GPS GPS - Lovacki Savez Srbije

ISSN 0350-8072
VREME
GPS
U RUKAMA

IZBORNA SKUP[TINA LU "VRLA" U SURDULICI
U ZNAKU JEDINSTVA
Za predsednika ponovo izabran Dragan Kostadinovi}
Pobratimi iz Bugarske uveli~ali sve~anost
SEKCIJE
Na Skup{tini su izabrani
predsednici sekcija: Bo-
`a Zlatanovi} (Suvojnica),
Bo{ko Stanojev (Bo`ica),
Bojan Markov (Kostro{evci),
Predrag Kostadinovi}
(Vlasina), Dragoslav Haxi}
(Belo Poqe), Dragan Stankovi}
(Alakince), Dobrivoje
Miti} (Dowe Romanovce),
Slobodan \or|evi} (Ma~katica),
Drako Aleksi}
(Surdulica), Qubi{a Marinkovi}
(Jela{nica) i Qubi{a
Arizanovi} (Masurica).
U sve~arskoj atmosferi, kakva
se samo po`eleti mo`e, protekla
je Izborna skup{tina LU
"Vrla" u Surdulici. Svi prezentovani
materijali su jednoglasno
usvojeni, a delegati su posebno
ponosni na usvojeni Plan rada za
period 2007. - 2011. godina. Ovaj
dokument, pored redovnog priliva
materijalnih sredstava, predvi|a
zakoniti rad i reorganizaciju
Udru`ewa, kako bi se stvorili
optimalni uslovi za stru~no
i savremeno gazdovawe. Kqu~
za ostvarewe ovoga ciqa je edukacija
~lanstva, s posebnim
osvrtom na zakonske regulative,
i lova~ki podmladak, naravno,
~ija baza treba da je u osnovnim i
sredwim {kolama. Ovaj Plan
razvija i mere za spre~avawe po-
`ara i izgradwu lovno-tehni~kih
objekata.
Ponos Udru`ewa: lova~ki podmladak sa sekretarom LSS
Jedna od odlika ove Skup{tine
je i dokaz apsolutnog jedinstva,
kao i zbijawe redova u, nekada,
razjediwenom Udru`ewu,
{to se pokazalo prilikom izbora
novog rukovodstva.
Dragan Kostadinovi} je ponovo
izabran za predsednika, poverewe
za funkciju sekretara dobio
je Slavi{a Kosti}, a izabrani
su i Upravni i Nadzorni odbor.
Uredbom Vlade Republike Srbije
o "Za{titi predela izuzetnih
odlika-Vlasina".
Ovom prigodom najzaslu-
`nijim pojedincima uru~ena su
priznawa, a Skup{tini su prisustvovali
i sekretar LSS
Aleksandar Panteli} i predsednik
lovne oblasti Mikica
Jankovi}.
S. Stojanovi}
PLANSKA REDUKCIJA
Krajem pro{le godine, Lova~ko udru`ewe "Vrla" u
Surdulici organizovalo je lov na divqe sviwe u kojem
su u~estvovali i lovci-pobratimi iz Gru`e i ]ovdina.
U okviru plana gazdovawa, tom prilikom je odstreqeno
dvanaest, {to veprova, {to nazimica i krma~a
- To je planska redukcija, jer nam "crna divqa~" pri-
~iwava ogromne {tete, ka`e upravnik lovi{ta Slavi{a
Kosti}.
[tete se procewuju na, oko, 1.500 evra, {to je za ovaj
siroma{an kraj zna~ajna svota.
STRUKA
U Komisiju za gajewe i za-
{titu divqa~i izabrani su
Du{an Mi{i}, Miloje Ivanovi},
Vladica Krsti}, \or-
|e Stankovi} i Zdravko Najdanovi}.
Od wih se o~ekuje
pun doprinos u okviru struke.
Delegati Skup{tine tako|e
su, jednoglasno, usvojili Odluku
o usagla{avawu lovne osnove sa
PRIZNAWA
Zlatnim ordenom LSS
odlikovani su Hristo Zlatanov,
Stefan Stefanov,
Anton Todorov, Ivan Zarev
(svi iz Bugarske), a Plaketa
za lova~ke zasluge dodeqena
je Stanici policije u Surdulici.
Plaketa "Zlatni
vuk" pripala je LU "Krila{"
u ]ovdinu.
PODMLADAK
Budu}nost na{eg lovstva
su Nikola i Filip Miti},
Dragan Popovi}, Lazar Petrov,
Bojan Jankovi}, Igor
Bogdanovi}, Lazar Zlatkovi},
Predrag Mom~ilovi},
Vladana Krsti}, Marko Kosti},
Kristina Dimitrijevi},
Stefan Milovanovi},
Marko Mihajlovi}, Milan
Stankovi}, Marko Mihajlovi},
Miqan Brankovi}, Ivan
Dimitrov, Du{an Atanasijevi}
i Nikola Kostadinovi}.
SARADWA
Predsednik SO Surdulica,
dr Stranislav Mom~ilovi},
je iskren saradnik lovaca
ovog Udru`ewa. Buxet SO
je ove godine znatno uve}an,
jer su i lovci u{li u plan razvoja
lokalne samouprave.

BROJAWE DIVQA^I
VA@AN POSAO LOVACA
JANUAR - FEBRUAR 2008. GODINA XLVII - BROJ 1- 2 ( 864-865)
LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE
(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i
Metohije)
Naslovna strana
Snimio: Jaroslav Pap
12. februar 2008. godine
Izdava~ Lova~ki savez Srbije
Za izdava~a:
Dipl. in`. Zoran @ivojinovi}
PRIPREMA: "Dnevnik-Holding"
DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"
21000 Novi Sad
Bulevar oslobo|ewa 81
Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747
Slu`ba pretplate i distribucije:
021/6624-754
Direktor "Dnevnik-Holding"
Savo Dobrani}
Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"
Milan Ne{i}
Glavni i odgovorni urednik
Dragan Maksimovi}
Urednik fotografije
Jaroslav Pap
Tehni~ko ure|ewe
Bo`o \ur|evi}
Likovno-grafi~ka obrada
Ivana \uki}
Komisija za informisawe LS Srbije:
Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki odbor
"Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (predsednik).
^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor:
Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, Arsen
Kurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojanovi},
Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, Sofija
Filipovi}, Aleksandar Tucakovi},
Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, Ranko
Sikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|eli},
Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, Dejan
Milkov i Dragan Markovi}
Redakcija:
Dragan Maksimovi}, Milan Kizi},
Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} i
Stanislava Ivanov
[tampa:
"Dnevnik-[tamparija"
V. D. direktor {tamparije:
Du{an Vuleti}
Rukopisi i ilustracije se ne vra}aju
ISSN BR 0350-8072
Broj `iro-ra~una:
355-1002794-07
DEVIZNI RA^UN:
RS35345000250858285811
"DNEVNIK-NOVINE I ^ASOPISI" DOO
Bulevar Oslobo|enja 81
21000 NOVI SAD
REPUBLIC OF SERBIA
PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD
(SWIFT CODE: PABNRS22)
COMMERZBANK AG FRANKFURT/M
(SWIFT ;COBADEFF)
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
639.1(05)
LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Srbije
/ glavni i odgovorni urednik Dragan Maksimovi}.
- God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad :
Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~asopisi,
1062 - Ilustr. 30 cm
Mese~no.
ISSN 0350-8072
COBISS.SR-ID 15945474
Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Telefon:011/3442-467
i Tel./faks:
011/3442-477
Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon:
021/456-529 i Faks: 021/457-023
Polako, ali neumitno, prolaze doga|aji koji su ove zime
obele`ili de{avawa u na{im lovi{tima. Re~ je svakako o
organizovanim lovovima na predatore, lisice, {akale,
vukove i saborovawu lovaca. Ve} sada bi se s pravom moglo
re}i da su pomenute aktivnosti postale srpski brend, koji
bi u mnogim sredinama vrlo brzo mogao doneti i zna~ajnu
turisti~ku zaradu, pre svega u udru`ewima gde je
organizacija lova bila dobra, a ulov vukova, {akala i
lisica evidentan.
Pred na{im lovcima, me|utim, stoje jo{ zna~ajniji
poslovi. Re~ je, svakako, o prole}nom brojawu divqa~i. Sve
ono {to je zacrtano u lovno-privrednoj osnovi o uzgoju i
za{titi divqa~i osta}e mrtvo slovo na papiru, ako se
nakon izrade osnove svake godine ne uradi kvalitetno i
stru~no brojawe divqa~i. Treba napomenuti da pojedine
lova~ke organizacije po izradi lovno-privrednih osnova
smatraju da je zavr{en posao za narednih deset godina,
koliko traje lovna osnova. Sa ovom praksom treba u startu
raskinuti, jer osnova predstavqa samo putokaz za pomenuti
period, a godi{wim planom gazdovawa rade se stalne
korekcije i revizije osnove.
Bez poznavawa brojnosti divqa~i u lovi{tu nema ni
savremenog ni racionalnog gazdovawa lovi{tem. Ovo je
svakako osnovni i najva`niji preduslov za izradu, kako
godi{weg plana gazdovawa, tako i sprovo|ewa lovnoprivredne
osnove u `ivot.
Prole}na brojnost divqa~i je u stvari polazna osnova
kod planirawa u lovi{tu. Drugi elemenat za planirawe je
o~ekivani realni prirast, kao i gubici koji nastaju od
trenutka utvr|ivawa mati~nog fonda do lovne sezone.
Lova~ke organizacije koje ne obave prole}no brojawe
divqa~i, a prilikom tog posla prika`u vi{e ili mawe
divqa~i od onog broja koji su stvarno utvrdili, nane}e
direktnu {tetu svom lovi{tu i lovstvu uop{te.
Pravi doma}ini to nikada ne rade, niti im to pada na
pamet.
Dragan Maksimovi}
OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIH
NOVINA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TU
NA KOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJE
E- mail: lovacke.novine@mynsn.net
-mail: lovacke.novine@mynsn.net

AKTUELNO
ZA[TO KASNE NA[E NOVINE?
Lovci Srbije s pravom se pitaju - za{to kasne "Lova~ke
novine"? To isto pitawe postavqa i rukovodstvo Lova~kog
saveza Srbije.
Znamo da, povremeno dolazi do ka{wewa u {tampi i
ekspediciji novina, ali ovo {to se dogodili s dvobrojem
novembar - decembar 2007., zaslu`uje posebnu pa`wu
lova~ke javnosti. Kao predsednik Ure|iva~kog odbora,
pouzdano znam da su iz [tamparije "Dnevnik"-a prvi
primerci ovog broja iza{li oko 20. decembra 2007. godine.
Uz prethodan dogovor, preuzeta obaveza DOO "Dnevnik
- Novine i ~asopisi" bila je da se do kraja 2007. godine
distribuira list. Me|utim, iz nama nepoznatih razloga, ovaj
dogovor nije ispo{tovan, uz brojne izgovore: da je u {trajk u
[tampariji, da nema natron hartije za pakovawe, da Po{ta,
zbog neizmirenih obaveza, vi{e ne}e da {aqe novine na
adrese lovaca...
Sve bi to teklo ko zna dokle, da krajem januara lovci
Srbije, iz brojnih lova~kih udru`ewa, nisu podigli svoj
glas. S pravom, jer je do tada distribucija novina samo
"pro{arala" neka mesta u Srbiji.
I evo, dok pi{em ovaj tekst, a danas je 7. februar, u
pojedina udru`ewa, tek sada, sti`u novine.
Upravni odbor Lova~kog saveza Srbije, vode}i ra~una o
pravovremenom informisawu lovaca, na prvu vest o
neurednoj dostavi lista, doneo je odluku i raspisao Javni
oglas za {tampu i distribuciju "Lova~kih novina".
Lovcima Srbije niko nema pravo da uskrati list, za koji
izdvajaju i zna~ajna sredstva, a koji ima dugu tradiciju u
na{em lovstvu.U razloge ovakvog odnosa novosadskog
{tampara i distributera prema osniva~u ne bi trebalo
ulaziti, jer ako neko `eli da zadr`i izdawe i ponovo
produ`i ugovor, mora odgovorno i ozbiqno da se pona{a.
Ostaje nam da se lovcima Srbije izvinimo na
neodgovornom pona{awu pojedinaca, uz ~vrsto obe}awe da
}emo ubudu}e dosledno izvr{avati postavqene zadatke i
{to se {tampe i distribucije novina ti~e, ba{ kako smo
uspeli i da ostvarimo stru~an i profesionalni nivo
ure|iva~ke politike i redakcijskih poslova.
Kako re~e jedan na{ lovac - poqoprivrednik: "Dajte
nama zimi novine na vreme, a kad cikne prole}e onda se
vremena nema za dugo ~itawe".
Moramo imati jedinstven ciq, zarad potpunog i
pravovremenog informisawa lovaca - istinito, konkretno,
jasno, brzo, blagovremeno i odgovorno. Uz napomenu da na{i
lovci imaju pravo da novine primaju na ku}nu adresu, prema
spiskovima sastvaqenim u lova~kim udru`ewima.
Radimo izuzetno odgovoran posao, pa svi moramo biti i
savesni i odgovorni.
Sveta Maxarevi},
predsednik Ure|iva~kog odbora
BEOGRAD
ODR@ANA REDOVNA GODI[WA SKUP[TINA
4LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Nacionalna asocijacija
za oru`je Srbije odr`ala
je Redovnu godi{wu
skup{tinu, 8. decembra
2007. godine u Beogradu.
Skup{tinom je predsedavao
Petar Panti}, a Referat
o radu Asocijacije, u
izve{tajnom periodu, podnela
je mr Zorica Suboti},
predsednica Asocijacije.
Sa Skup{tine NAOS-a
Uz osvrt na osnovne probleme
s kojima se suo~ava Asocijacija
- nedostatak materijalnih
sredstava i potreba
{irewa organizacione mre-
`e, te`i{te Referata je bilo
na izradi Nacrta novog
zakona o oru`ju i municiji, i
wegovo uvr{tavawe u skup-
{tinsku proceduru tokom
2008. godine.
U planu je da se u prvom
kvartalu 2008. godine organizuje
nekoliko javnih
rasprava, kako bi Nacrt
zakona bio {to precizniji
i sveobuhvatniji.
Neke od va`nijih novina
koje je NAOS uneo u novi
Nacrt zakona su: nabavka
municije na oru`ni
list bez godi{weg ograni-
~ewa broja metaka, smanjenje
diskrecionog prava
MUP-a pri izdavawu odobrewa
za nabavku oru`ja,
nabavka tetivnog i vazdu-
{nog oru`ja bez odobrenja
MUP-a, puwewe municije
za vlastite potrebe, uvo-
|enje kolekcionarske dozvole...
Posebno je napomenuto
da je Lova~ki savez Srbije
strate{ki partner Asocijacije
i da imaju u planu
brojne zajedni~ke akcije.
ODLAZAK U NIRNBERG
L. N.
NAOS i Lova~ki savez Srbije organizuju odlazak
na vode}i svetski sajam lova~kog i sportskog
oru`ja - IWA. Sajam }e se odr`ati od 14. do 17. marta
2008. godine u Nirnbergu. Cena aran`mana je 245
evra i obuhvata prevoz u oba pravca, sme{taj u hotelu
sa tri zvezdice, na bazi no}ewe-doru~ak.
Za realizaciju putovawa potrebno je da se prijavi
~etrdeset putnika. Rok za prijavu je 24. februar
2008. godine.
Svi zainteresovani mogu se prijaviti na telefon:
011/361-33-77, ili na e-mail: info@naos.org.yu

UPRAVNI ODBOR LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE
OSIGURATI LOVCE I [TETE OD DIVQA^I
U skladu sa mogu}nostima LSS }e pomo}i svim ugro`enim lova~kim
organizacijama
Upravni odbor Lova~kog saveza Srbije,
na sednici odr`anoj 26. decembra
pro{le godine (predsedavao dipl.
in`. Zoran @ivojinovi}, predsednik)
u "Plavni" kod Ba~a, nakon usvajawa
zapisnika sa prethodne sednice, usvojio
je i izve{taj o aktivnostima Saveza
izme|u dva zasedawa. Vaqa re}i da
je ta aktivnost obilovala brojnim posetama
lova~kim organizacijama i
drugim institucijama sa kojima Savez
godinama sara|uje. Ono {to bi ovom
prilikom posebno trebalo ista}i je
uveravawe koje je predsednik Saveza
Zoran @ivojinovi} dobio od nadle`nih
u Upravi za {ume, ali i u Ministarstvu
za poqoprivredu, {umarstvo
i vodoprivredu da se predlog zakona
o lovstvu ne radi mimo znawa
Saveza, {to se moglo ~uti i u nekim
lova~kim organizacijama. Drugim
re~ima, Lova~ki savez Srbije }e i ubudu}e
aktivno biti ukqu~en u poslove
vezane za pripremu predloga zakona o
divqa~i i lovu, pa je logi~no da }e on
biti ura|en po meri lovaca, odnosno
lova~kih organizacija.
^lanovi UO LS Srbije na ovoj sednici
usvojili su predlog svoje Komisije
da se raspi{e javni oglas za kolektivno
osigurawe lovaca, koji poseduju
lovnu kartu LS Srbije, i za osigurawe
od {teta od divqa~i. U Komisiju koja
~e, nakon pristiglih ponuda, predlo`iti
Upravnom odboru najpovoqnijeg
osigura~a, imenovani su: Tomica Radosavqevi},
Aleksandar Panteli},
Zoran Petri}, Rade Medi} i dr Milo{
Beukovi}.
Raspravqaju}i o informaciji sa
sednice Suda ~asti LSS, Upravni odbor
Saveza je odlu~io da se aktivnosti
na re{avawu spornih pitawa ubrzaju
i definitivno skinu s dnevnog reda.
Ova odluka }e biti sprovedena na
slede}oj sednici Upravnog odbora. U
skladu s mogu}nostima Lova~ki savez
Srbije }e pomo}i svim ugro`enim lova~kim
organizacijama koje su se obratile
za pomo}. Posao je po ovla{}ewu
UO prepu{ten Komisiji za pomo}, na
~ijem ~elu je Tomica Radosavqevi},
potpredsednik Saveza. O~ekuje se da
}e pomenuta Komisija ovaj posao realizovati
u najkra}em roku.
D. Maksimovi}
NA ZLATIBORU OD 21. DO 24. FEBRUARA
XXVI SABOR LOVACA SRBIJE
Pod generalnim pokroviteqstvom
Lova~kog saveza Srbije na Zlatiboru }e
se odr`ati, kao i prethodnih godina,
Sabor lovaca Srbije. U organizaciji
XXVI sabora u~estvuju i Turisti~ka organizacija
op{tine ^ajetina i Lova~ko
udru`ewa "Zlatibor" u ^ajetini, a satnica
je slede}a:
21.02 2008. godine, ~etvrtak:
15:00 - Do~ek gostiju uz truba~e, koji }e
potom svirati u hali Turisti~ko-sportskog
centra ( TSC )
20:00 - Otvarawe Sabora i koktel dobrodo{lice
u hali TSC
- Pozdravne re~i predsednika SO i
predsednika LSS
Tokom dana bi}e otvorene izlo`be
izdava{tva Lova~kog saveza Srbije i
lova~kih trofeja. Odr`a}e se i predavawe
na temu "Savremeno lovno gazdovawe",
a "Prvi partizan" }e odr`ati
prezentaciju proizvodnog programa.
Istog dana upla}iva}e se i kotizacija.
22.02 2008. godine, petak:
09:00 - Na streli{tu "Zova" po~etak
streqa~kog takmi~ewa u pet disciplina
- Kotizacija za takmi~ewe na streli{tu
je 600,00 dinara, a bi}e organizovana i
prodaja municije.
18:00 - Tematska predavawa u hali TSC
Na terenu streli{ta bi}e postavqena,
uz ve} postoje}u lova~ku ku}u, i {atra
za goste Sabora, a od 11:00 slu`i}e
se meso vola pe~enog na ra`wu.
23.02 2008. godine, subota:
06:30 - Okupqawe ispred hale TSC pred
po~etak lova, uplata kotizacije za lov
i prevoz lovaca do lovnih terena.
14:00 - Ru~ak za u~esnike lova na streli{tu
"Zova"
19:30 - Progla{ewe pobednika
20:00 - Sve~ana ve~era i bal, uz bogatu
lutriju, u hali TSC
24.02 2008. godine:
08:00 - Okupqawe lovaca ispred hale
TSC pred po~etak lova na lisice goni-
~ima
12:00 - Ispra}aj u~esnika Sabora i gostiju
ispred hale TSC
L. N.
U APRILU U @AGUBICI
DVODNEVNO
SAVETOVAWE
U organizaciji Lova~kog
saveza Srbije i LU "Jovan
[erbanovi}" u @agubici
odr`a}e se savetovawe na kome
}e biti re~i o temama:
"Krupne zveri u lovi{tima
Srbije" i "Traga~i po krvi ,
realnost i potreba doma}ih
lovi{ta".
O~ekuje se u~e{}e eminentnih
lovnih radnika kao i
univerzitetskih profesora
iz zemqe i inostranstva. Zainteresovani
za u~e{}e na savetovawu
svoje radove mogu
dostaviti na adresu LU "Jovan
[erbanovi}", Trg oslobo|ewa
1, 12 322 @agubica , ili na e-
mail banelovac@ptt.yu, najkasnije
do 21. marta. 2008. godine.
Savetovawe }e se odr`ati
drugog vikenda u aprilu, tj.
12. i 13. aprila. 2008. godine u
motelu "Vrelo" u @agubici.
Za u~esnike savetovawa predvi|en
je i izlet na planinu Beqanicu.
Sve informacije mogu
se dobiti na telefon: 064/22-
95-955 .
Branislav @ivkovi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
SKUP[TINA LU "SOKO" U BAJINOJ
BA[TI
MILAN BO@I]
NOVI PREDSEDNIK
Postoje dobri preduslovi za razvoj lovnog
turizma
Na Skup{tini Lova-
~kog udru`ewa "Soko" u
Bajinoj Ba{ti, odr`anoj
28.decembra pro{le godine,
za novog predsednika
izabran je Milan Bo`i}.
Du`nost potpredsednika
obavqa}e Nenad Puri}, a
sekretara Goran Petrovi}.
Bo`i} je izabran u
konkurenciji jo{ ~etiri
kandidata. U prvom krugu
je imao 11 glasova, Nikola
Simi} osam, Dragoqub
Blagojevi} sedam, Nikola
Stefanovi} tri i Milo{
Mandi} dva glasa. U drugom
krugu Bo`i} je dobio
16, a protivkandidat Simi}
15 glasova. Na istoj
sednici izabran je novi
Upravni odbor, u ~iji sastav
su u{li Zoran Mitrovi},
Ratko Savi}, Nikola
Simi}, Jordan Jelisa-
v~i}, Dragoqub Blagojevi},
Dragan Andri}, Milovan
Zekavica, Dejan Puri},
Dragoqub Veizovi} i
Miloje Proki}. Nadzorni
odbor ~ine Dragan Maksimovi},
Dragan Kojadinovi},
Peri{a Jakovqevi},
Zdravko Jaki} i Milomir
\oki}. ^lanovi Disciplinske
komisije su Miroqub
Stefanovi}, Dejan
Milosavqevi}, Miloje
Proki}, @ivan Vuji}, Dragoqub
Blagojevi} i Miodrag
Vujeti}.
- Na{e udru`ewe ima
610 ~lanova i jedno je od
najbrojnijih u Zlatiborskom
okrugu. Trudi}emo se
da nastavimo kontinuitet
dobrog rada i da ga jo{
vi{e unapredimo, naro~ito
u za{titi i pove}awu
broja divqa~i.
Poku{a}emo da u na{a lovi{ta
dovedemo strance,
jer imamo dobre preduslove
za devizni lovni
turizam. Po{to se deo lovi{ta
nalazi na prostoru
Nacionalnog parka "Tara",
uspostavi}emo jo{
boqu saradwu i poku{ati
da, opet kao nekad, zajedni~kim
snagama, u narednim
godinama organizujemo
lov na vuka - rekao je
novi predsednik Milan
Bo`i}.
Novi predsednik Milan
Bo`i}
U sastavu LU "Soko"
nalazi se 16 sekcija.
Pred kraj minule godine i
u wima su sprovedeni izbori.
Predsednik Sekcije
"Ba}ev- ci" je Petar Avramovi},
"Zaro`ja" Dragan
Proki}, "Roga~ice" Vladan
Milivojevi}, "Kostojevi}a"
Dragan Spasojevi},
"Pilice" Mi{o Radovanovi},
"Solotu{e" Boban
Martinovi}, "Zaovina"
Savo Jelisav~i},
"Ra~e" Branko Nikoli},
"Bajine Ba{te I" Predrag
Ivi}, "Bajine Ba{te II"
Milojko Sandi}, "Luga"
Predrag Petrovi}. Sekciju
koju ~ine Okletac, Gvozdac
i Ov~iwa predvodi}e
Dragoqub Simi},
Zlodol, Zaglavak i Dub -
Milan Peji}, Beserovinu
i Crvicu - Radisav Maksimovi},
Vi{esavu i Obajgoru
- Dragan Tri{i} i Peru}ac,
Rasti{te i Jago{ticu
- Miladin Novakovi}.
M. Andri}
NOVOST SA FAKULTETA ZA
VETERINARSKU MEDICINU U BEOGRADU
BUDU]I VETERINARI
OSNOVALI LOVA^KU SEKCIJU
Jedan od ciqeva je da mladi stru~waci preuzmu
vode}u ulogu u svojim lova~kim organizacijama
i doprinesu {to br`em unapre|ewu
lovstva, re~eno je na osniva~koj Skup{tini
Na Fakultetu za veterinarsku
medicinu u Beogradu, posle
dugo godina, ponovo postoji
Lova~ka sekcija. Osnovali
su je studenti uz pomo} svojih
profesora i Lova~kog saveza
Srbije. Po re~ima Du{ka
Man~i}a, studenta tre}e godine
koji je izabran za predsednika,
na ovom Fakultetu je i
ranije postojala ideja da se
organizuje lova~ka sekcija.
Wenim osnivawem omogu}i}e
se studentima zainteresovanim
za lovstvo da se kroz predavawa,
izlaske na teren i
dru`ewe {to vi{e upoznaju sa
ovom tematikom u kojoj veterinarska
profesija zauzima
zna~ajno mesto.
- Jedan od ciqeva je da se
mladim stru~wacima, koji pokazuju
interesovawe prema
ovoj oblasti, omogu}i da kroz
predavawa i stru~ne radove,
kao i radom na terenu, preuzmu
vode}u ulogu u svojim lova~kim
organizacijama i doprinesu
{to br`em unapre|ewu
lovstva i podizawu
lova~ke svesti. Zbog toga smo
uspostavili kontakt sa Lova~kim
savezom Srbije uz ~iju
}emo pomo} obezbediti kvalitetniji
rad. U interesu nam je
i da u narednom periodu
ostvarimo vezu i sa lova~kim
udru`ewima koja bi nam omogu}ila
da teorijsko znawe koje
steknemo kroz predavawa
sprovedemo i u praksi - naglasio
je Man~i}.
Mlade lovce i budu}e veterinare
pored profesora dr Zorana
Stanimirovi}a, pozdravio
je i Aleksandar Panteli},
sekretar Lova~kog saveza Srbije.
On je naglasio da je posle
du`eg vremena ponovo osnovana
Lova~ka sekcija na ovom
fakultetu bogate tradicije,
{to }e dati obostranu korist.
Lova~ki savez Srbije dobija
mlade budu}e stru~wake u
svoje okriqe, a budu}i veterinari
}e se detaqnije upoznati
sa tematikom i problematikom
lovstva i o~uvawem divqa~i.
Izabrano je i devet ~lanova
Upravnog odbora me|u kojima
je, osim studenata, i dr Biqana
Markovi}, docent na katedri
za zoologiju. Sekcija
ima i po~asne ~lanove: Aleksandra
Panteli}a, sekretara
LSS i Rodoquba Haxi Ceni}a,
stru~nog saradnika Saveza,
te profesore - dr Vojislava
Ili}a, dr Vojislava Pavlovi}a
i dr Zorana Stanimirovi}a.
Ovom doga|aju prisustvovali
su studenti - ~lanovi
Kinolo{ke sekcije Fakulteta
za veterinarsku medicinu
i Lova~ke sekcije [umarskog
fakulteta.
B. @ivkovi}

UPRAVNI ODBOR LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE
VI[E NOVCA ZA DIVQA^ I STREQA[TVO
Sve pohvale organizaciji sve~ane
Skup{tine Saveza
Upravni odbor Lova~kog saveza Vojvodine,
na sednici odr`anoj u "Ristova~i"
kod Ba~a (predsedavao dr Milo{ Beukovi},
predsednik), 21. decembra, usvojio je
informaciju o aktivnostima Saveza izme|u
dve sednice, izve{taj o odr`anoj
sve~anoj Skup{tini, kao i predlog finansijskog
plana Saveza za 2008. godinu.
^lanovi UO LSV tako|e su usvojili
predlog za odlikovawa koje dodequje
Pokrajinski savez, a na usvajawe uputili
predloge za ordene koje dodequje LS Srbije.
Usvajaju}i Izve{taj o odr`anoj
sve~anoj Skup{tini Saveza, kada je proslavqeno
85 godina postojawa i rada,
~lanovi UO slo`ili su se da je proslava
protekla u duhu vremena u kome `ivimo.
Shodno tome, potro{ena sredstva namenski
su iskori{}ena, u {ta su mogli da se
uvere u~esnici proslave.
Punu pa`wu Upravni odbor posvetio
je predlogu finansijskog plana Saveza
za 2008.godinu. U diskusiji, u kojoj su
u~estvovali: dr Milo{ Beukovi}, Ranko
Sikimi}, Milenko Zeremski, Zoran Beli},
Dejan Milkov, @ivorad Brzak, dr
Zoltan Namestovski i drugi, nagla{ena
je potreba da se vi{e novca izdvaja za gajewe
i za{titu divqa~i, br`i razvoj
lovnog streqa{tva, naro~ito u sredinama
gde ono nije za`ivelo kako treba, pove}awu
Stru~ne slu`be Saveza koja bi u
jo{ ve}oj meri pomogla lova~kim organizacijama.
Vi{e novca treba izdvojiti za
me|unarodnu saradwu, ali i za druge potrebe.
Dakako, sredstva }e biti tro{ena
iskqu~ivo na osnovu usvojenih programa
rada (Komisija za streqa{tvo) i po odlukama
Upravnog odbora Saveza.
Na predlog Komisije za odlikovawa,
UO LSV odlu~io je da Plaketom
i ordenima Saveza odlikuje vi{e organizacija
i pojedinaca, dok je predlog
za odli~ja LS Srbije uputio UO LSS na
razmatrawe i usvajawe. Pored formirawa
Komisije za inventar, UO je odlu~io
da nov~ano pomogne organizovawe
lova na lisice u Alibunaru
(50.000) i De~u (30.000 dinara), te da se
zainteresovanim lova~kim organizacijama
ponudi kwiga "Lova~ka organizacija
Vojvodine" po ceni od 540 dinara
sa PDV-om.
D. Maksimovi}
STARA PAZOVA
PROSLAVI U ^AST
Odr`an Kup LSV u
ga|awu glinenih golubova,
posve}en 85 - godi-
{wici osnivawa LS
Vojvodine
Na streli{tu u Staroj Pazovi,
koje mo`e u svim vremenskim
uslovima da primi
ve}i broj strelaca, 1. decembra
minule godine, odr`an je
Kup LSV u ga|awu glinenih
golubova.
Bili su tu strelci Srema,
Banata i Ba~ke. Do{li su iz
Rume, Zmajeva, Pe}inaca, Novog
Sada, Sakula, Kova~ice,
Ade, Elemira, Ba~ke Palanke
i drugih vojvo|anskih mesta.
U ranim jutarwim satima
magla nije obe}avala dobre
uslove takmi~ewa. Kasnije,
po izlasku prve baterije na
vatrenu liniju, pojavilo se
sunce i doprinelo da, i pored
hladnog vremena, ugo|aj
bude dobar. Rezultati su zavisili
samo od spretnosti
u~esnika ovog nadmetawa.
U ekipnoj konkurenciji prvo
mesto je osvojila ekipa LU
u Adi. Drugo mesto je pripalo
ekipi iz Ba~ke Palanke, a
tre}eplasirana je ekipa LU
"Novi Sad".
Pojedina~ni rezultati su
slede}i: prvi je Pera Milosavqevi},
drugi Rade Pavlovi},
a tre}e mesto osvojio je
Svetislav Lazovi}. ^etvrto,
peto i {esto mesto osvojili
su Janko Krana~, Jovan Raleti}
i Rada @ivanovi}. Najboqim
ekipama i pojedincima
potpredsednik LSV @ivorad
Brzak uru~io je pehare,
koje je obezbedio Savez vojvo-
|anskih lovaca.
B. Mirkov
NOVI KNE@EVAC
ORGANIZOVANO HVATAWE ZE^EVA
Uhva}ena divqa~ je naseqena u siroma{na lovi{ta
Prvo fru{tuk, pa onda na put, tako rade novokne`eva~ki
lovci. Tako je bilo i sredinom decembra
pro{le godine pre po~etka "pogona na zeca". Ispred prostorija
Lova~kog dru{tva "Novi Kne`evac", u blizini
Tise, okupila se lova~ka dru`ina, ali i deca - ~lanovi
Kajaka{kog kluba "Obili}", sredwo{kolci i ragbisti.
Zec se, naravno, hvata zimi, a ne leti. Po hladno}i, uz
toplinu vatre, svima je prijao ~aj i poga~ice s ~varcima.
Nakon vi{edecenijske pauze, LD "Novi Kne`evac" je
ponovo organizovalo akciju hvatawa ze~eva. Stotinak
u~esnika akcije uputilo se ka "{irokoj leniji", na putu
prema Sanadu. Na odredi{te su prvo stigli lovci da bi
razapeli mre`e i postavili kutije za ze~eve. Potom su
se, na udaqenosti od dva kilometra, u obliku potkovice
rasporedili mladi predvo|eni nekolicinom iskusnih
lovaca i krenuli u pogon. Hodawe po oranicama i ostacima
kukuruza, mada naporno, doprinelo je da svima bude
mawe hladno. Hajka~i su galamom poku{avali da poteraju
{to vi{e ze~eva, a upla{ili su i poneku srnu.
Uz mre`u dugu 800 metara raspore|eni su lovci. Kada
se zec primakne mre`u nije lako podi}i, naro~ito ne nakva{enu
snegom. Uhva}eni ze~evi sme{teni su u sanduke,
po dva zeca u "paketu", da se me|usobno ne povrede.
Novokne`ev~ani su planirali tri pogona, ali zbog
hladnog vremena, pra}enog vetrom i snegom organizovana
su samo dva.
LD "Novi Kne`evac" je protekle sezone organizovalo
~etiri lova na zeca, nekoliko turisti~kih lovova i,
petu po redu, akciju hvatawa ze~eva. U pogonu su uhva}ena
23 zeca, koji su naseqeni u lovi{ta siroma{na ovom divqa~i.
- U~inak pogona nije bio velik zbog lo{eg vremena,
ali i zbog malog odziva lovaca - rekao je predsednik
LD "Novi Kne`evac" Andrija Ti{ma. - Pogon se organizuje
sa {to vi{e u~esnika. Na tom podru~ju je bilo mnogo
ze~eva. Jedan deo ze~eva je presko~io mre`u, a ve}ina je
pobegla izme|u u~esnika pogona - naglasio je Ti{ma.
Z. U.
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

