jednostavno kolo sa slike 11.17a, koje se sastoji od dva invertora
vezana na red. Karakteristike prenosa koje prikazuju izlazne napone oba invertora u funkciji
ulaznog napona v
u
prikazane su na slici 11.17b.
Sa slike 11.17b se vidi da je napon na izlazu v
i2
u fazi sa naponom na ulazu. Ako bi se
izlaz drugog invertora vezao na ulaz prvog, tada bi bilo v
i2 = vu
. Ova linearna veza prikazana je
na slici 11.17c zajedno sa karakteristikom v
i2 = f ( vu
) . Sistem jednačina v
i2 = f ( vu
) , v
i2
= vu
ima tri rešenja koja su na slici označena sa A, B i C. U tačkama A i B pojačanje bar jednog od
invertora je nula, a to znači da je kružno pojačanje u petlji pozitivne povratne sprege takođe
jednako nuli. Nasuprot tome, u tački C oba invertora rade u pojačavačkom režimu, jer se tačka C
114