jul-avgust 2005 - Lovacki Savez Srbije

OVIH DANA U NA[IM LOVI[TIMA 

PAREWE SRNE]E 

DIVQAÎ 

1. On pomalo drzak, 

bezobrazan, uporan ne 

obzire se na prisutne, 

kao da je u gluvom kolu 

gde se jedino ~uje - 

okreni pa opet 

2. I okreni opet, a 

razmak se smawuje, 

prisutnih nestane a 

ona bi najra|e da se 

spotakne 

3. Nakon ~e{awa 

tragovi rogovqa svuda 

po lovi{tu 

4. Lepo odeven, pun 

snage, u izobiqu hrane 

nastavqa svoj 

prirodni ciklus 

Tekst i foto: 

M.Mi}evi}

JUL-AVGUST 2005 - GODINA XLIV - BROJ 7-8 (834-835) 

LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE 

NA ISTOM ZADATKU 

List Lova~kog saveza Srbije 

(sa lova~kim savezima 

Vojvodine, Kosova i Metohije) 

Naslovna strana 

Snimio:J.Pap 

26. jul 2005. godine 

Izdava~ "Dnevnik - Holding" 

DOO "Dnevnik - Novine i 

~asopisi" 

21000 Novi Sad 

Bulevar oslobo|ewa 81 

Tel.:021/624-434 

i faks: 021/621-747 

Slu`ba pretplate i distribucije: 

021/6624-754 

V.d. direktor "Dnevnik - Holding" 

JOVAN SMEDEREVAC 

Direktor DOO "Novine i 

~asopisi" 

MILAN NE[I] 

Glavni i odgovorni urednik 

DRAGAN MAKSIMOVI] 

Dipl.geograf 

Likovno - grafi~ki urednik 

BO@O \UR\EVI] 

Urednik fotografije 

JAROSLAV PAP 

Ure|iva~ko odbor: 

Milo{ Beukovi} (predsednik), 

Sveta Mayarevi}, Dragan 

Maksimovi}, Dragan Markovi}, 

Dragojlo Blagojevi}, Aleksandar 

Panteli} (sekretar), Vuki} 

Kosti}, Milenko Rudinac, @ika 

Brzak, Ilija Elezovi} 

Redakcija: 

Dragan Maksimovi}, Milan Kizi}, 

Svetislav Stojanovi}, Zdenka 

Vlajkovi} i Staniislava Ivanov 

[tampa: 

"Dnevnik - [tamparija" 

Direktor {tamparije: 

NEBOJ[A MARI] 

Rukopisi i ilustracije se ne 

vra}aju 

ISSN BR 0459-9225 

Broj ìro ra~una: 

355-1002794-07 

DEVIZNI RAÛN: DNEVNIK 

NOVI SAD 

ACC NO: 8582858 

PANONSKA BANKA A.D. NOVI 

SAD 

(SWIFT CODE: PABNYU22) 

DEUTCHE BANK AG 

FRANKFURT/M 

(SWIFT CODE: DEUT DE FF) 

5 Zakqu~ci skup{tina 

Lova~kog saveza Srbije i 

Lova~kog saveza Vojvodine 

10 Dodeqena lovi{ta 

12 Ograni~en odstrel 

14 Koridori za bezbednu 

migraciju 

16 Najvi{e pa`we srne}oj 

divqa~i 

18 Vaàn pravovremeni 

odstrel 

20 Sitnice koje ulov zna~e 

22 Elektronska 

identifikacija pasa 

24 Srpski goni~ 

26 Internet pretraga 

podataka 

27 U slavu goni~a 

Lova~ki savez Srbije i Ministarstvo za 

poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu uspostavili 

su, ~ini se, najboqu mogu}u saradwu u zadwoj deceniji. 

Svi poslovi vezani za lovstvo, rade se na obostrano 

zadovoqstvo, a naro~ito nakon sastanka, nedavno 

uprili~enog u prostorijama Lova~kog saveza Srbije, 

kome su prisustvovali najodgovorniji qudi i Saveza 

i Ministarstva. Re~ je pre svega o po~etku izrade 

strategije razvoja lovstva u Republici i zajedni~kom 

radu na predlogu nacrta budu}eg zakona o lovstvu 

Srbije. Pomenuti poslovi trenutno su stavqeni 

na stranu, zbog mnogo va`nijih. Re~ je o ponovnom 

ustanovqewu i dodeli lovi{ta na gazdovawe. Kriterijumi, 

iako zvani~no nigde nisu objavqeni, vaè i po 

wima }e se raditi, a o tome {ta sve treba da ispune 

lova~ka udruèwa da bi lovi{te ponovo dobili na 

gazdovawe pisali smo u ranijim brojevima na{ih novina. 

Posao je obiman i od lova~kih organizacija traì 

maksimalnu ozbiqnost. Do kraja godine trebalo bi da 

bude dodeqeno oko 100 lovi{ta organizacijama koje 

su i do sada wima gazdovale u postoje}im ili ne{to 

izmewenim granicama, {to }e zavisiti pre svega od 

dogovora sa ostalim upravqa~ima lovi{ta, poput Javnog 

preduze}a “Srbija{ume”. Lova~ki savez Srbije sa 

svojom Stru~nom slu`bom ~ini maksimum napora pomaù}i 

lova~kim udruèwima gde god je to potrebno. 

Nadle`ni u Ministarstvu raspisiva}e oglase za 

davawe lovi{ta na gazdovawe mesec dana pre isteka 

roka u proteklom desetogodi{wem periodu, kako bi 

zainteresovane lova~ke organizacije na vreme pripremile 

potrebnu dokumentaciju, koja }e biti prihva- 

}ena i u LS Srbije i u Ministarstvu. Radi se u obostranom 

interesu, jer se Lova~ki savez Srbije odavno 

dokazao kao najboqi doma}in i gazda lovi{ta. 

Resorno Ministarstvo shvatilo je zna~aj lovstva i 

wegove potencijalne mogu}nosti pa }e i ove godine, 

kao i nekoliko leta ranije, izdvojiti ~etiri miliona 

dinara, kao podsticajna sredstva, za razvoj ove deletnosti. 

Pre svega za ponovno naseqavawe divqa~i u 

podru~ja gde je nekada ìvela. Ni pare ni posao nisu 

mali, ali }e lovci umeti znala~ki da ih iskoriste i u 

svom i u op{tem interesu. Tako su, uostalom, i do sada 

~inili. 

D. Maksimovi} 

REDAKCIJA NE PREUZIMA ODGOVORNOST 

ZA SADR@AJ REKLAMNIH PORUKA

4 

LOVA^KE NOVINE / JUL-AVGUST 2005. 

MOJ HOBI -LOV: PREDRAG BUBALO, MINISTAR U VLADI REPUBLIKE SRBIJE 

DRU@EWE JE 

O D L U ^ I L O 

Biti ~lan Lova~kog saveza Srbije zna~i baviti se 

hobijem koji je va{ li~ni izbor, u~estvovati u 

za{titi ìvotnog okruèwa i, {to je mo`da 

najva`nije, druìti se sa qudima sli~nih 

interesovawa, u prirodnom abijentu - kaè 

gospodin Predrag Bubalo 

-Bezbroj puta mi se ~inilo 

da ne}u imati vremena za 

druèwe sa drugarima iz 

detiwstva, da su poslovi koji 

me ~ekaju neodlo`ni, da 

}u vikend provesti uz dokumenta, 

re{avaju}i neki od 

nadle`nih problema kojih 

je, naàlost, uvek na pretek… 

Ali, kako se tih nekoliko 

dana odmora primicalo, ja 

sam, sa sve ve}om sigurno- 

{}u i rado{}u, znao da od 

nekih zadovoqstava, ipak, 

ne}u odustati… 

Znate, te{ko je odoleti 

maglovitom jutru u banatskoj 

ravnici, kada jo{ uvek 

niste sigurni da li }e se 

dan pertvoriti u vedar i 

sun~an, ili }e po~eti da sipi 

ona dosadna ki{a; kad 

svaki {um moè zna~iti neku 

skrivenu prepelicu, fazana, 

zeca, a ~esto je samo 

plod va{e ma{te; kad pri- 

~aju najuzbudqivije pri~e 

lovci koji se ovim sportom 

bave mnogo duè od vas… 

Takva druèwa oduvek su me 

privla~ila. 

U po~etku, ja sam odlazio 

u te rane jutarwe sate u lov 

bez sopstvenog oru`ja, samo 

da bih se druìo sa lovcima 

i da slu{am wihove dogotov{tine, 

kaè gospodin 

Predrag Bubalo, ministar 

privrede u Vladi Republike 

Srbije. 

S vremenom, iz tog 

druèwa probudila se i 

strast ka lovu i rezultatima 

koje ovaj sport, izme|u 

ostalog i takmi~arskog karaktera, 

nosi sa sobom. 

Nabavqeno je ori`je, pro~itana 

odgovaraju}a literatura 

i, naravno, novope~eni 

lovac se u~lanio i u Lova~ki 

savez Srbije. 

Lova~ki savez Srbije, sa 

svojim lova~kim udruèwima, 

dru{tvima i wihovim 

~lanovima, ima va`nu ulogu 

u ekologiji, brine o za{titi 

ìvotne sredine i, posredno, 

o zdravqu naj{ire populacije. 

Na{a saradnica, urednik "Eliksira" u razgovoru sa 

ministrom Predragom Bubalom 

Danas, posle vi{egodi{weg 

~lanstva u kikindskom 

Lova~kom dr{tvu, mogu 

da kaèm da je lov zaista 

izuzetan hobi. Boravak na 

sveèm vazduhu, planski odstrel 

divqa~i, uticaj na 

o~uvawe ìvotne sredinei, 

iznad svega, ponavqam, dru- 

èwe sa qudima koji su 

istih interesovawa - ne{to 

je {to se ni~im ne moè zameniti 

i {to, jednostavno, 

nema cenu. Jela spremqena 

od mesa divqa~i u kotli}u u 

prirodi, uz po{alice i lova~ke 

pri~e, kao i druèwe 

sa qudima koji nemaju ba{ 

puno dodira sa politikom i 

privredom, pomaù mi da 

shvatim kako nasi ljudi 

razmi{qaju i da u odre|enim 

situacijama, na svom 

radnom mestu, reagujem na 

pravi na~in i donesem prave 

odluke. Kada nau~ite da u 

prirodi reagujete instinktivno, 

pravedno, i da opstanete 

u svakoj situaciji, to 

vam, sasvim sigurno, poma- 

è da na pravi na~in reagujete 

i u svakodnevnom ìvotu, 

~ak i kada vam se ~iini 

da nema izlaza. 

Moram da priznam da mi 

se ukus jela spremqenih od 

mesa divqa~i dopada, a 

znam da imaju i izvanrednu 

hranqivu vrednost. Moja porodica 

i ja ~esto na meniju 

imamo supu od fazana, a i 

srne}i gula{. Ja, li~no, volim 

meso od medveda, mada 

je u ovim na{im krajevima 

do wega te{ko do}i, rekao je 

ministar Bubalo. 

Tako je Predrag Bubalo, 

~ovek koji je nau~io da puno 

radi i ~iji radni dan po~iwe 

u sedam ujutro i traje do kasno 

uve~e, prona{ao na~in 

kako da svoje slobodno vreme 

sa~uva samo za sebe, da 

udahne sve` vazduh i razmeni 

misli sa qudima koji 

imaju zajedni~ki hobi - lov. 

Dr Boàna Noskov Peregi 

KALENDAR LOVA 

Lovne sezone, najva`nijih lovnih vrsta divqa~i, 

prema vaè}oj naredbi o lovstvu divqa~i 

(“Sl.gl.RS”, br. 19/02) 

Sve lovne vrste divqa~i, utvr|ene u navedenoj Naredbi, mogu 

se loviti iskqu~ivo u skladu sa planskim dokumentom gazdovawa 

lovi{tem, u okviru slede}ih lovnih sezona: 

1. Srna: 

- mu`jak – srnda}, od 1.5. do 30.9.(u preiodu od 16.5. do 31.7. 

moè se vr{iti samo uzgojnoselektivni odstrel srnda}a): 

- ènka – srna i mladun~e – lane od 1.10.do 31.1. 

2. Divqa sviwa 

- mu`jak – vepar, od 1.5. do 31.1. 

- ènka – krma~a, od 1.7. do 31.12. 

- mladun~e – prase, od 1.7. do 31.1. 

3. Jelen evropski 

- mu`jak – jelen i mladun~e – tele, od 1.8. do 14.2. 

- ènka – ko{uta, od 16.8.do 31.1. 

4. Zec od 16.10. do 31.12, s tim {to je od 15.12. do 31.12. 

dozvoqen lov iskqu~ivo hvatawem ìvih ze~eva. 

5. Fazan od 16.10. do 14.1. u otvorenim lovi{tima, osim u 

lovi{tima u kojima se nalaze registrovane fazanerije iz kojih se 

fazani pu{taju pred lov na ure|ene poligone, povr{ine od 100 do 

500 ha, u periodu od 16.10. do kraja februara (28.ili 29). 

6. Poqska jarebica od 16.20. do 30.11. 

7. Divqa patka gluvara, krùqa, ri|oglava i liska crna 

od 1.9. do 31.1. 

8. Divqa guska lisasta od 1.10. do 31.1. 

9. Divqa guska glogovwa~a, samo na podru~ju AP Vojvodine, 

od 1.10. do 31.1. 

10. Prepelica, grlica i gugutka od 1.8. do 30.9. 

11. Divqi golub grivna{ od 1.8. do 31.1. 

12. [umska {quka od 1.10. do 31.1. osim planinskih 

podru~ja, gde je za{ti}ena cele lovne godine. 

Stru~na slu`ba LS Srbije

5 


NA SEDNICI UPRAVNOG ODBORA LS SRBIJE 

RADNA GRUPA 

ZA ZAKON 

^lanovi pomenutog tela ista}i }e ciqeve i 

opredeqewa Saveza i zajedno sa ostalim 

sugestijama dostaviti ih UO a on nadle`nim 

dràvnim organima 

Upravni odbor Lova~kog 

saveza Srbije, na sednici 

odrànoj u Beogradu (predsedavao 

Zoran @ivojinovi}, 

predsednik), 14.jula, usvojio 

je zapisnik sa prethodne 

sednice, Izve{taj o aktivnostima 

izme|u dva zasedawa 

(o ve}ini smo pisali u 

pro{lom broju novina), i sa 

par dopuna, zakqu~ke Skup- 

{tine Saveza, nedavno odr- 

àne u Lazarevcu ( donosimo 

ih u celosti ). Posebnu 

pa`wu ~lanovi Upravnog odbora 

posvetili su nedavno 

odrànom sastanku najvi- 

{ih predstavnika LS Srbije 

sa nadle`nima iz Ministarstva 

za poqoprivredu, {umarstvo 

i vodoprivredu. 

Tom prilikom potpisan je 

Ugovor izme|u Ministarstva 

i Saveza o davawu 22 

lovi{ta na gazdovawe. Ministarstvo 

ima puno poverewe 

u LS Srbije i o~ekuje 

da on bude glavni nosilac 

razvoja lovstva u Republici. 

To dakako nije bio i ne}e 

biti nimalo lak posao za 

Savez, mada se on ve} dokazao 

svojom izvanrednom aktivno{}u. 

Od lova~kih 

udruèwa o~ekuje se jo{ 

ozbiqniji pristup svim segmentima 

u gazdovawu lovi- 

{tem, a posebno kada je re~ 

o pripremi dokumentacije 

prilikom konkurisawa za 

ponovnu dodelu lovi{ta. 

Novi Zakon o lovstvu i te 

kako interesuje sve lovce i 

od vitalnog je zna~aja za 

wihov budu}i rad. Upravo 

zato Upravni odbor LSS odlu~io 

je da formira Radnu 

grupu Saveza koja }e ista}i 

ciqeve i opredeqewa Saveza 

o novom zakonodavstvu. 

Radna grupa Saveza, }e na 

sve predloge novog Zakona o 

lovstvu, koje sa~ini Radna 

grupa Ministarstva, dostaviti 

svoje sugestije UO LSS, 

a on nadle`nim dràvnim 

organima. U Radnoj grupi Saveza 

su: dipl.in`. Zoran 

@ivojinovi}, dipl.in`. Aleksandar 

Panteli}, dipl.in`. 

Aleksandar ]erani}, dipl. 

pravnik Vlada Mladenovi}, 

dip.veterinar Milan Novkov, 

dr Milo{ Beukovi}, Rade 

Medi}, Zoran Dodi} i 

Miroqub Tomi}. 

Posebnu pa`wu, me|u 

ostalim, tako|e, va`nim 

pitawima, UO LS Srbije posvetio 

je otvarawu letwe 

lovne sezone. Stru~ne slu- 

`be LSS i LSV sagleda}e 

postoje}u situaciju. Na 

osnovu we utvrdi}e se kvote 

odstrela grlica i prepelica, 

koje }e biti obavezuju}e 

za sve lova~ke organizacije. 

Od svih organizacija zahteva 

se striktno po{tovawe 

Zakona o lovstvu, a svaki 

prekr{aj bi}e drasti~no 

ka`wen. 

^lanovi UO LSS ovom 

prilikom odlu~ili su da na 

jesen budu organizovana dva 

savetovawa. Jedno o klimatskim 

promenama, a drugo o 

kinologiji, za {ta su zadu- 

ène nadle`ne komisije. 

Lova~ko udruèwe “Beograd”, 

koje slavi 110 godina 

postojawa, dobi}e pomo} za 

snimawe filma ( dokumentacija 

Saveza, scenario ), 

dopis o namerama u~estovawa 

na Sajmu lova u Novom 

ISPRAVKA 

U “Lova~kim novinama” broj 6, na strani 5 ( Izvodi iz 

diskusije ) pogre{no je preneto izlagawe Petra [u{wara 

jer pi{e: 

“Petar [u{war, iz Novog Sada predloìo je da lova~ke 

organizacije treba da priznaju {tetu od divqa~i samo 

ako je po~iwena van lovi{ta”. Umesto toga, treba da pi{e: 

“Petar [u{war, iz Novog Sada, predloìo je da lova~ke 

organizacije ne treba da prizanju {tete od divqa~i nastale 

na teritorijama koje ne ~ine lovi{te”. 