IZBORNA SKUP[TINA LU "MILETA POLI] - BATA" U QUBOVIJI
\OKI] PREDSEDNIK TRE]I PUT
Rad Udru`ewa pozitivno
ocewen
Izborna skup{tina Lova~kog
udru`ewa "Mileta Poli} - Bata"
odr`ana je 25. januara u Quboviji.
Skup{tini je prisustvovalo 29
delegata, lovci Azbukovice i dopisnik
"Lova~kih novina", koje su minule
godine redovno pratile aktivnosti
ovog Udru`ewa.
Na Izbornoj skup{tini, koju
sa~iwava 29 delegata iz {est sekcija,
pozitivno je ocewen ~etvorogodi{wi
rad Skup{tine i Upravnog odbora. I
ostali organi Skup{tine Udru`ewa
odgovorno su radili, pa je Plan za 2007.
godinu potpuno ostvaren. Upravni
odbor je pro{le godine odr`ao osam
sednica na kojima se raspravqalo o 24
pitawa iz delokruga tog organa. Va`no
je naglasiti da je Lovna osnova
Udru`ewa dobila saglasnost od
Ministarstva za poqoprivredu,
vodoprivredu i {umarstvo, {to zna~i
da }e se ona sprovoditi do 2017. godine.
Tako|e, ovom prilikom je istaknuto da
je Udru`ewu vra}eno lovi{te
"Bukovica" i deo lovi{ta na Ma~kovom
kamenu. Lova~ko udru`ewe u Quboviji
sada raspola`e sa oko 2.000 hektara
lovi{ta, a to je 300 hektara vi{e nego
{to je bilo prethodnih godina.
Disciplinska komisija se pro{le
godine nije sastajala, a Komisija za
ocenu trofeja radila je u skladu sa
zakonskim propisima. Streqa~ka
ekipa Udru`ewa postigla je dobar
uspeh u takmi~ewu Zlatiborsko -
drinske lige osvojiv{i tre}e mesto u
generalnom plasmanu. Na ovom
skup{tinskom zasedawu usvojen je
zakqu~ak da se {to vi{e mladih
lovaca ukqu~i u aktivnosti lovnog
streqa{tva. [to se ti~e Lova~kog
podmlatka, konstatovano je da su
wegovi ~lanovi ostvarili izuzetno
dobre rezultate.
Skup{tina je usvojila i Odluku o
visini ~lanarine koju }e lovci mo}i da
plate u dve rate, najkasnije do 1. maja
ove godine. Usvojen je i Finansijski
plan za 2008. godinu. Udru`ewe }e
raspolagati sa 2.352.160 dinara.
Najve}i prihod bi}e ostvaren od
~lanarine (1.640.000 dinara). Ulagawa
u nabavku divqa~i i lova~ke objekte
iznosi}e 373.168 dinara. Kinolozi }e
biti pomognuti sa 60.000 dinara, a na
ime {tete koju bude pri~inila divqa~
planirano je da se isplati 24.000
dinara.
Skup{tina je izabrala novi
Upravni odbor od devet ~lanova. Za
predsednika UO, koji }e biti i
Milan \oki}
predsednik Skup{tine, jednoglasno je
izabran Milan \oki}, kome je ovo tre}i
mandat. Prema odluci Skup{tine,
Nadzorni odbor }e imati pet ~lanova.
Automehani~ar Miloje Mijailovi}
se obavezao da }e bez ikakve naknade
odr`avati putni~ko vozilo Udru`ewa.
Dopisnik "Lova~kih novina" iz
Qubovije i Zoran Manojlovi} bi}e
sponzori nabavke rezervnih delova za
automobil "Jugo koral", vlasni{tvo
Udru`ewa, u iznosu do 30.000 dinara.
M. Negovanovi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
JUBILEJI
MIHAJLOV^ANI I STARIJI OD [EST DECENIJA
U Mihajlovu, selu nadomak
Zrewanina, obele`eno je 60
godina postojawa istoimenog
Lova~kog dru{tva. Ali, po re~ima
\er|a Saboa, i pored tog
zvani~nog datuma, imaju saznawa
da je jo{ 1. avgusta 1875. godine
stupio na snagu Zakon o lovstvu na
osnovu kojeg je svaki lovac bio
du`an da kupi lovnu kartu.
Zapisan je i, za dana{we vreme,
neverovatan doga|aj: "11. februara
1875. godine u be~kere~kom
ataru, pokraj trske zvane Bega,
vi|ena su ~etiri vuka". A na
vodama tada{wih mo~vara bila su
ogromna jata divqih pataka i
ostalih ptica mo~varica. O~ito,
bila su to vremena kada je bilo
mnogo divqa~i.
Sabo je tako|e napomenuo da su
u to vreme neke lova~ke organizacije
ostajale bez lovi{ta, jer
nije bilo dovoqno novca za
odr`avawe lovi{ta. O~ito, ta
vremena ponovo dolaze.
Ina~e, Lova~ko dru{tvo
"Mihajlovo" je zvani~no osnovano
1947. godine. Da bi sa~uvali
mati~ni fond divqa~i, nekoliko
godina kasnije, udru`uju se s
Melen~anima. Tako je bilo sve do
2000. godine kada su ova dva
lova~ka dru{tva opet po~ela da
rade samostalno.
Danas je to uspe{an lova~ki
kolektiv koji ima 30 ~lanova. Od
prodaje ze~eva uspeli su da
obezbede novac i kupe {est hektara
ledine za sadwu jedogodi{wih
remiza. Tako|e, izgradili su
~etiri visoke ~eke, 14 hranilica i
tri pojili{ta za divqa~.
Na ovoj sve~anosti dodeqena
su i priznawa najzaslu`nijim
lovcima. Bronzani orden Lova-
~kog savez Srbije dobili su Erne
Tot i Vilmo{ Guja{. Srebrni
orden LSS dobio je Atila ^ipe, a
Zlatni Laslo Lacko. Sabo \er| je
dobio Zlatni orden Lova~kog
saveza Vojvodine. Tako|e dodeqene
su i zahvalnice pojedincima i
kolektivima.
Naravno, sve je zavr{eno
zajedni~kim lova~kim ru~kom i
dru`ewem.
B. @ivkovi}

U LOVA^KOM UDRU@EWU "ZEC" U BA^KOM PETROVOM SELU
PROSLAVQENO OSAM DECENIJA
Zaslu`nima uru~ena prigodna
priznawa
U petak, 14. decembra 2007. godine
Lova~ko udru`ewe "Zec" iz Ba~kog
Petrovog Sela, proslavilo je 80 godina
postojawa i rada. Velika proslava
odr`ana je u sali Paro{ ^ilag, u Ba~kom
Petrovom Selu gde je bilo prisutno vi{e
od 300 lovaca, gostiju i prijateqa LU "Zec".
Prisutne je pozdravio predsednik
Lova~kog udru`ewa Milan Vi{kovi}, koji
je napomenuo da su i pre 1927. godine "lovci
skidali blato sa svojih ~izama u Ba~kom
Petrovom Selu", ali je organizovano
lovstvo po~elo pomenute godine. Na
proslavu su do{li i uva`eni gosti Milan
Pa`in, ~lan UO Lova~kog saveza Srbije i
Milenko Zeremski, sekretar Lova~kog
saveza Vojvodine. Za dobru atmosferu bio
je zadu`en orkestar Mi{e Sila{kog i
specijalni gost ve~eri vokalni solista
Milan Pruni} iz Kikinde.
Lova~ko udru`ewe "Zec" iz Ba~kog
Petrovog Sela povodom jubileja nagra|eno
je Plaketom za zasluge i doprinos lovstvu
od strane LSS, koju je predsedniku LU "Zec"
Milanu Vi{kovi}u predao Milan Pa`in,
kao i umetni~ku sliku. I pokrajinski
lova~ki savez je dodelio Plaketu ovom
Lova~kom udru`ewu, koju je Vi{kovi}u
uru~io Milenko Zeremski. Kako i prili~i
proslavi, tom prilikom su uru~ena i
odli~ja LSS, koje je dodeqivao Milan
Pa`in. Zlatne ordene Lova~kog saveza
Srbije dobili su Jano{ Gal i Gavra
Vi{kovi}. Srebrnim ordenima odlikovani
su Aleksandar Bo`i} i Borislav Staji},
dok }e bronzane ordene LSS nositi
Stojan~a Ili}, [andor [ipo{ i Veselin
Bugarski. Zlatni orden Lova~kog saveza
Vojvodine dobio je Andra{ Keble{, dok je
UO Zlatni orden LSV dodelio najstarijem
lovcu LU "Zec" \or|u Topalskom, povodom
85 godina od osnivawa LS Vojvodine.
Srebrne ordene LSV dobili su Zoran
Topalski i Dene{ Sila|i, dok su bronzana
odli~ja pokrajinskog saveza poneli
Kristijan Molnar, Imre Peter i [andor
Tot.
Lova~ke zna~ke i zahvalnice od
predsednika LU "Zec" Milana Vi{kovi}a
primili su: Lajo{ Pato~, Ferenc [iv,
Du{an Gavri}, Zoltan Re~o, Karoq Hanak,
Du{an Rodi}, Zoltan [ipo{, Laslo Kova~,
Milivoje Suboti~ki, Ago{ton Tot,
Branislav Cvejanov, Milivoje An|elkovi}
i Vlajko Topalski, lovo~uvar Udru`ewa.
Zahvalnice su podeqene i
privrednim i sportskim organizacijama
koje su pomagale rad LU "Zec": PIK "Be~ej"
AD, "Poqoprivreda" DOO RJ "Petefi" iz
B.P. Sela, MZ "8.oktobar", ZZ "Tisa" iz B. P.
Sela, USR "Ke~iga", DDOR Novi Sad,
filijala Be~ej i JP Gas iz Be~eja. Ova
proslava je ujedno bila i tradicionalna
lova~ka ve~era, pa je lova~ka tombola,
nikad bogatija, bila neizbe`na. Prve tri
nagrade su bile odstrel srne, karabin CZ
kalibar "243" ^arls Dejli i karabin CZ
kalibar "22 - 250". Doma}inski se slavilo,
a brojni gosti su dokaz koliko LU "Zec" ima
prijateqa, {to je najve}e merilo uspeha
ne~ijeg rada.
S. Erak
LOVA^KO DRU[TVO "FAZAN" U MLADENOVU KOD BA^KE PALANKE PROSLAVILO JUBILEJ
[EZDESET GODINA POSTOJAWA
Dodeqena priznawa zaslu`nim lovcima
Na sve~anoj Skup{tini,
odr`anoj 15. decembra pro-
{le godine, Lova~ko dr{tvo
"Fazan" u Mladenovu proslavilo
je 60 godina postojawa i
uspe{nog rada. O istorijatu
Dru{tva govorio je predsednik
Manojlo Manojlovi}. On
je naglasio da je davne 1947.
Manojlo Manojlovi}, predsednik,
primio je Plaketu za lova-
~ke zasluge koju je LS Srbije
dodelio Dru{tvu
godine osnovano Lova~ko
dru{tvo "Bukin" i da je
Osniva~koj skup{tini prisustvovalo
10 lovaca. Pet
godina kasnije, 1952. godine,
LD "Bukin" mewa naziv u LD
"Fazan".
Od osnivawa pa do
danas, lovci Mladenova ulo-
`ili su mnogo rada i znawa u
o~uvawe `ivotne sredine,
uzgoj divqa~i, sadwu remiza
i podizawe lova~kog doma i
prihvatili{ta za pernatu
divqa~. Na ovoj sve~anosti
dodeqene su plakete i ordeni
zaslu`nim lovcima.
Lova~ko dru{tvo "Fazan"
dobilo je Zlatnu plaketu
Lova~kog saveza Srbije. Ovo
priznawe predsedniku Manojlu
Manojlovi}u uru~io je
sekretar LS Vojvodine, dipl.
in`. Milenko Zeremski. Tako|e,
sekretar LSV uru~io je
i ostala priznawa zaslu-
`nim lovcima.
Zlatni orden LS Srbije
dobio je Jozo Xani} (~lan
Dru{tva od samog osnivawa),
a srebrni orden Milanko
Zlatni orden LS Vojvodine dobili su najzaslu`niji lovci
Kqaji}. Zlatni orden LS
Vojvodine dobili su Drago
Mari} i Frawo [erfezi.
Srebrni orden LSV uru~en je
Milo{u Kri~kovi}u, a bronzani
Mladenu Mari}u.
Lova~ko dru{tvo "Fazan" je
dodelom svojih zahvalnica
odalo priznawe svim lovcima
Dru{tva za celokupan rad
u lovstvu.
Sve~anoj Skup{tini prisustvovali
su gosti iz LS Vojvodine,
predstavnici Udru-
`ewa "Ba~ka Palanka" i dru-
{tava ovog Udru`ewa, predstavnik
Ministarstva poqoprivrede
i {umarstva Vojvodine
i dugogodi{wi saradnici
i sponzori LD "Fazan".
M. ^elebi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

RAZGOVOR S POVODOM
LOVSTVO PRED NOVIM ISKU[EWIMA
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Razgovor s nekoliko predstavnika lova~kih
udru`ewa u Srbiji, po~etkom ove godine, ukazuje na
potrebu daqeg razvoja lova i lovstva kao va`ne
dru{tvene oblasti, pri ~emu su najva`niji ciqevi:
dono{ewe novog Zakona o lovstvu, za{tita prirode i
divqa~i, razvoj komercijalnog lova, izgradwa lovnotehni~kih
objekata, prijem mladih i razvoj
podmladkarskog pokreta, kao i o~uvawe tradicije
lova
MARKO TICA, predsednik
LU "[ajka{ka"u Titelu:
"Ovo }e za nas biti jo{
jedna godina dokazivawa
da lov i lovstvo predstavqaju
zna~ajnu komponentu u
privrednom razvoju, pre
svega kada je u pitawu
lovni turizam, kome se
posve}uje sve ve}a pa`wa,
a naro~ito na prostorima
Vojvodine. Mi{qewa sam
da dosada{we iskustvo,
ostvareni lovni rezultati,
dobro gazdovawe lovi{tem
i kvalitetni uslovi za lov,
omogu}uju lova~kim udru`ewima
da dovedu lovceturiste
turiste u svoje
revire i tako ostvare
dodatna sredstva za nova
ulagawa i investicije".
DRAGAN [OVI], predsednik
LU "Gradi{te" u Ra~i:
"Izgradwa lovno-tehni-
~kih objekata, lova~kih
ku}a i domova predstavqa
pravu potvrdu lova~kog
neimarstva, koje je oduvek
bilo svojstveno lovcima.
Zato }emo i u ovoj godini
nastaviti takvim tempom, a
posebno grade}i visoke
lovne ~eke, hranili{ta i
volijere. Tako stvaramo
mogu}nosti za dobar uzgoj i
za{titu divqa~i, kao i za
selektivni odstrel u vreme
lovne sezone. Treba
obi}i lovi{ta Srbije i
videti to bogatstvo savremenih
lovnih objekata, ~ije
se konture naziru na svakom
koraku".
STANI[A RISTI] [ERA,
predsednik LU "Zaplawe"u
Gaxinom Hanu: " Mislim da
po razvijenom, ili nerazvijenom,
kraju ne treba gledati
i lovstvo. Lovstvo ne sme
imati ovakve atribute. Zato
lov i lovstvo, bez obzira na
kraj i mesto, mora uvek biti
razvijeno, a to se posti`e
samopregornim i odgovornim
radom samih lovaca.
Mi u Zaplawskom kraju
nastojimo da putem lovstva
uzdignemo i ostale vrednosti
ovog kraja. To posti`emo
zahvaquju}i vrednom radu
lovaca, izgradwom objekata
i uno{ewem divqa~i, {to
omogu}ava dolazak brojnih
gostiju i dobre lovove".
RADOMIR BERI], predsednik
LD "Fazan"u Zrewaninu:
" Vreme je da se kona-
~no donese nov Zakon o
lovu, o kome se tako zdu{no
govorilo tokom pro{le
godine. On treba da potvrdi
sve vrednosti lova-
~kog organizovawa i omogu-
}i lovcima daqi razvoj
lova i lovstva, bez ikakvog
sputavawa i neizvesnosti.
@elim da lovci, kao
najboqi poznavaoci lova i
lovstva, budu i predlaga~i
novog Zakona, i da im se
uva`e sve primedbe i
mi{qewa, jer su konstruktivna
i prate sada{wi
stepen razvoja ove oblasti
u sklopu dru{tveno-ekonomskog
razvoja".
DRAGAN KOSTADINOVI],
predsednik LU "Vrla"u
Surdulici: " Ako je lov
qubav, onda je to stalna
potreba da se za{titi i
o~uva lovi{te, unese ili
zadr`i divqa~ u svojim
stani{tima. To je garancija
da }e i lova biti, ali pre
svega selektivnog, da bi se
wime sa~uvala mati~na
struktura za novu produkciju.
Pri tome lovci imaju
vrlo va`an zadatak na
unapre|ewu lovi{ta kroz
stalan rad i akcije, a
nikako samo pro forme
radi i zarad skupqawa
poena. Ako neko tako i
radi, od perspektive tog
lovi{ta ne}e biti ni{ta, a
i sama divqa~ }e oti}i u
druga stani{ta".
DRAGAN SIN\ELI], predsednik
LU "Fazan" u Lazarevacu:
" Razvoj lovstva u
svim etapama zavisio je i
od saradwe lova~kih
organizacija s dru{tvenopoliti~kom
zajednicom,
odnosno s lokalnom samoupravom.
^ini se da je,
posledwih godina, ovakva
saradwa sve {ira i
sveobuhvatnija u mnogim
sredinama, a podr{ka lovstvu
sve ve}a. Zato neka u
ovoj godini lova~ka udru-
`ewa ostvare nove oblike
saradwe s lokalnom samoupravom
i drugim strukturama,
~ime }e doprineti
unapre|ewu lovstva kao
zna~ajnog subjekta sveukupnog
razvoja zajednice".
ALEKSANDAR TODOROVI],
predsednik Skup{tine LU

[umadija u Kragujevcu:
"Prihrana divqa~i,
posebno u ovom zimskom
periodu, jedan je od
osnovnih zadataka svih
lovaca i lova~kih udru-
`ewa. Ovakve obaveze i
zadaci utvr|eni su
programima rada svakog
udru`ewa.Zimski
period je najosetqiviji
i izno{ewe hrane u
lovi{te je obaveza koja
se mora ispo{tovati.
Jer, u koliko se ova
obaveza ne ostvari, onda
}e i divqa~ te{ko
prezimiti zimu. Zato je,
tokom ovog godi{weg
doba, ~esta slika da
kolone lovaca prte
sne`ne vrleti po lovi-
{tima, nose}i na le|ima
seno ili `itarice,
ostavqaju}i ih za divqa~".
SEMINAR U MALOM CRNI]U
DUPKE PUNA SALA
Uvertira celove~erweg
programa bilo je prikazivawe
filma o Lova~kom savezu
Srbije i wegovim aktivnostima,
a prepuna sala
Op{tine bila je mala da
primi sve zainteresovane
za seminar.
Glavna tema je bio {akal.
S velikim interesovawem
lovci su pratili predavawe
sekretara LS Srbije
Aleksandra Panteli-
}a.
- Bacili smo ne{to vi-
{e svetlosti na ovog, sve
~e{}eg, stanovnika na{ih
lovi{ta - kazao je Panteli}.
Stani{te mu je pored
Mlave, a ima i dosta deponija,
trskara i `buwa gde
se ve{to krije.
Ni{ta mawe zanimqiva
bila je i tema o gajewu srne-
}e divqa~i. Lovci su imali
i niz pitawa, pa se sve
zavr{ilo kao svojevrstan
debatni klub.
- Ne{to smo saznali {to
nismo znali - ka`e predsednik
LU "Mlava" u Malom
Crni}u, Nikodije Adamovi}.
Zahvalio bih se in`.
Panteli}u na iscrpnom izlagawu,
a ve} smo perfektuirali
slede}e vi|ewe kada
}e na repertoaru biti divqa
sviwa. @elimo da saznamo
o woj {to vi{e, jer
nam se i ona, kao i {akal,
pribli`ava.
Seminaru o {akalu i
srni je prisustvovalo oko
300 lovaca iz svih sekcija
ovog Udru`ewa. Pored
lovaca Malog Crni}a, vi-
|eni su i lovci iz susednih
udru`ewa.
Na predavawu u Malom Crni}u
S. Stojanovi}
JOVAN STANOJEVI],
predsednik LU "Jastreb"
u Beloj Palanci: "Informisawe
lovaca je jedan
od prioritetnih zadataka
pa pored "Lova~kih
novina", "Lorist"-a i
drugih, vrlo va`no
mesto moraju imati i
lokalni mediji, koji }e
informisati lovce o
brojnim zadacima i
obavezama. Me|utim, mi
iz udaqenih lova~kih
udru`ewa primamo "Lova~ke
novine", koje su
dosta sadr`ajne, ~ak i
sa preko mesec dana
zaka{wewa od dana zavr{etka
{tampe, {to je
prosto neshvatqivo, a
same informacije su
tada ve} "bajate". Neka u
ovoj godini novine
blagovremeno sti`u do
svakog lovca".
Sveta Maxarevi}
LU "NI[" U NI[U SPREMA IZNENA\EWE
OD SABORA DO OLIMPIJADE
Predvi|eno niz dru`ewa
edukatvnog karaktera
Ova godina, u Ni{u, bi}e u
znaku lovstva, zakqu~ak je sa
nedavno odr`anog sastanka u
Lova~kom savezu Srbije. Po-
~etkom februara organizova-
}e se lova~ka zabava, a ve}
16. marta Drugi sabor lovaca
Srbije, s klasi~nom hajkom na
vukove, uz bogat prate}i program:
takmi~ewima u streqa~kim
i narodnim sportskim
disciplinama, kao i uz
specijalitet - bika na ra`wu.
- Tom prilikom, uz pomo}
Stru~ne slu`be LSS i lovne
inspekcije, proglasi}e se najboqi
upravnik lovi{ta, lovo~uvar
i lovac za lovnu
oblast "Jugoisto~na Srbija",
a "Crni list" dodeli}emo
najslabijem udru`ewu, ka`e
predsednik ni{kih lovaca
Vlastimir Goci}.
"Majski susreti" lovnih
oblasti "Ju`na Srbija" i "Jugoisto~na
Srbija" po~iwu 10.
maja, uz radni sastanak sa
stru~wacima iz Saveza i
srodnih organizacija. Bi}e
organizovano i streqa~ko
takmi~ewe u kome }e u~estvovati
sve stru~ne slu`be toga
podru~ja, kao i Stru~na slu-
`ba LSS.
Posledwi dan u avgustu odre|en
je za kulinarsko takmi-
Delegacija ni{kih lovaca u Savezu
~ewe "Peti lova~ki kotli}",
a 20. septembra na programu je
prava "poslastica"- Druga
olimpijada lovaca Srbije.
Re~ju, ova doga|awa imaju
za ciq dru`ewe, uz edukaciju
{to ve}eg broja lovaca, posebno
mladih.
S. Stojanovi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

U BEOGRADU
SUD ^ASTI ODMERIO
Nakon usvajawa Zapisnika
sa prethodne, konstitutivne,
sednice i Poslovnika
o radu Suda ~asti,
po zahtevu lovaca iz
Lapova Radomira Koji}a,
Dejana Markovi}a i Dragoslava
Mujkovi}a, koji su
iskqu~eni iz Udru`ewa,
doneta je Odluka da se
Sud ~asti progla{ava nenadle`nim
za re{avewe
spora, na osnovu ~lana 25.
Statuta LSS i odredbe 8.
Poslovnika o radu Suda
~asti. Protiv ove Odluke
mo`e se podneti `alba
Skup{tini Lova~kog saveza
Srbije.
Na isti na~in odgovoreno
je i Borivoju Crnogorcu
iz Negotina i advokatskoj
kancelariji "Mileki}",
koju zastupa Samuel
Macko, s napomenom
da se, tako|e, mogu `aliti
Skup{tini LSS.
Posle iscrpne diskusije,
u kojoj su u~estvovali
svi ~lanovi Suda ~asti,
na osnovu ~lana 25.
Statuta LSS i odredbi
~lana 8. Poslovnika o radu
Suda ~asti, na Predlog
za pokretawe postupka
upu}enog od vojvo|anskih
lova~kih udru`ewa "Zec"
iz Ba~kog Petrovog Sela,
"Zrewanin" iz Zrewanina,
"Srnda}" iz Beo~ina,
Avdo Mujanovi}
predsednik Suda ~asti
"Lovac" iz Gudurice i
"Pan~evo" iz Pan~eva, od
18. oktobra 2007.godine,
doneta je Odluka da je
ovaj Sud nenadle`an za
dono{ewe odluke.
Po ovom Predlogu zakaza}e
se pretres pred
Sudom ~asti LSS, a u
skladu sa odredbama Poslovnika
o radu Suda ~asti,
najkasnije u roku od
tri meseca, do 25. marta
2008. godine. Do ovog roka
treba da se izjasni i Sud
~asti Lova~kog saveza
Vojvodine i dostavi svoj
stav Sudu ~asti Lova~kog
saveza Srbije.
S. Stojanovi}
NOVA PRIJATEQSTVA
POVEQA O POBRATIMSTVU
Da se niti dugogodi{we lova~ke saradwe, Kragujevca i
Fo~e, {ire i na druge prostore, potvrda je nedavno
potpisane Poveqe o pobratimstvu lovaca lova~kih
sekcija "Rujevice" u [umadiji i "Humi}a" u neposrednoj
blizini Fo~e.
Dokument su potpisali predsednici sekcija Milosav
Zimowi}, iz "Rujevice", i Dragoslav Drakul, iz "Humi}a",
uz prisustvo lovaca obe sekcije.
- Ovakvo {irewe saradwe ima za ciq da doprinosi
daqem razvoju prijateqstva lovaca ova dva mesta, ~ija
udru`ewa sara|uju preko 30 godina. Posebno }e se voditi
ra~una o ukqu~ivawu {to ve}eg broja mladih lovaca, koji
}e doprineti i zajedni~koj razmeni ste~enih lova~kih
iskustava, naglasio je prilikom potpisivawa Poveqe,
Milosav Zimowi}, predsednik Sekcije "Rujevica".
- Do}i kod bra}e u [umadiju za sve lovce fo~anskog
kraja je veliki priznak, a i ~ast. Ovde sti~emo nova
lova~ka znawa i trajna prijateqstva, koja nas ja~aju i
sna`e da se {to odlu~nije uhvatimo u ko{tac sa svim
problemima i neda}ama koje nas prate, mi{qewa je
Dragoslav Drakul, predsednik fo~anske sekcije "Humi}".
Veoma uspe{na je i dosada{wa saradwa lovaca
^elebi}a i Desimirovca, koja je u{la u tre}u deceniju.
S. Maxarevi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
NOVE KWIGE
GORSKI O LOVU KRZNA[ICA
Milija Micki} Gorski ponovo se
oglasio kao autor nove kwige o
nadmudrivawu i lovu na osam
predatora - krzna{ica
Jedan od najve}ih srpskih trapera i
lovaca na predatore Milija Mici} Gorski,
ponudio je ~itaocima novu kwigu "Lov na
krzna{ice", koja na poseban i veoma
specifi~an na~in govori o najuspe{nijem
na~inu lova na osam vrsta krznenih
predatora.
Svoje dugogodi{we iskustvo ste~eno u
lovu na krzna{ice, kako na prostorima
Srbije tako i van wenih granica, ovaj
izuzetno dobar poznavalac prirode i
divqa~i preneo je ~itaocima, posebno
lovcima, kao {tivo koje se ~ita u jednom dahu.
- Opisuju}i svaku od osam krzna{ica,
lovcima sam objasnio: za{to, kako i kada da
se love, istovremno ukazuju}i na potrebu
o~uvawa prirode i divqa~i, uz mnogo saveta,
ali i prekora za ispoqeno nevite{tvo u
lovu, kod nekih pojedinaca. Jer, za mene, lov
ne sme da bude samo mesarewe i sakupqawe
trofeja, ve} pobo`nost, juna{tvo i vite{tvo,
ka`e Milija Micki}, lovac koji lovi,
iskqu~ivo, predatore.
Kwiga je i priru~nik za mlade lovce jer
sa`ima dugogodi{we lovno iskustvo Gorskog,
koji je nekoliko godina i profesionalno
lovio krzna{ice. On se ubraja u na{e najboqe
poznavaoce lova na kunu, lisicu, vuka, divqu
ma~ku, jazavca, {akala i druge predatore,
~iji odstreli ne remete prirodnu ravnote`u
i opstanak `ivotiwskih vrsta.
Istovremeno, kao izuzetan poznavalac
Mixora, Stare Planine i Ju`nog Ku~aja,
Milija Mici} Gorski nastoji da ~itaocima
uka`e na prirodne vrednosti ovih sredina,
kao stani{ta brojnih i o~uvanih vrsta
divqa~i.
S. Maxarevi}
Milija Micki} Gorski posle uspe{nog
lova