Zbog ove grube gre{ke autor i Redakcija izviwavaju se 

Petru [u{waru i svim ~itaocima novina. 

Redakcija 

Sadu bi}e upu}en JP “Srbija{ume” 

i “Vojvodina{ume” 

i LS Vojvodine, kako bi nastup 

bio zajedni~ki organizovan. 

LS Srbije u~estvova- 

}e idu}e godine (u aprilu) 

na Sajmu lova u Beogradu, a 

uskoro }e po~eti intenzivne 

pripreme za obeleàvawe 

110 godina svog postojawa i 

sa redovne sednice Skup{tine 

Lova~kog saveza Srbije odr- 

àne 18.6.2005. godine u Lazarevcu 

1. Preduzeti sve neophodne mere 

da se jubilej 110 godina od 

osnivawa Lova~kog saveza Srbije, 

2006. godine dostojno obele- 

ì. 

2. Zapo~eti pripreme na organizaciji 

Skup{tine CIC-a u Beogradu 

2007. godine i obezbediti 

aktivnu podr{ku dràvnih institucija 

i grada Beograda. 

3. Obezbediti da se, prilikom 

dono{ewa novog Zakona o lovstvu, 

utvrdi jasna vizija budu}e 

politike lovstva u Srbiji i insistirati 

da dono{ewu tog Zakona 

i podzakonskih akata prethodi 

dono{ewe Ustava i osnovnih 

zakona u oblasti lokalne samouprave, 

{umarstva, poqoprivrede 

i za{tite prirode. 

U tom ciqu, obrazovati radnu 

grupu Lova~kog saveza Srbije, 

koja }e pratiti i razmatrati 

predlog lovne politike i novog 

Zakona o lovstvu i posle razmatrawa 

na Upravnom odbosru Saveza, 

dostaviti stav Saveza 

nadle`nim dràvnim organima. 

4. U~ini sve neophodno da se, u 

postupku dono{ewa novog Zakona 

o lovstvu, obezbedi 

po{tovawe me|unarodnih konvencija, 

stru~no kori{}ewe 

prirodnih resursa, interes 

divqa~i, uz uvaàvawe lova~ke 

Sednica UO LS Srbije 

rada kao i pripreme za 

predstavqawe (Skup{tina 

CIC-a na Kipru) povodom 

organizovawa Generalne 

skup{tine Svetske lova~ke 

organizacije koja se 2007. 

godine odràva u Beogradu. 

D. Maksimovi} 

NA OSNOVU REFERATA PREDSEDNIKA LOVA^KOG 

SAVEZA SRBIJE I DISKUSIJA NA SEDNICI 

SKUP[TINE, KOMISIJA ZA ZAKQU^KE SAÎNI- 

LA JE SLEDE]E: 

ZAKQU^KE 

organizacije u celini, oslawaju}i 

se na struku i nauku, i 

dosada{wa iskustva i rezultate, 

po{tovawe tradiicije i 

obezbediti originalan pristup 

u izradi Zakona. 

5. Preduzeti sve neophodne 

mere u ciqu uspe{nog okon~awa 

ponovne dodele lovi{ta Lova~kom 

savezu Srbije, pripremom 

potrebne dokumentacije za u~e- 

{}e na Oglas. 

6. Intenzivirati saradwu sa 

nau~nim institucijama iz oblasti 

veterine, u ciqu {to obuhvatnijeg 

preventivnog pra}ewa 

zdravstvenog stawa divqa~i. U 

okviru ovih aktivnosti obezbediti 

edukaciju lovaca u vezi zoonoza, 

preko lista “Lova~ke novine”, 

kao i predavawima na terenu. 

7. Nastaviti sa dosada{wim 

aktivnostima na planu me|unarodne 

saradwe uz obezbe|ivawe 

transfera inostranih stru~nih 

i nau~nih saznawa u na{e lovstvo. 

8. Obezbediti prakti~nu primenu 

nau~nih dostignu}a iz 

oblasti odrìvog razvoja i za- 

{tite prirode. 

9. Utvrditi kriterijume za lova~ke 

manifestacije, koje }e 

podràvati Lova~ki savez Srbije 

i sa~initi kalendar 

odràvawa ovih manifestacija, 

kako bi se u narednu godinu 

u{lo sa preciznim terminima 

odràvawa. 

Nastavak na 6 strani

6 

LLOVA^KE NOVINE / JUL-AVGUST 2005. 

Nastavak sa 5 strane 

10. Pokrenuti inicijativu za 

osnivawe Muzeja lovstva. 

11. Uvaìti mi{qewe kompetentnih 

institucija o uticaju 

klimatskih promena na ìvotni 

ciklus divqa~i i na osnovu toga 

preduzeti mere na pokretawu 

postupka za izmene i dopune Naredbe 

o lovostaju divqa~i. 

12. Intenzivirati filmsku 

produkciju Lova~kog saveza Srbije, 

novim projektima, a naro- 

~ito zavr{iti dokumentarni 

film o 110 godina Lova~kog saveza 

Srbije za proslavu jubileja. 

13. U daqem radu, ve}u pa`wu 

posvetiti lova~kom podmlatku, 

aktivnijem radu Komisije za lova~ki 

podmladak i razviti mre- 

ù saradnika na terenu. 

14. U ve}oj meri ukqu~iti kinolo{ke 

organizacije u rad Komisije 

za lovnu kinologiju i organizovati 

savetovawe o kori- 

{}ewu pasa goni~a u lovu. 

15. Preduzeti mere na poboq{awu 

statusa stru~nih radnika 

u lovstvu. 

16. Oja~ati koordinaciju i saradwu 

sa Lova~kim savezom Rumunije, 

prevashodno radi sanacije 

{teta u poplavqenim podru~jima. 

17. Striktnom primenom Zakona 

o lovstvu i akata Lova~kog 

saveza Srbije uz preduzimawe 

efikasnih mera, zavesti zakonitost 

i red u oblasti lovnog 

turizma. 

Posebno insistirati na primeni 

Pravilnika o uslovima i na- 

~inu organizovawa i izvo|ewa 

lova i obuke lova~kih pasa za 

lovce turiste u lovi{tima kojima 

gazduje Lova~ki savez Srbije 

preko lova~kih udruèwa, 

uz pra}ewe wihovog ivr{ewa i 

ostvarivawa celovitog uvida 

Saveza u ovoj oblasti. U vezi 

toga, kao i u drugim oblastima 

sprovo|ewa Zakona o lovstvu 

neophodna je ve}a saradwa i 

IZ LS VOJVODINE 

POMO] POPLAVQENIMA 

Upravni odbor Lova~kog saveza Vojvodine jednoglasno 

je prihvatio predlog da se poplavqenim lovi{tima u Banatu 

pomogne u skladu sa mogu}nostima i potrebama. Posao 

je realizovala Komisija Saveza zaduèna za pruàwe 

pomo}i nastradalim lovi{tima od elementarnih nepogoda. 

Nakon obilaska lovi{ta, odlu~eno je da se LU u Se~wu 

pomogne sa 1.000 fazan~i}a uzrasta pet do {est nedeqa, 

LU u @iti{tu i Plandi{tu sa po 500 fazan~i}a i LU Vr- 

{ac i Beloj Crkvi sa po 250 pili}a. Po dogovoru s predstavnicima 

udruèwa, pili}i mogu biti i stariji (mewa 

se broj zbog cene), a svi }e biti prstenovani, u ciqu prikupqawa 

podataka za nau~no-istraìva~ki projekat. Ovo, 

dakako, ne}e biti jedina pomo}. Ona }e sti}i i iz LS Srbije, 

lova~kih organizacija, JP “Vojvodina{ume” i od svih 

qudi dobre voqe. 

D.M. 

Pitawe PDV-a moralo 

bi se {to pre re{iti 

angaòvawe odgovaraju}ih dr- 

àvnih organa, naro~ito lovne 

inspekcije. 

18. Za izradu planskih akata 

lova~ka udruèwa }e se obra}ati 

Savezu, koji }e pruìti svu 

potrebnu pomo} u ovoj oblasti. 

19. Striktno po{tovati rokove 

za uplatu ~lanskog doprinosa 

Lova~kom savezu Srbije, utvr- 

|ene Statutom, uz pove}anu 

kontrolu i preduzimawe svih 

mera utvr|enih Zakonom i aktima 

Saveza, prema pojedincima i 

udruèwima koji prikrivaju 

~lanstvo. 

20. Nau~no-istraìva~ki rad 

pro{iriti na teritoriju cele 

Srbije, sa akcentom na brdskoplaninska 

podru~ja. 

21. Daqe razvijati lovno 

streqa{tvo, uz neposredniju 

saradwu sa Zavodom za ispitivawe 

i ìgosawe oru`ja. 

22. Nastaviti saradwu sa JP 

“Srbija{ume”, zapo~etu na 

osnovu Sporazuma potpisanog 

sa ovim preduze}em. 

23. Stawe brojnosti divqa~i, 

kao i wenog kvaliteta, u lovi- 

{tima realno oceniti i na 

osnovu razmatrawa i analize 

Komisije za nau~no-istraìva~ki 

rad, gajewe i za{titu 

divqa~i uputiti lova~kim 

udruèwima odgovaraju}e preporuke 

i uputstva za rad u lovi- 

{tima. 

24. Krivolov i nezakoniti lov 

suzbijati putem efikasnih mera, 

a naro~ito podsticawem 

delovawa pravosudnih organa, 

MUP-a i lovne inspekcije. U lova~kim 

udruèwima, prilikom 

prijema novih ~lnova, koji su 

ve} bili u~laweni u neko lova~ko 

udruèwe, preduzeti mere 

na utvr|ivawu da li su bili 

ka`wavani za povrede lova~ke 

discipline. 

25. Preduzeti mere na daqem 

unapre|ewu informisawa, poboq{awa 

kvaliteta i distribucije 

lista “Lova~ke novine”, kao 

i informisawa u drugim medijima 

(TV i radio-emisije), obezbediti 

realizaciju Strategije 

informisawa Lova~kog saveza 

Srbije. Na ovaj na~in }e se kontinuirano 

podizati nivo lova~ke 

kulture i ja~ati status Lova~kog 

saveza Srbije. 

UPRAVNI ODBOR LS VOJVODINE 

UTVRDITI PRIORITETE 

Upravni odbor Lova~kog 

saveza Vojvodine na sednici 

odrànoj u Novom Sadu 

(predsedavao dr Milo{ 

Beukovi}), 20. jula, usvojio 

je i informaciju o aktivnosti 

Saveza izme|u dve 

sednice, dopunio i verifikao 

zakqu~ke Skup{tine, 

usvojio predloge za 

odlikovawa i izdvojio 200 

hiqada dinara za nabavku 

sadnica, koje }e ustupiti 

zainteresovanim lova~kim 

organizacijama. 

U diskusiji o zakqu- 

~cima Skup{tine u kojoj su 

u~estvovali Milenko Kuzmanovi}, 

Zoran @ivojinovi}, 

predsednik LSS, dr 

Milo{ Beukovi}, Ranko 

Sikimi}, dr Qubomir Leti}, 

Jovica Nikoli}, Marko 

Tica, Nikola Gruji} i 

Rade Medi}, istaknuta je 

potreba da se utvrde prioriteti 

u izvr{ewu zadataka 

u narednom periodu. Tako 

recimo, {to pre treba 

re{iti pitawe visine 

PDV-a na divqa~, jer nije 

logi~no da on iznosi 18 %, 

dok se planira snièwe 

poreza na 8 % na stoku koja 

se gaji na farmama i 

oborima. U tom smislu ponovo 

treba traìti tuma- 

~ewe Ministarstva za finansije 

u Vladi Republike 

Srbije, ali i u~initi {to 

je mogu}e, da se on i za 

divqa~ smawi. Tako|e bi s 

proizvo|a~ima fazana 

trebalo {to pre videti 

kako “osveìti krv”, i da 

li je najboqe re{ewe uvoz 

jaja fazana iz postojbine, 

odnosno drugih podru~ja 

Pored odluke o kupovini 

video-bima i kompjutera, 

~lanovi Upravnog odbora, 

i ove godine, iz buyeta 

Saveza izdvoji}e 200 

hiqada dinara za kupovinu 

sadnica koje }e ustupiti 

zainteresovanim lova~kim 

organizacijama. 

Pitawe ponovne dodele 

lovi{ta na gazdovawe i 

daqe }e biti jedan od prioritetnih 

zadataka Saveza. 

LSV }e zajedno sa svojom 

Stru~nom slu`bom, 

Pokrajnskim sekretarijatom 

i Lova~kim savezom 

Srbije u~initi sve {to je 

mogu}e da lovi{ta ponovo 

dobiju organizacije koje su 

i do sada wima gazdovale. 

Sva sporna pitawa, ako 

ih bude bilo, Savez }e nastojati 

da re{i, naravno 

na zadovoqstvo svojih ~lanica 

- lova~kih udruèwa, 

koja su ve} dokazala da ho- 

}e, znaju i umeju doma}inski 

da gazduju lovi{tima. 

D. Maksimovi}

7 


26. Nastaviti sa podr{kom izdava~koj 

delatnosti u lova~kim 

udruèwima kao i sa realizacijom 

Plana izdava~ke delatnosti 

Lova~kog saveza Srbije. 

27. Preduzimati, i daqe, sve 

potrebne mere i aktivnosti u 

obrazovawu stru~waka iz oblasti 

lovstva, u saradwi sa [umarskom 

{kolom u Kraqevu. 

28. Nastaviti sa organizovawem 

rada Saveta lovnih 

oblasti i u okviru sednica 

Upravnog odbora Saveza razmatrati 

stawe lovstva u lovnim 

oblastima. 

29. Intenzivirati proizvodwu 

u fazanerijama lova~kih udru- 

èwa, sa posebnim akcentom na 

kvalitetu proizvedenih fazanskih 

pili}a, sve u skladu sa 

Programom rada Komisije za 

gajewe i za{titu divqa~i i nau~no-istraìva~ki 

rad u lovstvu. 

30. Od nadle`nih dràvnih organa 

Republike Srbije, kao i od 

KFOR-a zahtevati da se preduzmu 

mere na utvr|ivawu stawa u 

lovi{tima na Kosovu i Metohiji, 

u pogledu objekata i divqa~i. 

Komisija za zakqu~ke 

Sednica UO LS Vojvodine 

Komisija za zakqu~ke, izabrana na Redovnoj godi{woj Skup{tini Lova~kog saveza Vojvodine, odrànoj 10. juna 2005. godine 

u Novom Sadu u Zavodu za za{titu prirode, u sastavu: prof. dr Milo{ Beukovi}, @ivorad Brzak i Rade Medi}, na 

osnovu Izve{taja o radu organa i tela Saveza, uvodnog izlagawa predsednika Saveza prof. dr Milo{a Beukovi}a, zapisnika 

vo|enog na Skup{tini saveza, rasprave, donetih predloga, sugestija, inicijativa i mi{qewa, Upravnom odboru 

Lova~kog saveza Vojvodine predlaè da verifikuje slede}e 

Z A K Q U ^ K E 

1. Skup{tina Saveza je jednoglasno usvojila Izve{taj o radu organa 

i tela Saveza i uvodno izlagawe predsednika Saveza prof. dr Milo{a 

Beukovi}a. 

2. U aktivnostima na izradi novog Zakona o lovstvu Srbije, aktivno 

i kontinuirano ukqu~iti Lova~ki savez Vojvodine, lova~ka udruèwa, 

lovne radnike i sve one koji mogu znatno doprineti zna~ajnoj ulozi lova~ke 

organizacije u novom Zakonu, i u skladu sa dosada{wim 

gledawema i opredeqewima Lova~kog saveza Srbije i Lova~kog saveza 

Vojvodine. 

Lova~ki savezi }e se maksimalno angaòvati da se u izradi kona~nog 

teksta Zakona o lovstvu Srbije, pored Lova~kog saveza Srbije i Lova~kog 

saveza Vojvodine, ukqu~e lovni radnici, lovci i prijateqi lova 

i za{tite prirode, kako bi se kroz tekst Zakona uvaàvali interesi 

lova~ke organizacije (lova~ki lobi). 

3. Lova~ki savez Vojvodine se zalaè i opredequje da se pored Saveza, 

u pomo} koja je neophodna lova~kim udruèwima u Banatu zbog velikih 

gubitaka od poplava na divqa~i ukqu~e i sva lova~ka udrèwa i 

~lanice Saveza u skladu sa svojim mogu}nostima, kako bi se brojnost 

divqa~i u ovim udruèwima, odnosno lovi{tima, dovela u pre|a{we 

stawe. 

4. Lova~ki savez Vojvodine }e nadaqe stimulisati i materijalno pomagati 

nau~no - istraìva~ki rad sa odabranim temama i usvojenim 

Programom nau~no-istraìva~kog rada od interesa za lovstvo, lova~ku 

organizaciju i lova~ka udruèwa uz prezentaciju nau~no-istraìva~kih 

dostignu}a kako u zemqi tako i u inostranstvu. 

5. U ciqu ostvarivawa sveukupnosti interesa lova~ke organizacije 

neophodna je stalna saradwa Lova~kog saveza Srbije I Lova~kog saveza 

Vojvodine sa svim nadle`nim organima Republike i Pokrajine nadle`nim 

za oblast lovstva. Ta saradwa je ostvarivana i do sada, ali je 

neophodno istu intenzivirati, pro{irivati i sadràjno obogatiti. 

6. Skup{tina Saveza se opredequje da se prezentirani i najavqeni 

kriterijumi za ustanovqavawe i dodelu lovi{ta objave i oznani~e kako 

bi se lova~ka udruèwa blagovremeno pripremala za tu veoma odgovornu 

aktivnost. 

7. I pored preduzetih aktivnosti, po pitawu naplate PDV, jo{ uvek 

je niz pitawa ostalo nerazja{weno. Stoga je neophodno i nadaqe bez 

odlagawa ovu aktivnost nastaviti kako bi se do{lo do zvani~nih 

tuma~ewa primene PDV kada su u pitawu lova~ka udruèwa i na~in obra~una 

ovih dru{tvenih obaveza. 