TRAGOM LOVA^KIH AKCIJA
KALENI]KI LOV
U organizaciji Lova~kog udru`ewa "Kaleni}" u
Belu{i}u, tre}i put za redom, odr`an je lov na lisicu i
divqu sviwu, koji je po uspe{noj organizaciji i prisustvu
oko hiqadu lovaca, ovu lova~ku manifestaciju svrstao
me|u vode}e u Srbiji.
- Ne krijemo zadovoqstvo {to je me|u lovcima u ovom
presti`nom lovu bilo na{ih prijateqa iz skoro svih
krajeva Republike, a Vojvo|ani su osvetlali obraz svojom
uporno{}u da, po ovim brdsko - planinskim terenima,
prona|u lisice ili divqe sviwe, isti~e Vlada
Mijailovi}, predsednik ovog Udru`ewa.
Mada su u lovu odstreqene tri lisice i jedna divqa
ma~ka, ovo dru`ewe je, prvenstveno, pokazalo pravu snagu
lovstva kao najorganizovanije celine koja ~uva sve
vrednosti ovog drevnog vite{tva.
Tako se ova lova~ka manifestacija, izuzetno dobrom
organizacijom i brojnim prisustvom lovaca iz svih krajeva
Srbije, svrstala u red vode}ih na ovim prostorima. Samim
lovcima je omogu}ila da se, kroz jednodnevno dru`ewe,
upoznaju s lepotama i prirodnim znamenitostima, a isto
tako i da se uvere kako se ovde dobro uzgaja i ~uva divqa~
zahvaquju}i vrednim lovcima Belu{i}a, Kaleni}a i
okoline.
S. Maxarevi}
Veliko interesovawe za aktuelne teme u lovstvu
[ESTI LOV NA BANATSKU LISICU U
ALIBUNARU
VIKEND ZA PAM]EWE
BAQKOVAC
SVETA KURJAK - TRE]I PUT
Memorijalni lov "Sveta Kurjak" odr`an je drugog
dana Bo`i}a, po tre}i put, u Baqkovcu. U wemu su u~estvovali
lovci Lova~kog udru`ewa "[umadija" u Kragujevcu,
kao i okolnih lova~kih udru`ewa. Odstrela nije
bilo, ali je dru`ewe uz vru}u rakiju, pasuq i lova~ke
dogodov{tine, trajalo do kasno u no}, uz podse}awe na
preminulog lovnog druga Svetu Petrovi}a Kurjaka.
S. Maxarevi}
Snimio: Z. Petrovi}
Snimak pred po~etak lova
U~estvovalo 210 lovaca,
a odstreqene tri
lisice
[esti lov na banatsku
lisicu odr`an 18. i
19. januara u Alibunaru,
ina~e najzna~ajnija manifestacija
ove vrste u
Banatu i Vojvodini,
osta}e zapam}en po nezaboravnom
dru`ewu,
stru~nim predavawima
i odli~noj organizaciji.
Da sve bude kako treba
pobrinuli su se
predstavnici alibunarskog
Lova~kog udru-
`ewa, Op{tine i ovda{we
Turisti~ke organizacije.
Uvertira alibunarskog
dru`ewa po~ela je
18. januara u ve~erwim
~asovima u sali Skup{tine
op{tine izvrsnim
predavawima dr
Milo{a Beukovi}a,
predsednika Lova~kog
saveza Vojvodine i dr
Du{ana Lalo{evi}a s
Poqoprivrednog fakulteta
u Novom Sadu.
Tema prvog predava~a
bila je "Lovno-turisti~ki
potencijali ju-
`nog Banata", a drugog
"Zdravstvena za{tita
divqa~i, sa posebnim
osvrtom na besnilo lisica".
Rezime pomenutih
predavawa svakako
je potreba stvarawa boqih
stani{nih uslova
za divqa~, ve}e naseqavawe
i jo{ bogatiji
sadr`aj ove lova~ke
manifestacije, kao najzna~ajnijeg
izvora turisti~kih
prihoda u ovom
Nastavak na 14 strani
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

BLACE
JEDANAESTO
DRU@EWE
Pored lova vukova i lisica, organizovana Prva
smotra dokumentarno-lova~ko-ekolo{kog filma
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Najuspe{nija trojka sa ulovom
logije i predsednik Ekolo-
{kog pokreta op{tine Blace,
Miodrag Man~i}, publicista,
Vojislav Igwatovi},
dipl. in`. na~elnik inspekcijskih
poslova MP[V
Republike Srbije za Ni{ki
okrug i Zoran Jozi}, dipl.
Pedagog, a predsedavao je
Jeremija Trifunovi}, dipl.
in`. {umarstva. U veoma
jakoj konkurenciji, jer su
svi filmovi zaslu`eno
u~estvovali na filmskoj
smotri, za najboqe ostvarewe
progla{en je film
"Beloglavi sup - ~ovekov
prijateq", autora Slobodana
Popovi}a i Qube Ninkovi}a,
u produkciji nevladelu
Vojvodine. Briga o
zdravstvenom stawu divqa~i
mora da bude
stalna, posebno kada je
u pitawu besnilo, jer je
to preduslov i br`eg
razvoja lovstva u ovoj
sredini.
Narednog dana, ispred
restorana "Zlatni
bor" okupilo se preko
200 lovaca iz tridesetak
mesta u Srbiji. Kako
i prili~i, pozdravili
su ih @eqko \orovi},
direktor Turisti~ke
organizacije u
Alibunaru, Slavko Klaji}
predsednik alibunarskog
Udru`ewa, Milan
]uruvija, predsednik
op{tine Alibunar,
Predrag Zdravkovi},
predsednik alibunarskog
Dru{tva i dr Milo{
Beukovi}, predsednik
LS Vojvodine. Dr
Beukovi} je, po`elev{i
lovcima uspeh u lovu,
otvorio ovu manifestaciju.
Odmah potom lovci
su autobusima i traktorima
preve`eni na
teren predvi|en za lov
(prevoz su obezbedili
Op{tina i "Milenijum").
Lovilo se na terenima
"Alibunarske grede"
i "Seleu{kog Dola"
na povr{ini od tri hiqade
hektara u produ`enoj
potkovici. Lovom
je rukovodio Predrag
Zdravkovi} uz pomo}
25 lovnika. Manifestaciju
je pratilo
vi{e novinara i snimateqa
na ~elu sa "Lova~kim
novinama" - medijskim
sponzorom alibunarskog
lova. U lovu
su odstreqene tri lisice,
dok je nekoliko
"lukavih lija" uspelo
da nadmudri lovce i pobegne
iz potkovice. Lisice
su odstrelili Petar
Gruji} i Cvetko Raki}
iz Ilanxe i Dragan
Pavkovi} iz Banatskog
Brestovca. Oni su nagra|eni
prigodnim kwigama
na sve~anom ru~ku,
ba{ kao i najstariji i
najmla|i u~esnici lova.
Alibunarski lovci
i ovog puta pokazali su
se kao izvrsni doma}ini,
pa nema sumwe
da }e slede}e ovakvo
dru`ewe biti jo{ boqe
i zanimqivije.
D. Maksimovi}
Snimio: J. Pap
Ovogodi{we dvodnevno
dru`ewe lovaca u lovu na
vuka, koje je organizovalo LU
"Jastrebac" u Blacu, samo po
sebi je uspeh, jer se tom prilikom
okupilo 700 lovaca
iz svih krajeva Srbije. Me|u
wima bili su i doma}i lovci,
koji su ovaj lova~ki ugo-
|aj oplemenili i dali mu vi-
{u dimenziju organizovawem
Prve smotre dokumentarno
- lova~ko - ekolo{kog
filma, ~ime je oboga}en kulturni
`ivot ovog lepog grada.
Smotra je odr`ana 25.
januara, u Domu kulture, uz
svesrdnu pomo} Lova~kog saveza
Srbije. Prigodnim govorom
smotru je otvorio Milovan
Gruji}, zamenik predsednika
LU "Jastrebac" - Blace,
nakon ~ega je usledila projekcija
filmova. U konkurenciji
za nagrade bilo je
osam kratkometra`nih dokumentaraca,
ostvarewa vi{e
autora. Emitovani su slede-
}i filmovi: "Beloglavi sup
- ~ovekov prijateq", "Srna",
"Svedok vremena", "Top~iderski
park", "Hajka na kurjaka
-@agubica ‘07.", "U dosluhu
s prirodom", "Povratak
dabra" i "[akal". Van
konkurencije prikazan je
film posve}en velikom jubileju,
pod nazivom "Lova~ki
savez Srbije - 110 godina".
Prva nagrada filmu
"Beloglavi sup - ~ovekov
prijateq"
Slavi{a Budi} iz Majdanpeka odstrelio je vuka
Peto~lanim `irijem u
kome su bili: Olivera Timotijevi},
profesor bio-

Pred po~etak lova
dine organizacije "Eko studio",
koji je osvojio prvu nagradu
LS Srbije - Veliku sovu.
Drugo mesto i Sredwa
sova, pripala je filmu
"Top~iderski park", autora
Srboquba Bo`inovi}a, a
Malu sovu i tre}u poziciju
zauzeo je film Svetislava
Stojanovi}a i Aleksandra
Henca "U dosluhu s prirodom",
u produkciji LS Srbije.
Organizatori ove manifestacije
pretenduju da ona
postane tradicionalna,
{to svakako treba podr`ati
i pro{iriti program smotre,
~iji je generalni pokroviteq
LSS.
Dobar ulov
Drugog dana dru`ewa
krenulo se u potragu za vukom.
Na platou ispred hotela
"Blace", pred po~etak lova,
okupilo se pomenutih 700 lovaca,
od toga 468 gostiju. Me-
|u wima, Aca Panteli}, sekretar
LS Srbije, pobratimi
iz Koceqeve i to nezaobilazni
Boban Mi}i} i Voja Gruji},
te Qubinko Smiqani} -
Teretni iz Po`ege, a do{li
su i Kru{evqani - Aleksandar
Simonovi} i Nenad Stanojevi}.
Lov na vuka otvorio je
Mom~ilo \enadi}, predsednik
Skup{tine LU "Jastrebac",
a potom se krenulo u potragu
za ovim predatorom na
atraktivne terene lovi{ta
"Dragomirovac". Iako bez
snega, ta sun~ana subota oven-
~ana je ulovom jednog kurjaka
koga je odstrelio Slavi{a
Budi} iz Majdanpeka, kao i
~etiri lisice i dve divqe
ma~ke. Lisice su odstrelili:
@ivko Ani} i Marko Vu~i}evi}
(obojica iz ^a~anske Je-
`evice), Mirko Radowi} iz
Prokupqa i Mila{in Bradi}
iz Blaca, dok su se repom divqih
ma~ora "okitila" dvojica
doma}ih lovaca, Vi{eslav
Vaqarevi} i Dragan Milosavqevi}.
Dru`ewe lovaca u Blacu
zavr{ilo se dodeqivawem
zahvalnica uspe{nim lovcima
i nezaboravnom lova~kom
zabavom uz poziv qubaznih
doma}ina da se svi ponovo
okupe i naredne godine.
D. Markovi}
Snimio: S. Vijatov
U LU "BRANKO \ONOVI]" U ARIQU
Posle lova u Vigo{tu
ORGANIZOVANIJE NA PREDATORE
Mawi broj u~esnika u lovu daje
boqe rezultate
- ^ini se da su ovogodi{wi
lovovi na predatore, u LU "Branko
\onovi}" u Ariqu, potvrdili u
praksi tezu da se s mawim brojem
u~esnika, i organizovawem u razli-
~itim sredinama i podru`nicama,
ostvaruju mnogo boqi rezultati,
ocewuje Mihailo Jevgenijevi}, dugogodi{wi
predsednik ariqskih lovaca.
Tokom meseca januara, organizovani
su lovovi na predatore u
podru`nicama Grdovi}, Dobra~e, Vigo{te
i Pogled, u kojima je
u~estvovalo po pedesetak lovaca, a
rezultati su bili izuzetno dobri.
Samo u posledwem, u Vigo{tu, odstreqeno
je {est lisica.
Pored okupqawa lovaca, uni{tavawa
predatora, obilaska lovi{ta
koje pokriva 37.000 hektara, za lovce
se organizuje i zajedni~ko dru`ewe uz
specijalitete ovog kraja - pasuq i
svadbarski kupus.
U organizaciji ovih lova~kih
dru`ewa posebno su se anga`ovali: u
Grdovi}u - Toma Simovi} i Milo{
Stefanovi}, u Dobra~i - Dragan
Vu~i}evi} i Milun Markovi}, a u
Vigo{tu i Pogledima - Mikan
Topalovi} i Mijo Novakovi}.
Kada se u potpunosti o~isti revir
od predatora, une}e se ze~evi i
fazani u lovi{te, na op{te zadovoqstvo
lovaca ovoga kraja, a wih je
oko 350.
S. Maxarevi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

KUR[UMLIJA
NA VU^IJIM STAZAMA
PU[TEN NA SLOBODU
Da je Kur{umlija centar vu~ijeg sveta pokazalo se i ovoga
puta. Kur{umlijski lovci cene i po{tuju vuka. U ovim planinskim
masivima on je simbol snage, lukavstva i mo}i.
U pro{logodi{wem lovu uhva}en je vuk, da bi ove godine
bio pu{ten na slobodu u okolini Nacionalnog parka "\avoqa
varo{". Aleksandar Panteli}, sekretar LS Srbije, istakao
je za medije da je vuk u dobroj kondiciji i naglasio da
lovci ne "ubijaju" divqa~ ve} ~uvaju i vode brigu o woj.
Sam ~in pu{tawa vuka na slobodu osta}e u nazaboravnom
se}awu koje je re~ima te{ko opisati. Elegantnim koracima
uputio se vu~ijim stazama. Na trenutak se zaustavio,
pogledao u pravcu lovaca..., a potom nestao sa horizonta.
Vuka je odstrelio Nikola Milenkovi} iz Kur{umlije
Lovci Lova~kog udru`ewa
"Soko" u Kur{umliji, uz podr{ku
Lova~kog saveza Srbije, AD
ORGANIZACIONI
ODBOR LOVA
^lanovi Organizacionog
odbora dvadesetog lova
na vuka u Kur{umliji bili
su: Dejan Deqanin, Zoran
Simi}, Slavi{a Simovi},
Dragan [ulovi}, Zoran Joksimovi},
Predrag Cvetkovi},
Dragan Laki}evi}, Milo{
Radomirovi}, Miodrag
Erakovi} i Vlajko Ili}.
"Planinka" - Kur{umlija i hotela
"Radan" u Prolom Bawi, organizovali
su 26. januara dvadeseti
lov na vuka, a narednog dana
lovio se divqi vepar. Do{li su
gosti iz Sombora, Be~eja, Novog
Sada, Pan~eva, Beograda,
Po`arevca, Mladenovca, Lazarevca,
^a~ka, Kru{evca, Ni{a...
Me|u wima bili su i lovci iz
Republike Srpske i Crne Gore.
Tog jutra, ispred Lova~kog
doma okupilo se oko 600 lovaca,
koji su krenuli vu~ijim stazama
ka svojim odredi{tima (~ekama).
Lov se odvijao u atarima sela
Kastrat, Visoka, Kosma~a, Dedince,
Grabovnica i Kr~mare,
povr{ine od 15. 000 hektara, na
nadmorskoj visini izme|u 500 i
700 metara. Lovilo se pogonom
iz vi{e pravaca, ka linijama
~eka. Pokrenut je ~opor od sedam
vukova. [ansu za odstrel imali
su gosti iz Kru{evca, Be~eja,
Mladenovca i Lazarevca. Nedugo
zatim, radio - vezom stigla je
informacija da je odstreqen
krupan mu`jak.
Do zavr{etka lova, negde
oko 13 ~asova, ulovqene su jo{
dve lisice. Vuk koji je rawen u
lovu prona|en je narednog dana.
Na platou ispred hotela "Radan"
u Prolom Bawi ulovqena
divqa~ bila je izlo`ena do kasnih
ve~erwih ~asova. Krupnog
mu`jaka odstrelio je Nikola
Milenkovi}, a lisicu Mi}ko Milosavqevi},
~lanovi LU "Soko"
u Kur{umliji. Slikawe sa odstreqenom
divqa~i potrajalo
je do kasnih ve~erwih ~asova.
M. Kizi}
Snimio: J. Pap
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
NA FRU[KOJ GORI ODR@AN 13. LOV NA [AKALA
PROIZVOD @IVOTNE SREDINE
Oko 200 lovaca se svojski trudilo, ali glavom je platila
svega jedna lisica
Prvog vikenda najkra}eg meseca u godini, 2. februara, organizovan je
tradicionalni lov na {akala, "Fru{ka gora 2008", u delu lovi{ta koji pripada
Nacionalnom parku "Fru{ka gora" i Lova~kom udru`ewu "Srnda}" iz
Beo~ina, kao i lova~kim dru{tvima "Bano{tor" i "^erevi}". Oko 200 lovaca
svojski se trudilo da odstreli barem jednog lukavog predatora, ali glavom
je platila svega jedna lisica.
No, sve je krenulo svojim tokom, od okupqawa u Bano{toru, akreditacije
lovaca, ~aja do odlaska na Andrevqe.
Na predavawu u ^erevi}u
Kao i pro{le godine, bilo je pripremqeno i zapaqeno sedam vatri, a
na desetak drvenih stolova na{lo se dovoqno hrane. Bilo je tu kobasica,
od kupovnih do doma}ih, pa slanine, ~varaka, kulena, lawskog naravno, pa
hleba bela, luka, qutih papri~ica...
Zvuk lova~ke trube oglasio je postrojavawe lovaca. Milenko Kuzmanovi}
je po 13. put pozdravio drage goste, a bilo ih je iz cele Srbije, i naglasio
da lov mora da bude pre svega bezbedan.. Pozdravio ih je i predsednik
beo~inske op{tine, a po~etak lova je najavio i dr Qubomir Leti}, profesor
{umarskog fakulteta, ~iji su studenti tako|e pomogli da sve protekne kako
treba.
Pred po~etak fru{kogorskog lova
Nakon otvarawa lova,
grupovo|e su poveli lovce po stazama i bogazama pitome Fru{ke gore.
Vreme mekano, ali suvo i bez snege. No, to nije smetalo jednom mla|anom
lovcu da u belom maskirnom kobinezonu krene u potragu za {akalom.
A kada je sve zavr{eno, kada su se lovci okupili u lova~kom domu na
ru~ku, saop{ten je i u~inak. Od {akala ni "{", ali je stradala jedna lisica.
[to bi rekli, boqe i{ta nego ni{ta.
[alu na stranu, {akal je ve} du`e vreme prisutan i na Fru{koj gori i
ako se wegova brojnost ne bude dr`ala pod kontrolom, vrlo lako }e postati
relana opasnost za divqa~ na ovim prostorima. To je nagla{eno i na
predavawu o {akalu, organizovanom u ^erevi}u dan pre lova. Tom prilikom,
Aleksandar Panteli}, sekretar Lova~kog saveza Srbije, naglasio je da
je ovaj predator proizvod degradirane `ivotne sredine i da je wegov povratak
na na{e prostore objektivna opasnost za srne}u i ze~iju divqa~i te da
se to krajwe odgovorno mora shvatiti. Naime, {akal je veoma prilagodqiv,
pametan i lukav. Hrani se na divqim deponijama, koje su proizvod iskqu~ivo
qudskog nemara. Nagla{eno je da borba protiv {akala mora biti
planska i kontinuirana jer je to jedini na~in da se spre~i wegovo prenamno`avawe.
Ne bude li tako, mo`e se o~ekivati nestanak ze~je i srne}e divqa~i,
{to se desilo u susednoj Bugarskoj. Treba pomenuti da su wihovi lovci
pretpro{le godine zvani~no odstrelili 12.000, a pro{le ~ak 30.000
{akala.
Svoj doprinos ovom predavawu je, kao i obi~no, dao i dr Du{an Lalo{evi}
govore}i o besnilu, wegovom preno{ewu i spre~avawu {irewa ove
opake bolesti, kao i dr Risto Prentovi}.
B. @ivkovi}
Snimio: S. Vijatov

BELA PALANKA
SABOR KAO BREND
Odr`ana {esta "Silaguta"
Povodom obele`avawa
110 godina od osnivawa Lova~kog
udru`ewa "Jatreb"
u Beloj Palanci odr`an je
tradicionalni, {esti po
redu, Sabor lovaca "Silaguta
2008.", koji je ove godine
poprimio internacionalni
karakter. Naime, pored
hiqadu lovaca iz 25
mesta u Srbiji, na Sabor su
pristigli i lovci iz Bugarske,
Austrije i Nema~ke.
Svake godine vuk, na
obroncima Svrqi{kih
planina, uzme danak od 150
ovaca i koza, a nanosi veliku
{tetu i na populaciji
plemenite divqa~i. Ove
godine u devet revira na
Suvoj planini, na povr{ini
od 8000 hektara, uo~eno
je 27 jedinki ovog opakog
predatora.
U dobro organizovanom
lovu najvi{e sre}e imali
su Nenad Stevanovi} iz Bele
Palanke i Goran Todorovi}
iz Babu{nice, odstreliv{i
vuka i vu~icu.
Ina~e, da predatorima odgovaraju
stani{ni uslovi,
govori i podatak da je na
ovim prostorima, pro{le
godine, odstreqeno {est
vukova i dva {akala.
Veliku podr{ku ovoj
manifestaciji pru`ila je
i op{tina Bela Palanka,
na ~elu sa predsednikom
Acom Spasi}em, koji je organizovao
prijem u Gradskoj
ku}i za poslenike lovstva.
- Mi `elimo da Sabor
postane brend ove sredine
i da poprimi karakter manifestacije
koja }e doneti
pomirqiv ton doma}em
stanovni{tvu i za{titarima,
u koje ubrajam i lovce,
istakao je na prijemu Aca
Spasi}, predsednik SO.
Ovom prijemu su, pored
brojnih gostiju i doma}ina,
prisustvovali i Aleksandar
Panteli}, sekretar
LSS, Mikica Jankovi},
predsednik Lovne oblasti,
Jovica Stanojevi}, predsednik
LU "Jastreb" i lovni
radnik Du{an Jovanovi}.
- Stara i Suva planina
su idealna stani{ta za
brojne vrste divqa~i, pa i
one koje su na na{em kontinentu
odavno istrebqene.
Utoliko je briga, nas lovaca,
jo{ ve}a da je sa~uvamo,
rekao je Aleksandar Panteli},
sekretar LSS.
U~esnici Sabora s odstreqenim predatorima
Sa prijema kod predsenika SO Bela Palanka
Obele`avaju}i ovaj jubilej
odr`ano je i "Ve~e
lovstva", u sklopu kojeg je
odr`ano predavawe o vuku
i {akalu uz projekciju edukativnih
filmova iz produkcije
Lova~kog saveza
Srbije.
S. Stojanovi}
A. Jankovi}
Snimio: S. Vijatov
DRENOVAC KOD [APCA
ULOVQENI [AKAL I LISICE
U drenova~kom ataru oko 400 lovaca u~estvovalo u
lovu
Lovci Lova~kog udru`ewa "Selimir Sele Jevti}" u
[apcu organizovali su, 10. februara, sedmi po redu drenova~ki
lov na lisicu i {akala. Okupqawe lovaca bilo je zakazano
u sedam ~asova, u Domu kulture u Drenovcu.
Goste su do~ekali Slavi{a Stankovi}, predsednik LU
u [apcu i Vlada Geratovi}, upravnik lovi{ta u Drenovcu.
Stigli su lovci iz Lipolista, Bogati}a, Krupwa, Lazarevca,
Sremske Mitrovice, Vladimirca, Volujca, Plati~eva,
Rume ... Oko ~etiristo lovaca u~estvovalo je u lovu na lisicu
i {akala. Lov se odvijao od re~ice Bitve prema selu Drenovcu.
Lovilo se u dva pogona, a po zavr{etku prvog , kod
"Be{ine kolebe", organizovan je lova~ki doru~ak. U drenova~kom
ataru ceo dan je padala sitna ki{a rosuqa, {to je
dodatno ote`avalo kretawe lovaca u potrazi za predatorima.
Negde oko petnaest ~asova, posledwa grupa lovaca napustila
je atar i uputila se ka zbornom mestu. Odstreqene
su ~etiri lisice i jedan {akal. Dragan Tomi}, ~lan Lovne
sekcije "[evarice", ulovio je {akala. Lisice su odstrelili:
Aleksandar Bogi}evi} - Sekcija "Mala Vrawska", Milan
Jovanovi} - Sekcija "Drenovac", Aleksandar \ur|evi} -
Sekcija "Jelen~a" i Vladan Ular|i} iz Bogati}a.
Zajedni~ki snimak lovaca sa ulovqenim predatorima
Na zajedni~kom ru~ku u Domu kulture, predsednik
Udru`ewa Slavi{a Stankovi} i upravnik Lovi{ta Vlada
Geratovi} uru~ili su pehare najuspe{nijim lovcima u odstrelu
predatora. Za pripremawe dobrog lova~kog gula{a
zasluge pripadaju lovo~uvaru \oki Jovanovi}u.
M. Kizi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
17

10. FEBRUARA U KNI]U
BORA^
OSOKOLIO
LOVCE
Na 11. susretu lovaca odstreqeno
22 lisice
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
18
PRIZNAWA
CAREVI]U
Za najboqeg goni~a
progla{ena je kuja Lora,
vlasnika Jovice Carevi-
}a, iz Gorweg Milanovca,
kao i najlep{i par goni~a
na izlo`bi.
VI[EBOJ
U lova~kom vi{eboju
prvi je bio Dejan Pavlovi},
lovac iz Lipnice,
drugo mesto pripalo je Nikoli
Pe{i}u iz Topole, a
tre}e mesto osvojio je Milan
Prodanovi} iz Kni}a -
Oplani}. Pored vi{eboja,
organizovano je i takmi-
~ewe u ga|awu vazdu{nom
pu{kom za omladince, u
dve kategorije.
Na Saboru u~estvovalo preko hiqadu lovaca
I ovoga februara, u Bora-
~u se okupilo oko hiqadu lovaca
iz svih krajeva Srbije na,
tradicionalnom, jedanaestom
susretu. Ove godine susret je
posebno obele`en lova~kim
nadmetawem i vite{tvom u
vi{eboju, takmi~ewem mladih
lovaca, izlo`bom lovnih kerova
i, nadasve, poterom na
lisice, koje u ovom kraju
pri~iwavaju velike {tete na
korisnoj divqa~i, kao i u seoskim
doma}instvima.
Bora~ki kr{, koji je u prastara
vremena bio stani{te
sokolova, i sredwevekovni
grad Bora~ preplavili su
lovci, koji su do{li da pored
lova~kog poka`u i kulinarsko
ume}e, {to se videlo po
nalo`enim vatrama i raznovsrnim
mezelucima.
Ako se uzme u obzir i zavidan
odstrel lisica, ovaj lova~ki
skup osokolio je mnoge
qubiteqe prirode i lova.
Naravno, priznawe treba
odati i organizatorima - Lova~kom
savezu Srbije i Lova~kom
udru`ewu "Vladan Milo-
{evi}" u Kni}u, koje ovom manifestacijom,
kao i drugim
brojnim aktivnostima, pleni
pa`wu lova~ke javnosti Srbije.
U proteklom periodu
Udru`ewe je svojski poradilo
na uno{ewu divqa~i u lovi-
{te. Godi{we se unese oko
500 mladih fazan~i}a, 1.500
odraslih fazana i, od, sedamdeset
do sto ze~eva. Uporedo
se grade i lovno-tehni~ki
objekti: ~eke, soli{ta i hranili{ta
na ~itavoj lovnoj teritoriji,
koja se prostire na
povr{ini od preko 40.000 hektara.
Oko 650 lovaca ovog
Udru`ewa, tokom protekle
~etiri godine, izgradilo je i
adaptiralo brojne lova~ke
objekte: novu Lova~ku ku}u u
Gru`i, streli{te i kuhiwu
Lova~ke sekcije u ^estinu, Lova~ku
ku}u u Vu~kovici, prostorije
starih {kola u Guberevcu
i Vrbeti, za potrebe
tamo{wih sekcija, Lova~ki
dom u Balosavama, Lova~ki
dom u Radmilovi}u i drugu Lova~ku
ku}u u ^estinu. Zavr{ene
su i dve lova~ke kolibe u
Kni}u, zapo~eta je izgradwa
Lova~kog doma u Baj~etini, zavr{ava
se dogradwa prostorija
i kamina u Lipnici, a pod
krov je stavqen i Dom u Bora-
~u.
- Kao {to se i vidi, ovo
Udru`ewe je pravo gradili-
{te, a lovi{te pravo radili-
{te. Sve ovo, uspeli smo da
uradimo jakom voqom lovaca
i uz pomo} velikog broja sponzora,
koji u lovcima gru`anskog
kraja vide iskrene pregaoce
i zaqubqenike u prirodu,
lov i lovstvo, ka`e Perica
Pavlovi}, predsednik ovog
Udru`ewa.
Posebno treba naglasiti
da je, posle du`eg perioda, a
Tradicionalno bogat ulov
tokom minule godine, u reviru
ovog Udru`ewa otpo~eo lov
na {kartnu srne}u divqa~,
kao i lov na divqe sviwe.
Tom prilikom je odstreqeno
sedam primeraka "crne divqa~i".
Po "Gru`anskoj gula{ijadi",
manifestaciji koja je uvr-
{}ena u kalendar Lova~kog
saveza Srbije, a pro{le godine
je odr`ana ~etvrta po redu,
ovaj kraj je dospeo i na mapu
turisti~ko - lovnih manifestacija
Srbije.
- Ovde smo da damo podr-
{ku na{im pobratimima u organizaciji
Bora~kih susreta,
i da na wihovim iskustvima
razvijemo i na{u manifestaciju
na Vlasini, jer samo zajedni~ki
mo`emo prevazi}i
pote{ko}e i biti me|u vode-
}im lovnim organizacijama u
zemqi, ponosno ka`e Dragan
Kostadinovi}, predsednik pobratimskog
udru`ewa "Vrla"
u Surdulici i ~lan Upravnog
odbora Lova~kog saveza Srbije.
Posle obavqenog lova, uz
lova~ki pasuq, ukusne |akonije
i po koje pi}e, dugo je
odzvawala vesela muzika i
prodorna pesma gru`anskim
krajem. Najboqi su poneli ku-
}i osvojene trofeje i nagrade,
a svi u~esnici lepe uspomene
na ovo uspelo dru`ewe, sa
`eqom da se i naredne godine
okupe na Bora~kim susretima
lovaca Srbije.
S. Maxarevi}
Snimio: J. Pap

PIROT
"NI[OR 2008"
LU "Poni{avqe" prvi put organizovalo
Sabor lovaca
Pod pokroviteqstvom Lova~kog saveza Srbije
i Lova~kog udru`ewa "Poni{avqe" u Pirotu,
odr`an je prvi Sabor lovaca "NI[OR
2008." Ova manifestacija privukla je preko
{esto "vukolovca" i brojne goste iz cele Srbije
i inostranstva.
Sa{a ]iri}, ~lan LU "Poni{avqe" u Pirotu,
imao je izuzetnu lov~ku sre}u jer je za sat
vremena, na istom mestu, uspeo da odstreli
vu~icu, {akala i lisicu.
- Iznad sela Pokriv{tica, blizu Zavojskog
jezera, sa zadwe linije ~ekawa, drugim metkom U~esnici Sabora u Pirotu
iz karabina oborio sam vu~icu, posle 15 minuta
{akala, a u toku slede}ih pola sata i lisicu,
pri~a Sa{a ]iri}.
- Dobrom organizacijom, na oko 10.000 hektara
lovne povr{ine, pokrili smo terene
Ni{ora, Dobrog Dola, Pokrevenika, Pokriv{tice
i Temske. U na{em lovi{tu, koje se
prostire na 100.200 hektara i drugo je po veli~ini
u Srbiji, ima preko 50 vukova. Oni su postali
prava napast i za divqa~ i za me{tane.
Svake godine u lovu se odstreli bar jedan vuk,
zahvaquju}i prvenstveno iskusnim i ve{tim
lovcima, a u Udru`ewu ih je preko 700. Imamo
~eke sa mrcini{tem, gradi}emo i tople ~eke, a
planiramo i da dovodimo lovce-turiste iz inostranstva,
`eqne lova na krupne i trofejne vukove,
s ponosom navodi Qubi{a Stankovi},
upravnik lovi{ta, tvorac "lova~kog ~uda" u Pirotu.
U ovoj "zlatnoj" hajci vi|eno je jo{ ~etiri vuka,
jedan je i rawen, ali su svi uspeli da nadmudre
lovce i spas proda|u u {umama Stare planine.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov Pored odstreqenih predatora
BA^KI JARAK
NEUOBI^AJEN
ULOV
U lovi{tu Lova~kog
dru{tva "Ba~ki Jarak", u
blizini ~enejskog aerodroma,
u decembru je odstreqen
{akal, prvi u
ovom kraju.
Bilo je pri~a, dosad
bez potvrda, da se ovaj
predator naselio i na
ovom prostoru. [teta na
divqa~i i doma}im `ivotiwama
pripisivana je psima lutalicama. Prime}eno je, ~ak, da u tom delu
lovi{ta ima mawe ze~eva nego u drugim.
[akala je odstrelio Nenad Ra|enovi}, u prisustvu Dragana Pilipovi}a
i Jovana Valraben{tajna. U prvi mah Ra|enovi}u se u~inilo da je u pitawu
lisica ili pas lutalica i, mada je u pu{ci bila sitna sa~ma "desetka" -
{akal nije umakao iskusnom lovcu.
^lanovi LD "Ba~ki Jarak" planiraju uskoro hajku na ovog predatora.
N. Ra|enovi}
GRGETEK
PRAVI [AKAL
Bogdan Pu{i}, ~lan Lova~kog
dru{tva "Kalenik" u Neradinu,
jedan je od mla|ih lovaca koji je
imao sre}u da prilikom redovnog
lova, krajem pro{le godine, odstreli
{akala u lovi{tu kod sela
Grgeteg.
U ovom delu Srema, na padinama
Fru{ke gore, niko ne pamti da
je video, a kamoli odstrelio {akala.
Lovi{te gde je odstreqen
{akal je velika neprohodna {ikara
od 500 hektara. U ovom lovi{tu
prime}ena je i znatno pove}ana
brojnost lisica.
Lova~ko dru{tvo u Neradinu
svake godine organizuje na ovom
terenu lov na lisice i ostale
predatore.
S. Suboti}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
19