8. Pred lova~kim udruèwima je zna~ajna aktivnost na pripremi i 

sre|ivawu dokumentacije za ustanovqavawe i dodelu lovi{ta kao i 

dono{ewu ocene o uspe{nosti, odnosno neuspe{nosti, gazdovawa lovi{tem. 

I pored postignutih rezultata, na ovom planu ima i slabosti 

koje je neophodno prevazi}i kako bi se u predstoje}e aktivvnosti u{lo 

sa {to boqom organizovano{}u i pripremqeno{}u. Posebnu pa`wu 

treba posvetiti granicama lovi{ta. 

9. Za ostvarivawe svih zadataka koji stoje pred lova~kom organizacijom 

i wihovo uspe{no obavqawe, neophodno je i daqe stru~no i kadrovsko 

ja~awe Stru~ne slu`be Saveza, wena izraènija saradwa sa 

lova`kim udruèwima kroz obilazak terena i neposredne kontakte sa 

organima i aktivnostima lova~kih udruèwa i stru~nim licima tih 

udruèwa. Realizaciji kadrovskog ja~awa slu`be treba pri}i nakon izlaska 

novog Zakona o lovstvu, odnosno nakon definisawa mesta i uloge 

Saveza u novom Zakonu. 

10. Skup{tina Saveza se zalaè za ve}e prisustvo i stru~no 

suprotstavqawe u medijima i organizovanim skupovima, nevladinim 

organizacijama, aktivistima “zelenih” i svim onima koji na lovstvo 

gledaju i prezentiraju suprotno interesima lova~ke organizacije, naravno 

imaju}i u vidu op{te dru{tvene interese. 

11. Pitawe kalendara lova je veoma zna~ajno za lova~ku organizaciju. 

Zbog toga }e lova~ka organizacija i nadaqe nastojati da ostvari svoj 

uticaj u utvr|ivawu kalendara lova za pojedine vrste divqa~i uz argumentovano 

prezentirawe stru~nog mi{qewa. 

12. “Lova~ke novine”, glasilo lova~kih organizacija i lovaca, u zadwe 

vreme su sadràjno i tehni~ki poboq{ale svoj kvalitet. Na tome ne 

treba stati, ve} naprotiv, na{ zajedni~ki zadatak je da to glasilo bude 

jo{ sadràjnije i kvalitetnije, da izraàva stvarno stawe i potrebe 

u oblasti lovstva i svega {to je u interesu lovstva. Neophodno je 

trajnije, odgovornije i doslednije re{iti pitawe dostave novina svakom 

lovcu koji iste pla}a. Samo onda kada “Lova~ke novine” do|u u ruke 

svakog lovca, one opravdavaju svoj ciq. 

13. Lova~ka udruèwa sa podru~ja Vojvodine su nekoliko godina unazad 

ukazivala na nedoslednu primenu Statuta Lova~kog saveza Srbije u 

pogledu utvr|enih rokova za uplatu lova~ke ~lanarine. Nedosledna 

primena Statuta LSS je i daqe prisutna. To dovodi do izraènog 

reagovawa kod onih lova~kih udruèwa koja se dosledno pridràvaju 

Statutom utvr|enih rokova za uplatu lova~ke ~lanarine. Zato lovci 

Vojvodine insistiraju i traè da se vaè}a akta Lova~kog saveza Srbije 

dosledno primewuju ili da se pokrene postupak za wihovu izmenu 

i dopunu, ali takvu u kojoj }e se ~uti re~ i mi{qewe lova~kih udruèwa 

i lovaca Srbije. 

14. Zna~ajnije smawewe fazanske divqa~i u lovi{tima zahteva pravi 

odgovor i razloge ove pojave. Nauka i struka tu treba da daju svoje 

mi{qewe i predloge mera sa kojima }e se ova pojava usporiti. Pored 

navedenih zadataka i opredeqewa, re{ewe treba traìti i u uvozu i 

uno{ewu fazanskih jaja iz inostranstva sa ~ime }e se poboq{ati genetika 

kod ove vrste divqa~i, {to je pre svega interes proizvo|a~a fazanske 

divqa~i (fazanerija). Stoga je neophodna stru`na saradwa u 

tom delu, kako sa Javnim preduze}em “Vojvodina{ume” tako i sa lova~kim 

udruèwima. 

15. Zadwih godina je zna~ajno unapre|eno lovno streqa{tvo. Ovu aktivnost 

Savez je pomagao moralno i materijalno, {to }e ~initi i ubudu}e. 

Sada{wi stepen dostignu}a po ovom pitawu traì iznalaèwe 

re{ewa za najboqe i najadekvatnije organizacije takmi~ewa i 

formirawe lige u kojoj }e lovno streqa{tvo ostvariti na{a 

opredeqewa. U ciqu pra}ewa realizacije opredeqewa Skup{tine, Savez 

}e preduzeti aktivnosti i mere za pra}ewe realizacije takmi~ewa. 

16. Pitawe prelaska lovaca iz jednog u drugo udruèwe je stalno prisutno. 

U tome ne treba gledati bilo kakav problem. Lova~ka organizacija 

se zalaè da se prilikom prelaska lovaca iz jednog u drugo 

udruèwe praktikuje “poveznica” iz koje }e se videti pravi razlozi 

prelaska, a time }e se onemogu}iti razne zloupotrebe. S obzirom na 

odre|ene tehni~ke i pravne nejasno}e, neophodno je da se ovo pitawe 

najpre razmotri na Komisiji za pravna pitawa Lova~kog saveza Srbije, 

a zatim na nadle`noj Komisiji na{eg Saveza. 

17. Nakon verifikovawa teksta zakqu~aka od strane Upravnog odbora 

Lova~kog saveza Vojvodine, zakqu~ke dostaviti svim lova~kim 

udruèwima i ~lanicama Saveza. 

Komisija za zakqu~ke: 

Prof. dr Milo{ Beukovi}, 

@ivorad Brzak, 

Rade Medi}

8 


RE^ PREDSEDNIKA RADNE GRUPE, Ivana Mikovi}a 

PREÊ OD 

PREÊG 

-U izradi predloga 

novog Zakona o lovstvu 

nema bitnih zahteva i 

"ekskurzija". Odre|ene 

stru~ne promene bi}e 

usagla{ene, a to zna~i da 

}e nedore~enosti i nepreciznosti 

postoje}eg Zakona 

o lovstvu biti ispravqene. 

O toku izrade Predloga 

novog zakona kruè 

razne pri~e i "nebuloze". 

Istina je da je Predlog 

zakona ura|en i ~eka daqu 

proceduru. Posao, unekoliko, 

kasni zbog toga {to i 

od pre~eg postoji pre~e. To 

je, u ovom trenutku, dodela 

lovi{ta na gazdovawe 

kojima je ro~nost istekla i 

u toku je aùrirawe 

predmeta kako bi do jeseni 

uhvatili korak na tom 

planu, a lova~ka udruèwa 

nesmetano mogla da 

gazduju. Naravno, to se 

odnosi na ona lova~ka 

udruèwa koja ispuwavaju 

sve uslove predvi|ene 

postoje}im Zakonom. 

Predlog novog zakona o 

lovstvu najpribli`niji je 

iskustvima koje su u praksu 

preto~ili lovci Slovenije. 

[to se lovi{ta ti~e, 

predvi|eno je da ona budu i 

dràvna i Lova~kog saveza 

Srbije. Druga~ije za sada 

ne moè da bude, a kada 

Ustav bude definisao 

pitawa titulara divqa~i i 

budu doneti ostali sistemski 

zakoni, vide}emo, 

rekao je predsednik Komisije 

za izradu predloga 

novog ZOL Ivan Mikovi}. 

S. Stojanovi} 

LOVSTVO SRBIJE KROZ PRAVNE PROPISE 

[TO SPREMNIJE 

DOÊKATI PROMENE 

* Lova~ki savez Srbije uvek bio avangarda 

* Realan optimizam 

Lovstvo u Srbiji vekovima se kretalo u okvirima koji 

su zakoni propisivali. Ni mawi ni vi{e nego u drugim, 

dakako, zna~ajnijim oblastima. Odgovornost u sveobuhvatnom 

po{tovawu normi u lovstvu, za razliku od drugih, 

uvek je bila ve}a, iz prostog razloga {to ova oblast 

dru{tvenog ìvota, pored ostalog, podrazumeva i posedovawe 

oru`ja. Sama ta ~iwenica ukazuje na ozbiqnost s 

kojom su u Lova~kom savezu Srbije ostvarivali poverene 

zadatke, ne male i ne jednostavne. Donekle misionarska 

ulaga, kroz polupismenu Srbiju devetnaestog veka pa do 

dana dana{wih. 

îtava porodica Lova~kog saveza Srbije upirala se da 

lovstvo dobije savremene oblike. Nimalo lak posao u 

organizaciji heterogenoj i po stepenu obrazovawa, i po 

materijalnim mogu}nostima, pa ako ho}emo, i po veri, 

kroz vreme raznih kneèvina, kraqevina i republika. Za 

svo ovo vreme nijedna druga dru{tvena organizacija to 

nije ~inila. Ulogu avangarde lovci su stekli marqivim 

radom i ulagawima, pro{irivawem znawa i stalnim 

nametawem i otvarawem pitawa koja su u interesu 

razvoja lovstva. 

Ostvareni su i takvi rezultati koji su odjeke imali i 

van granica na{e zemqe. Nije li svojevrsno priznawe 

lovstvu Srbije i to {to }e Srbija i Beograd 2007. godine 

biti doma}in Generalne skup{tine CIC-a 

Udeo lova~kog saveza Srbije u svemu tome je zna~ajan. 

Otuda i realan optimizam u osvit, ne samo dono{ewa 

novih regulativa u ovoj oblasti, ve} i u sveukupnim 

dr{tvenim promenama. Svoju vitalnost, ba{ zahvaquju}i 

na~inu organizovawa, do sada su pokazali i Lova~ki 

savez Srbije i udruèwa. Pozitivno partnerstvo ulilo je 

poverewe dràvi koja je na{la siguran oslonac u 

asocijaciji kao {to je Lova~ki savez Srbije. Lovci su se, 

o~igledno, nametnuli kao nezaobilazni ~inilac u razvoju 

lovstva. 

S.S.

9 


Sa jednog od programa EKO-studija 

EKOLOGIJA KROZ UMETNOST 

Da se i to moè, pokazao je tim okupqen u EKO-studiju. 

Naime, grupa umetnika, muzi~ara i glumaca, sa~inila je 

program koji svojom delatno{}u èli da “podupre” ekolo- 

{ku misao. Pored nekoliko adekvatnih sredstava, snimili 

su i film “Beloglavi sup - ~ovekov prijateq”. 

Eko - studio sara|uje sa brojnim organizacijama me|u 

kojima je i Lova~ki savez Srbije. 

S.S. 

POÎWE SARADWA 

"Divqa~ i elementarne nepogode" bila je tema za saradwu 

Lova~kog saveza Srbije i organizacije za po{tovawe i brigu o 

ìvotiwama -"Orka". 

U razgovoru, sekretar LS Srbije Aleksandar Panteli} i 

predsednik "Orke" Elvir Burazerovi} razmenili su mi{qewe na 

tu temu i usaglasili se da je to prvi korak zajedni~ke saradwe. 

Su~eqavawe mi{qewa treba da doprinese demistifikaciji 

uloge i jednih i drugih. Otvorena je tema pasa i ma~aka lutalica u 

urbanim sredinama. 

Sa edukacije {kolaraca u Trsteniku 

LSS I NEVLADINI SEKTORI 

OTVORENA 

VRATA 

Politika saradwe na planu 

ekologije, odrìvog razvoja 

i edukacije sa srodnim 

organizacijama, koju Lova~ki 

savez Srbije neguje oduvek, 

nastavqa se i daqe. 

Nedavno su uspostavqeni 

kontakti sa Regionalnim 

centrom za ìvotnu sredinu 

za Centralnu i Isto~nu 

Evropu. Tom prilikom vo- 

|eni su razgovori o oblicima 

saradwe i mogu}nostima 

za wenu realizaciju. 

- Vrata za saradwu su 

otvorena, a vreme }e pokazati 

u kojoj meri, istakla je 

{ef kancelarije za Centralnu 

i Isto~nu Evropu 

RADNE POSETE I TOKOM LETA 

Jelena Ki{ 

Regionalnog centra za ìvotnu 

sredinu Jelena Ki{. 

U Lova~kom savezu Srbije 

spremni su da angaùju 

sve potencijale, posebno u 

sferi edukacije pred{kolske 

i {kolske omladine, 

kako bi neki od projekata 

bio prihva}en. 

S. Stojanovi} 

INVESTICIJE U PRVOM PLANU 

Pored onih redovnih poslova u Lova~kom savezu Srbije, gde 

su u prvom planu bili stru~na, operativna i prakti~na pomo} 

oko izrade planskih dokumenata i dokumentacije neophodne za 

novu dodelu lovi{ta na gazdovawe, zaposleni u Stru~noj 

slu`bi i lovni radnici angaòvani u Komisijama i Upravnom 

odboru imali su pune ruke posla. 

Prakti~an rad na terenu bio je usmeren na upoznavawe 

aktuelnog stawa u udruèwima i otklawawe eventualnih 

problema. Razgovaralo se o izradi novog Zakona o lovstvu, a u 

stru~nom delu najvi{e pa`we bilo je posve}eno izradi 

investicionih programa, kori{}ewu podsticajnih sredstava, 

vaqanom prihvatu fazanskih pili}a i preventivi na 

spre~avawu zoonoza. 

Posebna pa`wa posve}ena je saradwi sa nadle`nim 

ministarstvima, me|unarodnoj saradwi i izdava~koj delatnosti. 

Na tom poqu zabeleèni su odli~ni rezultati, a vrlo je 

bitno {to se deluje planski i kontinuirano. 

S.S. 

SVRQIG 

FAZANÎ]I U PRIHVATILI[TU 

Kontinuitet naseqavawa fazana nastavqen je i ove godine. U ~etiri 

savremena prihvatili{ta sme{teno je 800 osmonedeqnih fazan~i}a i to 

u rejone Ni{evac, Selo Varo{, Lipnica i Beloiwe. 

- Pro{le godine smo imali 600 pli}a, a rezultati podivqavawa su 

bili veoma dobri. Ovogodi{wi kontingent je ne{to ve}i, a deo }e biti 

plasiran i kroz lovni turizam, rekao je predsednik LU "Milenko Hayi}", 

Zlatomir Ra{i}. 

Tereni za naseqavawe fazana detaqno su o~i{}eni od predatora, a 

danono}no deùrstvo traja}e do polovine septembra. 

S.S.

10 


POÊLO POTPISIVAWE UGOVORA O DAVAWU LOVI[TA NA GAZDOVAWE 

INICIJATIVA URODILA PLODOM 

Dodeqena 22 lovi{ta i potpisani ugovori 

Prvi “paket” lovi{ta 

dodeqen je na gazdovawe i, 

kako to Zakon o lovstvu nalaè, 

potpisani su ugovori 

izme|u Ministarstva za 

poqoprivredu, {umarstvo i 

vodoprivredu i Lova~kog saveza 

Srbije, kao i ugovori 

izme|u Lova~kog saveza Srbije 

i lova~kih udruèwa. 

Time je zapo~ela procedura 

novog ciklusa dodele lovi- 

{ta i {to je izuzetno zna- 

~ajno, uspostavqena metodologija 

i uhva}en korak u 

ovom poslu. 

Na inicijativu Lova~kog 

saveza Srbije odràn je 

radni sastanak ~elnih qudi 

Ministarstva i Lova~kog saveza 

Srbije na kome su dominirale 

dve teme. Dodela lovi{ta 

na gazdovawe i izrada 

novog Zakona o lovstvu 

razmatrani su sa posebnom 

pa`wom, ne samo zbog aktuelnosti, 

ve} i zbog potrebe 

da se stvore preduslovi za 

daqi razvoj lovstva. 

Kada je re~ o dodeli lovi- 

{ta, gde se u proceduri kasnilo, 

oceweno je da je to 

PRVOLIGA[KI SASTAV 

U prostorijama Lova~kog saveza Srbije, radnom sastanku 

su prisustvovali zamenik ministra poqoprivrede, {umarstva 

i vodoprivrede Danilo Golubovi}, direktor 

Uprave za {ume MP[V Aleksandar Vasiqevi}, u ime Ministarstva 

P[V Ivan Mikovi}, predsednik LSS Zoran 

@ivojinovi}, potpredsednik LSS Tomica Radosavqevi}, 

sekretar LSS Aleksandar Panteli} i iz Stru~ne slu`be 

LSS Aleksandar ]erani} i Sofija Filipovi}. 

DODEQENA LOVI[TA 

LU "Fazan" Vladimirci 

LU "Lapovo" Lapovo 

LU "Kqu~" Kladovo 

LU "Jastreb" Brza Palanka 

LU "M.Hayi}" Svrqig 

LU "Bukuqa" Aran|elovac 

LU "Morava" ]uprija 

LU "Par}in" Para}in 

LU "Fazan" Lazarevac 

LU "Ma~va" Bogati} 

LU "Bojnik" Bojnik 

LU "Juhor" Varvarin 

LU "Jagodina" Jagodina 

LU "Crni vrh" Bunar 

LU "H. Veqko" Negotin 

LU "Krila{" ]ovdin 

LU "Ruj" Zvonce 

LU "Pek" Rabrovo 

LU "V.Mi{i}" Mionica 

LU "M.Jastrebac" Mero{ina 

LU "M.Zlatanovi}" @itora|a 

LU "Jelen" Ku~evo 

lovi{te "Orla~a" 

lovi{te "Vrbak" 

lovi{te "Kqu~" 

lovi{te "@ivica" 

lovi{te "Svrqi{ke 

planine" 

lovi{te "Bukuqa" 

lovi{te "Ravanica" 

lovi{te "Crnica" 

lovi{te "Kolubara" 

lovi{te "Ma~va" 

lovi{te "Radan" 

lovi{te "Zelenik" 

lovi{te "Lipar" 

lovi{te "Crni Vrh" 

lovi{te "Negotinska 

krajina" 

lovi{te "Krila{" 

lovi{te "Ruj" 

lovi{te "Pek" 

lovi{te "Ribnica" 

lovi{te "Koviqa~a" 

lovi{te "Arbana{ka" 

lovi{te "Vodeni~ko 

poqe" 

MINISTARSTVO 

UZ LOVCE 

U slu~aju podno{ewa 

krivi~nih prijava za bespravan 

lov, u svim slu~ajevima 

koji se vode pred 

nadle`nim sudom i u drugim 

slu~ajevima Ministarstvo 

P[V da}e u 

tom pogledu podr{ku Lova~kom 

savezu Srbije i 

zajedni~koj aktivnosti 

striktne primene zakonske 

regulative u oblasti 

lovstva i suzbijawu bespravnog 

lova. 

kompleksan posao koji u sebi 

sadrì niz stru~nih, tehni~kih, 

pravnih i operativnih 

poslova i zadataka, po~ev od 

prikupqawa dokumentacije, 

ispuwavawa svih obaveza koje 

postavqaju oglasni uslovi, 

pa do re{avawa korekcija 

granica ili ustanovqavawa 

novih lovi{ta. 

Zakqu~eno je da ~itav ovaj 

posao mora da se radi po Zakonu 

i uz poja~an nadzor 

inspekcijskih slu`bi. Planska 

dokumenta moraju biti 

osnov rada sa odgovaraju}im 

rezultatima, a ne mrtvo 

slovo na papiru. Dragocena 

iskustva, ~ulo se, bi}e svakako 

i pouke minulog desetogodi{weg 

gazdovawa. 

Kada je re~ o izradi strategije 

i politike razvoja 

lovstva, kao i novog Zakona 

o lovstvu u~esnici radnog 

sastanka saglasili su se da 

~itav posao treba da te~e u 

okviru akcionih planova po 

matrici koja omogu}ava intenzivniji 

razvoj lovstva. 

Sa posebnim zadovoqstvom 

je konstatovano da je 

saradwa Lova~kog saveza 

Srbije, drugih gazduju}ih organizacija 

i Ministarstva 

AKCIONI 

PLAN 

Zajedni~ki posao bi}e 

izrada pravila pona- 

{awa u pogledu lovnih 

vrsta - prepelica i medved. 

Time bi se pravovremeno 

reagovalo u slu- 

~ajevima bespravnog lova 

od strane nesavesnih 

lica koja su u potrazi za 

brzom zaradom na nelegalan 

na~in. 

poqoprivrede, {umarstva i 

vodoprivrede dobra, da se 

partneri dopuwavaju i da je 

sve vi{e sinhronizovanih 

akcija. 

Razgovaraju}i o prakti~nim 

potezima, dogovoreno je 

da se ubudu}e mesec dana 

pre isteka roka o gazdovawu 

lovi{tem objavi Oglas, da je 

Lovni radnik pomo}nik ministra: Danilo Golubovi} 

u dru{tvu sa kolegama(prvi s desna)

Pod istom zastavom: Aleksandar Vasiqevi} i Zoran 

@ivojinovi} 

rok za dostavu kompletne 

dokumentacije 15 dana i da 

se u narednih 15 dana potpi- 

{e ugovor. Danom potpisivawa 

teku ugovorne obaveze. 

Formalno pravno, ubudu}e 

11 


}e umesto re{ewem, oblast 

dodele lovi{ta na gazdovawe 

biti regulisana ugovorom. 

S.Stojanovi} 

... 

REKLI SU 

DANILO GOLUBIVI], zamenik ministra P[V: - Svesni smo gde 

se na{e lovstvo nalazi u odnosu na lovstvo drugih zemaqa, na 

primer Slova~ke i Bugarske. U MP[V postoji èqa da se lovstvo 

podigne na vi{i nivo i kvalitet. To smo pokazali i prilikom nedavne 

posete predsednika CIC-a Ditera [rama, a zasedawe Generalne 

skup{tine CIC-a 2007. godine u Srbiji i Beogradu bi}e 

prilika da uvaènog gosta dr [rama primi i na{ premijer. To nije 

samo lova~ko ve} i va`no politi~ko pitawe. 

ALEKSANDAR VASIQEVI], direktor Uprave za {ume: - O~ekujem 

da Lova~ki savez Srbije bude nosilac poslova i odgovorna institucija 

koja nosi i upravqa poslovima do posledweg revira, bez 

mogu}nosti da se ta obaveza prenese na bilo koga. O~ekujem od 

LSS punu podr{ku i saradwu, oèkujem da lovci budu saveznici u 

poslu gazdovawa lovi{tima. Zadovoqan sam dosada{wom me|usobnom 

komunikacijom. Politika MP[V u oblasti lovstva se poo{trava 

tako da }e se ubudu}e jo{ vi}e insistirati na zakonitosti 

u radu u pogledu planskih dokumenata i u pogledu poja~anog inspekcijskog 

nadzora. Preporu~ujem da LSS, s obzirom na to, preduzme 

sve raspoloìve mere i poboq{a rad tamo gde je to potrebno. 

ZORAN @IVOJINOVI], predsednik LSS: - Mi smo se trudili, i 

~ini mi se u tome uspeli da u odnosu na dràvu budemo kooperativna 

strana. Imamo jasne ciqeve u radu koji se ogledaju u 

sprovo|ewu zakona i u tom pogledu je politika Saveza potpuno jasna. 

Najzna~ajnije je {to smo, i pored brojnih te{ko}a zadwih decenija 

uspeli da podignemo fondove divqa~i i zabeleìmo evidentan 

uspon u mnogim aspektima poslovawa oslawaju}i se na vlastite 

mogu}nosti i saradwu sa srodnim organizacijama i institucijama. 

ALEKSANDAR PANTELI], sekretar LSS: - Kroz lova~ka 

udruèwa imamo razgranatu infrastrukturu i prisutni smo i u 

najmawem zaseoku Srbije. To je respektabilan potencijal koji je u 

funkciji ne samo razvoja lovstva nego i ekologije, o~uvawa prirodnih 

resursa, edukacije i sve smo bliè ostvarewu ciqeva vezanih 

za primenu poruke o odrìvom razvoju. Mi smo na neki na- 

~in reprezent dràve. 

IVAN MIKOVI], MP[V: - Potrebno je prikupiti podatke o odstrelu 

grlica i prepelica, nakon ~ega tu kvotu treba svesti na odre|enu 

meru ~ime bi se spre~ilo neracionalno kori{}ewe fondova 

ovih vrsta divqa~i, a u skladu sa “Programom razvoja lovstva 

Srbije 2001.-2010.” Uveli smo lovnu inspekciju koja ima mogu}nost 

i zadatak da kontroli{e poslovawe udruèwa i 

kori{}ewe lovi{ta detaqnije nego do sada. Poslovawe mora biti 

u skladu sa Zakonom, jer }e lovni inspektori preduzimati mere. 

ALEKSANDAR ]ERANI],Stru~na slu`ba LSS: - Prema propisima 

EU Naredba o lovostaju donosi se na po~etku lovne godine na 

period od godinu dana. Susre}emo se i sa problemom neusagla{enih 

veterinarskih propisa u vezi lovnog turizma. Za izvoz su potrebna 

4 certifikata i to za trofeje, za sitnu divqa~, za meso 

divqa~i i za izvoz ìve divqa~i. 

POÊLI RAZGOVORI O ME\UNARODNOJ IZLO@BI 

LOVA^KIH TROFEJA NA BEOGRADSKOM SAJMU 

ZELENI PRSTEN 

PRIPREME NA VREME: Aleksandar Panteli} i 

Nikola Andri} 

Iako bi Izlo`ba trebala da se odrì tek u aprilu 

naredne godine, preliminarni razgovori zapoèti 

su polovinom jula. To je i razumqivo jer naredne 

godine Lova~ki savez Srbije obeleàva jubilarnih 

110 godina od osnivawa. 

- Ovo je tehni~ki deo posla koji mora da se uradi, 

istiè sekretar LSS Aleksandar Panteli}, kako bi 

spram raspoloìvog prostora mogla da se uradi i 

koncepcija Izlo`be. Za sada mogu da kaèm da je u 

igri oko 1.000 kvadrata u Hali i u prstenu. 

Na Beogradskom sajmu izraàvaju spremnost da 

obezbede brojne bonuse kroz sopstvene cene, kao i 

kroz cene hotelijera i JAT-a. 

- Shvatamo da je re~ o zna~ajnom poduhvatu neposredno 

pre odràvawa Generalne skup{tine 

CIC-a 2007. godine, ~iji }e doma}in biti Beograd i 

Srbija, ocenio je Nikola Andri} iz sektora Sajamskih 

poslova. U~ini}emo sve da ovaj projekat uspe. 

Ina~e, u Lova~kom savezu Srbije po~ele su opse- 

`ne pripreme za obeleàvawe 110.godi{wice, ~iji 

je sastavni deo i Me|unarodna izlo`ba lova~kih 

trofeja. 

S.Stojanovi}

12 


UZ POÊTAK OVOGODI[WEG LETWEG LOVA 

OGRANIÊN ODSTREL 

Prvog avgusta po~iwe lov 

na divqa~ iz porodice 

golubova i grlica (Columbidae). 

Iz ove porodice, 

koja u svetu broji 289 vrsta, 

kod nas ìvi 5 i to: golub 

grivna{ (Columba palumbus), 

golub dupqa{ (Columba oenas), 

divqi golub (Columba livia), 

gugutka (Streptopelia decaocto) 

i grlica (Strerptopelia 

turtur). Kod nas, lovna divqa~ 

su golub grivna{, gugutka i grlica, 

dok su golub dupqa{ i 

divqi golub pe}inar za{ti- 

}eni lovostajem preko cele 

godine. 

Tako je bilo i lane i preklane. 

Tako }e biti i ove godine 

Kao da se ni{ta nije promenilo 

Ne promenilo se! 

Planirawe u lovstvu 

Gajewe, za{tita i racionalno 

kori{}ewe divqa~i vr{i 

se na osnovu lovne osnove, obaveznog 

planskog dokumenta koji 

donosi korisnik lovi{ta. 

Godi{wi plan gazdovawa lovi- 

{tem tako|e je obavezan planski 

dokument koji korisnik lovi{ta 

donosi za svaku lovnu 

godinu. Donosi se na bazi lovne 

osnove i utvr|enog brojnog 

stawa divqa~i, do 31. marta 

teku}e godine. 

Godi{wi plan, pored ostalog, 

sadrì i podatke o obimu 

lova ( planirani odstrel - broj ), 

za svaku vrstu divqa~i. 

Sve ve}i interes lovaca iz 

inostranstva za lov na grlice, 

a posledwih godina i na gugutke, 

kao i smawewe brojnosti 

grlica, uslovili su potrebu 

da se sveobuhvatnije planira 

veli~ina odstrela 

i za ove vrste. 

Utv|ivawe 

brojnog stawa 

divqa~i 

Brojno stawe divqa~i utvr- 

|uje se brojawem, a u stru~noj 

lova~koj literaturi postoje 

razra|ene metode za utvr- 

|ivawe brojnosti pojedinih vrsta 

Ṗroletwe brojawe divqa~i 

daje realnu sliku brojnosti samo 

za one vrste divqa~i koje u 

na{im lovi{tima borave preko 

cele ili tokom ve}eg dela 

godine. Proletwim brojawem 

divqa~i, iz porodice golubova 

i grlica, moè se utvrditi 

brojnost gugutke i goluba grivna{a. 

Gugutka je u na{im lovi- 

{tima stanarica (boravi preko 

cele godine) a golub grivna{ 

je stanarica ili letwi 

gost - selica. U na{a, severna 

lovi{ta, grivna{ stiè u 

aprilu. 

Brojawe se radi metodom 

transekta i to u delovima lovi{ta 

gde su stani{ta gugutke 

i goluba grivna{a: poqoprivredne 

ekonomije, 

sala{i i dr. kad je re~ 

o gugutki, odnosno {ume 

i {umarci kad je 

re~ o golubu grivna{u. 

Potpuno je druga situacija 

kad je re~ o grliici. Grlica 

je letwi gost - selica na 

na{im prostorima. Broj jedinki 

koji se kod nas gnezdi je mali, 

u odnosu na broj grlica koje su 

prisutne u na{im lovi{tima u 

avgustu kada ih lovimo. Tada se 

ve}ina grlica nalazi na prelazu 

preko na{ih podru~ja, s gnezdili{ta 

koja su severnija od 

na{ih lovi{ta, ka zimovali- 

{tima u Africi. 

U ovakvim slu~ajevima postoji 

mogu}nost da jedni tvrde 

da je broj odstreqenih grlica 

velik, dok drugi smatraju da je 

mali, bez argumenata u korist 

svojih tvrdwi. 

Optimalni intenzitet 

odstrela grlica 

Kada se iskazuju neke veli- 

~ine, pa i broj odstreqenih 

primeraka 

neke divqa~i, za najve}i broj 

kaèmo da je maksimalan a za 

najmawi minimalan. A optimalan 

Re~ optimalan dolazi od 

latinske re~i optimum = ono 

{to je najboqe, {to najvi{e 

odgovara. Kome Grlicama, 

lovcima zainteresovanim za 

lov na grlice, deviznom prilivu 

i proizvo|a~ima suncokreta. 

Polaze}i od toga da se 

posledwih godina broj divqa- 

~i, a posebno migratorne (gde 

spada i grlica), stalno smawuje, 

a da je grlica zna~ajna 

divqa~ u okviru lovnog turizma 

- posebno inostranog, Lova~ki 

savez Vojvodine je, 1996. 

godine, zapo~eo realizaciju teme 

OPTIMALNI INTENZI- 

TET LOVA NA GRLICE I 

GUGUTKE U NA[IM 

LOVI[TIMA. 

Osnovni ciq 

je da se utvrdi 

optimalni 

intenzitet 

odstrela 

navedenih 

vrsta, 

respektuju}i 

obaveze 

koje 

proizilaze 

Prepelice su atraktivna lovna divqa~ pre svega za inostrane lovce turiste

13 


Gugutke sve ~e{}e na ni{anu lovaca 

iz Zakona o lovstvu, odredbi o 

za{titi migratorne divqa~i i 

mesta ovih vrsta u poqoprivrednoj 

proizvodwi. Predvi|eno 

je da se rezultati ovog 

projekta koriste pri planirawu 

optimalnog kori{}ewa 

ovih vrsta, pre svega u lovnom 

turizmu. 

Realizacija projektametode 

rada 

Projektom je stavqeno u zadatak 

da se prikupe podaci o 

rasprostrawewu, biologiji i 

veli~ini populacije grlice i 

gugutke u pro{losti i danas, 

kao i o proceni daqeg trenda 

brojnosti u Evropi i kod nas. 

Podaci iz pro{losti prikupqeni 

su iz literature, a do 

dana{weg stawa do{lo se 

posmatrawem na terenu. U prvoj 

fazi, teì{te rada bilo je 

usmereno na prikupqawe podataka 

o proletwoj i jesewoj seobi 

grlice, kao i gnez|ewu obe 

vrste u na{im lovi{tima. 

Prikupqawe podataka je zapo~eto 

na ~etiri, a potom pro- 

{ireno na {est, odnosno osam, 

lokaliteta u na{im ravni~arskim 

krajevima obraslim {umom. 

Kao i u lovi{tima gde je 

prete`no-poqoprivredno 

zemqi{te. 

Brojnost grlica i 

gugutki ju~e i danas 

U radovima s kraja XIX veka 

o grlici se govori kao o brojnoj 

gnezdarici ju`nih delova Panonske 

nizije. U lova~koj literaturi, 

u periodu izme|u dva 

svetska rata, nalazimo i prve 

podatke o pojavi i rasprostrawewu 

grlice u na{im krajevima. 

Prikupqeni rezultati u periodu 

od 1996. do 2002. godine, 

pokazuje da je prole}na seoba 

grlica bila sporadi~na, a broj 

grlica koje su se gnezdile u na- 

{im lovi{tima simboli~an. 

Ocene o brojnosti grlica u 

jesewoj seobi na pojedinim lokalitetima, 

u istim godinama, 

su razli~ite. Razli~ite su i 

ocene o jesewoj seobi na istim 

lokalitetima u pojedinim godinama. 

I podaci o lovnom 

pritisku po povr{ini lovi- 

{ta ukazuju na velike razlike 

izme|u pojedinih lovi{ta. 

Gugutka je redovna gnezdarica 

u svim lovi{tima, s razli~itom 

brojno{}u, {to je, 

uglavnom, uslovqeno pogodnostima 

stani{ta. Re~ je prvenstveno 

o {umarcima oko poqoprivrednih 

ekonomija i sala{a. 

Analizom podataka o odstrelu 

grlica i gugutki posledwih 

godina, zapaèna je 

tendecija da raste interes i za 

gugutku u lovnom turizmu. U pojedinim 

lovi{tima, u okviru 

inostranog lovnog turizma, 

broj odstreqenih gugutki je bio 

ve}i od broja odstreqenih grlica. 

Zakqu~ci 

Grlice prisutne u na{im 

lovi{tima u toku lovne sezone, 

deo su evropske populacije 

ove vrste na jesewoj seobi. 

Brojnost grlica na jesewoj 

seobi na pojedinim lokalitetima 

u pojedinim godinama je 

razli~ita, sa tendecijom op- 

{teg smawewa brojnosti. 

Zbog toga, optimalno planirawe 

odstrela grlica na nivou 

lova~kih udruèwa nije 

mogu}e te treba pre}i na planirawe 

na {irem podr~ju. 

Na sednici Komisije za uzgoj 

i za{titu divqa~i i nau~noistraìva~ki 

rad Lova~kog saveza 

Vojvodine, odrànoj u septembru 

2003. godine, predlo- 

èno je da maksimalni godi- 

{wi odstrel, po jednoj vrsti u 

toku lovne sezone u 2004. godini, 

u lovi{tima u Vojvodini ne 

treba da pre|e 20.000 primeraka. 

Isti zakqu~ak prihvatio 

je i Upravni odbor LS Vojvodine. 

Realizacija zakqu~ka 

Na Skup{tini se}anskih lovaca 

NOVO RUKOVODSTVO U LOVA^KOM UDRU@EWU U 

SENTI 

LOVI[TE ZA PRIMER 

Pet zlatnih i po sedam srebrnih i bronzanih trofeja 

srnda}a, bilans je prole}ne lovno - turisti~ke 

sezone 

Lova~ko udruèwe “Senta” u Senti je dobilo novo rukovodstvo. 