ISKUSTVA PRAKTI^ARA
KAKO I ^IME LOVITI LISICE
Specijalno napravqen "miomiris" pokazao se izuzetno uspe{nim
Lisica pripada grupi predatora
~ija je uloga u biolo{kom lancu veoma
zna~ajna, ali isto ona je glavni uzro~nik
i prenosilac opake bolesti besnila.
Te{ko je sa sigurno{}u re}i
usled ~ega se pojavquje besnilo kod
lisica. Smatra se da se `ari{ta pojavquju
u onim sredinama gde su lisice
prenamno`ene.
Kada se uo~i da su {tuke ("penkala")
prosto nestale, a celokupna te~nost se
pretvorila u mutnu masu sa sitnim talogom,
to je siguran pokazateq da je mamac
pripremqen.
Malu tajnu ovog recepta otkrio je
deda Rada Igwatovi}, stari lovac koji
je se sve vreme bavqewa lovom kretao
uz pomo} {taka (nogu izgubio kao borac
u Drugom svetskom ratu) i lovio ruskom
jednocevkom. Na`alost, vi{e ne lovi.
Pre par godina preselio se u "ve~na
lovi{ta".
Va`no je da se vodi ra~una da se se
fla{a slu~ajno ne razbije, jer bi se u
tom slu~aju sadr`aj prosuo. ^inilo bi
se da je iza{ao "duh iz boce", a "miomiris"
bi trajao i stvarao neugodnost danima,
posebno ako se fla{a razbila u
ku}i ili stanu.
Ako sve ide po planu, ostaje da se
uo~e mesta i staze kojima se kre}u lisice.
Zimi je to najlak{e jer tragovi u
snegu nepogre{ivo otkrivaju lisi~ije
"magistrale". Januar i prva polovina
februara su idealni za ovaj na~in lova,
jer su tada lisice veoma aktivne
zbog polnog `ara, ali i mawe lukave i
obazrive. Dobri rezultati se mogu
ostvariti i tokom cele godine.
Da bi se mamac postavio na odgovaraju}i
na~in treba odrediti pravac
strujawa vazduha - vetra, pa niz wega
po lisi~ijem tragu nakapati te~nost iz
fla{e, ali ne mnogo (par kapi na svakih
5-10 metara, sve dok se ne potro{i).
Na kraju traga treba ostaviti
jednu mawu sirovu morsku ribu ili wen
deo (npr. glava od sku{e), a mogu da poslu`e
i pile}e iznutrice. Kada je to
ura|eno lovac se povla~i u zaklon koji
je na pu{kometu. Najboqi su prirodni
zakloni (grm, trska, sru{eno stablo...).
Naoru`an, pre svega, strpqewem
lovac ~eka. Vedro nebo sa mese~inom
i malo lova~ke sre}e su dobitna
kombinacija, jer lisi~ije krzno,
uz adekvatno {tavqewe, predstavqa
vrlo vredan trofej.
Na ~eku se nesme i}i bez tople garderobe.
Postavqene ~izme, vunene
~arape, kapa i rukavice su obavezne.
Termos sa ~ajem i te kako }e prijati.
Problem nedostatka lova~ke stolice -
popularnog trono{ca, mo`e se re{iti
par~etom stirodura debqine dva cm.
Dvogled je isto preko potreban, a ~esto
se zaboravi.
Izbor oru`ja
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
20
Da se to ne bi dogodilo, potrebno je
da se blagovremeno vodi ra~una o broju
ovih predatora a wihova brojnost se
procewuje stalnim prisustvom na terenu.
To je jedini siguran pokazateq.
U praksi, postoji vi{e na~ina lova
lisica {to zavisi od terena i kraja u
kom se love. Obi~no se love ~ekawem,
vabqewem (pomo}u vabilice koja imitira
cijukawe mi{a), klasi~nim pogonom
sa hajka~ima i psima goni~ima itd.
Veoma interesantan i orginalan
na~ina lova ovog predatora je lov mamqewem.
Priprema mamca
Za pripremu mamca potrebne su ulovqene
sitne {tuke, poznate i po nazivu
"penkala". {tuke se ubace u fla{e
(najboqe su od stakla braon boje), ali
ne vi{e od dve po fla{i, i preko wih
se nalije voda (pribli`no dve tre}ine
zapremine fla{e). Dobro se za~epi
plutanim ~epom a vrh koji ne mo`e da
se ugura treba odse}i u ravni sa
fla{om i zaliti voskom. Zatim se to
ostavi da stoji na sun~anom mestu. Koliko
}e dana stajati zavisi od toga u
kom delu godine se sprema ovaj mamac.
[to se ti~e izbora oru`ja iz kog }e
se loviti to ostaje svakom lovcu da odredi
prema svojim mogu}nostima. Ko se
opredeli za lova~ki karabin, mali kalibri
pre~nika zrna 5,6 mm, napravi}e
odli~an izbor, jer ne o{te}uju mnogo
lisi~ije krzno a poseduju dovoqno
energije da pogo|ena lisica ostane na
mestu i padne u vatri. Tu je lepeza vrlo
{iroka, po~ev od 22 WMR, pa do 223
REM. Ako lovac uz karabin ima i optiku,
koja je uparena i dobro upucana,
uspeh ne}e izostati. Treba se samo uzdr`ati
od brzog pucwa jer vrlo ~esto
dovodi do proma{aja a za popravni nema
prilike kao kod lova~ke pu{ke. Interval
izme|u prvog i drugog metka kod
lova~kih karabina je mnogo ve}i, a to
lisica ve{to koristi i sklawa se van
vidnog poqa.
Lovci koji love lova~kim pu{kama
sa~marama podjednako su ravnopravni
i s kalibrima 12 i 16, kao i sa sa~mom
"{esticom i ~etvorkom". Mawe kalibre
ne bi trebalo koristiti.
Pasionirani lovac i lovo~uvar iz
Novog Be~eja Zoltan Kelemen veoma
uspe{no lovi lisice kombinovanom
lova~kom pu{kom 12/76*223Remington.
Wegovo ogromno iskustvo i svakodnevno
prisustvo u lovi{tu dovode do zakqu~ka
da je ovakva kombinacija idealno
re{ewe.
Na kraju jo{ jednom treba napomenuti
da su lisice glavni uzro~nici i
glavni prenosioci besnila. Zato, kolege
lovci - oprez iznad svega. Ulovqena
lisica se nikada ne prihvata golom rukom
(isto va`i i za drawe lisi~ije
ko`e). Neophodna je za{tita, pa makar
to bila i obi~na najlon kesa navu~ena
na ruku.
Dragan Kova~evi}

RAZGOVOR SA BRATISLAVOM GRUBA^EM, EMINENTNIM STRU^WAKOM ZAVODA ZA
ZA[TITU PRIRODE SRBIJE
PRO[IRITI KOLONIJE BELOGLAVOG SUPA
U ovom poslu zna~ajnu ulogu imaju i ~lanovi lova~kih
organizacija
Profesor Bratislav Gruba~, poznati stru~wak Zavoda
za za{titu prirode Srbije, vi{e od deset godina sprovodi
program za{tite i odr`awa beloglavog supa (ptice le{inara,
najboqeg ~ista~a prirode na ovim prostorima). Ovih dana
prof. Gruba~ je boravio u Quboviji. O daqim akcijama na
oboga}ivawu kolonije beloglavog supa u kawonu Gorwe Tre-
{wice, desne pritoke Drine, koja je stalno pro{iruje, razgovarao
je sa predstavnicima lokalnih vlasti, policije, Turisti~ke
organizacije Qubovije i Lova~kog udru`ewa "Mileta
Poli} Bata". Sastanak u Quboviji organizovao je Centar
za prirodne resurse u Vaqevu. Odr`avawe ovog sastanka je
dokaz da je veoma va`no da se kolonija beloglavog supa pro-
{iruje. Bratislav Gruba~ se posebno osvrnuo na za{titu
prirodnih vrednosti, tj. na za{titu onih vrsta koje su najugro`enije,
a me|u wima su i beloglavi supovi. Ovo je deo nacionalnog
programa, ali i me|unarodnih projekata koji se godinama
sprovode radi za{tite beloglavog supa, ne samo u
klisuri Gorwe Tre{wice, ve} u celoj Srbiji. To je doprinos
Zavoda za za{titu prirode Srbije ruralnom razvoju i stvarawu
uslova za o~uvawe ekolo{ki zdrave sredine.
Suzbiti trovawa
- U toku je odr`avawe vi{e sastanaka na kojima se vode
razgovori o merama za{tite beloglavog supa. Sastancima
prisustvuju predstavnici lokalnih zajednica, lova~kih
udru`ewa, policije, predstavnici inspekcija za za{titu
`ivotne sredine i veterinarstva. Ciq je da se, administrativno
pomenuti faktori {to boqe organizuju kako bi se kolonije
beloglavog supa pro{irile, i suzbila eventualna
trovawa. U proteklim godinama bilo je desetak trovawa le-
{inara.To se naj~e{}e de{avalo u onim sredinama gde su
psi lutalice uni{tavani raznim otrovima, pa su u takvim
okolnostima `rtve bile beloglavi supovi, suri orlovi, gavranovi,
doma}a stoka. - Dakle, `eqa nam je da suzbijemo negativne
pojave u svim sredinama i zajedni~ki ostvarimo program
za{tite prirode, a samim tim da za{titimo i beloglavog
supa - naglasio je prof. Bratislav Gruba~.
Veliki pomak
Po re~ima prof. Gruba~a, sprovedeno je mnogo akcija u
ciqu o~uvawa `ivotne sredine. Pre svega, preduzete su mere
za{tite le{inara. Jedna od wih je da lovci vode ra~una
da prilikom boravka u blizini kolonije ne uznemiravaju beloglave
supove. Ostvareni su i veoma dobri rezultati u pogledu
obezbe|ewa ishrane. Sa mesarima i klanicama postignut
je dogovor da se sve {to nije za prodaju, (iznutrice i dr.)
iznosi beloglavim supovima. Za{tita beloglavog supa je u
funkciji ruralnog i turisti~kog razvoja, ali i razvoja sto-
~arstva i vo}arstva. Jednom re~ju, ciq je o`ivqavawe sela
i boqe kori{}ewe turisti~kih potencijala kojima raspola-
`e na{a dr`ava.
Zna~ajno je ista}i da se profesor Gruba~ 12 godina bavi
za{titom beloglavog supa i da je mnogo u~inio u pro{irewu
kolonije u kawonu Gorwe Tre{wice. Pre desetak godina bilo
je samo pet parova beloglavog supa. Pro{le godine kolonija
u kawonu Gorwe Tre{wice imala je 14 parova i 11 mladunaca,
a to je zaista veliki pomak, koji je postignut pre svega
efikasnom za{titom i obezbe|ewem hrane.
Miodrag Negovanovi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

GPS U LOVI[TU
NOVO “ORU@JE” U RUKAMA LOVACA
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Razvoj novih tehnologija ve} je uveliko ostavio
znatan uticaj na svakodnevni `ivot. Najboqi
primer za to je upotreba mobilnog telefona, koji
je postao nezaobilazan u poslovnom i privatnom
`ivotu. Ciq ovog teksta je da uka`e na to kako
razvoj jedne nove tehnologije i wena primena
mo`e da pomogne i u oblasti kao {to je lov, gde se
na prvi pogled i ne vidi jasno wena uloga
"Gde sam i kako sti}i do ciqa?" - pitawa su, verovatno,
stara koliko i qudski rod. Jo{ je "rani" ~ovek koristio
tehniku prepoznavawa i pam}ewa objekata i struktura
u prirodi koriste}i ih kao putokaz. Ostavqawe kamen~i}a,
ozna~avawe drve}a i posmatrawe planina ~inili
su najraniji oblik orjentacije koja je uz razvoj tehnike i
instrumenata evoluirala do dana{wih satelitskih sistema.
Globalni sistem za pozicionirawe - GPS je sistem za
prostorno pozicionirawe pomo}u satelita. Tehnologija
bazirana na GPS-u obezbe|uje podatke o polo`aju korisni~kog
objekta (automobila, broda, bicikla, ...) u kojem se
nalazi GPS prijemnik. Omogu}uje odre|ivawe pozicije,
pravca, smera i brzine kretawa bez obzira na klimatske
uslove ili polo`aja objekta na Zemqi.
Izgradwa Globalnog pozicionog sistema po~ela je
1973. godine od strane ameri~kog ministarstva odbrane, a
prvo lansirawe satelita usledilo je u februaru 1978. godine.
Prvo pro{irewe sistema po~elo je u februaru 1989.
godine lansirawem druge generacije satelita, a sistem je
progla{en potpuno operativnim 17. jula 1995. godine.
Od ~ega se
sastoji GPS?
GPS se sastoji iz tri segmenta:
- svemirski (Space) - obuhvata satelite i emitovane signale
- kontrolni (Control) - zemaqska oprema koja obavqa zadatke
pra}ewa satelita, orbitalna ra~unawa i kontrolu
neophodnu za svakodnevno upravqawe svemirskim segmentom
- korisni~ki (User) - kompletan spektar opreme i tehnike
potrebne korisnicima.
Svemirski segment se sastoji
od sistema svemirskih
letelica (satelita) i signala
koje oni emituju, koji omogu}uju
korisnicima odre|ivawe
pozicije, brzine i vremena.
Osnovne funkcije satelita
su:
- primawe i pohrawivawe podataka
emitovanih sa zemaqskih
kontrolnih stanica
- odr`avawe ta~nog vremena
pomo}u nekoliko atomskih
satova
- prenos informacija i signala korisnicima na dve L -
BAND frekvencije
- obezbe|ivawe stabilne platforme i orbite L -BAND predajnicima
Kontrolni segment je odgovoran za odr`avawe i ispravno
funkcionisawe satelita. To ukqu~uje odr`avawe
satelita na wihovim ta~nim orbitalnim polo`ajima i
nadgledawe stawa i ispravnosti satelitskih podsistema.
On tako|e nadgleda solarne sisteme na satelitima, nivoe
snage u baterijama i pogonske nivoe za manevrisawe i aktivirawe
rezervnih satelita, ako ovi postoje. Uz to, otklawa
nepravilnosti u radu satelita i kontroli{e selektivnu
pristupnost.
Korisni~ki segment predstavqaju GPS prijemnici koji
primaju i obra|uju signale emitovane sa satelita, odnosno,
korisniku daju informaciju o poziciji, brzini i vremenu.
Performanse prijemnika se dimenzioni{u shodno
nameni, a razvoj je pro{ao kroz vi{e faza. Postoji niz
klasifikacija, a jedna od wih deli GPS prijemnike na:
ru~ne (hand-held), ugra|ene u vozila (vehicle-mounted) i za
implementaciju u druge sisteme (embeded).
Odre|ivawe pozicije
Odre|ivawe pozicije sprovodi se kori{}ewem trilateracije.
Trilateracija je matemati~ka metoda za odre|ivawe
ta~aka na povr{ini u trodimenzionalnom prostoru.
Ra~una se udaqenost GPS prijemnika u odnosu na satelit,
tj. GPS ure|aj odre|uje poziciju na Zemqi merewem
rastojawa od prijemnika do satelita. Ukoliko su poznata
rastojawa od nekoliko satelita, oko svakog satelita se
opi{e sfera ~iji je polupre~nik rastojawe od prijemnika
do satelita i u preseku tih sfera dobija se `eqena pozicija.
Za odre|ivawe pozicije neophodan je prijem signala
sa minimalno ~etiri satelita (teoretski tri). Ta~nost zavisi
od nekoliko faktora:
- odgovaraju}eg instalirawa GPS prijemnika,
- stepena tehnologije kori{}ewa u prijemniku
- broja i lokacije satelita
- gre{aka prouzrokovanih ograni~enom dostupno{}u
- atmosferskih uslova i razli~itih putawa radio signala,
odnosno odbijawem signala od okolnih objekata
- diferencijalnih korekcija
Pojeftiwewem i usavr{avawem ure|aja GPS je postao
dostupan {irokom krugu korisnika. Time se i oblast primene
GPS-a pro{irila. Osim za pozicionirawe i navigaciju
vojnih objekata, danas se koristi i za geodetski premer,
pra}ewe vozila, upravqawe saobra}ajem itd. Upotreba
GPS-a je postala toliko ra{irena da se pojavquju
ure|aji sa integrisanim GPS modulom, kao {to su mobilni
telefoni, ru~ni (palm) ra~unari, kao i mali prenosni
GPS ure|aji sa niskom cenom, nameweni rekreativcima.
GPS u lovu
GPS prijemnik lako mo`e postati va{ nezaobilazan
pribor u lovu. Razvojem tehnologije dana{wi GPS prijem-

nici postaju sve mo}niji, a uz to veoma
jednostavni za rukovawe. Poseduju
mogu}nost simultanog pra}ewa do 12
satelita, omogu}avaju}i time rad i u
podru~jima slabijeg prijema signala,
npr. u {umi, uskim kawonima ili ulicama.
Takvi ure|aji prvu poziciju izra~unavaju
za svega 1-2 minuta, a zatim
svake sekunde daju novo izra~unate
koordinate. Osim pozicije, GPS
prijemnik ra~una i brzinu (maksimalna,
trenutna i sredwa brzina), i smer
kretawa. Skoro svi ru~ni ure|aji
omogu}uju memorisawe od 500 i vi{e
ta~aka s geografskom koordinatom,
vremenom memorisawa podatka i komentarom
(most, potok, i dr.) i dvadesetak
ruta od 30 ta~aka. Memorisane
ta~ke se mogu kablom prebaciti u
ra~unar za kasniju obradu.
Kako ovakav jedan ure|aj mo`e
na}i primenu u lovu? Ako lov posmatramo
kao radwu koja se de{ava u prostoru,
onda se na ovo pitawe mo`e lako
dati odgovor. Gotovo ve}ina aktivnosti
koje se de{avaju prilikom lova
mogu se mnogo lak{e i bezbednije obaviti
uz pomo} GPS prijemnika.
Krenimo redom. Kao {to se mo`e
videti u gore navedenom, GPS prijemnik
mo`e dati nekoliko vrlo korisnih
informacija, koje se opet koriste
prilago|avawem odre|enoj situaciji
na terenu. Na primer, prva informacija
koja se mo`e dobiti posredstvom
GPS prijemnika je pozicija
u prostoru. Ona se mo`e koristiti u
slu~ajevima kada je potrebno obele`iti
neki objekat u prostoru (trag
divqa~i, prepreka, kamp,...), kako bi
se ubudu}e moglo zadati ure|aju da navede
do te ta~ke ili ako je potrebno,
da se zaobi|e. Tako|e, mo`e se koristiti
u izra~unavawu udaqenosti
izme|u dve ta~ke ili ukupno pre|enog
puta u toku lova. Uz to, mo`e dati informaciju
o predvi|enom vremenu koje
je potrebno da se stigne na neko odredi{te
u zavisnosti od trenutne brzine
kretawa. GPS prijemnici, pored
trenutne pozicije u prostoru (geografskih
koordinata), smera i brzine
kretawa, mogu prikazati i podatak o
trenutnoj visini na kojoj se neko nalazi.
Neki modeli dana{wih GPS prijemnika
imaju i mogu}nost u~itavawa
razli~itih mapa, koje korisniku daju
mnogo detaqniju informaciju o prostoru
gde se trenutno nalazi. Izbor
mapa, pre svega, zavisi od modela i
tehni~kih mogu}nosti GPS prijemnika,
kao i samom potrebom korisnika
za detaqno{}u.
Tako|e, u sprezi sa ra~unarom,
GPS prijemnik predstavqa mo}no
oru|e za analizu i planirawe svih
aktivnosti u prostoru. Podaci prikupqeni
GPS prijemnikom mogu se
prebaciti na ra~unar, ali i obrnuto.
Preba~eni podaci se na ra~unaru kasnije
mogu analizirati i pregledati
na boqim, raznovrsnijim i detaqnijim
mapama. S druge strane, na
ra~unaru se mogu prethodno definisati
rute, obele`iti
ta~ke od interesa i nakon toga
u~itati u GPS prijemnik, koje
}e korisnik koristiti na terenu.
Na primer, na ra~unaru se
prvo mo`e izdefinisati plan
lova u vidu ruta ili oblasti dozvoqenih
za kretawe, obele`iti ta~ke
kao {to su razne prepreke koje treba
zaobi}i, kamp u kome }e se lovci
okupiti, tragovi divqa~i do kojih
treba sti}i najkra}im putem, a koje
je prethodno neko uo~io i obele`io
GPS-om, itd. Ako se ode korak daqe
i pogleda trenutno prisutne GPS
prijemnike na tr`i{tu, mogu}e je
prona}i i modele koji su integrisani
GPS/ Walkie-Talkie ure|aji. To
zna~i da se u jednom ure|aju dobijaju
GPS prijemnik sa funkcijama Walkie-
Talkie komunikacije. Takav ure|aj
omogu}uje da se pored glasovne komunikacije
na ure|aju vidi i prostorna
pozicija sagovornika.
Pra}ewe lova~kih
pasa i divqa~i
Kao odgovor na problem lovaca
za pra}ewem i spre~avawem eventualne
kra}e wihovih qubimaca, GPS
tehnologija je dala svoj odgovor koji
danas predstavqa najpouzdanije
re{ewe ove problematike. Tako}e,
biolozi i istra`iva~i, koriste ovu
tehnologiju za pra}ewe krupne divqa~i.
I u jednom i u drugom slu~aju,
re{ewe je jednostavno i to u vidu
ogrlice koja se pri~vr{}uje na `ivotiwu.
U ogrlici se nalaze dva
ure|aja, jedan je GPS prijemnik, koji
bele`i trenutnu poziciju `ivotiwe
u prostoru, a drugi je predajnik
(naj~e{}e GSM/GPRS mobilne telefonije),
koji {aqe koordinate u
centar (centar mo`e biti i drugi mobilni
ure|aj) i te podatke analiti~ki
obra|uje i prikazuje na mapi.
Na ovaj na~in korisnik mo`e imati
detaqne podatke o kretawu obele`ene
`ivotiwe u prostoru, kako u
realnom vremenu, tako i istoriju
kretawa u zadatom vremenskom periodu.
Zakqu~ak
Razvoj novih tehnologija kao {to
je GPS nesporno ulazi u svakodnevni
`ivot qudi, poput telefona ili
radio prijemnika. Pored NAVSTAR-a
(ameri~kog sistema), u svetu postoje
i drugi sistemi, koji se koriste za
istu namenu, kao {to su GLONASS,
ruski satelitski sistem i GALILEO,
evropski satelitski sistem za koji
se o~ekuje da }e biti aktivan 2012.
godine. On nije konkurencija ameri~kom
GPS-u. U planu je da se ova
dva sistema udru`e. Tada bi se dobilo
57 satelita, a to bi zna~ilo da
bi kvalitet, pouzdanost i raspolo`ivost
satelitskog pozicionirawa
bio zna~ajno pove}an.
Sve ovo navodi na zakqu~ak da
}e pojeftiwewem i usavr{avawem
GPS ure|aja on postati dostupan
{irokom krugu korisnika.
U bli`oj budu}nosti mo`e se
o~ekivati da }e GPS tehnologija biti
nezaobilazna u svim aktivnostima
koje se odvijaju u prostoru, a odli~an
primer za to je svakako lov.
Dipl. in`. Borislav Brunet
Pokrajinski sekretarijat
za poqoprivredu,
vodoprivredu i {umarstvo
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

LOVOKRA\A I KRIVOLOV
BITNI RAZLOZI SMAWEWA BROJNOSTI DIVQA^I
Lovokradice nisu ~lanovi lova~ke organizacije.
Za razliku od wih, akteri krivolova su lovci,
{to zna~i da su ~lanovi lova~ke organizacije.
U krivolov se ubraja i situacija kada odstreqena
divqa~ nije evidentirana.
Svi zakoni koji tretiraju divqa~ (o lovstvu i
drugi) su dobri ako se primewuju u praksi. Divqa~
je dr`avna imovina koja se samo delimi~no
mo`e obnoviti. Za oba ova pojma, koji su razli~iti,
zajedni~ko je {to u oba slu~aja strada nedu`na
divqa~.
Kod nas je postalo pravilo da se po~inioci
kra|e divqa~i (o ovim ne~asnim radwama) "hvale
na sva usta". U ve}ini dr`ava Evrope pojmovi lovokra|a
i krivolov su nerazumqivi, jer kod wih
nema kra|e divqa~i. Kada bi se u narednih 10 godina
kra|a divqa~i spre~ila, brojnost srne}e
divqa~i u Srbiji uve}ala bi se za vi{e od pet puta
Unekoliko navrata u
"Lova~kim novinama"
je pisano o "ubijawu"
divqa~i. Po~inioci ovih nedela
su nesavesni qudi koji
godinama prave ogromne {tete.
Ovo pre svega podrazumeva
smawewe broja gajene divqa~i,
(u ve}ini slu~ajeva
krupne, a pre svih srne}e), a
samim tim i nano{ewe milionskih
{teta na{im lovi{tima.
Kod nas, u velikom
broju slu~ajeva, pojmovi lovokra|e
i krivolova mnogima
nisu jasni. Pored ovih pojmova,
u podnaslovu je navedeno
da se ve}i broj divqa~i
ne evidentira prilikom odstrela,
pa se dobijaju neta~ni
podaci o odstrelu. Na
ovaj na~in, nanose se {tete i
lovi{tu, jer ova divqa~ nije
oprihodovana.
[ta je krivolov a {ta
lovokra|a?
ko`e i sl. Naj~e{}e se koriste
zamke, zasede, pretra`ivawe,
psi goni~i, farovi
automobila i druga pomagala
koja su Zakonom o lovstvu
i drugim podzakonskim
aktima zabrawena.
U slu~aju lovokra|e bitno
je da je u~iweno delo protivzakonito.
Pod krivolovom
se podrazumeva svaka
radwa u lovi{tu koju u~ini
lovac, ~lan lova~kog udru-
`ewa (lova~kog dru{tva ili
lova~ke sekcije) ili lovni
radnik, ako je zabrawena
op{tim aktom za svako konkretno
lovi{te, (statut, pravilnici,
odluke itd).
Lovokra|a i krivolov su
najdrasti~niji izraz niske
lova~ke kulture (i ne samo
lova~ke). Zbog toga je potrebno
da se u svakom lovi{tu organizuje
dobro opremqena i
organizovana lovo~uvarska
slu`ba. Ona mora imati svesrdnu
pomo} svih lovaca, tako|e
milicije i suda, jer se
lovokradice i krivolovci
sve boqe organizuju i opremaju,
koriste male radio-stanice
i druga savremena sredstva
radi {to lak{eg dola`ewa
do plena (divqa~i).
Jedni kradu divqa~ zbog mesa,
ostavqaju trofeje da propadnu
u lovi{tu, dok drugi
kradu ("ubijaju") divqa~ radi
trofeja, a meso ostavqaju
predatorima.
Ako se uspostavi brojna i
dobro organizovana lovo~uvarska
slu`ba, sprovede
za{tita divqa~i po lova~kim
dru{tvima, ako milicija
bude vi{e pomagala, a
sudovi br`e i energi~nije
izricali odgovaraju}e presude
- uspeh u borbi protiv lovokra|e
i krivolova ne}e izostati.
U protivnom, nedozvoqenih
rabota bi}e i
vi{e, a mnoga lovi{ta bi}e
opusto{ena. Zadwih nekoliko
godina lovo~uvarske
slu`be uhvatile su znatan
broj po~inilaca ovih
ne~asnih radwi. Na`alost,
mali broj (ili preciznije nijedan
nije na pravi na~in
procesuiran), {to ohrabruje
druge da i oni kradu. Kada bi
se donelo samo nekoliko
presuda kojima se po~iniocima
oduzima sva imovina koju
su koristili u ovim
ne~asnim radwama (vozila,
prikolice, baterije, pu{ke,
municija i drugo) i gde su izre~ene
kazne za bespravno
odstreqenu divqa~, po
va`e}em Cenovniku, ali i po
Krivi~nom zakonu, krivolov
bi se veoma brzo iskorenio.
Na ovaj na~in bi se stvorili
uslovi da se divqa~ (za
kratko vreme) namno`i u
na{im lovi{tima. Ova mogu}nost
otvara prostor za
plansko pove}awe odstrelnih
kvota i ponude divqa~i
za doma}e i strane lovce (turiste).
Sredstva ostvarena
na taj na~in mogla bi se ulagati
u naseqavawe divqa~i.
To bi, zasigurno, omogu}ilo
ve}i odstrel i unapredilo
lovni turizam.
[ta je pokazala akcija
SUP-a?
Na osnovu podataka iz
davne 1986. godine, prema
zvani~nim podacima Pokrajinskog
SUP-a, na podru~ju
Vojvodine registrovano je 27
krivi~nih dela nezakonitog
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Lovokra|a je svako hvatawe,
"ubijawe", ili na bilo
koji drugi na~in uni{tavawe
i prisvajawe divqa~i, jaja,
mesa i trofeja, a sve navedeno
je u suprotnosti sa Zakonom
o lovstvu.
Predmet lovokra|e mogu
biti sitna i krupna divqa~,
bez obzira na uzrast i pol,
kao i druga dobra lovne privrede.
Ovo krivi~no delo
~ini se zbog koristoqubqa -
hvatawe i "ubijawe" divqa~i
radi mesa, trofeja,
Srnda} rawen u krivolovu prona|en je posle nekoliko dana prilikom lova na fazane u
ka}kom reviru( LU "Novi Sad")

lova (~lan 124. KZ APV), od
kojih je 13 bilo s poznatim
izvr{iocima, a za 14 nije
utvr|eno ko ih je po~inio.
Nezakonito su lovqeni srna
i srnda} - u deset slu~ajeva,
zec u pet, fazan u ~etiri, jelen
u tri, divqe sviwe u
dva, a ostale divqe `ivotiwe
u ~etiri slu~aja. U nezakonitom
lovu u~estvovalo
je 46 izvr{ilaca, a ve}ina
(ukupno 13) je starosne dobi
od 30 do 39 godina. Sedam
po~inilaca je izme|u 40 i 49
godina, {est od 50 do 59, pet
od 26 do 29, tri od 22 do 25 i
po jedan od 19 do 21 i preko
60 godina. Organi unutra{wih
poslova, postupaju}i
u skladu s Programom rada
na spre~avawu i otkrivawu
nezakonitog lova, otkrili
su u Vojvodini u 1987.
godini 68 krivi~nih dela koja
su po~inila 182 lica. Me|u
prekr{iocima su ~ak 149
lovci, odnosno ~lanovi lova~kog
dru{tva. U okviru
krivi~nog dela nezakonitog
lova (~lan 124. KZ APV), podneto
je 28 krivi~nih prijava
za lov u vreme lovostaja, 11
za neovla{}en lov u tu|em
lovi{tu, devet za lov krupne
divqa~i u tu~em lovi{tu i
19 za lov retke i prore|ene
divqa~i i lov nedozvoqenim
sredstvima. Me|u otkrivenim
krivolovcima ima i
predsednika i ~lanova predsedni{tva
lova~kih dru{tava,
lovo~uvara, lovnika, lugara,
upravnika lova i drugih
lica koja bi prvenstveno
trebalo da se bore protiv
ovih pojava. Posebno treba
ista}i da su krivi~na dela
nezakonitog lova po~iwena u
vreme jake zime 1987. godine
i posle nevremena koje je zahvatilo
Vojvodinu. Koriste}i
ove pogodnosti (za divqa~
nepogodnosti), hvatana
je `iva divqa~ (iznemogla,
izgladnela, mlada grla). Divqa~
je hvatana i om~ama,
zamkama, namamqivana hranom,
a pored toga pucano je
na ~opor srne}e divqa~i
sa~maricom.
U nezakonitom lovu
1987. godine odstreqeno je,
ili uhva}eno, 155 raznih vrsta
divqa~i: 33 srne, 30 srnda}a,
15 divqih sviwa, 45
ze~eva, 14 fazana, dve jarebice,
jedna veverica, dva jelena
i 13 grla ostale divqa~i.
Od izvr{ilaca ovih
krivi~nih dela, u skladu sa
Boqim gazdovawem divqa~i bi bilo vi{e
Zakonom, privremeno je oduzeto
168 lova~kih pu{aka, 37
lova~kih karabina, pet malokalibarskih
pu{aka, jedna
vojni~ka pu{ka, jedan automat
M-56, dva pi{toqa i pet
vazdu{nih pu{aka. Oduzeto
je i 4.852 metka, jedan raketni
pi{toq, ~etiri dvogleda,
30 raznih om~i i zamki. U nekoliko
slu~ajeva privremeno
su oduzeti putni~ki automobili,
traktori s prikolicama
i terenska vozila.
Srne}a divqa~,
najugro`enija
Primera radi, ovde je
navedeno nekoliko osnovnih
podataka o brojnom stawu i
odstrelu srne}e divqa~i u
Srbiji i na osnovu biolo{kih
parametara izra~unati
podaci o gubicima
koji se de{avaju svake godine.
U 1985. godini brojno
stawe je bilo 91.470 grla, sa
odstrelom od 9.394 grla.
Brojno stawe 1990. godine
bilo je 107.557 grla, a odstreqeno
je 9.634. U 1995. godini
godini brojno stawe je
bilo 78.046 grla, a odstreqeno
je 4.240 grla. Brojno
stawe 2000. godine bilo je
81.518 grla sa odstrelom od
3.334 grla , a u prole}e 2005.
godine, 100.732, sa odstrelom
od 5.145 grla.
Za na{e uslove u lovi{tima
utvr|en je realni
prirast od 31% - za sva grla
u prole}e. Mno`ewem brojnog
stawa srne}e divqa~i u
prole}e 2005. godine (na
osnovu lovne evidencije
LSS) od 100.732 grla sa realnim
prirastom od 31%, dobija
se podatak po kome je u
maju pomenute godine bilo
31.227 lanadi. Te, 2005. godine
zvani~no je odstreqeno
5.145 grla. Sa svim gubicima,
koji su ve} ura~unati u realni
prirast, u 2005. godini je
bilo (srna, srnda}a i lanadi)
ukupno 131.959 grla. Ovaj
iznos se umawuje za broj odstreqenih
grla (5.145). Na
ovaj na~in u prole}e 2006. godine
trebalo je da bude na
brojawu 126.814 grla, a izbrojano
je 103.599. Dobijena
razlika od 23.215 grla je nestala,
kao {to je napred navedeno
(lovokra|a, krivolov
ili neevidentirawa odstrela).
Mo`da }e se neko pitati
{ta je sa gubicima koji se
de{avaju tokom godine. Napred
je navedeno da su oni
ve} predvi|eni kroz realni
prirast, koji je za na{e uslove
lovi{ta ni`i nego, na
primer, u nekim lovi{tima
zemaqa u okru`ewu. Ovo je
posebna tema o kojoj je pisano
ranije u ovim novinama.
Kada se gubici od 23.215
grla pomno`e sa prose~nom
te`inom srna - bez utrobe i
glave (jer se ovako prodaje
meso srna radi odr`avawa
kvaliteta u hladwa~ama), godi{wi
gubitak je 348.225 kg
mesa. Ako ovaj iznos pomno`imo
sa 4 evra, kolika je
cena za kg srne}eg mesa, onda
se dobija ukupan iznos od
1.392.900 evra. Ovo je godi{wi
iznos gubitaka. On se
uve}ava ako se zna da se odstrequju
i trofejni srnda}i
i da se ova vrednost udvostru~uje,
ako ne i utrostru~uje.
Dokazi o kra|i divqa~i
propra}eni su u dnevnoj
{tampi, a o ovome pi{u i
"Lova~ke novine".
[ta ~initi?
Sigurno je da bi o ovom
goru}em problemu trebalo
razgovarati sa svima koji mogu
da pomognu da se ovom zlu
stane na put. Prvo, trebalo
bi obaviti razgovore sa
predstavnicima na{ih lova~kih
organizacija da se
sav odstrel, svih vrsta divqa~i,
evidentira. Zatim,
uspostaviti te{wu saradwu
sa organima MUP-a i sudskim
organima da se lica
uhva}ena u ne~asnim radwama
procesuiraju. Kada se
sankcioni{e samo nekoliko
slu~ajeva, zasigurno }e se
(eventualni) prekr{ioci zakona
te{ko odlu~iti za ove
ne~asne radwe. Ovo je samo
poku{aj da se stane na put
po~iniocima (a wih znaju u
svakoj lova~koj organizaciji,
jer se hvale po~iwenim
ne~asnim radwama) koji su
"ja~i" od zakona, ali na dobrobit
divqa~i. Kada se sve
ovo preduzme, stvori}e se
uslovi da i kod nas divqa~i
bude u izobiqu.
Dr Zoran A. Risti}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