Na Izbornoj skup{tini, koja je trajala nepunih pola sata, za predsednika 

Skup{tine izabran je Peter Ujhazi. Jedanaest novoizabranih 

~lanova Upravnog odbora brzo su odlu~ilili da u narednom periodu 

na wegovom ~elu bude Dragan Todorovi}. 

To je ujedno bila i prilika da razgovaramo sa Viktorom Vargom, 

upravnikom lovi{ta i sekretarom ovog Lova~kog udruèwa, jer, tokom 

prole}nog lova srnda}a postigli su zavidan rezultat. Od ukupno 

55 odstreqenih grla, pet je bilo zlatnih i po sedam srebrnih i 

bronzanih. 

Tokom prole}nog brojawa utvrdili smo da imamo 976 {to je 

pove}awe za preko 200 grla u posledwe tri godine. Taj broj je blizu 

optimuma jer je kapacitet lovi{ta oko 1.000 jedinki ove plemenite 

divqa~i. Sada nam predstoje aktivnosti na daqem podizawu kvaliteta. 

Stru~na selekcija i rad u lovi{tu i ovog prole}a su pokazali 

da imamo veoma kvalitetna grla. Rogovqe najboqeg srnda}a 

oceweno je sa 155 poena, a lane smo imali trofejno grlo od 148 poena 

i bilo je najja~e u Srbiji. Napomiwem da i sada u lovi{tu imamo 

~etiri zlatna srnda}a od kojih }e jedan biti odstreqen, rekao je 

Viktor Varga. 

Tako|e, lovi{te im je bogato fazanima i ze~evima, a imaju i nekoliko 

jata poqskih jarebica koje ve} 20 godina ne love. Iz sopstvene 

fazanerije, s godi{wom proizvodwom od oko 13.000 fazanskih 

pili}a, u lovi{te su pro{le godine naselili 8.000 pili}a uzrasta 

{est nedeqa. 

Prole}nim brojawem utvr|eno je da u lovi{tima ima preko 30 

ze~eva po hektaru. I pored pove}awa brojnosti ove najpopularnije 

lovne divqa~i u posledwe dve godine, u ovoj lovnoj sezoni ima}e ~etiri 

izlaska na zeca, jer treba ~uvati ste~eni fond. 

Da bi imali bogato lovi{te i kvalitetnu divqa~ posebnu brigu 

morate voditi o zimskoj prihrani i na woj se ne sme {tedeti. Svih 

170 aktivnih lovaca na{eg Udruèwa imaju obavezu da prave hranilice 

za nisku i visoku divqa~. Ve} posle zavr{etka jesewe lovne sezone 

one moraju biti stalno napuwene hranom, naglasio je Viktor 

Varga. 

Borba protiv krivolova stalna je briga i lovo~uvarske slu`be i 

svih ~lanova Udruèwa. Uz izuzetnu saradwu sa policijom LU u Senti, 

za sada je uspelo da sa~uva trofejna grla u svom lovi{tu. 

Stru~na slu`ba LSV, tokom 

jeseni 2003. godine, izvr{ila 

je analizu planova ulova grlice 

i gugutke za 2004. godinu kod 

svih lova~kih udruèwa. Sva 

lova~ka udruèwa prihvatila 

su sugestije LSV, te je 2004. godine 

u Vojvodini ukupno odstreqeno 

8.500 grlica (u inoturizmu 

7.500) i 9.000 gugutki 

(u inoturizmu 8.100). 

U metodologiji planirawa 

ulova grlica i gugutki u 2005. 

godini po{lo se od predloga 

plana ulova. Naime, svako lova~ko 

udruèwe predloìlo je 

visinu ulova grlica i gugutki, 

te je plan ulova u 2005. godini 

pre{ao kvotu od 20.000 primeraka 

po vrsti. Svi predlozi, 

koji su se kretali u okviru kvote 

od 20.000 primeraka su prihva}eni. 

Ukoliko je predlog 

plana bio vi{i od ove kvote, 

morao se smawiti, a primedaba 

nije bilo. 

Ceo postupak obavqen je tokom 

jeseni 2004. i zime 2005. 

godine, tako da ukupni planirani 

odstrel u godi{wim planovima 

gazdovawa svih lova~kih 

udruèwa (u okviru LSV) za 

2005. godinu ne prelazi 20.000 

primeraka za svaku vrstu. 

Predlozi plana odstrela za 

gugutku nisu prelazili kvotu 

od 20.000 primeraka, te su svi 

i prihva}eni. 

Na taj na~in je obezbe|eno 

da u 2005. godini broj odstreqenih 

grlica i gugutki u Vojvodini 

ne pre|e 20.000 primeraka 

po vrsti. 

A sutra 

B. @ivkovi} 

Kako }e biti dogodine i u 

narednim lovnim sezonama 

Treba odrediti gorwu optimalnu 

granicu odstrela grlica 

na celom podru~ju Vojvodine. 

Visina planiranog ulova zavisi}e 

od brojnosti grlica u 

Evropi, brojnosti grlica na 

jesewem preletu u na{im lovi- 

{tima, eventualnoj {teti na 

suncokretu, dinamici seobe 

preko na{eg podru~ja i dr., 

{to daqa istraìvawa treba 

da pokaù. 

Mr Boris Garovnikov

14 


PO UZORU NA RAZVIJENE DR@AVE USKORO I KOD NAS 

KORIDOR ZA BEZBEDNU MIGRACIJU 

Ekolo{ki prolazi 

ispod autoputa 

"Dràvna granica - 

Novi Sad" omogu}i}e 

kretawe divqa~i iskonskim 

putevima 

Kako se prostor Vojvodine 

u dugom vremenskom periodu 

intenzivno razvija u 

oblasti poqoprivrede, 

industrije, infrastrukture 

itd., to je priitisak 

na prirodu toliko 

velik da je rezultirao 

pojavom velikog 

broja ugroènih vrsta sisara, 

pre svega naru{avawem, a 

na kraju i nestajawem wihovih 

stani{ta. Pored ovih 

faktora ugroàvawa, urbanizacija 

i izgradwa infrastrukture 

posebno naru{ava 

mir neophodan za odvijawe 

ìvotnih ciklusa, a pre svega 

wihovog najbitnijeg dela - 

razmnoàvawa. Osim toga, 

pojava gaèwa na putevima i 

prugama je u zna~ajnoj progresiji, 

pa se ve} sada mogu navesti 

na desetine vrsta koje 

stradaju na ovaj na~in. Autoput 

se pre svega pona{a kao 

klopka jer asfalt zbog povi- 

{ene temperature privla~i 

sitne ìvotiwe (insekte, 

glodare) koje, kretawem po 

autoputu, obi~no stradaju. 

Wihova koncentracija (ìvih 

ili stradalih jedinki) uz autoput 

privla~i pokretqive 

vrste, koje traè hranu: ptice 

peva~ice (insekti) i 

grabqivice pa onda i one 

stradaju. Najvi{e stradaju 

sove zbog farova ali ~esto i 

dnevne grabqivice. Kako su 

ovo vrste, koje imaju mali 

broj potomaka, u kratkom roku 

}e se osetiti negativni 

uticaj na brojnost populacija. 

Zeleni pojas rizi~an 

Zeleni pojas koji se nalazi 

uz neke delove autoputa, 

nudi hranu i skloni{te za 

ptice, gmizavce, sitne sisare. 

Pove}ana smrtnost ptica 

peva~ica koje hvataju insekte 

ili se hrane plodovima direktno 

je vezana za blizinu 

autoputa. Postojawe “remiza” 

u blizina autoputa, kao 

uto~i{te za ìvotiwe, pove- 

}ava procenat stradawa pri 

prelazu. 

Pozajmi{ta koja su pokrivena 

prirodnom vegetacijom, 

tako|e predstavqaju stani- 

{ta “tipa klopke” za odre|ene 

vrste. Ako je podzemna voda 

blizu i stvaraju se vla`na 

stani{ta, ovaj problem je 

jo{ vi{e izraèn. Ovakvi 

uslovi predstavqaju problem 

i za lovnu divqa~ jer ih 

privla~e. Najva`nije mogu}e 

re{ewe za ovaj problem je 

spre~avati dospevawe ìvotiwa 

na autoput (za{titni 

elementi uz put). Tako|e je 

neophodno uzeti u obzir 

dugogodi{we iskustvo drugih 

zemaqa prilikom 

ozelewavawa. Ponekad 

su re{ewa veoma jednostavna, 

npr. Broj 

ptica, koji preleti nisko 

iznad autoputa se 

naglo smawuje ako je 

vegetacija vi{a uz autoput. 

Jo{ je va`nije 

da biqne vrste za- 

{titnog zelenila budu 

{to mawe privla~ne 

za ìvotiwe. Moramo 

spomenuti da }e se 

privla~nost zelenog 

pojasa pored autoputa 

smawiti samo pove}anom 

ponudom kvalitetnijih 

stani{ta koja 

su na ve}em rastojawu 

od autoputa, npr. vetroza{titni 

pojasevi 

i remize. U agrarnim 

podru~jima Vojvodine 

p o d i z a w e m 

vetroza{tritnih 

pojaseva potrebno je 

pove}avati “ponudu” 

stani{ta onih vrsta, kojima 

je zeleni pojas autoputa privla~an. 

Autoput predstavqa, tako|e, 

i nepropustqivu barijeru 

za najve}i broj ìvotiwskih 

vrsta (ili se ne usu- 

|uju prelaziti ili nemaju 

{ansu da pre|u). Veoma je 

bitno izgraditi prelaze na 

lokalitetima, gde se nalaze 

migracioni koridori odre- 

|enih vrsta, ili tzv. ekolo- 

{ki koridori koji su prese- 

~eni autoputem. Ekolo{ki 

koridori omogu}uju odvijawe 

migracija (razmenu genetskog 

materijala) izme|u pojedina~nih, 

lokalnih subpopulacija 

izolovanih ili prostorno 

udaqenih stani{ta. Vodotoci 

i wihove doline predstavqaju 

prirodne ekolo- 

{ke koridore koji povezuju 

prirodna stani{ta unutra- 

{wosti Vojvodine sa dolinama 

velikih reka koje se smatraju 

glavnim ekolo{kim koridorima 

odre|enih geografskih 

oblasti. O~uvawe 

prohodnosti ovih ekolo{kih 

koridora je od prioritetnog 

zna~aja. 

Prostor ispod {irih mostova 

nad vodotocima moè 

da sluì kao prelaz za 

divqa~, ali kod ve}ine kanala 

i vodotoka su izgra|eni 

samo cevasti propusti. Postoje}i 

mostovi ve}inom su 

toliko uski, da krupnije vrste 

(srna, divqa sviwa) koje 

koriste koridor, ne ulaze u 

“tunel” i redovno stradaju 

od sudara u bliizini mosta. 

Prva trasa autoputa ve} 

duè od jedne decenije funkcioni{e 

bez adekvatnih prelaza 

za ìvotiwe i bez ikakvih 

za{titnih objekata, koji 

bi spre~ili prelaz preko autoputa. 

Rezultat takvog stawa 

je veliki broj stradalih 

ìvotiwa. 

Iskori{}ena tu|a 

iskustva 

[ematski prikaz ekolo{kog mosta 

Obilaskom izgra|ene prve 

trase autoputa na relaciji 

Novi Sad - Dràvna granica 

utvr|eno je da postoje}i 

prelazi za ìvotiwe nisu 

funkcionalni. Cevaste prelaze 

dimenzija 2 x 2 m koriste 

samo vrste koje ìve u jazbinama. 

Ova dimenzija prelaza 

je neprihvatqiva za ve- 

}inu gmizavaca i sisara 

otvorenih stani{ta, jer te 

vrste instinktivno ne ulaze 

u takve tunele. Izbetonirani 

“tawiri” kod krajeva ulaza 

deluju odbojno na ve}inu 

vrsta. Uzak prelaz tako|e 

stvara te{ko}e i kod prelaza 

sisara sa izraènim teritorijalnim 

pona{awem ~iji 

muìjaci ostavqaju mirisne 

tragove. Mladi mu`jaci 

u potrazi za teritorijom ne 

smeju u}i u uske prolaze koji 

su nazna~eni mirisnim tragovima 

zrelih mu`jaka {to 

ukazuje na potrebu ve}e {irine 

prolaza. Visinu i {irinu 

prolaza tako|e odre|uje 

pona{awe ìvotiwa npr. 

prelaz visine od 2,5 m i {irine 

20 m koriste samo najhrabrije 

jedinke srnda}a. 

Duìnu ovakvog “tunela” odre|uje 

sam autoput i prelazi 

30 m. Jelen zahteva jo{ ve}i 

prostor, prakti~no prelazi 

samo ispod vijadukta ili velikih 

re~nih mostova {to 

ukazuje na potrebu ure|ivawa 

prostora u podno`ju 

mostova uz Dunav. 

Ve}ina ìvotiwskih vrsta 

doìvqava prelaz ispod

15 


O OSIGURAWU LOVACA JE RE^ 

IZVRSTAN POTEZ SAVEZA 

Pojedine lova~ke organizacije osiguravale 

svoje lovce i lova~ku imovinu i ranije 

Pomalo “neprimetno” pro{la je informacija o odluci 

Skup{tine Lova~kog saveza Srbije da, u lovnoj 2005/2006. 

godini, “Takovo osigurawe” osigura lovce koji poseduju 

lovnu kartu. îtav posao ( osmi{qavawe, prikupqawe ponuda 

i kona~na odluka o osiguravaju}oj ku}i ), trajao je godinu 

dana i zavr{en je uspe{no, zahvaquju}i angaòvawu 

brojnih lovnih radnika u Srbiji. 

-Veoma je dobro, {to se neko setio da osigura lovce, a 

posebno je dobro {to je to organizovano preko Lova~kog 

saveza Srbije, kaè Milan Paìn, predsednik Lova~kog 

udruèwa op{tine Zrewanin. Naro~ito posle vi{egodi{wih 

pote{ko}a u toj oblasti 

i zahteva da se to pitawe organizovano 

re{i, dodaje Paìn i 

upravo zato smatram da je ovo 

izvrstan potez Saveza. 

Naravno i pre pomenute odluke, 

mnoge lova~ke organizacije 

osiguravale su svoje lovce. Takav 

slu~aj zabeleèn je i u lova~kim 

dru{tvima koja pripadaju 

Lova~kom udruèwu op{tine 

Zrewanin. Pomenute organizacije, 

duì niz godina, osiguravale 

su svoje lovce kod “DDOR-a 

Milan Paìn, 

predsednik LU op{tine 

Zrewanin 

autoputa kao stresnu situaciju. 

Da bi se smawila verovatno}a 

povrede, uginu}a i 

predacije, unutra{wost prolaza 

treba da bude obloèna 

prirodnom podlogom i da sadrì 

predmete koji sluè 

kao zaklon sitnim vrstama. 

U slu~aju prelaza pod mostom, 

formirawe obaloutvrde 

i profila korita kanala 

(vodotoka) unutar prelaza 

treba da bude bezbedan 

za divqa~. Prostor ispred 

ulaza treba da bude fizi~ki 

povezan sa prirodnom vegetacijom 

okoline {to se postiè 

planskim formirawem 

reqefa, podloge i vegetacije. 

Na za{ti}enim dobrima 

preporu~uje se izgradwa 

ekolo{kih mostova koji 

su nadputwaci pokriveni 

prirodnom vegetacijom. 

Nakon svega navedenog jasno 

je da planirawu izgradwe 

Novi Sad” - Filijala u Zrewaninu. 

- Lovci su bili osigurani od 

posledica nesre}nog slu~aja u 

vreme lova~kih aktivnosti, ka- 

è Milan Paìn. Saradwa izme|u lova~kih dru{tava i 

“DDOR-a Novi Sad” bila je dobra, jer je pomenuta osiguravaju}a 

ku}a pratila aktivnosti lovaca. Mnoge je i sponzorisala 

i sve je teklo kako treba, posebno zato {to su mnoga 

dru{tva osigurala lova~ke domove i drugu imovinu, dodaje 

Paìn. 

Verujemo da je Lova~ki savez Srbije osigurawem svih 

lovaca napravio izvrstan potez, o ~emu }e svoj sud 

najboqe dati vreme koje dolazi. 

D. Maksimovi} 

autoputa treba posvetiti 

mnogo pa`we. Zavod za za- 

{titu prirode - Novi Sad 

prilikom davawa uslova za 

izgradwu drugog dela autoputa 

“Dràvna granica - Novi 

Sad” poku{ao je da ovaj posao 

odradi u skladu sa najnovijim 

saznawima i iskustvima drugih 

zemaqa. Odre|ivawu ovih 

uslova umnogome su pomogla 

lova~ka udruèwa i 

dru{tva ~ija je aktivnost 

vezana za 

ovaj prostor i ovim putem 

im zahvaqujemo. 

O~ekujemo da se na{a 

saradwa, koja je uvek bila 

dobra, nastavi. 

Vi{i stru~ni saradnik, 

ekolog 

Klara Sabado{ 

i stru~ni saradnik, 

mamolog 

Jadranka Deli} 

U KA]U NADOMAK NOVOG SADA 

LOVCI PROSLAVILI 

SVETOG NIKOLAJA 

Lovci Lova~kog dru{tva u Ka}u po trinaesti put za redom, 

21. maja proslavili su svoju slavu Sveti Nikolaj. Slu- 

`bovali su jereji @eqko Krsti} i Dragoslav Erdeqan, 

dok je kum slave bio Petar Vukov. 

Slava ka}kih lovaca, pored ~lanova Dru{tva, prisustvovali 

su i predstavnici novosadskog Udruèwa, “Lovotursa”, 

kao i nadle`ni iz Mesne zajednice, lokalne samouprave 

i mnogi drugi. Prisutne su pozdravili Petar Dobanova~ki, 

predsednik ka}kih lovaca i Petar [u{war, 

predsednik LU “Novi Sad”, poèlev{i im uspeh u daqem 

radu. 

Lova~ko dru{tvo u Ka}u organizovalo je istog dana u 

prepodnevnim satima, takmi~ewe u ga|awu glinenih golubova, 

a najuspe{nijima, su na sve~anosti dodeqene diplome. 

Pobedniici takmi~ewa Fontana kup 

D.M. 

U KRAGUJEVCU, USTANOVQENA NOVA MANIFESTACIJA 

F O N T A N A K U P 

Prvi “Fontana kup” u Kragujevcu u ga|awu glinenih golubova 

okupio je krajem aprila preko pedeset takmi~ara, iz 

15 gradova Srbije. U kategoriji profesionalaca, koji su 

se takmi~ili u kupu i ligama Lova~kog saveza Srbije, prvo 

mesto osvojio je Du{an Milosavqevi} Bekinac iz Kragujevca. 

Drugo mesto zauzeo je Milo{ Pan~i} iz Velike Plane, 

a tre}e Igor Mari} iz @eleznika. U kategoriji amatera 

lovaca, prvo mesto pripalo je Zoranu Blagojevi]u iz 

Aran|elovca, drugo Qubi{i Stepanovi}u iz Kragujevca, 

tre}e mesto Marku Kosti}u, tako|e iz Kragujevca, dok je 

najmla|i takmi~ar lovac - podmlatkar, Milo{ Vukoji~i}, 

iz Viwi{ta, dominirao na ovom perspektivnom takmi- 

~ewu. 

Sve ~estitke pripadaju organizatoru ovog takmi~ewa 

Aleksandru Markovi}u, vlasniku poslovno - zanatskog biznis 

centra “Fontana” u Kragujevcu, koji je uz pomo} lovnih 

entuzijasta, organizovao ovu manifestaciju. Takmi~ewe 

}e ubudu}e okupqati qubiteqe lovnog streqa{tva, rekao 

je Tomica Radosavqevi}, potpredsednik Lova~kog saveza 

Srbije. Tako|e, izuzetno vredne nagrade, predstavqaju 

podstrek ovoj manifestaciji, kao i kategorija amatera, 

koja otvara nove mogu}nosti razvoja takmi~arskog duha 

me|u lovcima Srbije. 

S.M.

16 


NA SIMPOZIJUMU U HERCEG NOVOM 

NAJVI[E PA@WE SRNE]OJ DIVQAÎ 

Prvi put u okviru simpozijuma 

„Sto~arstvo, veterimu 

evropskog zeca“ ukazano je na 

Kroz osam radova izneta zna~ajna saznawa o Posledwim radom o „sindronarstvo 

i agroekonomija u srnama, fazanima, poqskim jarebicama, mogu}e razloge smawewa populacije 

zeca u Vojvodini, kao i na 

tranzicionim procesima“ organizovana 

je sekcija za lovstvo 

neophodne mere prevencije. 

ze~evima i divqim sviwama 

iako je na dosada{wim Simpozijumima 

bilo radova koji su vi{ta u Vojvodini, srne}oj snih masa i randmana. 

Svoje u~e{}e o ovoj sekciji isje 

lovaca koja gazduje na 90 % loriti 

u smislu pove}awa tele- 

tretirali ovu problematiku. divqa~i je posve}ena najve}a 

crpno su dali nau~ni radnici 

Formirawe posebne sekcije za pa`wa, i to ne slu~ajno 

U~estvovali predstavnici Poqoprivrednog fakulteta u 

lovstvo dalo je puno opravdawe. Srne}a divqa~ u ukupnom prihodu 

od gazdovawa lovi{tem, 

matemati~kog fakulteta, de- 

vi{e institucija Novom Sadu i Zemunu, Prirodno- 

Naime, bilo je usmeno prezenetovano 

ukupno osam radova, koji kroz lovni turizam, donosi zna- Fazanskoj divqa~i, kao alohtonoj 

vrsti i glavnoj lovnoj Sadu i Nau~nog instituta za vepartmana 

za biologiju u Novom 

su svojom najavom okupili ve}i ~ajan izvor prihoda, koji se najbroj, 

ne samo istraìva~a nego ~e{}e usmerava ponovo u lovi- divqa~i u Srbiji, posve}ena su terinarstvo Novi Sad. Na ovaj 

i u~esnika u radu i diskusiji. {te. Zbog toga i ima veliki zna- dva rada, od kojih je jedan obradio 

zdravstveno stawe i ukazao zvali istraìva~i sa PMF-a, de- 

skup, i pored poziva, nisu se oda- 

Simpozijum je organizovan u ~aj trofejna vrednost i starost 

odstreqenih jedinki ove na mogu}nost re{avawa ovih partman za geografiju, - smer 

Herceg Novom od 19. do 24. juna. 

vrste divqih papkara. U dva rada 

su iscrpno dati rezultati |ivana geneti~ka varijabilnost [umarskog fakulteta u Beogra- 

problema. U radu kojim je obra- lovni turizam u Novom Sadu i sa 

Nau~no - istraìva~ke teme 

gazdovawa ovom divqa~i, sa fazana proizvedenih u fazanerijama 

ukazano je na neophodko 

u~esnika neozbiqno s wihove 

du. Ovo je po diskusijama nekoli- 

Od osam radova tri su se bavila 

istraìvawem srne}e ska lovi{ta u Srbiji. Preglednost 

kontinuiranog unosa ove strane, naro~ito ako se ima na 

osvrtom na ravni~arska i brd- 

divqa~i, dva fazanskom, po jedan 

rad poqskom jerebicom, ze- 

srne}e divqa~i ukazano je na bine u ciqu dobijawa kvalitet- 

mnogo, kao ni stru~waka za ovu 

nim radom u oblasti ishrane alohtone vrste iz wene postoj- 

umu da ovakvih simpozijuma nema 

com i divqom sviwom. Ovi radovi 

su posmatrani multidis- 

lovi{ta prave prilikom prirodino 

nepotrebno favorizovawe 

gre{ke i navike koje korisnici nijih i vitalnijih jedinki u pri- 

oblast. Posebno je apostrofiraciplinarno, 

naime obra|ena je hrawivawa ove vrste divqih Radom o zdravstvenom stawu {umarskih inèwera na poslovima 

gajewa divqa~i od strane 

aktuelna problematika ishrane, 

genetike, zdravstvene za- vrste kada je u pitawu uzimawe uslovima gajewa ukazano je na zakonske regulative, jer na 

preìvara, kao najprobirqivije poqske jerebice i intenzivnim 

{tite i tehnologije gajewa. hrane, 

aktuelnu patologiju kod ove vrste, 

koja se u zadwih par godina Novom Sadu i Zemunu nastavnim 

poqoprivrednim fakultetima u 

Opredeqewem istraìva~a i Radom o divqoj sviwi, kao 

odabirom moderatora dr Milo- drugoj po zna~aju vrsti divqih po~iwe intenzivnije proizvoditi 

u farmama divqa~i i nasesnije 

moè sagledati problema- 

planom i programom se komplek- 

{a Beukovi}a, profesora na papkara u intenzivnim uslovima 

gajewa, gde je dominantan qavati u lovi{te u ciqu pove- tika lovstva i lovne privrede. 

predmetu „Lovstvo“ na Poqoprivrednom 

fakultetu u Novom faktor u istraìvawu bila ishrana, 

ukazano je na rezultate nutno na ivici biolo{kog mini- 

Moderator sekcije 

}awa wene brojnosti, jer je tre- 

Sadu i predsednika Lova~kog 

saveza Vojvodine kao asocijaci- 

koji se na ovaj na~in mogu ostvamuma. 

Prof. dr Milo{ Beukovi}

17 


KUZMIN KRAJ SREMSKE MITROVICE 

LOVCI UZOR SELA 

U selu Kuzmin kraj Sremske Mitrovice lovci su uzor 

sela. Oni su pred po~etak lovne sezone umnogome promenili 

izgled svog lovi{ta. U volijerama prihvatili{ta za 

fazansku divqa~ imaju preko 500 mladih fazan~i}a, a 

sopstvenim sredstvima su izgradili i Lova~ki dom. Uz 

sve to, na inicijativu lovaca, izgra|en je i Park 

priateqstva sa mini zoo-vrtom. Po re~ima predsednika 

LD u Kuzminu Bo{ka Danilovi}a lovci su u saradwi sa 

Osnovnom {kolom „Branko Radi~evi}“ tu naselili nekoliko 

fazana i ze~eva. Ideja o izgradwi ovog ekolo{kog 

parka potekla je od \or|a Rebi}a, po~asnog ~lana Lova~kog 

dru{tva, a osnovni moto je unapre|ewe lovne kulture 

i o~uvawa prirode. Seosku slavu „Sveti Kuzman i Damjan“ 

lovci su obeleìli otvarawe Lova~kog doma i 

takmi~ewem u lovnom streqa{tvu, poznatijem kao sremska 

{icara. Najboqi rezultat na ovom takmi~ewu postigao 

je Du{an [oji}, dugogodi{wi ~lan Lova~kog dru{tva 

u Kuzminu i wegov sin Marko. 

B. Petrovi} 

Lovci Gorweg Dobri}a kraj svog doma 

U POSETI LOVCIMA GORWEG DOBRI]A 

KOD LOZNICE 

DOM ZLATA VREDAN 

Da nije bilo na{eg dr Jezdimira Vu~eti}a Dake koji je 

inicirao gradwu Lova~kog doma i pomo}i wegovog 

prerano preminulog kolege dr Milana Isakovi}a, koji je 

materijalno pomagao gradwu, mi ovaj Dom ne bi ni imali 

i ne bi u vesequ do~ekali Uskrs i prvomajsku zoru. Ovim 

re~ima, ispred Lova~kog doma u srcu planine Iverak koja 

je podno`je slavnog Cera, do~ekao je goste predsednik 

Lova~ke sekcije "Gorwi Dobri}" Marinko Despotovi} 

~iji su lovci organizovani u LU "Gu~evo" u Loznici. 

Do{li su dobri}ki lovci, me|u kojima i po~asni 

~lanovi Stojimir Nikoli} i Jezdo Jovanovi}, da u ovom 

lepom i velikom lova~kom zdawu do~ekaju Vaskrs i 

prvomajsku zoru. 

Bilo je i lova~kih pri~a. "Najgore" je pro{ao prethodni 

predsednik Sekcije Milenko Despotovi} Zone. On je 

svojevremeno imao lova~kog psa koji nije hteo da se 

"batrga" po {umi i {ikari pa je Zone to ~inio umesto 

wega. Tako je Zone naterivao divqa~ svom psu ali i 

ostalim lovcima u grupi. 

Jovan Ili} 

Na takmi~ewu u Binguli 

BINGULA KOD [IDA 

TRADICIONALNO 

NADMETAWE 

U selu Bingula, u Sremu podno Fru{ke gore, 15. maja 

odràna je tradicionalna {icara i ga|awe glinenih 

golubova. Ki{ovito, i prohladno jutro pretilo je da 

pokvari druèwe lovaca iz okolniih mesta, kao i gostiju 

iz BiH, Novog Sada i Futoga. Dijana i svi ostali bogovi i 

za{titnici lova ipak su bili na strani okupqenih lovaca 

pa je nadmetawe po~elo. 

Zbog velikog broja u~esnika takmi~ewe je trajalo do 

kasnih popodnevnih ~asova. Da su Bingulci dobri 

doma}ini, i jo{ boqi organizatori, dokazali su i ovaj 

put, obezbediv{i vredne nagrade i pehare. 

Jedinu senku na ovo lova~ko druèwe bacili su 

"profesionalni skupqa~i nagrada". 

Naime, ve} godinama, nekolicina, uglavnom istih, 

aktivnih takmi~ara, licenciranih puca~a na glinene 

golubove, idu od {icare do {icare, pucaju i osvajaju 

nagrade po principu "do|oh, videh, pobedih". 

Organizatori ovogodi{weg nadmetawa u Binguli veruju 

da }e se ubudu}e na ovakvim lova~kim manifestacijama 

profesionalci takmi~iti, odnosno pucati van 

konkurencije kako bi i amateri, a pogotovo mladi lovci 

dobili {ansu. 

S. Luki~i} 

MAJSTORI ZA LISICE 

Grupa lovaca iz sela Du~ina, koja lovi u sastavu LU "Kosmaj" u 

Sopotu, imala je veoma uspe{nu lovnu sezonu. Najboqe rezultate 

grupa je ostvarila u lovovima na predatore. Tokom zime uspeli 

su da odstrele 26 lisica i 

preko 40 pasa i ma~aka 

lutalica. Najvi{e lisica 

ulovqeno je jamarewem uz 

pomo} lovnih terijera, a jedan 

mawi deo u redovnim lovovima 

ili ~ekawem. 

^lanovi ove male, ali 

uspe{ne grupe lovaca su: 

Du{an Sari}, Branimir 

Nikoli}, Qubi{a Ostoji} i 

Milan Sari}. 

Dipl.in`. 

Rodoqub Hayi Ceni} 

Mala ali uspe{na grupa

18 


DINAMIKA RASTA I UZROCI OPADAWA JAÎNE JELENSKOG ROGOVQA 

VA@AN PRAVOVREMENI ODSTREL 

Ovaj tekst nema za svrhu da objasni fiziologiju 

rasta jelenskog rogovqa, nego daje generalno 

vi|ewe, vi{e autora, me|usobne ovisnosti 

starosti, kondicije jelena i razvitka 

rogovqa a sve sa ciqem {to efektnijeg 

gazdovawa jelenskom divqa~i. 

Opet uzev{i generalno, 

posmatran parametar je te- 

ìna rogovqa i duìna grane 

sa brojem paroàka kao 

elemenat paro`ne trofike. 

Jasno je da postoje varijante 

(+) sa posebno dobrim 

i varijante (-) sa slabim 

sklonostima u razvoju ja~ine 

rogovqa. Prva ozbiqna kolebawa 

u napredovawu ja~ine 

trofeja (kod uzgojno vrednih 

jelena) zapaàju se u 

periodu od pete do desete 

godine ìvota i tim procesom 

je obuhva}eno mawe od 

50% posmatrane populacije 

(HUXLEY 1931.). 

Naime, uporednom analizom 

teìne rogovqa u odnosu 

na starost jelena, kako u 

ogra|enom tako i u slobodnom 

delu lovi{ta, (VOGT 

1947. i BUBENIK 1959.) ustanovqeni 

su vrlo sli~ni 

odnosi, a to je da su najve}e 

teìne rogovqa (nagla{avamo 

kod uzgojno vrednih jelena) 

postignute oko i iza desete 

godine starosti, a zatim 

jo{ od 2- 4 godine 

ostajale nepromewene. 

De{avalo se da u 

periodu 5 - 10 godine 

starosti neke jedinke 

u posmatranoj populaciji 

i oslabe (ja- 

~ina trofeja) u odnosu 

na prethodnu godinu, 

ali je ustanovqeno 

da je re~ o tzv. 

“stagnacijama” nikako 

o definitivnom 

opadawu ja~ine trofeja 

i ona je vrlo individualna 

(BUBE- 

NIK) kao pojava. 

Ovo saznawe je vrlo 

zna~ajno zbog mogu}e 

pogre{ne odluke 

o odstrelu grla a 

[pizer koji obe}ava 

“stagnacija” moè biti uslovqena 

prolaznom bole- 

{}u, nedovoqnom ishranom 

tokom posmatrane godine i 

u ve}ini slu~ajeva velikim 

naporom za vreme rike. 

Tako|e, ustanovqeno je da 

se najve}e ispoqavawe ja~ine 

trofeja ne poklapa sa najve}im 

telesnim teìnama 

posmatranih grla, nego nekoliko 

godina kasnije. 

HOXLEY je 1926. statisti~kom 

obradom ovog odnosa 

dokazao da su jeleni sa 10- 

im do 12-im rogovqem zreli 

za odstrel. 

Dakle, za lovne radnike 

osnovna primisa koja proizilazi 

iz ovih saznawa jeste 

da odluka o odstrelu koja za 

uzgojno vredna grla (srebrna 

i zlatna medaqa) ne sme biti 

donesena pre 11-te ili 

12-te godine starosti, a ovo 

opet podrazumeva odli~no 

poznavawe populacije kojom 

se gazduje, odnosno dobro 

organizovanu lovnu slu`bu. 

[to se ti~e opadawa ja- 

Krdo uzgojno vrednih mladih jelena

19 


U uslovima ozbiqnog lovnog gazdovawa jelenima, 

gre{ke u procewivawu starosti grla i wegove 

trofejne vrednosti, svedene su na minimum 

~ine jelenskog rogovqa i ona 

je vrslo individualna i kod 

razli~itih jelena je granica 

starosti, kada se ona definitivno 

javqa, razli~ita. 

Fiziolo{ki, ona je uslovqena 

promenom bilansa ko- 

{tanog metabolizma u telu, 

slabqewem reakcije endokrinog 

sistema, oteànim 

uzimawem i preradom hrane 

zbog destrukcije zuba itd. 

Ovu pojavu, naravno, karakteri{e 

opadawe mase 

rogovqa, ali jo{ vi{e umawewe 

broja paroàka i smawewe 

duìne grane. 

U uslovima ozbiqnog lovnog 

gazdovawa ova pojava nije 

~esta jer se jeleni uglavnom 

pravovremeno odstrequju, 

ali se ipak desi, 

i tipi~na je za 

prestarele jelene 

(starosti 14, 15, 16 

godina). Korektnost 

gazdovawa jelenskom 

divqa~i, izme- 

|u ostalog, karakteri{e 

PRAVOVRE- 

MENI odstrel jer 

svaki prerani i zakasneli 

odstrel biolo{ki 

i komercijalno 

nije prihvatqiv. 

U tom smislu, sa 

aspekta ogromnog iskustva u 

radu sa jelenskom divqa~i 

[G “Sombor” Sombor ( [U 

“Kozara” B. Mono{tor i [U 

“Apatin” Apatin ) svakako 

Odluka o odstrelu za uzgojno 

vredna grla ne sme biti doneta 

pre 11-te ili 12-te godine starosti 

predstavqaju “MATRICU” 

za lovi{ta koja se bave ili 

imaju nameru da se bave uzgojom 

i lovom jelenske divqa~i 

u SCG. 