UNO[EWE DIVQA^I
PUT DO BOGATIJIH LOVI[TA
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Pre naseqavawa potrebno je konsultovati stru~wake
Uno{ewe (naseqavawe)
divqa~i u lovi{ta Srbije,
mo`e se razvrstati u
slede}e kategorije :
1. Naseqavawe u stani{ta
gde trenutno nema te vrste
divqa~i, a postoje prirodni
uslovi za stvarawe populacija
ove vrste, reintrodukcija
i aklimatizacija;
2. Naseqavawe u stani{ta
gde ima te vrste divqa~i
radi pove}awa gustine
(brojnosti) postoje}ih populacija;
3. Naseqavawe radi promene
genofonda, odnosno poboq{awa
geneti~kog potencijala;
4. Naseqavawe u ciqu
stvarawa sezonski brojnih
populacija pred sezonu lova;
5. Naseqavawe ("pu{tawe
pred pu{ku") radi promptnog
lova;
Prve tri kategorije
predstavqaju jednokratna
ili sezonska naseqavawa
koja se mogu ponavqati svake
godine. Naseqavawe u
ciqu stvarawa sezonski
brojnih populacija pred sezonu
lova, predstavqa negativni,
direktni i indirektni,
ekolo{ki faktor,
jer onemogu}ava formirawe
prirodnih populacija i
predstavqa naglo pove}awe
prehrambene baze
potencijalnim predatorima.
Naseqavawe ("pu{tawe
pred pu{ku") radi
promptnog lova, i pored
svog negativnog lovnoeti~kog
obele`ja, dobro je
sa ekolo{kog i ekonomskog
aspekta
Za ve}inu `ivotiwskih
vrsta koje se ispu{taju u
novo i nepoznato stani{te
je najboqe ako se prvih dana
prihvate u prihvatili{te.
Ovo je naro~ito
va`no za naseqavawe fazana.
RAZLI^ITA BROJNOST ZE^EVA
Nema~ka : U Bavarskoj su 2000. godine u organizaciji
Lova~kog saveza Bavarske brojali ze~eve pomo}u reflektora
no}u. Ustanovili su da je brojnost ze~eva na povr{ini
veoma razli~ita u zavisnosti od revira do revira i da varira
(napreduje-nazaduje) tokom godine. Pri prole}nom
brojawu ustanovili su prose~no 19 jedinki na 100 hektara,
od tri do 83. Tokom jeseweg brojawa brojnost se pove}ala
na 25 jedinki u proseku, odnosno od jedan do 148 jedinki. U
analiziranim revirima ustanovqeno je da je za brojnost
ze~eva najva`nije podnebqe i pokrivenost terena. Najvi{e
ze~eva je bilo u revirima na ni`im nadmorskim visinama,
sa toplijim vremenskim uslovima i gde je najve}a
raznolikost poqoprivrednih kultura.
Prihvatili{te za fazane
predstavqa ogra|eni
i ure|eni deo lovi{ta u koji
se unose fazan~i}i gajeni
u fazanerijama. Oni se u
prihvatili{tu ~uvaju i hrane
sve dok se ne prilagode
uslovima stani{ta i osposobe
za samostalan `ivot u
prirodi.
Prihvatawe divqa~i u
ogra|eni prostor ima
vi{estruki zna~aj. To je prvenstveno
karantin za divqa~,
pre wenog ispu{tawa
u lovi{te. Zadr`avawem
divqa~i na jednom mestu,
pod kontrolom, omogu}eno
joj je da se prilagodi
novim klimatskim i stani{nim
uslovima `ivota.
To snala`ewe i prilago|avawe
u novim uslovima
bi}e lak{e i bezbolnije po
divqa~, ako se novi `ivotni
ambijent uredi tako da
podse}a na ambijent iz koga
je divqa~ dopremqena.
Fazan~i}i u prihvatili{tu ostaju do potpune adaptacije na prirodne uslove u lovi{tu
POPULACIONA EKSPLOZIJA
Nema~ka : Prilagodqivost divqih sviwa qudskim
delatnostima nema kraja. U Berlinu, glavnom
gradu Nema~ke, nastala je prava populaciona eksplozija
divqih sviwa. Grad Berlin zauzima pribli`no
90.000 hektara povr{ine, od ~ega je pribli`no 35.000
hektara {umskih i vodenih povr{ina, parkova i zelenila.
Lov je na ovakvim povr{inama zabrawen zbog
stalne prisutnosti stanovni{tva. Dozvoqen je samo
vanredan odstrel vrsta koje pri~iwavaju {tetu ili su
opasne po qude. Tako je pro{le godine registrovan odstrel
523 srne, dva jelena-evropska, jednog zeca, 167
lisica, 10 kuna belica, jedne kune zlatice, 40 divqih
kuni}a i 1.774 divqe sviwe. Na podru~ju Berlina divqe
sviwe se hrane u vrtovima, na smetli{tima, a ima
i vi{e primera da im qudi iznose hranu. [tete od divqih
sviwa, na podru~ju Berlina, za pro{lu godinu se
procewuju na {est miliona evra.

Prihvat divqa~i u ogra|eni prostor ima vi{estruki zna~aj
Kod naseqavawa zeca,
nakon prethodno ura|enih
analiza krvi, preporu~uje
se direktno ispu{tawe u
odgovaraju}a stani{ta.
Zakqu~ak
Za svaku vrstu koja se
unosi je neophodno uraditi
rejonizaciju lovi{ta u smislu
optimalnog kori{}ewa
prostora, jer ispu{tawe
divqa~i u neodgovaraju}em
broju, kao i na neodgovaraju}e
lokacije, ekolo{ka je
i ekonomska katastrofa.
Dipl. in`.
Aleksandar ]erani}
USTANOVQEWE BROJA DIVQA^I
Obaveza svakog korisnika lovi{ta je da ustanovi brojnost svih vrsta divqih `ivotiwa koje
stalno ili povremeno naseqavaju lovi{te .Za gajene vrste divqa~i najva`nije je ustanoviti
prole}no brojno stawe koje je osnov za izradu godi{we dinamike razvoja populacija. Tako|e, veoma
je va`no pratiti brojnost (prirast, migracije, uginu}a i sl.) tokom godine. Za ostale vrste
divqih `ivotiwa (trajno za{ti}ene, lovostajem za{ti}ene i neza{ti}ene vrste u skladu sa
ZOL) sprovodi se procena brojnosti. Prilikom pra}ewa brojnosti neophodno je uraditi slede}e
:
1. Lovi{te izdeliti na mawe povr{ine, oko 1.000 hektara;
2. Zadu`iti po jednog lovo~uvara (ili iskusnog lovca) po definisanoj povr{ini;
3. Lovo~uvar redovno i svakodnevno (u skladu sa mogu}nostima) obilazi lovi{te i podnosi nedeqni
izve{taj upravniku lovi{ta o registrovanoj brojnosti po vrstama;
4. Upravnik lovi{ta sastavqa mese~ni izve{taj sa registrovanim vrstama i
wihovom procenom brojnosti u tom periodu ;
5. Lica koja podnose i potpisuju izve{taje odgovorna su za sve navedene podatke. Za vrste koje se
uo~e u lovi{tu i za koje nisu u mogu}nosti da ih determini{u daje se wihov opis.
Na ovaj na~in se dobija vremenski i teritorijalno definisana brojnost divqih `ivotiwa.
Prole}no brojawe divqa~i tada ujedno slu`i i kao tzv. "kontrolni metod".
A. ].
U LU "BE^EJ"
USPELO HVATAWE
Uhva}eno 77 "dugouhana"
U nedequ, 23. decembra, Lova~ko udru`ewe "Be~ej"
organizovalo je akciju hvatawa ze~eva. Tog jutra kod
Lova~kog doma u Be~eju skupilo se oko 140 lovaca i
wihovih prijateqa, koje je pozdravio predsednik LU
"Be~ej" Tama{ Lastovi~. Nakon vru}eg ~aja i doru~ka
obavqene su sve neophodne pripreme za polazak u
akciju.
Hvatawe ze~eva sprovedeno je sa agencijom
"Omorika F"DOO za uzgoj divqa~i i lovni turizam iz
Petrovaradina, koja je obezbedila dve velike mre`e od
po 500 metara. Akcija je organizovana u Malom ritu, gde
je lov na ovu vrstu divqa~i zabrawen ve} nekoliko
godina. Prva grupa od ~etrdesetak lovaca krenula je
odmah posle doru~ka, pola sata pre ostalih, da bi
postavili mre`u. Ostali su krenuli kasnije, da ne bi
pravili bespotrebnu galamu i uznemiravali ze~eve.
Kad je stigla i druga grupa, krenuo je prvi pogon, koji
je i{ao od Mrtve Tise ka postavqenoj mre`i udaqenoj
oko jedan kilometar ka Be~eju. Nakon toga je po~eo drugi
pogon iz pravca Be~eja ka Mrtvoj Tisi. Akciju su
koordinirali lovo~uvari LU "Be~ej" Laslo Kneht i
Mile Medi}, kao i ~lanovi Komisije za uzgoj i za{titu
divqa~i, na ~elu sa predsednikom Komisije Stevanom
Sekuli}em.
Nakon dva pogona uhva}eno je ukupno 77 ze~eva, {to
su organizatori akcije ocenili kao veoma
zadovoqavaju}i rezultat.
S. Erak
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

NASTANAK I RAZVOJ MAGNUMA
EKSTREMNI ZAHTEVI ODRE\UJU IZBOR
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Lov divqih pataka i gusaka na velikim visinama
najuspe{niji
Prvu Magnum pu{ku i municiju
konstruisao je A. P.
Iva{encov, ruski konstruktor
lova~kog oru`ja iz Tule,
jo{ 1913. godine. On je konstruisao
dvocevku, kal. 20.
^auru sa 65 mm produ`io je
na 70 mm, a u wu je stalo 1,8-
2,1 grama baruta "Sokol" i do
33,6 gr sa~me. S ovom pu{kom
postizani su fantasti~ni
uspesi. Divqe guske, u pojedina~nim
slu~ajevima, odstreqene
su na 60, pa i na 80
m visine. Posip iz ovih pu-
{aka bio je (sa te{kim cevima)
pravilan i jednoli~an, a
po~etna brzina iznosila je
~itavih 425 m/s. Pu{ka s
ovim te{kim cevima bila je
te{ka tri kilograma i 280
grama i mo`e se smatrati
prete~om svih dana{wih
Magnum sa~marica.
Od tada, pa do danas, pu-
{kari su eksperimentisali s
raznim kalibrima, po~ev od
najmaweg 36 (410) i 28, pa do
uobi~ajenih lovnih kalibara
12, 16 i 20. Amerikanci su
sredinom pro{log veka konstruisali
"Bebi - Magnum"
municiju, kal. 12/70, u koju je
moglo da stane 42 grama
olovne sa~me. Va`io je za neprikosnoven
metak za lov divqih
gusaka i pataka u preletu,
sve do pojave Magnum
municije, a i danas je veoma
popularan. Mana pomenutog
metka je visoki pritisak
prilikom opaqivawa, koji
iznose i do 1.050 bara. Izuzetak
je "Kru{ikov" metak
"Semi - Magnum" (40 gr sa~me)
koji razvija pritisak od samo
550 bara, a pri tom brzina
sa~me ostaje standardna -
375 m/s.
Francuski pu{kari su bili
"kolovo|e" u stvarawu
Magnuma. Krajem 1971. godine
pojavile su se pu{ke fabrike
"Kerne" u Versaju s le`i-
{tem za ~aure od 76 mm (3 in-
~a du`ine) u ~etiri kalibra:
24 Magnum - Kerne (28 gr sa~me),
20 Magnum - Kerne (sa~ma
32 gr), 16 Magnum - Kerne (38
gr olova) i 12 Magnum - Kerne
(44 - 46 gr sa~me). Na tr`i{tu
su se zadr`ali samo kalibri
12 i 20.
Ameri~ki stru~waci su
kalibrima 12 i 20 Magnum,
odmah po wihovoj pojavi na
tr`i{tu, dali veliki publicitet.
Du`ina ~aure je ostala
ista - 76 mm, ali je sa~meno
puwewe pove}ano. U kal.
12/76 i do 53 gr, a u 20/76 - 36
gr sa~me. Ova pu{ka je dostigla
efikasnost normalnog
kal. 12/70. Baruti za Magnum
su progresivniji i sporije sagorevaju
da ne bi do{lo do
enormnih pritisaka prilikom
opaqivawa metaka.
Amerikanci se ovde nisu
zaustavili. Wihov slede}i
potez je bio da od Super-Magnuma
naprave Ultra-Magnum.
Godine 1988. produ`ili su
~auru kal. 12. jo{ vi{e, na
(3,5 in~a) 89 mm. Tako je nastao
najnoviji sa~meni kal.
12/89 Ultra - Magnum. Ultra -
Magnum je ravnopravno stao
uz ne{to ve}i i znatno stariji
kal. 10, iste du`ine ~aure.
Magnum pu{ke razli~itih proizvo|a~a
U kal. 12/89 mo`e da stane do
66 gr olovne sa~me, pri tom
po~etna brzina sa~menog snopa
ostaje u granicama normalnih:
350 - 375 m/s. Bu{ewe
cevi pu{aka u ovom kalibru
(12/89) je ve}e od standardnog.
Du{a cevi (na 23 cm,
od po~etka cevi) iznosi
18,92 mm. Du`i je i prelazni
konus, da bi se ostvarili mawi
pritisci, a samim tim i
trzaj oru`ja. Da je bu{ewe
ostalo uobi~ajeno (du{a cevi
18,2 mm. ± 4 dela milimetra)
trzaji oru`ja bi bili
enormno jaki.
Efikasnost municije
Bez obzira na du`inu ~aure
u svim sa~menim kalibrima,
pa i u kalibrima 12/70,
12/76, 12/89, 20/76 po~etna
brzina sa~me iznosi: Vo 350 -
430 m/s. Naj~e{}e 375 - 380
m/s. Iako je ideja pove}awa
brzine veoma primamqiva
ona je u praksi, usled vi{e
faktora, te{ko ili nikako
ostvariva. Pove}awe brzine
sa~me zna~ilo bi prvenstveno
ja~e barutno puwewe. To
bi dovelo do visokih pritisaka
u cevi oru`ja i pove}alo
wegovu te`inu da bi se
ubla`io povratni trzaj, a pove}awe
te`ine kod sa~mara
je najmawe po`eqno. "Zakon"
generala @urnea, francuskog
balisti~ara (po~etak
20. veka), ka`e da na svakih
95 grama te`ine pu{ke dolazi
jedan gram olovne sa~me,
da bi bilo sve "potaman":
pritisci, trzaj i optimalna
brzina sa~menih kuglica (Vo
375 m/s). Druga prepreka pove}awu
brzine sa~me je sferi~ni
oblik kuglica i wihova
mala pojedina~na te`ina,
zbog ~ega slabo savla|uju otpor
vazduha i gube brzinu.
Ako se brzina pove}ava otpor
vazduha bio bi jo{ ja~i, a
usporewe kuglica intenzivnije.
Opitima je utvr|eno da
je kod sa~mara, prilikom
opaqena i izlaska sa~menog
snopa (Vo - 375 m/s) iz cevi,
na ustima cevi otpor vazduha
291% na 9 m - 100%. Zna~i,
izjedna~avaju se i potisak i
otpor. Na 18 metara iznosi
58%, na 27 - 43%, dok je na 36
m - 33% i na 45 m daqine otpor
vazduha je 24%. Prakti~no
gledano, ako uzmemo za
primer sa~mu pre~nika 2,5
mm (br. 12) i pove}amo brzinu
sa~menog puwewa za 30 m/s,
zna~i oko 405 m/s na 35 m daqine,
to pove}awe je samo 12
m/s, {to je u praksi zanemarqivo,
jer sitna divqa~ se od
lovca di`e na rastojawu od
15 do 30 m, izuzimaju}i prelete
divqih gusaka i pataka
koje mogu biti na mnogo ve}im
visinama.
Kao ilustracija mo`e se
navesti sa~ma br. 10. (3 mm).
Po~etna brzina je Vo - 375
m/s, na 30 m daqine 230 m/s,
na 50 m - 174 m/s, na 80 m iznosi
113 m/s, a na 100 m 58
m/s. Kod "{estice", iste po-
~etne brzine na 30 m, ta brzina
iznosi 256 m/s, na 50 m -
205 m/s, dok je na 80 m - 150
m/s i na 100 m - 123 m/s. Sa~ma
br. 8 (3,5 mm) je po datim
parametrima u sredini izme-
|u ova dva pokazateqa. Energija
za odstrel divqa~i -
"padawe u vatri"- za zeca iz-

U izradi ovog teksta kori-
{}eni su slede}i izvori:
1. "Lova~ko oru`je i municija"
- in`. M. Rapaji} i S.
Todorovi} (N. Sad, 1971)
2. "Municija i balistika
lova~kih pu{aka" - Milan
]iri} (Kragujevac 1973) 3.
"Lova~ko oru`je, balistika,
optika" - mr Du{an Bojovi}
(Beograd 1990) 4.
"Lova~ke pu{ke i municija"
- Ranko Trnini} (Bawa
Luka 2000) 5. List lovaca
Republike Srpske (maj
2005)
nosi pet pogodaka sa~me 3,5
mm, pri minimalnoj brzini
od 190 m/s, za fazana su potrebna
~etiri zrna sa~me od
3 mm, brzine 180 m/s, a za divqu
patku i jarebicu tako|e
pogodak od ~etiri zrna sa~me
od 2,5 mm, pri brzini od
170 m/s.
Domet i brzina sa~me
[iroka ponuda Magnum municije
Vaqa napomenuti da ve}i
efikasan domet nije mogu}
zbog naglog opadawa brzine
sa~me, a time i gubitka udarne
energije, {to }e pokazati
i slede}i primerci. Jedno
zrno sa~me od 2,5 mm te{ko je
0,091 pond (gram). Na 35 m daqine
ima brzinu od 188 m/s i
energiju od 0,16 kpm, na 60 m
brzina je svega 120 m/s, a
udarna energija samo 0,06
kpm, jedna kuglica "desetke"
(3 mm) te{ka je 0,160 gr, na 35
m wena udarna energija je
0,33 kpm pri brzini od 204
m/s, na daqini od 60 m brzina
je 241 m/s, a energija 0,16
kpm. Dok olovna kuglica sa~me
od 3,5 mm, te`i 0,250 gr i
na 35 metarskoj daqini brzinom
od 218 m/s sa energijom
od 0,60 kpm, a na distanci od
60 m brzina joj je 150 m/s, a
udarna energija duplo mawa,
svega 0,30 kpm. Primere }emo
zakqu~iti sa "{esticom" (4
mm). Jedno zrno ove sa~me te-
{ko je 0,360 gr, na 35 m leti
brzinom od 231 m/s, a udarna
mo} mu je 0,97 kpm. Na 60-om
metru brzina mu je 172 m/s, a
energija 0,54 kpm.
Sve re~eno odnosi se na
standardnu sa~menu municiju,
po~etne brzine Vo - 375
m/s, sa ili bez koncentratora,
pertlovanu klasi~no ili
zvezdasto. Me|utim, eksperimentisalo
se i daqe. Italijanski
balisti~ki stru~waci
krajem pro{log veka
konstruisali su sa~meni metak
kal. 012/70, puwen sa 35
gr olovne sa~me od 3 mm,
efikasan za ga|awe i do 100
m daqine (visine), predvi-
|en prvenstveno za lov divqih
pataka, gusaka na preletu.
Balisti~ko ~udo, rekli
bi, ako se uzme u obzir sve
{to je prethodno re~eno.
Kako je postignut taj efekat?
Re{ewe metka nazvanog
OVER 100 je veoma mudro, a u
osnovi jednostavno. ^a{ica -
kontejner u kome je sa~ma je
nerazrezan i otvor mu je
okrenut naopako prevrnut.
Otvoreni deo nale`e na ~ep
koji zatvara barutno puwewe,
pa koncentrator (patron
je klasi~no povijen) spre~ava
da se sa~ma i u cevi, a i
potom posle ispaqivawa i
leta kroz vazduh raspr{i.
Tako se celokupno puwewe
pona{a kao pojedina~an projektil
do nekih 50-ak m i
mnogo boqe dr`i brzinu od
klasi~nog sa~menog snopa.
Na{i proizvo|a~i
Ovakvu specijalnu municiju
od 2001. godine proizvode
vaqevski "Kru{ik" pod
nazivom K - 100 i "Belom" s
oznakom 80 - 100 metara. K-
100 ima sa~meno puwewe od
36 gr sa sa~mom br 8, 6 i 4,
pritisci su samo 450 bara, a
brzina V 10m 370 m/s. Na 50 m
ovaj metak se pona{a kao jedina~ni
projektil, dok na 80
do 100 m nastaje kriti~ni
trenutak - turbelencija i vibracija
kontejnera, a sa~ma u
koncentri~nim krugovima po-
~iwe da izlazi stvaraju}i
homogen snop. Na 100 m daqine
60 - 70 zrna ("osmica")
formira krug od 200 do 300
mm, dok na 120 m u kontejneru
ostaje 20 - 30 kuglica. Pore-
|ewa radi, {irina klasi~nog
sa~menog snopa na 100 m
iznosi 14 metara.
Praksa je pokazala da su
ze~evi ovim metkom i metkom
"Belom" odstreqivani
"osmicom" i na 80 - ak metara
daqine kao i divqe patke i
guske sa padom "u vatri".
Sli~na iskustva s ovom municijom
ima i potpisnik ovih
redova. Love}i pu{kom I@ -
27 E kal. 12/70 ulovio je dva
zeca i lisicu na daqinama
izme|u 80 i 90 m u brdskom
lovi{tu u Tometino Poqe
(LU "Kwaz Milo{" - Po`ega).To
su otvoreni pa{wa~ki
tereni gde su lovci koji love
s goni~ima udaqeni jedan od
drugog i po vi{e stotina metara.
Na pomenutim daqinama
s ovim metkom treba ni-
{aniti ne{to vi{e, u odnosu
na ciq, zbog pada sa~menog
snopa.
Osvrt na kalibar 20/76
Magnum
U ~auru ovog kalibra stane
36 gr sa~me {to ga po
efikasnosti izjedna~ava sa
kal. 12/70 u klasi~nim puwewima.
Pu{ka ovog kalibra
(20/76), te`ine 2500 - 2800 gr,
je laka i elegantna. Ne zamara
pri celodnevnom no{ewu
kao te{ka "dvanaestica",
ali s druge strane, ova pu{ka
ima veoma jak povratni trzaj
pri pucawu. Te{ko puwewe -
laka pu{ka, sasvim suprotno
@urneoovom "Zakonu", ili
kako je rekao pokojni Du{ko
Bojovi}, legenda srpskog lovstva,
- "aparat za {amarawe".
Me|utim, ovaj metak je
veoma pogodan za kombinovane
trocevke, koje su mnogo te-
`e od dvocevki istog kalibra.
Standardna pu{ka kal.
12/70 nadma{uje pu{ku kal.
20/76, kada se koristi "Kru-
{ikov" metak Semi - Magnum
sa 40 gr sa~me, uz mnogo podno{qiviji
trzaj prilikom
opaqewa, {to je bitnije. Dok
sa municijom "K - 100" i "Belom
80 - 100 metara", zbog boqeg
"dr`awa" brzine i energije,
prakti~no prevazilazi
klasi~na puwewa kal. 12/76
efikasnog dometa do 60-tak
metara, i 12/89 efikasnog
dometa do 70-tak metara.
Zbog toga je diskutabilna nabavka
ovih "topova", kada i
kal. 12/70 pokriva sve lovne
situacije i posti`u se optimalni
uspesi u svim vrstama
lovova sitne divqa~i. Lovci
bi trebalo da izbegavaju
zamorno no{ewe te`ih pu-
{aka u Magnum kalibrima,
naro~ito kal. 12/89, jer te`ina
pojedinih modela iznosi i
preko 4 kg. Name}e se jo{ jedno
pitawe "da li je eti~ki
pucati na daqini ve}oj od
50-ak metara na gajenu sitnu
divqa~, osim naravno predatora".
"Lov nije samo lov"-
moto je na{eg Lova~kog magazina
"Trag", ve} dru`ewe lovaca
i po{tovawe divqa~i.
Dragan Markovi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
30
LOVA^KI NO@
ALAT I UKRAS LOVCA
Namena mu je veoma {iroka pa od we se~iva, dok se ja~ina se~iva reguli{e wegovom debqinom.
vo|a~a. Najve}i doma}i proizvo|a~ lova~kih no`eva,
Se~ivo mora da bude najtvr|e na o{trici, a zemunska IMPA, naj~e{}e koristi ~elike 4070 i
zavisi izbor
najelasti~nije na le|ima se~iva, {to omogu}ava odgovaraju}i
proces kaqewa, tako da na wemu budu ispu-
(da bi se izbegla deformacija). Izuzetno su kvalitet-
4071, koji se kale na vazduhu u specijalnim kalupima
ova~ki no` je tradicionalni i neophodni deo
lova~ke opreme svih lovaca, a posebno onih
weni zahtevi i u pogledu tvrdo}e i u pogledu elasti~nosti
(ina~e me|usobno suprotnih karakteristi-
za izradu najboqih modela no`eva. Oni imaju visoku
ni ~elici sa oznakama 154 CM i ATS - 34, a koriste se
Lkoji love krupnu divqa~. Po~etak razvoja lova~kog
no`a po~iwe u kamenom dobu i namena mu od
ka).
`ilavost, ali se te{ko termi~ki obra|uju i o{tre,
Osnovni podaci o naj~e{}e kori{}enim
mada izuzetno dugo nakon toga zadr`avaju potrebnu
~elicima su ~esti u lova~koj o{trinu. Damaskus je oznaka za lamelarno kovana
{tampi. Naizgled idealan izbor su ugqeni~ni
se~iva jer im se poboq{ala tvrdo}a o{trice i wena
~elici, koji se lako kuju i termi~ki otpornost na krzawe (nazubqenost). Nakon zavr{ne
obra|uju, lako o{tre i dugo zadr`avaju obrade takvi no`evi veoma dekorativno izgledaju.
o{trinu. Ali, oni su veoma neotporni na Tvrdo}a se~iva na svakom kvalitetnom no`u se
koroziju i dejstvo kiselina (pa se ne mogu testira tzv. HRC testom, odnosno utiskivawem specijalno
nositi u futroli od {tavqene ko`e) i
bru{enog dijamantskog vrha pod pritiskom od 10
zahtevaju povr{insku za{titu (hromirawe,
kp i 150 kp. Razlika u dobini ulegnu}a na bo~noj stra-
brunirawe, teflonizaciju i dr.). Da se ni se~iva, ispred dr{ke, odre|uje tvrdo}u ~elika i
ugqeni~ni ~elici mnogo upotrebqavaju izra`ava se u Rokwelima. Tvrdo}a ~elika kvalitetnih
dokazuje to {to vrhunski proizvo|a~
no`eva se kre}e od 56 - 60 HRC-a, a raspon tvr-
no`eva, kakav je kalifornijska firma do}e me|u razli~itim no`evima na tr`i{tu je od 50
Cold Steel, koristi jedan od wih (Carbon V) - 65 HRC-a. Ime proizvo|a~a, oznaka tvrdo}e i vrste
za izradu no`eva izuzetnog kvaliteta. ~elika od koga je se~ivo izra|eno, kao i da li se radi
Oni, dodu{e, zahtevaju dodatnu negu - otklawawe
o ner|aju}em ~eliku (oznake: Inox, Rostfrei, ili Sta-
vlage i krvi sa o{trice nakon inless) su podaci koji se naj~e{}e mogu videti na
kori{}ewa i premazivawe tankim slojem se~ivima lova~kih no`eva.
uqa nakon toga. Ukoliko se ovakvim ~elicima
dodaju hrom, volfram i molibden -
Namena no`eva
dobijaju se tzv. ner|aju}i ~elici, koji uz to
imaju i poboq{anu elesti~nost. Wihove
trgova~ke i industrijske oznake su: 420,
425, 440 (A,B i C), AUS 6, AUS 8, D2, W2 i dr.
Ove oznake ozna~avaju standardne ~elike
koji se koriste za izradu kvalitetnih lova~kih
no`eva ve}ine renomiranih proiz-
No`evi za drawe ko`e divqa~i
tada nije bitno promewena. Promenili su se materijali
od kojih su lova~ki no`evi izra|ivani. Usavr{avani
su i tehnolo{ki postupci, pre svega u izradi
se~iva, kao osnovnog radnog dela no`a. Gvozdeno
doba je bilo uslov za pravi razvoj kvalitetnog se~iva,
kada osnovni materijal za izradu postaje ~elik (koji
je u stvari gvo`|e sa 1-2% ugqenika). Luk i strela,
ma~, kopqe i no` bili su alat i za ratovawe i za lov.
Ugqeni~ni ~elici i tehnolo{ki postupci kovawa i
termi~ke obrade (kaqewa i otpu{tawa) u~inili su
da ~elik postane osnovni materijal za izradu svih
vrsta metalnih se~iva i {iqaka. Oni su ostali glavni
delovi osnovnog oru`ja, sve do pronalaska vatrenog
oru`ja. Razvili su se i centri za proizvodwu kvalitetnih
se~iva, od kojih su najpoznatiji: Toledo u
[paniji, Solingen u Nema~koj, Damask u Siriji, Seki
u Japanu i drugi, koji su tradiciju u prouzvodwi
sa~uvali do dana{wih dana. Iako su pro{la vremena
ma~eva i sabqi, kopaqa i helebardi, nastavqena je
proizvodwa no`eva, pa su imena ovih centara poznata
u svetu i predstavqaju garanciju kvaliteta. Mnogi
dana{wi proizvo|a~i no`eva kod wih naru~uju
se~iva ili bar materijal za wih, dok se sami ~esto bave
samo dizajnom i izradom dr{ki, futrola, alata za
o{trewe... Zemqe porekla najkvalitetnijih ~elika
za no`eve su: Nema~ka, Francuska, [vedska, Rusija,
SAD, dok se na samom vrhu nalazi Japan. Tehnolo{ke
i trgova~ke oznake ~elika obi~nom lovcu ne zna~e
mnogo, ali je dobro zapamtiti imena gradova gde se
proizvodi kvalitetan ~elik: Solingen, Toledo, Sandvik,
I`evsk, Zlatoust, Seki - jer proizvo|a~i
no`eva rado isti~u poreklo materijala od kojih su
napravqeni wihovi proizvodi.
Tvrdi i elasti~ni
Najva`nija osobina dobrog se~iva je ja~ina i
~vrsto}a i dugotrajno zadr`avawe o{trine reza. Da
bi se to postiglo, mora da postoji uravnote`en odnos
tvrdo}e i elasti~nosti na razli~itim delovima
Perorezi
Oblikovawe se~iva je odre|eno radnom namenom
no`a. Pri tome, treba odmah zanemariti duga~ke
lova~ke bode`e sa dvoseklim vrhom tzv. Hirschfangere,
koji su danas deo lovne tradicije i vi{e ukras i
simbol, nego lova~ki alat. Nekada{wu wihovu namenu
- usmr}ivawe rawene divqa~i ubodom u potiqak
ili srce, zamenio je "samilosni
metak". Ostale vrste
lova~kih se~iva imaju
namenu u skladu sa obradom
odstreqene divqa~i.
Dera~i (Skiner-i) su
no`evi sa izra`enim trbuhom
se~iva i tupim zaobqenim
vrhom. Namena im
je skidawe ko`e sa tela
divqa~i, pa im je i se~ivo
naj~e{}e kratko (oko 8
cm). Tup vrh treba da
spre~i cepawe ko`e pri
drawu. Otvara~i divqa~i
su no`evi sredwe du`ine,
koja ne prelazi 14 cm, sa
uskim se~ivom za{iqenijeg
vrha, pogodnog za otvarawe
trbu{ne dupqe. Mogu
imati ulegnuta le|a na
vrhu se~iva (Bowie tip)
ili vrh u obliku kapi
(Drop Point). Oba tipa vrha
su u masovnoj upotrebi i
koriste se i kao se~iva
univerzalne namene u obradi
mesa, s tim {to vrh
Bowie se~iva pogoduje i radu
u zglobu, kao i odvajawu
kostiju od mesa (tzv. panglovawe),
dok je Drop Point
vrh pogodniji pri drawu
ko`e.
Mada je se~ivo radni
deo no`a, ono {to }e lovac
koji gleda no` prvo da primeti
je wegova dr{ka i dizajn.
Iako mnogima pa`wu
privuku sjajni bal~ak od
mesinga ili novog srebra,
~udan oblik dr{ke ili ma-

No` za
poqski lov
terijal od koga je izra|ena,
mnogo je bitnije da dr{ka dimenzijama
odgovara {aci
vlasnika no`a kako bi mogao da ga upotrebi kao funkcionalni
alat. Odgovaraju}a veli~ina dr{ke, udobnost
i lako}a rukovawa i za{tita {ake u toku rada -
to su osnovne stvari o kojima treba voditi ra~una pri
birawu odgovaraju}e dr{ke no`a. Du`ina i debqina
dr{ke moraju biti u skladu sa veli~inom {ake vlasnika,
a ergonomija i vrsta materijala od koga je dr{ka izra|ena
odre|uju wenu upotrebqivost. Materijal od
koga je dr{ka izra|ena mora biti nesalomiv, a istovremeno
mora da obezbedi dobro prijawawe dr{ke uz
dlan i spre~i proklizavawe, bez obzira da li je mokra
ili masna. Materijal za dr{ku mora biti i dobar
termi~ki izolator (od toplote ili hladno}e) i otporan
na atmosferske uticaje. Tradicionalni materijali
retko zadovoqavaju sve pobrojane uslove. Laki metali
su dobri provodnici toplote, naj~e{}e pove}avaju
te`inu no`a i skloni su koroziji i oksidaciji. Rog i
kost, kad se ovla`e - proklizavaju u ruci, a drvo bez
za{titnog premaza (laka) nije otporno na vlagu, a kada
je za{ti}eno wime, tako|e proklizava. Zato su najboqi
materijali za izradu
dr{ki danas sinteti~ki polimeri
(Kraton, Hauptalon,
Neopren, Fenolik) ili skoro
nesalomiva Mikarta (staklena
vlakna spojena epoksidnim
lepkom) - jer zadovoqavaju
sve navedene uslove.
No`evi koji se nose u lov ne slu`e samo za drawe
ko`e i obradu mesa odstreqene divqa~i. No` je
mnogo univerzalnija alatka i slu`i za razli~ite poslove,
zavisno od du`ine trajawa lova, na~ina
sme{taja u lovi{tu i lovnog ambijenta. Veliki terenski
no`evi su naj~e{}e nameweni specijalnim jedinicama,
kojima su oni potrebni, osim za borbenu upotrebu.
Ovi no`evi su najlak{i vi{enamenski alat i
mogu da se koriste za se~ewe `ice, kr~ewe {ipraga,
pravqewe prolaza kroz {iprag pri izvla~ewu divqa~i,
kresawe grana, pripremu drva za vatru, komadawe
mesa, lomqewe kostiju i dr. Pri tome se mora
znati da ~uveni Rambo no`, sa {upqom dr{kom u koju
su sme{tene udice i {ibice, sajla za davqewe i kompas
(uglavnom lo{eg kvaliteta)
sigurno nije preporu~qiv
izbor, kao ni wegove
kopije. Upotrebqivi modeli
imaju debqu i ve}u, ali udobnu
i nesalomivu dr{ku, koju od se~iva odvaja masivan
i jak {titnik za prste. Tako|e, moraju imati debqe i
{ire se~ivo du`ine od 16 - 20 cm, zaobqen oblik
o{trice sa {picastim vrhom, koja je o{trena tako da
se spre~i zaglavqivawe se~iva u materijalu (popre~ni
presek se~iva u obliku latini~nog slova U
ili zalomqenog slova V). Dakle, moraju biti sposobni
da zamene sekiricu, testeru za kosti, ma~etu i poslu`e
za samoodbranu. Dodu{e, autoru ovog teksta nije
poznat slu~aj da se u posledwih trideset godina,
koliko se on bavi lovom, neki lovac no`em odbranio
od napada divqe `ivotiwe. Ovakav no` mo`e biti
neophodan samo onim lovcima koji u~estvuju u
vi{ednevnim lovovima u surovom ambijentu (tajga,
tundra, savana, pra{uma) i u situaciji kada nema mogu}nosti
no{ewa te`e, ali svrsishodnije opreme. U
vrh Drop Point ili Bowie. Moraju imati osigura~
se~iva, kojim se ono zabravquje u otvorenom stawu, da
ne bi do{lo do slu~ajnog preklapawa se~iva tokom
rada i povrede ruke. Kad no` nije u funkciji, se~ivo
se preklapa, pri ~emu je o{trica sme{tena unutar
dr{ke, pa se bezbedno mo`e nositi i u xepu, mada je
uobi~ajeno da se ovakav no` nosi u zatvorenoj futroli
na kai{u ili se ka~i o kai{ {nalom koja je na
bo~noj strani dr{ke. Osigura~i se~iva, kao i sistemi
otvarawa i zatvarawa su razli~iti, zavisno od proizvo~a~a.
To mo`e biti osovinska brava (Axis Lock),
poluga u udubqewu na le~ima dr{ke (Top Lock), dugme
na bo~noj strani dr{ke (Press Button), prstenasta brava
na predwem delu dr{ke (Safety Ring) ili neko drugo
re{ewe. Folderi se klasi~no otvaraju tako {to se
koriste obe ruke (jedna dr`i dr{ku, a druga noktom
palca u odgovaraju}em zarezu povla~i i otvara
se~ivo) ili jednom rukom (kada se, palcem ruke u kojoj
je no`, pogura polugica na bo~noj strani, blizu korena
se~iva), sve dok se se~ivo ne uzubi sa oprugom u dr{ci
i zabravi. Ovakvi no`evi naj~e{}e imaju samo jedno
se~ivo, ali se ponekad izra|uju i sa vi{e dodataka u
vidu: se~iva za otvarawe trbuha sa tupim vrhom, testere
za kosti, kuke za va|ewe creva pernate divqa~i,
ponekad vadi~epa i sl., {to bi trebalo da ih
Spoj se~iva i dr{ke je ~esto najslabije mesto na
no`u, odnosno on se na tom mestu najlak{e lomi. Iskusni
proizvo~a~i no`eva to znaju, pa na taj spoj obra}aju
znatno ve}u pa`wu. Najja~i su no`evi kad kojih se
se~ivo produ`ava do kraja dr{ke, bez ve}eg su`avawa
na sredini (tzv. tang se~iva, osnosno se~iva koja se
produ`a- vaju celom du`inom dr{ke u obliku jezika).
Zato se izbegava montirawe posebnog bal~aka (nakrsnice,
branika) koji bi oslabio se~ivo na ovom delu.
Za{tita {ake korisnika od povrede (zbog skliznu~a
ruke na se~ivo, ili od o{trih i {iqatih delova kosti
kao i drugih materijala sa kojima se radi) sprovodi
se sve vi{e oblikovawem same dr{ke, a bal~ak se
montira samo na no`eve sa duga~kim u te{kim se~ivima.
Zamewuje vi{e alatki
praksi, umesto wega, mnogi lovci }e radije poneti i
koristiti sekiricu te`ine oko 500 grama.
U na{im uslovima, lovcima je naj~e{}e dovoqan
no` za poqski lov, odnosno standardni lova~ki
no`, pogodan za obradu divqa~i male i sredwe veli~ine.
Dr{ka standardnog lova~kog no`a mora biti
uskla|ena sa veli~inom {ake vlasnika i mora da ima
mali {titnik za prste, koji spre~ava da {aka ne sklizne
na o{tricu. To se mo`e posti}i i odgovaraju}im
oblikovawem se~iva i dr{ke, sa udubqewima za prste
ili samo za ka`iprst. Du`ina se~iva im je od 8 -
12 cm, {irina 2 - 4 cm, debqina 1 - 2 mm, a popre~ni
presek ima oblik zalomqenog latini~nog slova V ili
je klinast tj. V oblika. Oblik o{trice je trbu{ast,
dok vrh mo`e biti oblikovan razli~ito: klasi~no
(le|a ravna, a o{trica zaobqena pri vrhu), klasi~no
sa izvijawem vrha navi{e, Drop Point (oblika kapi)
ili Bowie (le|a no`a udubqeno ili ravno oborena ka
sredini se~iva u predwoj 1/3 ili ~ak 1/2). Lova~ki
no`evi mogu biti klasi~ni (sa fiksnim se~ivom) ili
sa preklopnim se~ivom, tzv. Folder-i. Tehnologija
wihove izrade (Hi TEH) danas dozvoqava podjednaku
upotrebqivost obe konstrukcije, pa su folderi sve
popularniji. Du`ina se~iva im je naj~e{~e oko 8 cm,
Veliki
lova~ki no`evi
u~ini univerzalnim,
ali im naj-
~e{}e samo pove-
}ava te`inu. Bilo
koji od prethodno
navedenih tipova lova~kih no`eva lovci }e
retko koristiti prilikom jela. Upotreba radnih
no`eva pri jelu mo`e da prouzrokuje preno{ewe mikroorganizama
izaziva~a zoonoza (bolesti koje se mogu
preneti sa `ivotiwa na qude), koji se zadr`e na
o{trici. Zato se za ovu namenu u lovu koriste xepni
no`i}i (perorezi), sa ili bez osigura~a se~iva. Ukoliko
du`ina se~iva ne prelazi 6 cm, utvr|iva~
se~iva je nepotreban. Razuman broj dodataka (vadi~ep,
otvara~ za konzerve, otvara~ za pivo, eventualno
testerasto se~ivo) je sasvim dovoqan, jer ne pove}ava
suvi{e te`inu no`a, a mo`e biti od koristi.
Oblik i dimenzije dr{ke i se~iva nemaju zna~aja kod
ovakvih no`eva. Wihova prednost je u maloj te`ini,
bezbednosti no{ewa u xepu, univerzalnosti pri otvarawu
ambala`e. Najva`nije je da se koriste iskqu~ivo
za jelo i odvojeno od radnih no`eva. [vajcarski
xepni no`i~i Viktorinox i Wenger su tradicionalan
i dobar izbor, ali su sasvim upotrebqivi i
drugi xepni no`i}i kvalitetne izrade.
Dr Zlatko Spasi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
31

LOVCI PREDLA@U
DAJMO [ANSU @UTOM GONI^U
S obzirom na kvalitet
i prisutnost ovih pasa
trebalo bi ih sa~uvati
^esto se u ju`noj i jugoisto~noj
Srbiji, isto~nom
delu Crne Gore i gotovo na
celom Kosmetu, kod lovaca
a i u lovi{tima, mogu videti
potpuno `uti (`uto-crveni)
psi goni~i. @uti goni~
ima veoma plemenitu glavu,
skladne je gradwe i wegova
dlaka je izuzetno fina i
kratka, s ne{to malo belina
pod vratom, iznad grudne
kosti i eventualno na prstima
nogu. Visina `utog goni~a
je od 55 do 58 cm. Veoma
su uporni radnici ~ak i
po vru}ini i na suvim i kr-
{evitim terenima. Ve}inom
imaju krupan, fino moduliran
glas. Jednom re~ju,
veoma dopadqivi goni~i
koji se po konstituciji donekle
razlikuju od goni~a
koji su kod nas standardizovani
jo{ za vreme poratne
FNRJ. @uti goni~i kojih,
na`alost, ima u malom broju,
upotrebqivi su za lov
svih vrsta dlakave divqa-
~i, a pogotovo za lov krupne
divqa~i (divqa sviwa).
znatno oplemewene. [teta
je {to se niko od na{ih starih
kinologa, posle Drugog
svetskog rata, nije zainteresovao
za ove goni~e, nego
su dozvolili da ga posavski
goni~ skoro potpuno potisne.
Poznato je da su Turci,
prilikom svojih osvaja~kih
pohoda, doveli i lova~ke
pse, a najbrojniji su bili
`uti kratkodlaki goni~i i
o{rodlaki stari goni~i.
Potomak surih o{trodla-
nosno ukr{tawem dobijali,
po upotrebnoj nameni i
uslovima podnebqa, nove
rase pasa a po receptu: "Ko
zna zna i ko mo`e mo`e".
Visoko vredna
pasmina
U poratnoj FNRJ, hrvatski
kinolozi su formirali,
razvijali i registrovali
svog posavskog goni~a, koji
je na kraju, s pravom, pripao
wima. Ali, ne treba be`ati
S druge strane, pojavquju
se i potpuno `uti primerci
s vrlo malo belina. To
jest: veoma tanka lisa, malo
beline na vrhu repa i prstima
nogu, bez ogrlice itd.
Sve to ukazuje da se turski
`uti goni~ uporno probija
iz pro{losti. Ove pojave su
ranije bile mnogo ~e{}e.
Danas su legla posavaca
mnogo ujedna~enija. Posavski
goni~ je dobar pomaga~ u
lovu, ali treba pomenuti da
su na{i tada{wi kinolozi,
Do{ao sa Turcima
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Mnogi }e re}i da su to
primerci posavaca koje su,
(po uputstvima nekada{we
"FNRJ - kinologije"), kinolo{ke
sudije uporno diskvalifikovali
zbog nedostatka
odgovaraju}ih belih
povr{ina, shodno propisanom
standardu posavskog goni~a.
^esto se ~uo, me|u mawe
informisanim lovcima,
i izraz "`uti posavac". To
jednostavno nema veze sa
istinom. @uti goni~ ima veze
sa posavskim goni~em samo
u tom smislu jer je u~estvovao
u wegovom stvarawu.
Sigurno je da su `uti goni~i,
na na{im prostorima,
potomci turskih `utih goni~a
koji su se, zbog velike
starosti pasmine i jakog genetskog
potencijala, odr-
`ali do danas i pored ukr-
{tawa sa pojedinim pasminama.
Sve pasmine, sa kojima
je ukr{tan `uti goni~, su
Keru{a Dina, stara osam meseci, predstavnik pasmine `utih goni~a
kih goni~a je dana{wi bosanski
barak koga su, zbog
izdr`qivosti na niskim
zimskim temperturama i na
te{kim planinskim terenima,
najvi{e koristili u
centralnoj Bosni. @uti goni~
je vi{e upotrebqavan
na prostorima centralne i
ju`ne Srbije, na Kosmetu, u
isto~nim delovima Crne
Gore, i u severoisto~nim,
mahom ravni~arskim delovima
Bosne, gde je u odnosu
na centralnu Bosnu, ne{to
bla`a klima.
Pregledom starih zapisa
iz istorije lovstva i kinologije,
mo`e se zakqu~iti,
da su turski `uti goni~
i istarski kratkodlaki goni~,
preci posavskog goni-
~a.
Od davnina, pa do danas,
qudi su stvarali, od-
od istine. Posavski goni~ je
preovla|uju}u `utu boju nasledio
od turskog `utog goni~a,
a belu, na propisanim
povr{inama, od kratkodlakog
istarskog goni~a, koji
mu je i neke druge "sitnice"
ostavio u nasle|e. Naime,
kod znatnog broja posavaca,
u belini lise na temenu je
`uta ta~ka. Ponekad se u
leglu pojavi {tene sa ve}im
belinama nego {to je dozvoqeno,
ili sa sporadi~nim
belim flekama na slabinskim
i le|nim delovima tela.
Javqaju se i primerci
sa jednim belim uvom, ponekad
posutim `utim ta~kama.
Uz wih, pojavquju se i {areni
primerci. Sve ovo se mo-
`e primetiti ako se pa-
`qivo prati tok razvoja i
usavr{avawa posavskog goni~a.
populari{u}i posavca na
izlo`bama, diskvalifikovali
i skoro zatrli jednu
visokovrednu pasminu. Bilo
bi mnogo boqe da su je
sa~uvali i obnovili. A bili
su veoma revnosni u tome,
mada je poznato da su dobro
znali o ~emu se radi.
Negirawem i uni{tavawem
pretka, u~vr{}ivali su samosvojnost
potomka.
Ma|ari ne negiraju u~e-
{}e turskog `utog goni~a u
stvarawu ma|arske vi`le,
~iju boju ova rasa nosi i danas.
Turska je na balkanskim
prostorima vladala
vi{e od petsto godina. Normalno
je da je za sobom ostavila
dosta toga, pa i lova~ke
pse. Nemali broj turskih
vlastodr`aca, koji su boravili
u balkanskim provincijama,
bavio se i lovom.

REAGOVAWE
BLOODHOUNDA IMA I KOD NAS
Na strani 31 "Lova~kih novina", dvobroj novembar/decembar
2007. godine, nalazi se tekst o zna~aju
obuke pasa za rad na krvnom tragu pod naslovom "Da
{tete budu mawe". Autor ovog teksta je Jovan Pla~ki}.
U jednom delu teksta se spomiwe i pas Svetog Huberta
ili bloodhound i tom prilikom se napomiwe da te rase
pasa nema kod nas (u Srbiji). @eleo bih da demantujem
deo tog teksta i naglasim da ba{ te rase (bloodhound)
ima kod nas i da je krajem 2006. godine uvezen prvi
par {tenadi od najboqih svetskih krvnih linija, kako
u radu, tako i u eksterijeru. U toku je obrada odgovaraju}ih
papira za uvoz jo{ ~etiri primerka iste rase
(jedan mu`jak i tri `enke) tako da }e u skorije vreme
biti {est primeraka ove, zaista za mene, vrlo impresivne
rase pasa.
Vlasnik ovih pasa je moja malenkost, Dalibor Brkqa~,
Pri{tinska 42, 23000 Zrewanin,
Veliki lova~ki i kinolo{ki pozdrav od Va{eg
pretplatnika!
D. Brkqa~
Odgajili su vrhunske goni-
~e, a bili su povla{}eni u
svemu, pa i u lovstvu. Divqa~i
je bilo (po zapisima)
u izobiqu, jer je prirodna
sredina bila zdrava i skoro
netaknuta. S druge strane,
narod (raja) je pod turskom
vla{}u bio u sasvim
suprotnom polo`aju. Pravo
na lov su imali samo retki,
malo imu}niji, pripadnici
na{eg naroda i to uz dozvolu
lokalnog age ili bega.
Oni su dobijali lova~ke
pse na upotrebu i ~uvawe.
Najve}i deo ulova je pripadao
Turcima a ostatak povla{}enim
malobrojnim
Srbima. U svakom selu je postojala
najmawe jedna povla{}ena
porodica.
Po odlasku Turaka sa
Balkana, `uti goni~ se odr-
`ao zahvaquju}i lova~kim
porodicama s na{ih prostora.
Na taj na~in, zbog wegovih
lova~kih kvaliteta, i
uprkos standardizaciji i
registraciji samo sedam pasmina
goni~a u onda{woj Jugoslaviji,
sa~uvan je odre-
|en broj ovih pasa, ~iji se
potomci sporadi~no pojavquju
i danas. S kolena na
koleno, prenosila se pri~a
o `utim goni~ima i wihovom
dolasku na na{e prostore.
"^apa" je bio `ut
Kinolo{ki savez tada-
{we Jugoslavije je propisima
i standardizacijom samo
odre|enih pasa goni~a onemogu}io
odgovaraju}i razvoj
i unapre|ewe te kvalitetne
pasmine. Drugim re~ima,
stari `uti goni~ je platio
ceh mla|em posavskom goni-
~u.
^uveni Kal~in "^apa",
kojeg je Kal~i poklonio ni-
{ki Ibi{-aga, poznat po
svojoj dru`equbivosti i
dobroti, bio je po starim
zapisima `uti goni~. Ibi{-
aga je s Turcima napustio
Ni{, a `uti goni~ "^apa" je
ostao. Koliko je takvih "^apa",
po odlasku Turaka
ostalo u Srbiji?
Pitawe je: {ta se sada
mo`e u~initi sa `utim
goni~em? To je dug i komplikovan
posao. Kona~no, posle
raspada Jugoslavije,
ostale su nam dve pasmine
goni~a. Da li }e se na{i kinolozi
zainteresovati i
da li }e se ne{to u~initi
da se ovi izuzetni lova~ki
psi sa~uvaju od definitivnog
nestanka, ostaje da se
vidi. Ako se ni{ta ne preduzme
bi}e to velika {teta
za na{ narod koji ima dugu
lova~ku tradiciju. Da li se
mo`e ne{to u~initi sa `utim
goni~em i kako? Mo`da
bi se, za po~etak, mogla organizovati
interna smotra
(na primer u Ni{u), da bi se
videlo koliko takvih goni-
~a trenutno ima (naravno
ako postoje lovci koji su zainteresovani
i koji imaju
takve pse). Ni{ je predlo-
`en zato {to geografski
pripada prostoru gde jo{
uvek ima takvih pasa.
V. Petri~evi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
Ure|uje:
Sofija Filipovi}
Nevidqivi svetovi
Buva - {ampion skoka
Buva je najboqi skaka~ me|u `ivim bi}ima. To joj
omogu}ava posebna belan~evina rezilin.
Buva je svakako relativni {ampion u skoku u vis i u skoku
u daq. Veli~ina wenog skoka sto i vi{e puta prema{uje
razmere wenog tela. Buva je duga~ka 1-2 mm, a te{ka je oko 250 mikrograma.
U visinu ska~e do 330 mm, a u daqinu oko 200 mm. Kad je buva gladna, ona
mo`e skakati tra`e}i `rtvu bez prestanka 70 sati, a u svakom satu
izvr{i 600 skokova. Osim toga, skok buve je vrlo dobro koordiniran. Dok
skakavci mogu ~esto u vazduhu da izgube orijentaciju i usled toga se mo`e
desiti da se prizemqe na le|ima, buva se u 80% slu~ajeva do~ekuje na
noge. Te odli~ne skaka~ke sposobnosti buvi su neophodne u borbi za
opstanak. Budu}i da odrasle buve prakti~no `ive na raznim toplokrvnim
`ivotiwama, buva mora sko~iti na `ivotiwu u momentu kada ova prolazi
mimo we. Taj izvanredan skok mogu} je zahvaquju}i tome {to je evolucija
obdarila buvu efektivnim skaka~kim mehanizmom.
Izmeriv{i filmskom kamerom brzinu i akceleraciju (ubrzawe) skoka
buve, nau~nici su do{li do zakqu~ka da mi{i}i ne mogu osigurati tako
brzo kretawe.
Kod ve}ine `ivotiwa kretawe se zasniva na skupqawu i opu{tawu
mi{i}a, ali mi{i}i u skoku buve igraju samo sporednu ulogu. Aktivna
energija mi{i}a buve tro{i se na skupqawe rezilina, posebne
belan~evine koja mo`e akumulirati i osloboditi energiju efektivnije od
bilo koje gume. U rezilinu se prilikom skupqawa gubi samo oko 3%
energije koja se osloba|a u obliku toplote, dok kod gume taj gubitak iznosi
oko 15%.
Kada se buva sprema za skok, ona spu{ta glavu, savija
grudi, i tako dolazi do skupqawa rezilina. Drugi mi{i}i
opu{taju bedro te se tako osloba|a rezilin. Dolazi do
trenutnog osloba|awa energije u rezilinu i ona se preko
litinskih "poluga" predaje nogama i tako dolazi do skoka.
Koristite svoje o~i
O~i su uvek zadivqavale qude. Pisci opisuju svoje li~nosti
opisuju}i wihove o~i. Tako, junak posmatra huqu "pogledom hladnim kao
~elik". Glumci koriste o~i tako da je publika, ~ak i ona u posledwim
redovima, svesna glum~evih o~iju. U svakodnevnom razgovoru o~i nam
govore da li nam neko poklawa pa`wu, da li nas razume, da li je
zadovoqan onim {to ka`emo. Ba{ zato di`emo glas i vi~emo kada
govorimo sa slepom osobom, {to woj smeta, ali mi ne umemo da govorimo s
nekim ko nas ne gleda i ne reaguje o~ima na na{e re~i.
Nijedan nau~ni instrument nije tako osetqiv na svetlost kao oko. U
tami se wegova osetqivost pove}ava 100.000 puta, pa mo`emo uo~iti i
najmawu svetlost, hiqadu puta slabiju od plamena sve}e. Mo`emo videti
Mesec udaqen 385.000 kilometara, mo`emo videti na sjajnoj
zaslepquju}oj svetlosti, sjajnijoj od biliona sve}a, mo`emo videti
maju{ne mrqice oko sebe, ali i veli~anstvenost {irokog pejza`a.
^ulo vida je ~ulo za istra`ivawe. Bez o~iju, svet bi izgledao mnogo
mawi. Na{e ~ulo pipawa ne prote`e se daqe od na{e ruke. Ose}amo ukus
samo onog {to nam je u ustima. ^ak i najja~i zvuk mo`e se ~uti samo na
nekoliko kilometara, a ve}ina onog {to ~ujemo dolazi sa mnogo mawe
udaqenosti. Jaki mirisi dopiru iz male udaqenosti i to pomo}u vetra,
ali da bismo pomirisali cvet, moramo ga dr`ati blizu nosa.
Jednostavnost samog ~ina gledawa predstavqa me|utim upotrebu
najslo`enijeg i najdivnijeg aparata koji je poznat ~oveku, samog oka, mozga
i veze izme|u wih. Nijedan instrument pravqen ~ove~jom rukom, nije tako
osetqiv. Nijedna ma{ina, napravqena ~ove~jom rukom, nije tako slo`ena.
Branko Miqkovi}
POHVALA VAZDUHU
Ne i{~ezava{ ni u nekorisnom ~asu
Kada su glasovi iznutra {upqi
Kada se udi{e praznina
Ne uskra}uje{ se
Ni zale|enom telu ni otvrdlom srcu
Da ~esto zaboravim da postojim
Tamo gde ni~ega nema
Jedina si nada, jedina mogu}nost
^ak ni dok sawam nezamenqiv ne~im drugim.
LOVA^KI PODMLADAK - ^UVARI PRIRODE
Mali lova~ki pojmovnik
[ta je {ta?
Vazduh
Vazduh je sme{a gasova. Gasovi koji grade vazduh, ili
atmosferu, veoma su va`ni za odr`avawe `ivota na
Zemqi. Gasovi neprekidno uzajamno deluju na `iva bi}a. Skoro
80% vazduha je azot, ne{to preko 20% je kiseonik i 1% je argon.
Vazduh sadr`i i malu koli~inu ugqen dioksida i tragove
ostalih plemenitih gasova. Vazduha za disawe ima dovoqno do
10 km iznad povr{ine Zemqe.
Kada bi Zemlqa bila veli~ine fudbalske lopte, atmosfera
pogodna za disawe bi bila debela mawe od jednog milimetra.
Bez kiseonika u vazduhu, ve}ina `ivih organizama ne bi mogla
da postoji. ^uvawem vazduha od zaga|ewa ~uvamo sopstveno
zdravqe.
Do slede}eg susreta
Postoji jedan novi svet koji se mo`e otkriti s druge
strane uveli~avaju}eg stakla. U tom svetu si}u{nih
stvari ima mnogo zanimqivih stvorewa i divnih
doga|aja. Nije vam potreban vasionski brod da biste
otkrili nove svetove. Va{a ku}a, dvori{te ili park, sadr`e u
sebi skrivene svetove koje mo`ete istra`ivati. Upotrebite
lupu i mikroskop i ugleda}ete ono {to nikad ranije niste
videli. A onda, po`ele}ete da u~inite ne{to vi{e, a ne samo da
gledate. Po`ele}ete da saznate kakve tajne kriju novi svetovi.
Jedna pri~a ima puno naravou~enija
Pri~am ti basnu
Komarac i bik
Komarac stane biku na rog, te malo stoje}i tamo i
~ekaju}i, re~e mu: "Ako sam ti te`ak, a ti mi ka`i, pa }u
oti}i." Bik mu na to odgovori: "Ti meni
te`ak? Ja te i ne ose}am, kolik , da te i nije
na svetu."
Naravou~enije:
Ovo je za one koji o sebi isuvi{e dobro misle. ^oveku jeste
uro|eno svojequbqe, i ako razumno i pristojno wime upravqa,
dobro je i nu`no. @ele}i da mu bude dobro, ~ovek mora dobro
raditi i bez obzira na zvawe i stawe u kome se nalazi, iz dana
u dan ka ve}em savr{enstvu i}i i te`iti mu.
Ali ovo razumno svojequbqe treba razlikovati od samoqubqa,
i ~uvati se, da se u wega ne pretvori. Samoqubiv ~ovek, samo
sebe qube}i i po{tuju}i, za druge nimalo ili odve} malo mari,
i tako navla~i na sebe wihovo negodovawe i mr`wu.
Ho}e{ li da pozna{ ko je budala? Ko se hvali svojim
budala{tinama. Ruga se kom{ija kom{iji, selo selu i svi
narodi jedan drugome. A za{to? Za slepo samoqubqe.