Naravno, ovde treba naglasiti 

da su ove dve {umske 

uprave ( Kozara, Apatin ) 

nekada bile sastavni deo 

L[G “Jelen”, firme su- 

{tinski opredeqene za razvoj, 

lovstva i lovne privrede 

a posebno za gazdovawe 

jelenskom divqa~i i koja je u 

svojoj, bezmalo poluvekovnoj 

praksi dala odli~ne rezultate 

i niz vrhunskih stru~waka 

iz oblasti lovstva ( dr Jan 

Brna, dr Danilo Todorovi}, 

mr \uro Nikolandi}, mr Vojimir 

Novakovi} itd.). 

Dipl.in`. 

êdomir Pelki} 

Snimio: J. Pap 

U periodu izme|u pete i desete godine starosti neke 

jedinke oslabe ( ja~ina trofeja ) u odnosu na 

prethodnu godinu 

Pravovremeni odstrel kapitalnog jelena kruna je 

dobrog gazdovawa

20 


BUKOVSKA 

U lov se moè i bez pu{ke 

LEGENDE 

OTVOR 

LOVA 

BEZ ULOVA 

Sve~ano otvarawe lova 

na srnda}a i vepra lovci 

Bukovske nisu mogli da proprate 

i garavim cevima. 

Zbog isteka va`nosti Ugovora 

o gazdovawu lovi- 

{tem, sve~anost, ipak, nije 

izostala. Na zbori{tu kod 

baba Stankine i baba Du- 

{ankine pojate okupilo se 

preko stotinu lovaca i gostiju 

iz Beograda, ]i}evca, 

Rabrova, Turije, ê{qeve 

Bare, Voluje, Melnice i drugih 

mesta. Mnogi od wih no} 

su proveli uz logorsku vatru 

i pod {atorima. 

Va`no je da ne izneverimo 

vekovnu tradiciju okupqawa 

uo~i lova, istakao 

je predsednik sekcije Bukovska 

Dragi Milo{evi}. 

Posebno me raduje {to je 

uz nas bilo i staro i mlado 

iz na{eg sela. 

S.S. 

GOVOR SE]AWA 

U ~ar{iji: Kadrija Smailagi} 

Kadrija Smailagi} prevalio 

je osmu deceniju ìvota, 

a sa lovom druguje od 

najranije mladosti. Dugo 

pamti, a o lovu i lovstvu 

ima svoja razmi{qawa. 

Kad ~ovek do|e u moje godine 

se}awa su ne{to najlep{e, 

a mene ona uvek vezuju 

za lovstvo. Bili su to 

nezaboravni dani provedeni 

sa prijateqima u nedrima 

prirode. U moje vreme 

sve je bilo druga~ije. Sporije 

se ìvelo, a mi smo 

znali da uìvamo.Pucao 

sam na vukove, medvede, ze- 

~eve, vi|ao sam tetrebe, 

ali nekada davno majka mi 

je u amanet ostavila poruku 

da ne pucam u srne. To 

sam ispo{tovao, rekao je 

Kadrija Smailagi}. 

Danas Kadrija hvali nove 

generacije lovaca. Zala- 

è se za beskompromisan 

obra~un sa krivolovcima 

koji hara~e po lovi{tima, 

ali i za vi{e znawa i 

druèwa kako bi i mla|arija, 

kada ostari, imala 

{ta da pri~a i ~ega da se 

se}a. 

S.S. 

UZ POÊTAK LETWE LOVNE SEZONE 

SITNICE KOJE 

Lov grlica, prepelica i golubova 

samo je uvod u glavnu sezonu 

I letwi lov ima svoje dra- 

ì. Uobi~ajne visoke temparature 

ne pogoduju ni lovcima ni 

psima, no jutra i ve~eri u 

poqima naj~e{}e predstavqaju 

pravu mogu}nost da se „napune 

baterije“, kako psiholozi to 

vole da kaù, odnosno da se ~ovek 

opusti i odmori. 

„Suvi trening“ 

Nema rezultata u ga|awu 

sa~maricom bez prakse i ve- 

`be. Obi~no se smatra de je 

letwi lov odli~na uvertira za 

jesewu sezonu, prilika de se 

oko izo{tri i refleski ubrzaju, 

i nema zamerke ovoj konstataciji. 

Radi se o „suvom“ 

treningu, pa ovom prilikom 

koristimo 

mnogo puta proverene 

metode pok. dr 

Vojkana 

Jovanovi}a. 

K a o 

prvo, 

trenirati 

moèmo svugde, 

~ak i u vlastitoj 

sobi. Uslov je 

da prostorija nije pretrpana 

name{tajem, po- 

{to ovakva ve`ba zahteva 

poprili~no „mahawa“ pu{kom. 

Trebalo bi obu}i odelo koje 

}emo nositi i u lovu i, pre svega, 

nekoliko puta uporno proveriti 

da li je oru`je prazno. 

Dakle, vaqa izabrati jednu 

ta~ku na zidu i „po lova~ki“ 

ubaciti pu{ku u rame, naneti 

cevi na imaginarni ciq i okinuti 

(preporu~qivo je da su u cevi 

„pufer“ patrone, koje spre~avaju 

o{te}ewe udarnih igala 

pri ovakvom „{kqocawu“ ). Treba 

se truditi da vreme koje je 

potrebno da se pu{ka ubaci u 

zgib ramena, nani{ani i opali 

- bude {to kra}e. Posle nekoliko 

serija od 15 - 20 ovakvih 

ve`bi, napredak }e biti primetan. 

Od kartona je dovoqno 

izrezati siluete divqa~i i 

obesiti ih na razli~itim ta~kama 

po prostoriji. Ukoliko se 

ve`ba uporno ponavqa iz razli~itih 

stavova, ni{ane}i u 

ciqeve u razli~utim poloàjima, 

nanose}i cevi i sa desne i 

sa leve strane na metu, posle 

nekoliko dana lovac }e biti 

prijatno iznena|en napredovawem 

svoje „borbene gotovosti“. 

Desetak minuta ve`bawa 

dnevno }e se sasvim sigurno odraziti 

na uspe{nost lova. 

Oru`je i oprema 

Jasno je da visoka temparatura, 

za razliku od zimskog 

mraza, povoqno uti~e na efikasnost 

sa~menog snopa, pa i ta 

nazovi „sitnica“ ukazuje na 

kori{}ewe slabijih ~okova i 

sitnije sa~me. Ako se radi o 

prepelici, koja je poslovi~no 

„meka“ na metak, dovoqno je koristiti 

„Skeet“ pa ~ak i „cilindar“ 

~okove. Po{to su na{e pu- 

{ke obi~no ~okirane po standardnom 

sistemu „polu-~ok/ 

pun-~ok“, preporu~qivo je upotrebqavati 

tzv. „disperzantne“ 

patrone ( za rasturawe sa~menog 

snopa ). Nekada su stari 

lovci, koji su, uzgred re~eno, 

uvek sami punili svoju municiju, 

za prepelice pravili posebne 

„polupatrone“, smawuju}i za 

30 - 40 ( pa i „upola“ ) procenata 

i barutno i sa~meno puwewe. 

Takva municija je osetno 

„udobnija“ za pucawe, posebno 

ako imamo u vidu laku letwu 

garderobu. [to se ti~e 

veli~ine sa~me, dovoqna 

je ona pre~nika 

2 mm - „~etrnaesti- 

ca“. Me- 

|utim, mnogi 

iskusni lovci 

preporu~uju da 

metak za prepelicu 

bude napuwen sa~mom 

pre~nika 2,5 mm, koja sadrì 

mawe kuglica, a prema 

tome mawe „kida“ meko telo 

ove pti~ice (posebno krajem 

leta i po~etkom jeseni, kada su 

prepelice obavijene slojem masno}e 

i vrlo, vrlo meke na ranu) 

Ṡ druge strane, ima i onih 

koji prepelicu love sa~mom 

pre~nika samo 1,0 mm, i to vrlo 

uspe{no. Treba eksperimentisati 

i po rezultatima se odlu~iti. 

[to se golubova ti~e, klasi~no 

( ve} pomenuto ) bu{ewe 

cevi je odli~an izbor, obzirom 

da se puca na sredwim, a ~esto 

i na ve}im distancama, patroni 

napuweni „dvanaesticom“ i 

„desetkom“ (2,5 i 3,0 mm) }e 

zadovoqiti sve uslove lova. 

Trebalo bi naglasiti da je ( pri 

lovu do~ekom) najboqi momenat 

za hitac, onaj trenutak kada 

golub sle}e na granu. 

Kada govorimo o opremi, za 

razliku od jesewe sezone, vremenski 

uslovi ne primoravaju 

nas na „trontawe“ jaknama i 

glomaznim ~izmama. Lagana 

ode}a, a prednost vaqa dati 

prirodnim materijalima, ( koji

21 


@IVOT ZNAÊ 

Visak za odstreqenu divqa~ 

je neophodan 

}e upijati znoj ) ~ini}e da se 

lovac udobnije ose}a. Lova~ki 

{e{ir ili ka~ket, koji se ponekad 

moè politi i vodom iz ~uturice, 

ublaì}e uticaj letweg 

sunca. Na pojedinim terenima 

u ovo doba godine najve}i 

problem su komarci, pa se 

proverenim sredstvom (po 

mnogima 

Postupak sa 

ulovqenom 

divqa~i 

Visoke temparature 

u mnogome pospe{uju 

dejstvo bakterija 

i ubrzavaju 

„krvarewe“ mesa. 

Preporu~qivo je odmah 

po ulovu odstraniti 

~itavu voqku 

zajedno sa sadr- 

àjem kod pernate 

divqa~i. Ovo je veoma 

va`no kod mladih 

divqih golubova, 

koje roditeqi 

hrane polusvarenim 

„mlekom“, sposobnim 

da se brzo razlaè 

i na taj na~in 

dovede do „uskislog“ 

mesa. Uobi~ajeno ka- 

~ewe pernate divqa~i na tradicionalan 

visak ~esto }e kod 

lovaca izazvati razo~arawe 

kada, posle provla~ewa kroz 

kupiwak ili `buwe, ustanove 

da su na visku ostale samo glave. 

S druge strane, odlagawe 

divqa~i direktno u ranac, a 

pogotovo najlon kesu, odli~an 

je na~in da obezbedimo bolove 

u stomaku, a neretko }emo tako 

rezervisati i sme{taj na infektivnom 

odelewu bolnice. 

Re{ewe je u rezervnoj mreì 

za pecaro{ki meredov, koja se 

moè nabaviti u radwama za 

prodaju ribolova~ke opreme. 

Takva mreà se lako moè 

u{iti uz spoqnu stranu lova~kog 

ranca a divqa~ „u{u{kana 

„ u woj, lagano }e se 

hladiti {to }e 

spre~ i t i 

weno 

@ITORA\A KOD PROKUPQA 

O[TRO PROTIV 

KRIVOLOVACA 

Lova~ko udruèwe “Miroslav 

Zlatanovi} - Mi- 

}a” u @itora|i zavr{ilo 

je proteklu godinu sa pozitivnim 

finansijskim 

efektima. Po re~ima predsednika 

Dragana Stojanovi}a 

lovci @itora|e su 

zadovoqni ostvarenim rezultatima, 

ali veruju da 

}e naredni period biti 

jo{ boqi i uspe{niji. Ovo 

je ujedno i zakqu~ak sa nedavno 

odràne Skup{tine 

ovog Udruèwa. Skup{tina 

je razmotrila i rad 

Stru~ne slu`be koja je 

svoje aktivnosti obavqala 

u skladu sa mese~nim 

planovima rada. 

U lovi{tu ovog Udru- 

èwa organizovano je 12 

akcija suzbijawa predatora 

i vi{e akcija prihrawivawa 

divqa~i. Jedno 

od goru}ih pitawa je krivolov 

i zloupotreba lova~kih 

pu{aka od strane 

lica koja nisu ~lanovi 

Udruèwa. Protiv ~etiri 

~lana ove Lova~ke organizacije 

podnete su krivi~ne 

prijave zbog lova u vreme 

lovostaja, a ~etvorici lovaca 

je oduzeto oru`je jer 

su lovili u lovi{tu drugog 

udruèwa bez dozvole. 

Mada u mawoj meri, i daqe 

ima lovokra|e iz automobila 

- pomo}u farova i 

zamkama, ali po~inioci 

nisu uhva}eni. 

Ove godine prioritet u 

radu i glavni ciq je pove- 

}awe lovnog fonda i edukacija 

lovaca, a novoosnovana 

Disciplinska komisija 

sankcionisa}e sve 

lovce koji ne po{tuju lova~ki 

kodeks i Zakon o lovu. 

S. Nizi} 

U letwem lovu 

koristimo 

lova~ke 

pu{ke "polu-~ok/ 

pun-~ok" 

„Autan“ i daqe neprevazi- 

|en), treba za{titi. Za pse je 

opasnost krpeq, koji se lako 

prika~i iz trave u kojoj vreba, 

a o sredstvima bi trebalo konsultovati 

veterinara. Postoji 

na trì{tu veliki broj sredstava 

koji tokom kra}eg ili du- 

èg perioda pruàju odli~nu 

za{titu. 

Jasno je da uobi~ajne gumene 

~izme, koje ~ak ni s jeseni ne 

bismo preporu~ili, u letwem 

lovu ne dolaze u obzir. Duboka 

ili poluduboka ko`na obu}a 

je,u uz patike, najboqi izbor. 

bacawe posle 

wu{ewa „miomirisa“, 

koji nastaju 

od toplote i 

„kvarewa“ mesa. 

Preporu~qivo je i 

„olak{ati“divqa~ izvla~ewem 

utrobe kroz kloaku drvenom 

kukicom, ili posebnom alatkom 

na lova~kom noù. Me|utim, 

pri izvla~ewu se creva 

~esto pokidaju, pa ovo treba 

uve`bati, ili se odlu~iiti na 

rez preko potrbu{ine, kroz koji 

se izvu~e „drob“. 

Sa{a Leden~an 

ARIQE 

SLO@NI VIROVÂNI 

Podru`nica “Virovo” 

pri LU “Branko \onovi}” 

u Ariqu, ima 25 lovaca. 

Veoma je aktivna i isti- 

~e se svojim radom u lovstvu. 

Odnedavno ~lanovi 

Podru`nice “Virovo” 

prionuli su na jo{ jedan 

zna~ajan posao - izgradwu 

lova~ke ku}e. Kaù 

da im je neophodna za 

druèwe i odmor u 

wihovom atraktivnom 

lovi{tu. Zemqi{te za 

gradwu poklonio im je 

An|elko Brkovi} iz Kravarice, 

a materijal obezbe|uju 

sopstvenim sredstvima. 

Akciju uspe{no vode 

predsednik Podru`nice 

Dole Rosi} i ~lan UO 

LU Dejan ]irjakovi}, uz 

svestranu podr{ku svih 

~lanova i predsednika 

ariqskih lovaca Mila Jevgenijevi}a. 

D.M. Kudro

22 


Kompletan aplikator 

Titelski podmlatkari sa svojim u~iteqima 

TITEL 

PODMLADAK ZA PONOS 

Lova~ko dru{tvo "[quka" 

u Titelu deluje u okviru 

LU "[ajka{ka". Po 

rezultatima rada LD "[quka" 

jedno je od najuspe{nijih 

dru{tava titelskog Udru- 

èwa. Poseban akcenat stavqen 

je na zadatke vezane za 

rad lova~kog podmlatka koji 

trenutno ima 14 ~lanova. 

Najmla|i podmlatkar je 

devetogodi{wi Stevan Cetewi. 

Idu}e godine podmlatkari 

Lova~kog dru{tva 

"[quka" obeleì}e jubilej - 

deset godina postojawa i 

rada. Po re~ima Pavla Mari- 

}a, sekretara lova~kog podmlatka, 

budu}i lovci redovno 

u~estvuju u akcijama prihrane 

divqa~i, sadwe remiza, izgradwe 

lovno - tehni~kih 

objekata, brojawa divqa~i … 

U ciqu {to boqe edukacije za 

podmlatkare se organizuju 

predavawa o o~uvawu prirode, 

gajewu i za{titi divwa~i, 

prihrani, lovnom turizmu i 

drugim segmentima lovstva. 

I ove godine organizovano 

je takmi~ewe u ga|awu 

vazdu{nom pu{kom. Prvo 

mesto, kao i pehar u trajno 

vlasni{tvo, osvojio je 

podmlatkar Slobodan Prokin. 

Drugoplasirani je Dragan 

Pejin, a na tre}em mestu je 

Milo{ Jovi~i}. 

@. Markovi} 

[UQAM KOD SREMSKE MITROVICE 

IZGRA\ENO 

PRIHVATILI[TE 

^lanovi Lova~kog dru{tva 

u selu [uqam, nadomak Sremske 

Mitrovice, izgradili su 

prihvatili{te za fazansku 

divqa~. 

Po re~ima predsednika 

dru{tva Aleksandra Milovanovi}a, 

lovci su zadovoqni 

fondom lovne divqa~i. Prole}nim 

brojawem ustanovqeno 

je da je brojnost fazana, 

ze~eva, divqih sviwa, jelenske 

i srne}e divqa~i 

zadovoqavaju}a. Me|utim, u 

lovi{tu je prime}eno prisustvo 

predatora, ponajvi{e 

lisica i pasa lutalica, ali i 

{akala. 

Tokom zimskog perioda 

lovci [uqma su redovno 

prihrawivali divqa~ pa je u 

lovi{te izne{eno vi{e od 

1.500 kilograma zrnaste i kabaste 

hrane. Oovog prole}a 

izgra|eno je vi{e pojilica, 

hranili{ta, soli{ta i drugih 

lovno - tehni~kih objekata. 

Svi lovci su redovno u~estvovali 

u ovim akcijama, a 

veliku pomo} su im pruìli i 

me{tani. I lovci i me{tani 

[uqma veruju da }e ve} ove 

jeseni da “krene” lovni turizam 

u saradwi sa novosadskom 

agencijom “Lovoturs”. 

B. Petrovi} 

Aplikator spreman za izbacivawe mikro~ipa 

ODNEDAVNO I KOD NAS 

ELEKTRONSKA 

IDENTIFIKACIJA 

P A S A 

Ugradwa ~ipa od op{te koristi 

Prate}i nove trendove 

u veterini, veterinarske 

ustanove u Beogradu, 

Ni{u i Novom Sadu 

po~ele su da ugra|uju mikro- 

~ipove pod koù pasa i ma- 

~aka. Ovaj sistem elekstronske 

identifikacije 

sastoji se iz tri dela: mikro~ipa, 

skenera (~ita~a) i 

baze podataka. 