PODMLATKARI - FUDBALERI
U SLAVU LOVSTVA
Lova~ki savez Srbije
mnogo pola`e na podmla|ivawe
svojih redova. Izme|u
ostalog, Savez poma`e zainteresovane
de~ake i devoj~ice
u svim oblastima,
pa i u sportu. Tako je bilo i
na Novogodi{wem fudbalskom
turniru u Majdanpeku.
- Obezbedili smo dresove
za decu i oni su se revan-
{irali dobrim partijama i
rezultatima - kazao je posle
Turnira predsednik Komisije
za rad s podmlatkom,
Aleksandar Panteli}.
Osvojili su prvo mesto u
kategoriji "petli}a". Nadam
se da }e i oni biti budu}i
lovci.
Tim Lova~kog saveza Srbije,
"Drim tim", igrao je u
satavu: Petar Rodi}, Miodrag
Jovanovi}, Milan Tomi},
Milan Drago{an, Marko
Timko, Marko Golubovi}
i Igor Stefanovi}.
S. S. LSS "Drim tim": Za uspomenu
U TITELU
PREDAVAWE ZA PODMLATKARE
U okviru obele`avawa
110 godina organizovanog
lovstva na ovom
podru~ju, Lova~ko dru-
{tvo "[quka", koje je u
sastavu Lova~kog udru-
`ewa "[ajka{ka" u Titelu,
organizovalo je
edukativna predavawa
za u~enike i podmlatkare,
s lovnom tematikom.
Aleksandar Panteli},
sekretar Lova~kog
saveza Srbije, govorio je
u~enicima O[ "Svetozar
Mileti}" i ST[ "Mileva
Mari}" o za{titi prirode,
ekologiji i uzgoju
divqa~i. Tokom ovog,
veoma uspe{nog, predavawa
prikazano je i niz
filmova o `ivotiwama,
iz produkcije LSS, koji
su pobudili veliku
pa`wu u~enika. O tome
najboqe govori ~iwenica
da je, nakon predavawa,
naglo poraslo interesovawe
za prijem u
lova~ki podmladak Dru-
{tva, koje je do tada
imalo 20 podmlatkara, a
sada se o~ekuje preko 100
novih ~lanova.
Da bi se {to vi{e
doprinelo edukaciji
mladih, u {kolama su
raspisani konkursi za
najboqe literarne i
likovne radove na temu
lova i lovno-tehni~kih
objekata, a najuspe{nije
radove nagradi}e ovda-
{we lova~ke organizacije.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov
POSLE "OLUJE" U MIRNOM BANATSKOM SELU VLAJKOVCU
DU[KO CARI] ZA PONOS
Ova pri~a ne po~iwe kao
{to po~iwu pri~e na{eg dragog
Dobrice Eri}a: "zamislite
deco"... O de~aku je re~, jednom
od mnogih koji je tog "olujnog
dana" napustio svoje mesto,
svoje igra~ke, sve svoje
snove i nove kwige s kojima je
te godine trebao da po|e na
prvi {kolski ~as. Sa svojim
starijim i mla|im bratom, roditeqima,
bakom i dekom, napustio
je Dvor na Uni. Krenuo
je putem kojim je presko~io
svoje detiwstvo.
Kao {to obi~no biva, posle
oluje dolazi divan sun-
~an dan. U vazduhu ostaje miris
muwa i gromova. I u de~akovoj
du{i i svesti ostao je
taj "miris" kojeg ne}e i ne mo-
`e da zaboravi.
Sa svojom porodicom "probudio"
se u banatskom selu
Vlajkovcu. Me{tani ovog sela
prihvatili su nove kom{ije
kao svoje.
De~aka Du{ka Cari}a prihvatili
su i ~lanovi tamo-
{weg lova~kog dru{tva. Uvideli
su wegovu qubav za prirodom
i dru`ewem i sklonost
ka lovu. Postao je ~lan
Lova~kog podmlatka i sa jo{
desetak ~lanova ove organizacije
u~estvuje u svim aktivnostima
lovaca, ~lanova LD u
Vlajkovcu. Podmlatkari su u
stopu pratili starije lovce i
pomagali u izno{ewu hrane
za divqa~. Pomagali su i u
poslovima popravke i obnove
lovno - tehni~kih objekata,
u~estvovali su i u brojawu divqa~i,
akcijama naseqavawa...
Anga`ovali su se i u redovnim
godi{wim utakmicama
pasa jamara, koje ovo Dru-
{tvo organizuje. Lova~ki podmladak
aktivno u~estvuje i u
proslavama. Pro{le godine
doma}in slave ovog Dru{tva
bio je de~ak Du{ko Cari}. Du-
{ko je rastao uz sve ove aktivnosti
i svoje slobodno
vreme provodio u lova~kom
dru{tvu. Svojom marqivo-
{}u, ozbiqno{}u i divnim
pristupom qudima postao je
omiqen me|u ~lanovima LD
"Vlajkovac", koje je u sastavu
LU "Vr{a~ka kula" u Vr{cu.
Nedavno je Du{ko Cari}
napunio 18 godina. Zavr{io je
Sredwu {kolu i stekao diplomu
kuvara. Po~eo je povre-
Du{ko Cari}
meno i da radi. Du{ko vi{e
nije podmlatkar, sada je ~lan
lova~kog dru{tva. Kao lovac
pripravnik marqivo u~i i
priprema se za polagawe lova~kog
ispita. Praksu je odavno
polo`io. Lova~ko dru{tvo
"Vlajkovac" dobilo je jo{ jednog
~lana kojim se ponosi.
K. Malu{evi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

Novi ~lanovi Lova~kog podmlatka Srbije
PIROT
OSTAV[TINA
ZA BUDU]NOST
Lova~ki podmladak uve}an za 65 ~lanova
U prepunoj sali Doma kulture, u kojoj
se okupilo preko 400 pred{kolaca,
osnovaca i sredwo{kolaca, Aleksandar
Panteli} i Mihailo Jevgenijevi}, sekretar
i predsednik Komisije za lova~ki
podmladak LSS, odr`ali su edukativno
predavawe za budu}e lovce,
upotpuweno prikazivawem filmova iz
popularne produkcije LSS.
Ina~e, lova~ki podmladak Lova~kog
udru`ewa "Poni{avqe" u Pirotu, jedno
je od boqih i aktivnijih u Srbiji, a po
ovom predavawu u wegove redove prijavilo
se 65 novih ~lanova. Budu}im ~lanovima
velike lova~ke porodice Srbije
sve~ano su uru~ene ~lanske karte, majice
i izdawa iz edicije "Sveti Evstatije".
Ovom prilikom, u pred{kolskoj ustanovi
"Jovan Jovanovi} Zmaj", Alesandar
Panteli} je odgovarao na brojna pitawa
znati`eqnih mali{ana, a bi}e i organizovano
javno snimawe emisije "Zooteka"
u Pirotu.
V. Petrin
Snimio: J. Pap
^elnici Saveza u poseti pred{kolskoj ustanovi "J. J. Zmaj"
Za svako pitawe pravi odgovor
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
36
ODR@AN SAJAM LOVA
U sklopu manifestacije "NI[OR 2008." u Pirotu je
odr`an i Sajam lova i ribolova. Na ovoj priredbi, koja
je pobudila veliko interesovawe lovaca Pirota i
okoline, u~estvovali su brojni izlaga~i iz cele Srbije.
- Pirot je dobro organizovao Sabor lovaca, a u
sklopu wega i Sajam lova i ribolova, koji je
zainteresovao i mlado i staro, pa je na nama da ovakve
manifestacije podr`avamo i ubudu}e na zadovoqstvo
svih zainteresovanih, rekao je prilikom posete Saboru
u Pirotu, Zoran @ivojinovi}, predsednik Lova~kog
saveza Srbije.
V. Petrin
Snimio: J. Pap

PO@EGA
VUK MAWE
Da se vukovi povremeno
pojavquju u gorwem
delu po`e{kog lovi{ta
na obroncima planine
Maqen i pri tom nanose
{tete divqa~i i doma-
}oj stoci, poznato je ve}
du`e vremena. Sre}u da
se okiti vu~jim trofejom,
i da tako bude vuk
mawe, imao iskusni lovac
Milorad - Mi}a Cicovi}
iz Du{kovaca,
~lan po`e{kog Lova~kog
udru`ewa.
Desilo se to, po re~ima Milorada Cicovi}a,
u no}i 15. januara. ^uo je bolno ski-
~awe svojih goni~a, pa je iza{ao iz ku}e
da pogleda {ta je po sredi. Videv{i da je
"ne{to" napalo pse, vratio se u ku}u i
uzeo svoju "{esnaesticu" Z M-75 i dva patrona
"{estice". Upalio je svetlo i na
svoje ogromno iznena|ewe imao {ta i da
vidi. Vuk je poku{ao da pobegne u obli-
`wu {umu, ali mu to nije uspelo. "Presudio"
mu je s dva hica, sa razdaqine od 20-
30 metara.
Milorad Cicovi} sa ulovqenim vukom
Odstreqeni vuk, te`ak 46 kilograma,
je prepariran i krasi}e prostorije LU
"Kwaz Milo{". Svakako treba naglasiti
da se ne pamti kada je u ovom kraju odstreqen
vuk, pre ovog Mi}inog. Sigurno ima
pola veka od tada. A Mi}a ima veoma "debeo"
razlog za slavqe, ovim ulovom zasenio
je sve svoje dosada{we lova~ke uspehe.
Iako je do sada odstrelio preko stotinu
kuna i ve}i broj lisica (do sada u ovoj
sezoni deset), ovaj wegov prvi odstreqeni
vuk je "kruna" dvanaestogodi{weg bavqewa
lovom.
D. Markovi}
^ORTANOVCI
^EKALI LISA -
ODSTRELILI [AKALA
Grupa ~ortanova~kih lovaca je vi-
{e puta odlazila u lov, u deo lovi-
{ta na samom kraju Mirkovi}a gudure.
Nameravali su da odstrele lisicu
koja je tu prime}ena, ali lova~ka sre-
}a nije bila na wihovoj strani.
Ipak, upornost se isplatila. Zadwi
izlazak, u pomenuti deo lovi{ta,
doneo je veliko iznena|ewe @ivku
Jelovcu, Kostadinu
Pavkovu
i \or|u
Vasiqevi}u.
Umesto lisice,
koju su
~ekali, ugledali
su {akala.
Najbr`i je
bio Vasiqevi}
i wemu je
po{lo za rukom
da odstreli
ovog
opasnog predatora,
koji je
sve brojniji na
Fru{koj gori.
B. O.
\or|e Vasiqevi} sa
odstreqenim {akalom
KLEK KOD ZREWANINA
TREBIWCI U RAVNOM BANATU
Pored dru`ewa organizovani lovovi na fazane i
ze~eve
Krajem pro{le godine dvadesetak lovaca Lova~kog
udru`ewa "Leotar" u Trebiwu, predvo|eni predsednikom
Tomislavom - Towom \uri}em, bili su gosti LD "Begej" u
Kleku. Ovi ponosni Hercegovci i edukovani lovci sa obala
bistre i prelepe Trebi{wice, do{li su u posetu svojim
ro|acima i prijateqima - da se dru`e i zajedno love.
Doma}ini su goste do~ekali "kao svoje", ba{ onako kako
lovci to znaju. Naredni dan po~eo je jutarwim okupqawem.
Na zbornom mestu vo|a lova je dao uputstva i formirao
grupe, a potom se krenulo u lov na fazana. Naravno, kao i
u svakom lovu, bilo je i pogodaka i proma{aja.
Slede}eg dana odr`an je lov na zeca. Banatska ravnica
sme{tena uz obale Begeja, bogata ovom vrstom divqa~i,
omogu}ila je u~esnicima da poka`u lova~ko ume}e. Zadovoqni
odstrelom lovci su se vratili na zborno mesto ispred
Lova~kog doma. Doma}ini su poru~ili svojim gostima
Kruna dru`ewa
da im je najve}a `eqa da ovakvih dru`ewa i lova~kih susreta
bude i ubudu}e.
Zajedni~kom dru`ewu lovaca Trebiwa i Kleka, prisustvovao
je Zoran @ivojinovi}, predsednik Lova~kog saveza Srbije,
kome je dobrodo{licu u ime prisutnih po`eleo Slobodan Dursun,
predsednik Lova~kog dru{tva u Kleku. U ime gostiju, predsednika
LS Srbije je pozdravio Tomislav \uri} i pozvao ga da
bude gost Udru`ewa u Trebiwu.
Predsednik LS Srbije Zoran @ivojinovi} zahvalio se na lepom
do~eku i pozivu da poseti lovce Trebiwa. @ivojinovi} je
pozdravio prisutne i istakao da je saradwa dva saveza, Srbije
i Republike Srpske, dobra i da o~ekuje da se to nastavi i u narednom
periodu.
Nakon vi{ednevnog dru`ewa i dva organizovana lova gosti
iz Trebiwa pozdravili su se sa lovcima LD "Begej" i zahvalili
se na gostoprimstvu. - Nemojte da vas dugo ~ekamo u na{em i
va{em Trebiwu - poru~ili su trebiwski lovci, neposredno pre
povratka u wihovu Hercegovinu.
M. Nini}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

ARAN\ELOVAC
ODSTREQEN
VEPAR
KAPITALAC
Trofejne kqove i
glava divqeg vepra
krasi}e ubudu}e prostorije
Lova~kog
udru`ewa "Bukuqa"
u Aran|elovcu. U
lovu na vepra u~estvovalo
je vi{e od
dvadeset lovaca iz
Topole i Aran|elovca.
Posle dva
dana gowena, 4.
januara, uspeli su da
ga odstrele u reviru
Lovci s odstreqenim
ovog Udru`ewa kod
Zagra|a, pod Ostrvicom,
nadomak Ara-
kapitalcem
n|elovca.
- Odstreqeni vepar je kapitalno grlo i sigurno
zaslu`uje neku od medaqa, {to }e utvrditi i Komisija za
ocewivawe trofeja Lova~kog udru`ewa "Bukuqa". Na
osnovu du`ine kqova pretpostavqamo da je na granici
srebra i zlata, ka`e Du{an Gli{i}, jedan od {estorice
lovaca koji su ovom kapitalcu"odbrojali" dane.
Uz Gli{i}a su bili i wegovi lovni drugovi: Zoran
Radulovi}, Martin Nedeqkovi}, Ivan Vasovi}, Radi{a
Voj~i}, Dejan @ivanovi} i lovo~uvar Aleksandar Bo`i},
svi ~lanovi Lova~kog udru`ewa "Bukuqa" u Aran|elovcu.
L. Zuvi}
Posle uspe{nog lova
SREMSKA MITROVICA
NOVOGODI[WI LOV
Lova~ko dru{tvo "Srem" u Sremskoj Mitrovici, koje
ima 48 ~lanova, osnovano je jo{ davne 1922. godine, i od
tada neguje bogatu lovnu tradiciju, u koju spada i Novogodi{wi
lov.
I ove godine, 2. januara, po pravom zimskom danu,
lovci su se ponovo okupili u restoranu Dru{tva, u Sremskoj
Mitrovici, pred po~etak tradicionalnog lova. Pristigle
lovce i goste pozdravio je predsednik Dru{tva
Slobodan Kosti}, a na poziv da prisustvuju ovom lovu
odazvali su se i predsednik Lova~kog udru`ewa "Srem-
Ma~va", Radomir Savi}, kao i brojni lovci iz La}arka,
Velikih Radinaca, Neradina i Dobrinaca.
Posle doru~ka, koji je prire|en kod volijere, krenulo
se u lov na fazane sa dvadesetak lova~kih pasa. Odstreqeno
je {ezdesetak fazana, a lovac Stojan @miri}
i wegov pomo}nik, pas Aero, imali su najvi{e sre}e sa
~etiri odstreqena fazana.
Po zavr{enom lovu, dru`ewe je nastavqeno uz lova~ke
pri~e i novogodi{wu trpezu.
P. [pawevi}
[ire vidno poqe
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
vidno poqe na najmawem uve}awu u pore|ewu sa konkurencijom
Vi{e vidnog poqe. Vi{e uspeha.
Inovativni 6x zum firme Swarovski Optik nudi jedinstveno vidno poqe sa rasponom uve}awa poboq{anim
za 50%. Ove osobine omogu}avaju ve}u upotrebqivost opti~kog ni{ana u lovu. Meta se muwevito uo~ava u
odnosu na razdaqine. Iskusite novu stvarnost sa modelima: Z6 1-6x24, Z6 1,7-10x42 i Z6 2-12x50.
A-dealer: Snajper, Masarikova 4, 11000 Beograd, Tel: +381 (0)11 2641 671; D.o.o. Hubertus, Sen}anski put 45, Ada,
Tel: +381 (0)24 852 959; Grof MBM, Srpskih Vladara 153, Petrovac na Mlavi, Tel: +381 12 332 067;
info@swarovskioptik.yu

VELIKA KRSNA KOD MLADENOVCA
PAO PRVI [AKAL
Pri~e i naga|awa o
prisutnosti {akala u lovi{tu
Lova~ke sekcije
"Srnda}" u Velikoj Krsni,
koja pripada LU "Varovnice"
u Mladenovcu, pokazale
su se istinitim.
Naime, tre}i ovogodi{wi
izlazak u lov na fazana
(4. novembra), bio je fatalan
za mladog {akala kojeg
je odstrelio lovac Sa-
{a \ur|evi} iz Velike
Krsne. [akal je odstreqen
u potesu Kowovac,
kada su lovci iz grupa
"Mirkovi}i" i "Gaji}i"
blokirali oko dva hektara
terena prekrivenog trskom.
Lovac Sa{a \or|evi} sa
Sigurna ruka i odstreqenim {akalom
o{tro oko Sa{e \or|evi-
}a bili su dovoqni da
{akal du`ine 108 cm, visine
52 cm i te`ine 15 kilograma
postane jo{ jedan
u nizu trofeja ovog
mladog, ali iskusnog lovca.
Svakako treba naglasiti
da je ovo prvi {akal
koji je ikada ulovqen u
Velikoj Krsni i da ovda-
{wi lovci veruju da }e
tokom zime odstreliti
jo{ poneki primerak ove
opasne `ivotiwe. U planu
je postavqawe nekoliko
mrcini{ta koja bi trebalo
da privuku ove predatore.
U svakom slu~aju,
bi}e ovo zanimqivo iskustvo
za lovce Velike Krsne.
V. Milojevi}
Snimak za uspomenu
SELO RATARI KOD SMEDEREVSKE
PALANKE
POBRATIMSTVO TRAJE GODINAMA
Lova~ko dru{tvo "Fazan" u Vr{cu i Sekcija sela
Ratari, koja pripada Lova~kom udru`ewu u Smederevskoj
Palanci, neguju pobratimstvo ve} 33 godine. Po~etkom
decembra pro{le godine, Sekcija "Ratari" organizovala
je za svoje pobratime iz Vr{ca lov na zeca i
fazana.
Predsednik LD "Fazan" zahvalio se doma}inima na
gostoprimstvu i pozvao ih da do|u u Vr{ac. Bi}e to uzvratna
poseta i jo{ jedno nezaboravno dru`ewe.
B. \or|evi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

DRU@ILI SE POBRATIMI I KOM[IJE
U~esnici lova u Ba~kom Mono{toru
MONO[TORCI UGOSTILI LOVCE IZ SIVCA I KUPUSINE
Lova~ko dru{tvo "Ba~ki Mono-
{tor", u istoimenom mestu kod Sombora,
1. decembra 2007. godine ugostilo
je svoje pobratime - ~lanove LD "Fazan"
u Sivcu i lovce kom{ije iz Kupusine.
Lovce iz Sivca i Kupusine predvodili
su wihovi predsednici, Jevto
Peruni~i} i Mihaq Luka~evi}.
Okupqawe je po~elo oko sedam
~asova u Lova~kom domu u Ba~kom Mono{toru.
Jutro je bilo prohladno, a
tereni su se beleli od mraza. Predsednik
Dru{tva u Ba~kom Mono{toru,
Josip Bogati} pozdravio je sve prisutne
lovce i po`eleo im dobrodo-
{licu. Posebno je uputio pozdrave
lovcima iz Sivca s kojima je potpisana
Poveqa o bratimqewu u oktobru
pro{le godine. Predsednik mono-
{torskih lovaca je izneo i kra}u li~nu
kartu ovog Dru{tva rekav{i da LD
"Ba~ki Mono{tor" ima 71 lovca i da
raspola`e s oko 4.500 hektara lovne
povr{ine. On je naglasio da je lovi-
{te bogato ze~ijom, fazanskom i srne-
}om divqa~i. U zadwih nekoliko godina
sve vi{e se pojavquju i jarebice,
a brojnost divqih sviwa je izuzetno
velika.
Lov je vodio upravnik lovi{ta
Marjan Marjanovi} koji je napravio
raspored potkovice i upozorio lovce
da budu oprezni u rukovawu oru`jem.
Ve} u prvom krugu odstreqen je zavidan
broj ze~eva. Drugi krug je bio ne-
{to kra}i. Po zavr{etku lova, u kome
je u~estvovalo 28 lovaca i ulovqena
32 zeca, dru`ewe je nastavqeno u Lova~kom
domu.
M. Raji}
SMEDEREVO
LOV ZA VETERANE
Mnoge lova~ke organizacije u Srbiji
neguju tradiciju organizovawa
lovova za najstarije ~lanove. Ovakvi
lovovi se odr`avaju na po~etku sezone,
uz du`nu pa`wu i uva`avawe lovaca
koji iza sebe imaju dugogodi{wu
lova~ku karijeru.
Tako je bilo i u Smederevu krajem
oktobra pro{le godine. Glavni
organizatori lova za veterane bili
su predsednik LU u Smederevu Miki
Stevanovi}, lovnik Zoran Gubin i
Upravni odbor Udru`ewa. Skup lovaca
je bio u Lova~kom domu. Okupili
su se po~asni ~lanovi iz Smedereva,
Lipa, Kuli~a, [alinca, Radinca, Raqe,
Kolara, Landola, Petrijeva,
Vodwa, Seona i Udovica. Veterane je
primio predsednik Udru`ewa u Smederevu,
a posle doru~ka i preuzimawa
propusnica za lov, formirane su
tri grupe. Lovilo se na terenima u
blizini Godomina, Lipa i Radinca.
Me|u u~esnicima ovog lova bile su i
`ene - lovci iz Kraqeva, Gradi{ta,
Petrovca na Mlavi, ]ovdina i Smedereva.
Po zavr{etku lova, u kome je ulovqeno
30 ze~eva i 30 fazana, dru`ewe
je nastavqeno u Radincu, u restoranu
"Moma".
A. Ercegovi}
LOVA^KE NOVINE,JANUAR - FEBRUAR 2008.

VELIKO GRADI[TE
DOBAR ODSTREL
NA PRELETU
Hladni januarski dani i predeo pored Dunava, izme|u
Po`arevca i Velikog Gradi{ta, idealan su teren za lov
izuzetno krupnih divqih gusaka koje dole}u, najverovatnije, sa
severa Rusije.
- [to je lo{ije vreme to je uspe{niji lov na divqe guske -
prvo je pravilo lova na ovu pernatu divqa~. Da bi guske letele
nisko, u dometu, potrebno je da duva vetar po izuzetno hladnom
vremenu, a ako je uz to mraz i magla, pa jo{ vejavica, pravo
"pasje vreme", eto prilike za nezaboravan zimski lov, tvrdi
Dragan @ivanovi} iz Kisiqeva, ~lan LU"Golub" u Velikom
Gradi{tu, lovac kome su divqe guske prava specijalnost.
Odstrelio ih je bezbroj za petnaest godina uspe{ne lova~ke
karijere.
To je potvrdio i prvog vikenda u januaru, zajedno s
nerazdvojnim ortakom Sr|anom @ivanovi}em. Iz zasede,
Dragan @ivanovi} s odstreqenom, najkrupnijom, guskom
postavqene u kupi od kukuruzovine, uspeli su da odstrele
petnaest gusaka na preletu. Najkrupnija guska bila je te{ka
{est kilograma i imala je raspon krila od metar i po.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov
HOMOQE
PALA ^ETIRI VEPRA
Kada padne sneg divqa~, najboqe,
poka`e svoj trag. Ovo pravilo va`i i za
divqe sviwe u lovi{tima Homoqskih
planina, pa je to idealna prilika za
lovce da ih prona|u na leglu.
Dobro organizovan lov podrazumeva
veliku disciplinu u~esnika, kako onih u
pogonu, tako i onih koji do~ekuju divqa~.
Nema kretawa na ~eki ili zasedi, govor
i {apat su zabraweni, a opreznost
prilikom pucawa je prva briga. Bez
pogovora se slu{a lovnik, jer mnoge
opasnosti vrebaju lovce u lovu s mnogo
u~esnika.
- Svaka neopreznost i brzopletost
mogu da pokvare dobru i nezaboravnu
priliku. Ove ~etiri divqe sviwe
odstrelili smo ~im su iza{le iz {ume,
iz dobro postavqene zasede sa {ezdeset
metara, ka`e Goran Jevremovi}, poznati
trofejni lovac s Homoqskih planina.
Ina~e, pored popularne "crne
divqa~i" Homoqske planine obiluju i
srne}om i jelenskom divqa~i.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
ADA
DAMA S PU[KOM
Da je u lova~koj
organizaciji Srbije
sve vi{e `ena-lovaca,
potvr|uje i
primer Tamare
Fe{ti iz Ade. Prevodilac
po struci, ~lan
Lova~kog dru{tva
"Padej" u Padeju,
jedna je od najuspe{-
nijih lovaca me|u
priradnicama lep{eg
pola, a wih je dve stotine, u na{oj zemqi. "Ta dama ne
proma{uje"- ka`u lovci koji dobro znaju wenu dugogodi{wu
lova~ku karijeru i love sa wom.
- Lov za mene nije nikada naporan, naprotiv, pravo je
u`ivawe i nezaboravno dru`ewe, ali zahteva i mnogo strpqewa
i ume{nosti. U`ivam i u obaveznim radovima u lovi{tu,
prihrawivawu divqa~i, uni{tavawu predatora, kao i u
pripremawu lova~kih specijaliteta. Najve}a mi je `eqa da
odstrelim divqeg vepra kapitalca u zlatnoj medaqi, nagla{ava
Tamara Fe{ti.
@ene-lovci na specifi~an na~in gaje, ~uvaju i love divqa~,
oplemewuju na{e lovstvo, pa ih kao ~lanove ima, gotovo, svaka
lova~ka organizacija.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov
PLATI^EVO
PAO [AKAL
Iako je Milan Ili} iz Plati~eva vi{e puta upozorio
~lanove Lovav~kog dru{tva "Jedinstvo" na prisustvo
{akala na ovom terenu, niko mu nije verovao.
A ubrzo potom {akal je do{ao ba{ na wihov ni{an.
Ili} je odstrelio predatora, na radost svog kolege Ivana
Sekre{ta, koji mu je pomogao da svoj uspeh i ovekove~i.
U lova~kom dru{tvu "Jedinstvo" u Plati~evu do sada
nije bilo odstrela ove divqa~i pa, je posle toga, naravno,
usledilo slavqe.
M. Ili}
Odsteqeni {akal

VELIKI POPOVI]
[AKALI DOLAZE
Lova~ko udru`ewe "Zec" u Velikom Popovi}u gazduje
lovi{tem povr{ine 7.286 hektara, koje je sme{teno u sredwem
delu resavske doline. Tokom 2002. i 2003. godine u pomenutom
lovi{tu prime}eno je prisustvo {akala. U 2006. godini
ulovqena su tri {akala, a do kraja 2007. godine "palo" je jo{ 10
ovih opasnih predatora. Lov na {akala, u ovoj godini, tek
predstoji. Bi}e to grupni lovovi, lovovi do~ekom i sl.
Za smawewe brojnosti {akala u ovom podru~ju veoma je
zaslu`na grupa lovaca - ~lanova Lova~ke sekcije u Medve|i
(Dejan Filipovi}, Dejan Mladenovi}, Miroslav Stojanovi},
Du{an Mladenovi}, Predrag Milovanovi}, Vladan Milojkovi}
i dva podmlatkara - Miqan Stojanovi} i Du{an Milojkovi}).
Svakako, treba naglasiti da je Dejan Filipovi} odstrelio tri
{akala i tri lisice. Dejan Mladenovi} je tako|e bio sre}ne
ruke. On je 12. decembra pro{le godine ulovio {akala ~iji je
trofej lobawe ocewen sa 25,50 CIC poena.
R. Milojkovi}
Posle jednog od uspe{nih lovova
KNI]ANIN
USPEO LOV NA
DIVQE SVIWE
Tradicionalni lov na divqe
sviwe odr`an je i ove godine prvog
decembra, u organizaciji Lova~kog
dru{tva "Kni}anin" iz istoimenog
mesta u Banatu. Odziv lovaca je bio
impresivan. U goste su do{la mnoga
lova~ka dru{tva: iz Zrewanina,
Slankamena, Herceg - Novog,
Perleza, Kule, Leskovca, Novog
Sada, Beograda i Kni}a. Tu su,
naravno, bili skoro svi lovci
doma}ina Lova~kog dru{tva iz
Kni}anina. Sto deset lovaca, sa
psima, bilo je spremno ve} u rano
jutro.
Skup lovaca je bio u Domu
omladine u Kni}aninu, gde ih je sve
pozdravio predsednik Lova~kog
dru{tva "Kni}anin" gospodin Gojko
Stojanovi} i, uz dobrodo{licu,
po`eleo svim lovcima dobar ulov uz
tradicionalni pozdrav. Organizator
lova Zoran Bila} upoznao je
lovce sa planom lova na divqe
sviwe i {akale.
Odre|eno je da se lovi na
prostoru uprava - perleski kanal.
Lovci su na odredi{te stigli
traktorima. Raspore|eni u grupe,
lovci su sa~ekali znak lovnika i
lov je zapo~eo. Psi su pu{teni, ~uli
su se prvi plotuni. Prvi izve{taj je
glasio: ulovqeno je osam sviwa.
Tek je zavr{etak lova pokazao
koliko je bio uspe{an. Ulovqeno je
ukupno 28 sviwa te`ine od 60 do 200
kilograma. Zavr{etak lova nije
zna~io i kraj dru`ewa, koje je
nastavqeno u Domu omladine do
kasnih ve~erwih sati.
G. Stojanovi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

LD "NOVI SAD" UPRILI^ILO
LOV ZA VETERANE
O[TRO OKO I
SIGURNA RUKA
U subotu 8. decembra minule godine,
Lova~ko dru{tvo "Novi Sad" organizovalo
je lov za svoje veterane. Skup u~esnika
lova zakazan je u Lova~kom domu
na fazaneriji u 7,30 ~asova. Mada ki{no
jutro nije pogodovalo lovcima, raspolo-
`ewe je bilo na visini, kako i dolikuje
iskusnim veteranima lova. Uz doru~ak,
pre odlaska u lovi{te, evocirana su se-
}awa o mnogim lova~kim zgodama i nezgodama.
Me|u najstarijima bili su Miodrag
Peji} i \ura Todorov, obojica sa po
60 godina lova~kog sta`a. Na zbornom
mestu okupilo se 20 veterana i isto toliko
mla|ih lovaca.
Pred polazak u lov, i ki{a koja je
prestala da pada smilovala se lovcima.
Veterani i mla|i lovci posle uspe{nog lova
@ivorad Brzak, predsednik LD "Novi
Sad" pozdravio je sve prisutne i po`eleo
im dobar pogled i uspe{an lov. Prema
planu lovi}e se na potesima "Patrijar{ija",
"Gorwa zemqa" i oko Lova~kog
doma. Lovnik Aleksa Jovanovi} naglasio
je da }e se loviti fazanska koka, petao
i zec i podelio lovce u vi{e grupa.
Odmah potom, svaka grupa se uputila na
svoj deo terena. I dok su lovci lovili,
Vojin Aperli} i nekoliko veterana pripremali
su srne}i paprika{. Oko podneva
lovci su polako pristizali na zborno
mesto. Da veterani imaju o{tro oko i sigurnu
ruku pokazao je i u~inak u lovu.
Ulovqeno je {est fazanskih petlova, 11
koka i 21 zec. Predsednik Dru{tva
@ivorad Brzak podelio je ulovqenu divqa~,
a dru`ewe je nastavqeno u Lova~kom
domu.
M. Kizi}
LOV NA FAZANSKU DIVQA^
I ZECA U KA]U
LOVCI
KRSTILI GOSTA
Oko dvadeset pet lovaca, u nedequ
9. decembra pro{le godine, lovilo
je fazansku divqa~ na potesu "Vrbovac."
Lovci podeqeni u dve grupe uputili
su se na mo~varni teren obrastao poleglom
vodenom travom i gustom trskom.
Te`ak teren za pretra`ivawe nije omeo
ni starijeg gosta sa Zlatibora Mili}a
[opalovi}a da ogaravi cevi. Zajedno su
kora~ali otac Vlade i sin Nemawa [opalovi}.
Ma|arske vi`le i kratkodlaki
nemci po~eli su da podi`u fazane. Sve
~e{}e su odjekivali pucwi lova~kih pu-
{aka.
U povratku lovci su se okupili kod
vikendice, poznate kao ~ardak Nikoli-
}a. Tamo ih je do~ekao vlasnik Toma. Grupa
lovaca uputila se na potes "Siget"
Gosti i doma}ini sa ulovom
gde se lovio zec. Po zavr{etku lova u~inak
je bio: {est ulovqenih ze~eva, 17
fazana i jedna divqa patka.
Petar Dobanova~ki, predsednik LD u
Ka}u podelio je ulovqenu divqa~. Ka-
}anski lovci su krstili najmla|eg lovca
Nemawu [opalovi}a, jer je po prvi put
odstrelio fazansku koku. Uz toplinu
vatre i jagwe}e pe~ewe dru`ewe lovaca
je potrajalo...
M. Kizi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
BA^
USPE[AN LOV
Lova~ko dru{tvo "Fazan" u Ba~u organizovalo je 22. decembra
2007. godine lov na divqu sviwu na terenu Morga{.
Okupilo se 60 lovaca, koji su podeqeni u dva pogona i jedan
do~ek. Iako je teren bio veoma te`ak, a preko polegle trske
su naporno gazili, paze}i pritom da se ne stvori "rupa" u
pogonu, lovci su odstrelili ~etiri divqe sviwe.
Odli~na organizacija, dobri lovci i psi i, naravno, lova~ka
sre}a doprineli su da se ovaj lovni dan uspe{no zavr-
{i.
D. Marinkovi}

DOWA RA^A KOD LAPOVA
ODSTRELILI [AKALA I DVE LISICE
U kasnim popodnevim ~asovima, 13. januara ove godine, grupa
lovaca iz Dowe Ra~e odstrelila je {akala i dve lisice.
U pomenutoj grupi lovaca, ~lanova Lova~kog dru{tva u Lapovu,
bila su trojica Pavlovi}a: Zvonimir, Ivica i Oliver. Lovili
su ~ekawem koje se isplatilo. [akala je odstrelio Oliver
Pavlovi}. On je i ranije, u dva navrata, poku{avao da odstreli
ovog predatora, ali nije imao dovoqno lova~ke sre}e.
Oliver ka`e da je to ovog puta bila, kako se u narodu ka`e,
tre}a sre}a.
Istog dana, ova mala lova~ka dru`ina odstrelila je i dve
lisice. Mora se priznati da je ovakav ulov, a u jednom danu,
lep lova~ki uspeh. Pavlovi}i su zadovoqni {to su doprineli
akcijama smawewa brojnosti predatora, ~iji je ciq o~uvawe
i za{tita plemenitih vrsta divqa~i.
O. Pavlovi}
LE@IMIR KOD SREMSKE MITROVICE
DOBAR ULOV FAZANA
Lova~ko dru{tvo "\or|e Alter" u Le`imiru organizovalo
je, 11. novembra pro{le godine, lov na fazane. U lovu su u~estvovali
~lanovi Dru{tva i prijateqi iz Nacionalnog parka
"Fru{ka gora". Naime, prethodnog dana, na terenima [umske
uprave Le`imir organizovan je, za ~lanove pomenutog Lova~kog
dru{tva, lov na divqe sviwe. Slede}eg dana, le`imirski
lovci pozvali su predstavnike Nacionalnog parka u lov na
fazane. Poseban povod da ovda{wi lovci pozovu goste je izgradwa
volijere u koju su sme{teni fazanski pili}i, nabavqeni
u Fazaneriji "Ristova~a". Na taj na~in brojnost fazana je
znatno pove}ana, pa je i ulov u protekloj sezoni bio na zavidnom
nivou.
Lov je bio uspe{an, a najvi{e lova~ke sre}e imao je {umar
Slobodan Ninkovi} - Meda, koji je odstrelio tri fazana i
jednu lisicu. M. Z.
SVE MODELE MO@ETE NARU^ITI POUZE]EM
NA GORE NAVEDENE TELEFONE
KO^I IVANA 2, NOVI SAD
Tel:+381 21 301 977, 400 814, 396 349
Fax:+381 21 400 565
ART 442
UNIVERZALNA
OBU]A ZA LOV,
RIBOLOVIPLANINARENJE
ART 8430-1111
ART 736
ART 231
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.

KONTROLISANI LOV
NAJLAK[E DO TROFEJA VUKA
Vukovi se najlak{e love sada, zimi, u vreme parewa. Procewuje
se da u Srbiji ima oko hiqadu primeraka ovog lukavog predatora. U
ciqu za{tite plamenite divqa~i, koja je osnovni plen ove opake
zveri, kao i stoka u oborima, trebalo bi u toku ove zime odstreliti
najmawe sto vukova.
- Procena je da odstrel od sto vukova predstavqa jednu umerenu
kvotu, koja ne}e ugroziti wegov opstanak i rasprostrawenost u
Srbiji, ve} }e {tete dovesti u podno{qive okvire, ka`e poznati
lovni stru~wak Aleksandar Panteli}, sekretar Lova~kog saveza
Srbije.
Ove zime bi}e organizovani brojni lovovi na ovog predatora, u
raznim krajevima na{e zemqe. Ina~e, LSS nagra|uje lovca za svakog
odstreqenog vuka, a lova~ko udru`ewe, u kome je ~lan, besplatnom
~lanarinom za godinu dana. Za realizaciju nagrade potrebno je imati
zapisnik veterinarskog i lovnog inspektora, potvrdu lova~kog
udru`ewa o odstrelu i dokaz - o~i{}enu i obeqenu lobawu vuka.
- Vuka nije mogu}e pratiti, niti iznenaditi, ve} ga moramo dugo i
strpqivo ~ekati na wegovim stazama. Postavqawem vr{a, kojima
nijedan gladan vuk ne mo`e odoleti, navikava se da pose}uje takva
mesta, pa ga, samim tim, teramo da tuda ~e{}e prolazi, ka`e poznati
zlatiborski "vukolovac" Sreten Jovanovi}, koji ve} ima preko
pedeset trofeja ove zveri iz raznih lovi{ta.
Po mraznim zimskim danima, i no}ima, ~ekawe na vuka je
izuzetno zamorno i te{ko. Dosta poma`e ~eka na zemqi, ili
postavqena na drvetu. Pravac duvawa vetra je odlu~uju}i pri
nailasku predatora, jer ova lukava zver, tek posle detaqne provere
situacije na mrcini{tu, pristupa gozbi.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov
TURIJA KOD SRBOBRANA
SA GOSTIMA
NA ZECA
Lova~ko udru`ewe u Turiji orgazovalo je, 8.
decembra pro{le godine, gostinski lov na zeca u
koji su bili pozvani lovci iz susednih lova~kih
udru`ewa.
U lovu su u~estvovali i predstavnici
fazanerija od kojih ovo Udru`ewe kupuje fazane.
Lov je bio uspe{an, a dru`ewe je nastavqeno
u Lova~kom domu.
M. Z.
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
46
MINI]EVO
USPE[AN LOV
Lovac Sa{a Aran|elovi} i wegovi lovni drugovi, svi
~lanovi Sekcije "Kozeq", koja pripada LU"Mini}evo" u
Mini}evu, s pobratimima iz Srbobrana i gostima iz
Kragujevca i Trstenika, polovinom decembra pro{le
godine osdtrelili su tri divqe sviwe i time uspe{no
zavr{ili lovni dan.
Z. M.
NI[KA BAWA
BLIZANCI O^EVIM PUTEM
Da je lov dugogodi{wa porodi~na tradicija, i
da mladi vrlo rado prilaze lovstvu kao
za{titarskom pokretu, dokazano je i u porodici
Novice Stefanovi}a Bawca, poznatog lovac iz
Ni{ke Bawe. Wegovi sinovi Nikola i Jovan,
bra}a blizanci, iako jo{ nisu stasali da s
pu{kom krenu u lovi{te, jer nisu punoletni, ipak
se ubrajaju u najvrednije podmlatkare ni{kog
kraja. Za obojicu nema vi{e nikakvih nepoznanica
kada su lov i lovstvo u pitawu.
S. M.

U VI[WI]EVU KOD SREMSKE MITROVICE
D O B A R O D S T R E L
Lovi{ta JP " Srbija{ume" - [umska uprava Sremska Mitrovica oduvek su bila poznata po velikoj
brojnosti divqih sviwa. U lovnim revirima Radne jedinice "Vi{wi}evo" organizovan je, 29. novembra
minule godine, lov na "crnu divqa~". Grupa od dvadesetak lovaca uspela je da odstreli 16 divqih
sviwa, me|u kojima je bilo i nekoliko veprova. Lov ne bi bio uspe{an bez dobro obu~enih lova~kih
pomaga~a - brak jazavi~ara, koji su i ovoga puta svoj posao odradili kako vaqa.
Svaku pohvalu zaslu`uju qudi zaposleni u ovoj radnoj jedinici jer su se pokazali kao dobri
doma}ini i vrsni poznavaoci lovi{ta i divqa~i. Da je lov u Vi{wi}evu svim u~esnicima ostao u lepoj
uspomeni vidi se na fotografiji snimqenoj posle lova.
D. Milkov
VLADI^IN HAN
MARKIRNI PRSLUCI
ZA LOVCE
Dugogodi{wi snabdeva~ Vojske i Policije, specijalnom
opremom namenskog karaktera, "Hanplast"
a.d. u Vladi~inom Hanu, uspe{no radi ve}
32 godine.
Po preporuci Lova~kog saveza Srbije, predsednika
Zorana @ivojinovi}a i ~lana Stru~ne slu-
`be Svetislava Tatovi}a, ova firma je osvojila
proizvodwu tkanine koja se koristi za izradu za-
{titnih odela i uniformi, za potrebe rada u specifi~nim
uslovima ugro`ene bezbednosti: putari,
saobra}ajci, vatrogasci, komunalci i sl.
Od ove tkanine napravqen je i markirni prsluk
koji se nudi svim lova~kim udru`ewima {irom
Srbije. Markirni prsluk je postao sastavni
deo lova~ke opreme svakog savremenog lovca, a u
zemqama Evropske unije je i zakonski obavezan. Po
wegovom uvo|ewu je, gotovo, prepolovqen broj nesre}nih
slu~ajeva tokom lova u zemqama Evrope.
Markirni prsluk je naro~ito zahvalan u lovu
po maglovitom danu, kao i na terenima sa smawenom
vidqivo{}u.
Lovci koji ga nose su lako uo~qivi, pa time doprinose
lak{oj organizaciji i kontroli lova, kao
i boqim rezultatima u grupnim lovovima.
"Hanplast" a.d. u Vladi~inom Hanu proizvodi i
markirne okovratnike za lova~ke pse, {to dodatno
doprinosi bezbednosti i kvalitetu lova.
D. M.
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
47

mali oglasi
mali oglasi
LOVA^KE NOVINE ,JANUAR - FEBRUAR 2008.
48
UPUTSTVO ZA SLAWE OGLASA
Tekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu
"Lova~ke novine", Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi Sad,
a upla}uje se na `iro ra~un broj: 355-1002794-07, DOO
"Dnevnik-novine i ~asopisi" s naznakom za oglas u "Lova~kim
novinama".
Poziv na broj: 8582858
Cena malih oglasa do 20 re~i je 500 dinara, a svaka slede}a
re~ je 20 dinara.
BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITI
OBJAVQEN
GB[BOJ
{b
M P W
21235 Temerin, Bolmanska 16
Tel: 063/511-925, 021 843-042
www,fazanos.co.yu
FAZANERIJA
"FAZANOS"
U Temerinu prima uplate
za fazan~i}e, lepo odnegovaane
kvalitetne fazane, odli~ne
kondicije. In`. lovnog
gazdovawa dipl. vet. dr Dujmovi~.
Tel: 021/843-042 i
063/511-925 .
www.fazanos.co.yu
e-mail:fazanos@eunet.yu
@UQOLIN
Garantovano le~i
kurije oko, suvi `uq,
zadebqane, ispucale
pete, bradavice ruku
i nogu, i psorijazu
ruku i nogu, a
REUMASAL le~i
reumati~na
oboqewa.
Telefon:
010/335-231 i
010/318-743
064/555-83-01
PRODAJA ORU@JA
NOVA KWIGA
"LOVA^KI
KALENDAR 2008."
Izdata je u okviru biblioteke
"Sveti Evstatije", a cena joj je
200,00 dinara plus tro{kovi
po{tarine. Svi zainteresovani
mogu je poru~iti na telefone:
063/866-75-76 i 064/ 138-76-75
REFLEKTOR ZA NO]NI LOV
grabqivica sa puwa~em. Nepotreban
akumulator i produ`ni
kabl. Mogu}a monta`a na karabine,
polo`are i bokerice. Snop
svetlosti do 300 m. Cena 140
evra.Telefon: 063/545-078
* Prodajem kombinovanu lova~ku pu-
{ku Brno Z X 12/70 + 7/57R, sa snajperom
Hunter zom 4 - 12 x 56 i umetnutom
cevi 22 magnum, 44 cm duga - krighov.
Jedan par rezervnih cevi 12/70 kal.,
76 cm duge - bokerica, cena 1.500 evra.
Telefon: 034/735-559.
* Belgijski Browning Herrstahl, poluautomatska,
(rukstoslader) kal. 12/70,
semimagnum petomatka, 76 cm cevi
pun ~ok, cena 1.000 evra. Emilijan Milo{evi},
Dowa Vrbava, 32315 Vra-
}ev{nica. Telefon: 032/735-559.
* Prodajem lova~ki karabin, original
Mauzer model 66 S, dve cevi u kalibrima
8 x86Si 7 x66 super ekspres,
optike Karl Cajs 2,5 - 10 i 1,5 - 6, Sulova
monta`a. Cena 6.000 evra. Telefon:
063/535-573.
* Prodajem lova~ku pu{ku kal. 12,
Kronen gever, iz 1904. godine, s originalnim
oru`anim listom od 1925. godine.
Sve originalno - raritet. Cena
4.000 evra. Telefon: 063/ 535-573.
* Prodajem novu PA sa~maru kal.12,
TOZ MC 21 i malokalibarsku pu{ku
TOZ u odli~nom stawu. Telefon:
064/157-19-08.
* Lova~ka pu{ka Hammerles G. Gamba-Gardone
kal.12/12, sistem Holland-
Holland, srebrno bela, ru~no gravirana
glava, unikat. Telefon: 063/490-
362.
* Lova~ki karabin Wilhelm Brenneke
kal. 7x64 mm, ru~no graviran, s montiranim
snajperom Karl Cajs1,5-6x42,Suhl
monta`a, unikat. Telefon: 063/409-
362.
* Kupujem rusku jednocevku I@ 18, iskqu~ivo
orozaru. Minimalna du`ina
cevi 725 mm. Telefon: 031/865-599.
* Prodajem licima sa dozvolom pi-
{toq CZ M 88 A kal. 9 mm, pi{toq
Browninig kal. 6,35 mm, oba sa futrolama,
i lova~ku pu{ku Merkel Suhl
kal.12, vrlo povoljno. Telefon: 063/
554-512
* Prodajem poluautomat Akkar Altay
20/76 sa promenqivim ~okovima, star
godinu dana, ili mewam za kombinaciju.
Telefon: 064/95-77-208.
* Prodajem malokalibarsku pu{ku,
bokericu kal. 12, i karabine 243
Winchesteri 300 Winchester Magnumsa
optikom. Telefon: 021/63-50-537 i
063/529-953.
* Nove ruske pu{ke I@, Hemmerles, poluautomati,
jednocevke, kombinovane,
vazdu{ne, malokalibarske, Trapp u
svim kalibrima i varijantama. Mogu}-
nost odlo`enog pla}awa. "Arsenal",
ul. Majke Jevrosime br.20. Telefon:
011/33-45-063.
REFLEKTOR ZA NO]NI LOV
grabqivica sa produ`nim kablom,
akomulatorom i puwa~em. Mogu}a
monta`a na karabine, polo`are i
bokerice. Snop svetlosti do 300 m.
Cena 85 evra. Telefon: 063/ 545-078
MILORAD PEJI] PU[KAR
-Opravka lova~kog oru`ja i pi{toqa
-Izrada kundaka, brunirawe
-Montirawe snajpera i upucavawe
PEJI] MILORAD-PU[KAR,21000 Novi Sad, Trg galerija 4
TELEFON: 021/6618-784, STAN 021/459-704
* Monookulari za no}no osmatrawe
"Night-Vision", dvogledi, katalozi
"Frankonija" 2007. Gume za kundak
"Pachmayer", lampe za no}ni lov "Tacstar"
sa monta`om za sve tipove pu{aka
i karabina, o{tra~i za no`eve
"Lansky". Veliki izbor ameri~ke gardarobe:
pantalone, vijetnamke, fajerke,
kape, prsluci i ostala oprema.
[aqemo pouze}em. "Arsenal", ul. Majke
Jevrosime br. 20, Beograd. Telefon:
011/33-45-063.
* Prodavnica oru`ja "Arsenal" bavi se
preuzimawjem i komisionom prodajom
oru`ja, kao i preuzimawem oduzetog
oru`ja na komisionu prodaju. Polovni
italijanski automati u ekstra
strawu. Uvoz iz Italije! "Arsenal",
ul. Majke Jevrosime br. 20, Beograd.
Telefon:011/33-45-063.
* Prodajem lova~ki karabin 8 x 57,
malo kori{}en. Telefon: 063/514-
398.
* Veliki izbor opti~kih ni{ana
"Bushnell", laserskih daqinomera i
lasera za upucavawe. Originalni japanski
ni{ani "Hakko". Replike oru`ja
svih svetskih proizvo|a~a. Veliki
izbor vatrometa, raketa i sitne pirotehnike.
"Arsenal", ul. Majke Jevrosime
20, Beograd. Telefon: 011/33-45-
063.
PRODAJA PASA
* NKD {tenci stari sedam meseci, odli~no
odnegovani. Otac Drol 8 x
R.CAC, 3 x R.CACIB, 4 x BOB, IUO, FCI,
BOB PRM. Majka Astra 5 IUO. Telefon:
022/454-479 i 064/35-35-830.
* Prodajem {tenad labrador retrivera,
`ute boje, multi{ampionske
krvne linije - Witchvalleys. Telefon:
024/763-865.
Dve `enke labrador retrivera stare
10 meseci, svetlo `ute boje, iz izuzetnog
legla, ~ipovane, negovane, s papirima,
cena 100 evra. Telefon:
023/773-464 i 064/93-26-345.
* Prodajem par posavaca stere deset
meseci i posavku staru ~etiri godine,
odli~ne u radu i lepoti. Uvedeni u
lov. Bora, Sokobawa. Telefon:
018/833-981.
* Prodajem dva srpska goni~a i posavku
za d. sviwu i zeca. Posavac ze-
~ar - ne goni srne, {tenad posavca i
srpskog goni~a, ekstra posavac i bretonac
za parewe. Telefon: 014/ 274-
119.

* Odgajiva~nica "JANIOR" koja je u prole}e
2007. sa jazavi~arima od svoga odgoja
postigla rezultate: 1xPR, 4xCACIB 2xR.
CACIB, 9xCACB, 4xR. CACB, 2xCACT, 1xR.
CACT, 6x ocena ODLI^AN na takmi~ewima
u radu na divqu sviwu, nudi odli~no
odnegovanu, vakcinisanu mu{ku {tenad
o{trodlakog jazavi~ara {ampionskog porekla.
Otac PACO-BATICA {ampion Jugoslavije
u lepoti, ispitan u radu u rovu,
uspe{no kori{}en u lovu na divqu sviwu
i na krvnom tragu (sin {ampiona Jugoslavije
u lepoti i radu DON - KI]E III), majka
BELA JANIORSKA, CAC na izlo`bi, OD-
LI^NA ocena u radu na divqu sviwu i na
krvnom tragu. Telefon: 063/821-74-35.
* Mali minsterlender {tenci od odli~nih
i radnih roditeqa. Telefon:
023/772-676 i 064/303-98-99.
* Prodajem {tence poentera crno-bele i
oran`-bele boje, od izlo`benih i lovnih
roditeqa. Telefon: 022/454-470 i 064/31-
11-636.
* Odgajiva~nica "Podunavac" sa iskustvom
od 45 godina i preko 400 odgojene
{tenadi, prodaje {tenad o{trodlakog nema~kog
pti~ara, kao i priplodnu `enku
labrador retrivera crne boje, izuzetno
radnu. Marinko, Apatin. Telefon:
025/774-386.
RAZNO
* PREPARATORI I KRZNARI! Kvalitetne
staklene o~i svih veli~ina, kao i lobawice
i {tipaqke za lisicu i kunu.
Ivan. Telefon: 037/492-022.
* Prodajem ma{ine za ga|awe glinenih
golubova. Telefon: 023/873-419 i 064/23-
666-92.
* U ataru Plavne 11. 11 2007. godine, nestala
je o{trodlaka jazavi~arka stara
dve godine. Na vratu je nosila crvenu fluorescentnu
ogrlicu. Pronalaza~u sledi
nagrada. Telefon: 064/84-222-79.
* PA@WA! Besplatna struja - male elektrocentrale
na vetar mo`e izraditi svako
uz pomo} na{ih planova za samo 800,00
dinara. Telefon: 021/836-153.
* [tavqewei prerada ko`e i krzna, preparirawe
svih vrsta ptica i `ivotiwa,
izbeqivawe i sre|ivawe trofeja. Telefon:
011/192-867 i 064/293-4-297.
* Povoqnoiznajmqujem automatsku ma{inu
"Lapoorte" za glinene golubove, sa pulafonima
i agregatom. Zoran. Telefon:
065/67-96-428.
Posledwi pozdrav dobrom drugu i lovcu
IN MEMORIAM
Zauvek nas je naputstio
JANKO BELA
(1955 - 2006)
Neka mu je ve~na slava
i hvala.
L.D."Fazan", Pivnice
Kratko je boravio u na-
{oj sredini, ali je
ostavio duboke tragove
plemenitosti i vrlina
koje krase samo vrhunske
lovce
@IVKO
PAVLOVI]
(1943 - 2007)
^uva}emo lepe trenutke
s Tobom provedene.
Tvoji drugovi lovci.
LD "Kremen", Ba~ki
Gra~ac
Zauvek nas je napustio
na{ redovan ~lan
MILAN
A]IMOVI]
Ostajemo mu ve~no zahvalni
na ogromnom doprinosu
datom unapre|ewu
lovstva, a posebno
na ure|ewu i izgradwi
stani{ta za barsku
divqa~.
LD "Begej", Klek
IN MEMORIAM
Dana 16. januara navr{ilo
se godinu dana od kada
nije sa nama na{ dugogodi{wi
predsednik
Zauvek su nas napustili dobri drugovi, veliki prijateqi i zaqubqenici u lov
DARKO R.
PETROVI]
(1986 - 2007)
MILIVOJE
JEVREMOVI] - U^O
(1933 - 2007)
Osta}e nam u trajnom se}awu.
IN MEMORIAM
Zauvek su nas napustili na{i drugovi lovci
SLOBODAN
PAVLOVI]
(1953 - 2007)
MILORAD
PETROVI]
(1924 - 2007)
BRANKO
\UROVI]
(1923 - 2007)
MIRKO
MARTINOVI]
(1924 - 2007)
S po{tovawem ~uvamo uspomanu na vas.
Iznenada i tiho, ba{
kakav je i bio, zauvek nas
je napustio na{ drug
IN MEMORIAM
STANOJE
PETROVI]
(1931 - 2007)
MILO[
VIDI]
(1940 - 2007)
LU "Aleksa Dejovi}", U`ice
IN MEMORIAM
Zauvek su nas napustili
LUKA
STIPI]
(1936 - 2007)
LD "Crvenka", Crvenka
MILIJI
MLADENOVI]U
(1963 - 2007)
Neka Ti je ve~na slava i hvala.
LU "Srna", Majdanpek
Sekcija Leskovoo
Zauvek su nas napustili na{i prijateqi
i dobri lovci
DRAGOMIR - MILOVAN
DRAGA URO[EVI]
PANTELI] (1945 - 2007) iz
(1915 - 2007) iz Nepri~ave
Lajkovca
Neka im je ve~na
slava i hvala.
LU "Dragan Radovi}", Lajkovac
FERENC
HORVAT
(1937 - 2007)
S velikim po{tovawem
LU "Be~ej", Be~ej
Napustio nas je na{ dugogodi-
{wi ~lan, aktivan lovac i
nekada{wi predsednik
\OR\E
KIR]ANSKI - BATA
(1923 - 2007)
Neka mu je ve~na slava i hvala.
LD "Fazan", Zrewanin
MILENKO
SIMI]
(1942 - 2008)
Ve~na mu slava.
LU "Pe}inci",
Pe}inci
SRETEN
ANDRI]
(1933 - 2007)
MIODRAG
OBRADOVI]
(1926 - 2007)
STANISAV
BOJI]
(1936 - 2007)
SLOBODAN
PETROVI]
(1936 - 2007)
DRAGUTIN
KULI]
(1924 - 2007)
Neka im je ve~na slava i hvala.
LU "Gu~evo", Loznica
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
49

VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI
* BEOGRAD: Lovi{ta u Srbiji moraju se za{tititi
od lovokra|e i nesavesnih lovaca, a u mnogim
LU je alarmantno stawe koje se ne sme tolerisati,
poru~uje lovcima Avdo Mujanovi}, predsednik
Suda ~asti i dugogodi{wi predsednik
LU "Jelen" u Tutinu. Dokaz da postoje nesavesni
lovci pokazuje i primer iz Tutina gde je odstreqena
krma~a i {est prasadi. Zato }e Sud ~asti
tra`iti od svih lova~kih organizacija u Srbiji
da uvedu red me|u ~lanstvom, a prekr{ioce da
kazne trajnim oduzimawem oru`ja i udaqavawem
iz LU.
* KRAPINA: U mestu Su{obreg Bistri~ki, u Hrvatskoj,
u {umi pored zaseoka Vrapci, ~lan LD
"Fazan" u Kow{~ini pucao je na ~oveka misle}i
da je kuna, preneli su hrvatski mediji. Kako navodi
policija, lovac je prilikom obilaska lovi-
{ta pucao u kro{wu drveta misle}i da se radi
o predatoru - kuni, usled ~ega je lak{e povredio
~oveka koji je na drvetu brao br{qan.
* BEGE^: Vredni lovci LD "Fazan" u Bege~u savesno
vode ra~una o lovi{tu i divqa~i u wemu.
Za zimsku prihranu divqa~i izneli su tonu hrane
u klipu, tonu i po u zrnu, 50 bala sena i 115 kilograma
soli.
*SENTA: Predsednik Upravnog odbora LU "Senta"
u Senti, Dragan Todorovi}, nagla{ava da je,
u dve uspe{ne akcije, uhva}eno 132 zeca. Tako|e
navodi da su i rezultati turisti~kog odstrela
izuzetno dobri. I daqe se neguje pobratimstvo s
lovcima LU "[umadija" u Kragujevcu, {to najboqe
pokazuje i podatak da su, zarad sve`e krvi u
mati~nom jatu fazana, razmenili sto koka iz
svoje fazanerije za sto petlova iz fazanerije u
[umadiji.
* [ABAC: LU "Sele Jevti}" u [apcu osnovano je
pre 113 godina i jedno je od najstarijih u Srbiji.
Povodom zavr{etka uspe{ne lovne sezone, polovinom
decembra pro{le godine, organizovali
su za svoje ~lanove i goste Lova~ko ve~e, na kojem
se okupilo preko 560 lovaca iz 19 sekcija
Udru`ewa, kao i brojni lovci iz Srema i Republike
Srpske.
* FUTOG: Prvog vikenda u februaru LD "Jarebica"
u Futogu organizovalo je lov na predatore u
svom reviru. Lov je organizovan
po godi-
{wem planu odstrela,
odstreqena je jedna lisica
i veliki broj svraka.
U akciji je u~estvovalo
preko sedamdeset
lovaca ovog Dru{tva.
FOTO VEST
*MAJDANPEK: U okviru
Sajma "Kultura,
obrazovawe, stvarala-
{tvo", u gradu bakra i
zlata odr`ano je "Ve~e
lovstva".
Tom prilikom posetiocima
su prikazani
filmovi iz produkcije
LSS, a vo|eni su i razgovori
o za{titi ~ovekove
okoline i odr`ivom
razvoju, u kojima su
u~estvovali Aleksandar
Panteli}, sekretar
LSS, i Ratko ^ikarevi},
predsednik LU "Srna". Izlo`bu trofeja
videlo je preko 2000 posetilaca, a komesar izlo`be
je bio Lazar Tufoni}.
* OBROVAC: Zima je surovo godi{we doba, pa je
zimska prihrana divqa~i obaveza svakog lovca.
To dobro znaju i ~lanovi LD "Lovac" u Obrovcu
koji su, s prvim sne`nim pokriva~em, napunili
unapred pripremqene hranilice i soli{ta. Tako
}e biti i daqe, dok traju nepovoqni uslovi
za ishranu divqa~i.
S. Maxarevi}, S. Ivanov, V. Petrin,
M. Jevti}, S. Stojanovi}
TOPOLA - VELIKO GRADILI[TE
Da je Lova~ki dom u Topoli, koji
je u izgradwi, jedan od najve}ih u
Srbiji ne dokazuje samo ova slika,
ve} i slo`nost 750 lovaca
Lova~kog udru`ewa "Kara|or|e",
koji nastoje da sagrade objekat od
prvorazrednog zna~aja u ovom,
poznatom, turisti~kom kraju
Srbije.
- Objekat je na dva nivoa sa 2.000 kvadratnih metara korisnog
prostora, ima 13 soba, restoran, veliku salu za 450 mesta, izlo`beni
paviqon, sale za sastanke i seminare, kancelarije i drugu
infrastrukturu. Bi}e pristupa~an celokupnoj lova~koj populaciji
Srbije, kao i drugim zainteresovanim, isti~e Borisav Jovanovi},
predsednik ovog Udru`ewa.
Zahvaquju}i ovom zdawu i varo{ica Topola ulep{a}e svoj izgled,
a lovci ovog Udru`ewa promeni}e lovno-turisti~ku kartu centralne
Srbije.
S. Maxarevi}
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.
50

PREDSTAVQAMO LOVA^KA UDRU@EWA: LU "SALA[" U SALA[U
U ZALE\U DELI JOVANA
Lovci Sala{a sa svojim pobratimima iz Lapova i Jagodine
Lapovo i Jagodina
pobratimi
Lovi{te "Dubrava", kojim
gazduje LU "Sala{" u Sala{u,
spada u red blagorodnih. Udru-
`ewe ima oko 400 ~lanova, a
razvrstani su u 16 sekcija. Dru-
`ina je homogena, mada se kohezija
poremetila zbog neprincipijelnosti
oko pojave lovokra|e.
Samo lovi{te zahvata oko
35.500 hektara. Od toga je tek
30.000 hektara lovnoproduktivna
povr{ina. [to se svojine
ti~e, dr`avnom vlasni{tvu
pripada 30, a privatnom 70
procenata. Prema konfiguraciji
terena i nadmorskoj visini
i mikroklimi lovi{te je
brdskog tipa. U ravni~arski
tip lovi{ta spada 9.000 hektara
a u brdski 26.500 hektara.
Klima je kontinentalna. Zime
su duge i o{tre sa dosta padavina,
a leta kratka i topla s
malom koli~inom padavina.
Nadmorska visina se kre}e od
68 metara u dolini Timoka, pa
sve do 554 metra na "Bukovoj
glavici".
Hranili{te
- Generacije lovaca su doma-
}inskim gazdovawem stvarale
sve ovo - ka`e v.d. predsednika
LU "Sala{", Du{an @unkovi}.
Gazdujemo jelenima, srnda}ima,
divqim sviwama, ze~evima,
poqskim jarebicama i fazanima,
koje redovno naseqavamo.
Izgradili smo preko 30
~eka. Divqa~ redovno prihrawujemo,
a soli uvek ima dovoqno
u lovi{tu.
Saradwa sa susedima, kao i
sa srodnim organizacijama,
korektna je. Tu se, pre svega,
misli na Lova~ki savez Srbije,
veterinare, inspekcijske slu-
`be i lokalnu samoupravu.
- Imamo pobratime u Lapovu
i Jagodini. Osim dru`ewa,
SEKCIJE
Lova~ko udru`ewe "Sala{"
na{lo je re{ewe kako
da lovce u seoskom podru~ju
anga`uje za dobrobit
zajedni~kih interesa. Sala{,
Rgotina i Brusnik su
perjanice u tom poslu, a ne
zaostaju ni Dubo~ane, Glogovica,
Velika i Mala Josikova,
Tabakovac, Metri{,
Kalenovac, Koprivica,
Jela{nica, Gradskovo,
Veliki i Mali Jasenovac,
[ipikovo i Trnavac.
razmewujemo lova~ka iskustva
i idemo u lov - rekao je predsednik
Skup{tine Dragoqub
Milosavqevi}.
Stru~nu slu`bu ~ine ~etiri
zaposlena radnika sa odgovaraju}om
stru~nom spremom. Posla
je na pretek, a najvi{e vremena
se provede na terenu. I
stru~waci iz Lova~kog saveza
Srbije priteknu u pomo}, posebno
oko planskih dokumenata.
Jer, s jelenskom divqa~i mora
da se gazduje obazrivo. A, wihova
je "majka" Deli Jovan.
USPESI
- Mi smo za nepunih sedam
godina uspeli da se
oku}imo, da organizujemo
tradicionalnu "[akalijadu",
a od takmi~ewa u lovnom
streqa{tvu, u disciplini
"Trap", stvorili smo
u jednom selu doga|aj za
pam}ewe. Naravno, od presudnog
je zna~aja o~uvawe
stani{ta i stru~an pristup
tom problemu - rekao
je ~lan Upravnog odbora
Lova~kog saveza Srbije Tihomir
Stankovi}.
^eka u lovi{tu
S. Stojanovi}
NIJE ZA LOV
Sala{ administrativno
pripada op{tini
Zaje~ar. Ukupna povr{ina
17 naseqenih mesta,
ukqu~uju}i ba{te, vinograde
i vo}wake uz ku}e,
puteve, `elezni~ku prugu
i industrijsku zonu, zemqi{te
za proizvodwu
sadnog materijala i rasadnike
iznosi 5.474 hektra.
LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008.