Mikro~ip je veli~ine zrna 

pirin~a i implantira se 

pod koù psa u predelu vrata. 

Svaki mikro~ip nosi jedinstveni 

broj od 15 cifara 

i ne postoje dva mikro~ipa 

sa istim brojem. To je 

identifikacioni broj psa 

koji ne moè da se obri{e 

ili izgubi. Ovaj broj se o~itava 

pomo}u specijalnog 

skenera (~ita~a), prelaskom 

antene iznad koè onog dela 

tela gde se mikro~ip nalazi. 

îta~ je jednostavan za upotrebu 

i radi na principu ~ita~a 

bar-kodova u supermarketima. 

Mikro~ip je u 

staklenoj kapsuli, koja je 

ne{kodqiva za okolno tkivo. 

Procedura implantacije 

traje par minuta i ne zahteva 

anesteziju. Odrasli psi 

se mogu obeleìti u bilo 

kom dobu starosti, a mladunci 

ve} prilikom prve 

vakcinacije.

23 


Aplikator s izba~enim mikro~ipom 

Ugradwa mikro~ipa 

Kada pas zaluta, bude 

izgubqen ili ukraden, a pod 

pretpostavkom da ga neko 

prona|e i odvede u najbliù 

veterinarsku stanicu, tamo 

}e ga skenirati. Na displeju 

(ekranu) skenera-~ita~a pokaza}e 

se broj ugra|enog mikro~ipa. 

Potom se ovaj broj unese u 

bazu podataka www.backhome.co.yu 

i istog trenutka 

se dolazi do informacije o 

vlasniku ìvotiwe, kao i o 

samom psu. Baza podataka dostupna 

je na internetu 24 sata 

dnevno kao i telefonski 

broj administratora baze. 

Broj sluì za aùrirawe 

podataka na internetu : promena 

vlasnika, adrese, telefona, 

prijava izgubqene ili 

uginule ìvotiwe. 

Po re~ima dipl.vet. Slobodana 

Kova~evi}a, zaposlenog 

u Ambulanti za male 

ìvotiwe u Novom Sadu, u 

na{oj zemqi se, za sada, 

ugra|uju mikro~ipovi francuske 

firme “Virbac”, po 

ceni od 1.680 dinara. U svetu 

postoje razli~iti proizvo|a~i 

mikro~ipova ali su 

svi ~ita~i standardizovani, 

pa je mogu}e o~itavawe bilo 

koje vrste mikro~ipova. 

Za dve godine, na na{oj 

teritoriji, mora}e se obeleìti 

svi psi, a ~ita~e }e 

posedovati sve gradske komunalne 

slu`be (~isto}a, 

vatrogasci, gradsko zelenilo), 

kao i policija. Ugradwa 

mikro~ipa smawi}e broj 

izgubqenih, ukradenih i pasa 

lutalica, jer }e svim potrebnim 

podacima raspolagati 

centralna baza u Beogradu. 

U bliskoj budu}nosti, 

u~e{}e na izlo`bama ne}e 

biti mogu}e bez evidencionog 

broja psa, kao ni put u 

zemqe EU. 

Ukoliko ste u mogu}nosti, 

ugradite mikro~ip svom 

qubimcu {to pre. Ovim postupkom 

spre~i}ete ne- 

èqeno i izbe}i bol zbog 

gubitka psa. Samim tim {to 

je procedura bezbedna i jednostavna 

uloèni novac }e 

se vrlo brzo vratiti. 

S. Ivanov 

OTVORENO, SA NOVIM PREDSEDNIKOM 

PO[TOVAWEM ZAKONA 

DO REDA U KINOLOGIJI 

Razvoj kinologije uz 

tesnu saradwu sa lova~kim 

udrèwima, da 

bi izbegli nesporazume 

koji su vladali u 

prethodnom periodu, 

su na{e primarne aktvinosti 

- kaè Zoran 

Loli}, predsednik 

Kinolo{kog saveza 

Vojvodine 

Od kada u Vojvodini 

postoje dva saveza, 

Lova~ki i Kinolo- 

{ki, postoji i realna potreba 

za veoma tesnom, 

boqe re}i bliskom 

saradwom. Jer, kao {to se 

oduvek govorilo, lovac je 

kompletan samo ako u lovu, 

pored lova~ke opreme, ima 

i lova~kog psa. Ali, prethodnu 

deceniju, ako ne i vi- 

{e, osim razlo`ne potrebe 

sve se zavr{avalo 

uglavnom lepim èqama. 

Da li }e to biti promeweno, 

sada je ve} pitawe 

potrebe, a ne èqe. O tome 

smo razgovarali sa Zoranom 

Loli}em, novim predsednikom 


Vojvodine. 

Naravno da su kinologija 

i lovstvo nerazdvojiva celina, 

ali saradwe nije bilo, 

ne zbog dva saveza, nego 

zbog nekih qudi u tim savezima. 

Plan aktivnosti Kinolo{kog 

saveza usmeren je 

na razvoj kinologije, ali uz 

povezanost sa lova~kim 

udruèwima i dru{tvima 

gde }emo voditi politiku 

saradwe da bi izbegli 

nesporazume koji 

su vladali u prethodnom 

periodu. 

Neosporno je da je 

kinologija potrebna 

lovstvu. Sa druge 

strane,kinolozi 

bez lovaca ne mogu 

do}i do divqa~i da 

bi radili sa lovnim 

psima. Smisao kinologije 

nije samo eksterijerni, 

ve} i radni 

deo koji treba 

da prikaù lovni 

psi, jer se takmi~arskim 

proverama moraju 

pokazati i dokazati 

u radu, rekao 

je Zoran Loli}. 

Kada je re~ o 

utakmicama pasa, 

kolale su i jo{ uvek 

kolaju pri~e o, blago 

re~eno, nekorektnosti 

sudija na kinolo{kim 

nadmetawima, pa je jedan 

od, tako|e, prioritetnih 

zadataka novog rukovodstva 


Vojvodine, da se toj ne~asnoj 

raboti stane na put. 

Zbog toga je namera novog 

predsednika da mlade i 

stru~ne qude vrati kinologiji. 

Treba znati da lovna 

ili boqe ra~eno, takmi~arska 

kinologija, zahteva izuzetno 

mnogo rada. Naàlost, 

poznajem qude koji su 

se povukli iz lovne kinologije 

i odlu~ili se za obuku 

slu`benih pasa. A motiv je, 

da se u tom segmentu kinologije 

mnogo brè i lak{e 

dolaze do novca. Jer, da bi 

obu~ili jednog lovnog psa, 

ne zavisi sve od vas. Mnogo 

toga nosi faktor sre}e, 

vremenski uslovi, brojnost 

divqa~i u lovi{tu, pre 

svega poqskih jarebica kao 

osnovne lovne divqa~i u 

obuci lovnih pasa. Sa druge 

strane, slu`bene pse 

moète obu~iti na poligonu 

veli~ine 10 puta 5 metara. 

Postoji i vrlo lako 

re{ewe da se unapredi 

lovna kinologija. To je po- 

{tovawe Zakona, {to zna- 

~i da se u lovu moè koristiti 

samo pas koji ima poloèn 

ispit, naglasio je 

predsednik KSV. Na kraju 

razgovora Zoran Loli} je 

rekao da je zbog uspostavqawa 

boqe saradwe 

dva saveza u rad UO KSV 

ukqu~en i predsednik Lova~kog 

saveza Vojvodine. 

B. @ivkovi}

24 


PREDSTAVQAMO NAJÊ[]E KORI[]ENE RASE PASA 

SRPSKI GONI^ 

Nastao je mnogobrojnim ukr{tawima razli~itih 

varijateta 

Lovci Desina na temeqima svog Doma 

DESINA KOD SREDWEVA 

POÊLA 

IZGRADWA DOMA 

Dva dana pred mladog Svetog Nikolu lovci sela Desina, 

koji organizaciono pripadaju LU “Fazan” u Sredwevu, 

izlili su temeqe budu}eg Lova~kog doma. Po tradiciji u 

temeqe je uzidana glava pirgavog pevca, a u bocu sa zejtinom 

uba~ena poruka i imena svih zadu`binara. Bila je to 

prava svetkovina u selu u kome lovci uìvaju veliki 

ugled. 

- Nedostajao nam je ovakav objekat i mi smo re{ili da 

ga napravimo - istakao je predsednik sekcije Sla|an Mileti}. 

Nema ko nije pomogao koliko moè, jer sve ostaje 

na{im pokoqewima, a u prvim redovima su Veli{a Miloradovi}, 

Du{an Radenkovi}, Dragan @ivojinovi} i na{e 

legende Radi{a Stanisavqevi} i Radi{a Mileti}, koji 

diktiraju tempo. 

Objekat }e imati oko 120 kvadrata, a bi}e pod krovom 

do kraja leta. Sve~anom ~inu izlivawa temeqa prisustvovao 

je predsednik Udruèwa Dragoqub Milovanovi}, 

a bogosluìo je Milo{ Mi{~evi]. 

S.S. 

LOZNICA 

ULOVQEN MAÂK 

Lovac Slavko Stanimirovi}, ~lan LU “Gu~evo” u Loznici, 

ulovio je divqeg ma~ka te{kog sedam kilograma. 

Divqi ma~ak je odstreqen u Vukovom Tr{i}u na mestu 

zvanom Pe}ine. Ulov Stanka Stanimirovi}a dokaz je da 

se ova divqa~ nastanila u jadarskom kraju. Me|utim, ta 

~iwenica nije obradovala lozni~ke lovce i lovne radnike. 

Po re~ima Cvetka Vi{wi}a, sekretara Lova~kog 

udruèwa “Gu~evo”, ovo nije prvi put da u lovu divqih 

ma~aka lova~ka sre}a bude na strani lozni~kih lovaca. 

Samo pro{le godine ulovqeno je {est divqih ma~aka. 

Najvi{e ih je odstreqeno u Trono{kim {umama, ali i pokraj 

reke Drine. 

J. Ili} 

Najrasprostrawenija rasa 

goni~a na Balkanu je 

srpski goni~. Uz to, ova 

rasa pripada i najstarijoj 

formi goni~a na na{im prostorima. 

Da su goni~i bili 

prvi lova~ki psi dokazuju 

mnogi dokumenti otkriveni 

na razli~itim stranama i u 

razli~itim periodima. 

Pored toga poreklo goni- 

~a, kao lova~kih pasa prili~no 

je zagonetno. Prikazi 

scena lova iz starog Egipta, 

2000. godine pre Hrista, daju 

jasnu sliku goni~a dugih 

u{iju, koji su veoma sli~ni 

dana{wim zapadnim goni~ima. 

Poznati spisateqi starog 

Rima ili Gr~ke u mnogim 

manuskriptima opisuju goni- 

~e i isti~u nihovu upotrebnu 

vrednost. Arijan, Rimqanim 

gr~kog porekla, rimski namesnik 

u jednoj galskoj provinciji, 

opisao je u kwizi 

“Kynegetikus”, keletske lova~ke 

pse. Ti opisi su od izuzetnog 

zna~aja po{to se navodi 

jasna razlika izme|u 

psa goni~a koji goni zeca i 

psa za hajku koji hvata i ubija 

zeca. Takva razlika u radu 

i na~inu lova goni~a postoji 

i danas. 

O ravnodlakim goni~ima 

prve ozbiqne opise ostavio je 

Emilij Pavel Makedonski, 

rimski konzul koji je pobedio 

makedonskog cara Perseja. 

Veoma op{iran opis goni~a 

nalazi se u spisima koje 

je ostavio Ksenofan. Interesantno 

je da su u starim 

zapisima pomiwe kako goni- 

~i nisu imali posebno izra- 

èn wuh i da zbog toga nisu 

mogli da gone zeca pri ja~em 

suncu. Savetovano je da se u 

lov ide rano ujutru kako bi 

psi gonili po sveèm tragu. 

To bi moglo navesti na 

zakqu~ak da su goni~i starih 

Grka poticali od pasa 

pristiglih iz Egipta i 

Afrike. 

Sasvim je jasno da je na{ 

srpski goni~ nastao kao rezultat 

mnogobrojnih ukr- 

{tawa razli~itih varijateta 

lova~kih pasa koji su se 

odlikovali osobinom da 

glasno i dugo gone divqa~, 

pre svega zeca. 

Sredwi vek 

U sredwem veku lov 

doìvqava procvat kao hobi 

i kao neka vrsta privredne 

grane. Meso divqa~i postalo 

je izuzetno ceweno na 

trpezama vlastele. Zapisano 

je da je na ceni bilo meso 

ze~eva, srna i divqih sviwa. 

Kako navodi Teodor Metohit 

na srpskom dvoru su 

1299. godine sluìli, uz 

ostalo, i meso divqih veprova, 

jelena i ptica.To jasno 

pokazuje da su na{i vladari 

voleli lov i da su bili 

u toku “modnih” zbivawa u 

kulinarstvu poznatih zapadnih 

dvorova. Na ~uvenoj dubrova~koj 

pijaci divqa~ je 

~esto bila predmet trgovine. 

O tome je 1440. godine 

pisao De Diverzis. 

Naziv 

Danas se svi psi koji gone 

divqa~ nazivaju goni~i. No, 

nije uvek postojalo jedinstvo 

u terminologiji, kada je ova 

grupa pasa u pitawu. I danas 

se mogu ~uti razli~iti nazivi. 

Problem je dugove~an i 

~ini se da postoji od kada i 

ovi psi. U starijoj literaturi 

sre}u se nazivi brak, brakirac, 

barak, ze~ar, zaj~ar. 

Dana{wi naziv goni~ postao 

je zvani~an, u nekada{woj Jugoslaviji, 

1950. godine posle 

sastanka sudija za goni~e. 

Interesantno je da su lovci 

kinolozi jo{ 1930. godine 

(od tada postoje dokumenti) 

traìli da se ujedna~i terminologija. 

U srpskoj narodnoj pesmi 

ovi psi se nazivaju zagari, 

{to verovatno poti~e od 

gr~ke re~i zagarion. Naziv 

brak je germanskog porekla. 

Goni~ duè i o{trije dlake 

naziva se barak. 

Srbija 

Svi goni~i mogu se svrstati 

u nekoliko grupa i na

25 


VLASOTINCE 

NAGOVE[TAJ VU^JE GODINE 

Registrovano nekoliko okota 

U izvornom ambijentu srpski goni~ 

U Vlasotincu i okolini problemi sa vu~jom populacijom 

stalno su prisutni. Godi{we na tim prostorima nastrada 

stotinak grla stoke i na desetine lova~kih pasa. 

-Locirali smo nekoliko legala i to ve} sada nagove- 

{tava te{ko}e koje nas o~ekuju, isti~e upravnik lovi{ta 

Zoran Mladenovi}. 

Da bi koliko-toliko kontrolisali brojnost vukova 

lovci Lova~kog udruèwa “Bogi{a Popovi} Gi{a” izgradili 

su ~eku. êka sa niveli{tem izgra|ena je u ataru sela 

Komarica na mestu zvanom “Komari~ki bagrem”. Ina- 

~e, lovac Bojan Cvetkovi} nedavno je odstrelio vuka te- 

{kog 47 kilograma, a u grupi su bili i Dragan Mladenovi}, 

Goran Stankovi}, Dimitrije Stojiqkovi}, Zoran Krsti} 

i Nenad Marjanovi}. 

S. Sto{i} 

nekoliko na~ina. îini se 

da je najprihvatqivija podela 

koju je 1936. godine uradio 

F. Jungklaus. Po tome se 

svi goni~i svrstavaju u : sredozemne, 

zapadne, isto~ne i 

prelazne oblike. 

U prave goni~e svrstavaju 

se zapadni, isto~ni i prelazni 

oblici, dok su sredozemne 

forme prelazni obilci 

izme|u hrtova i goni~a. 

Goni~i u Evropi pripadaju, u 

ve}ini, zapadnom i prelaznom 

obliku, a isto~na grupa 

se ve} prili~no ukrstila sa 

prelaznom formom. 

Srpski goni~ poti~e od 

Canis familiaris bracco intermedius. 

Region Balkana je 

neiscrpni izvor gde su nastali 

mnogi goni~i centralne 

i isto~ne Evrope. 

Zbog poznatih politi~kih 

stavova komunisti~ke oligarhije 

da ni{ta ne sme imati 

srpski predznak, tako je i 

ova rasa dobila naziv koji 

joj ni po ~emu nije odgovarao 

- balkanski goni~. Prva najava 

standarda bila je 2. juna 

1939. godine na sednici FCI 

u [tokholmu. Standard je 

definitivno prihva}en na 

Godi{woj skup{tini FCI 

1948. godine odrànoj na 

Bledu. 

Poznati kinolog Jovan 

@ivadinovi} je jo{ 1957. 

godine postavio pitawe 

zbog ~ega se ova rasa ne naziva 

srpski goni~ Sve je 

ostalo bez odgovora i verovatno 

sa ~uvenom “drugarskom 

kritikom” do na{ih 

dana kada je uz standard 150 

napisano pravo ime - srpski 

goni~. Ime je ozvani~eno 12. 

novembra 1996. godine na 

sastanku Generalnog komiteta 

FCI u Kopenhagenu. 

Standard 150 - 

srpski goni~ 

Zna~ajne proporcije : du- 

ìna tela, mereno od vrha 

grudne kosti do sedne kvrge, 

prevazilazi visinu grebena 

za oko 10 %. Obim grudi ve- 

}i je od visine grebena za 

oko 20 %. Duìna glave iznosi 

45 % visine grebena. 

[to se ti~e glave srpskog 

goni~a poèqno je da odnos 

izme|u duìne wu{ke i 

lobawe iznosi 9 : 10. Zubalo 

je makazasto, a dozvoqeno je 

i kqe{tasto. Vrat sa horizontalom 

zaklapa ugao 45 - 

50º. Dubina grudnog ko{a je 

pribli`no 50% visine grebena, 

a sapi sa horizontalom 

zaklapaju ugao 20 - 25 º. 

Boja srpskih goni~a moè 

da bude ù}kasto - crvena 

ka r|asto - crvenoj preko lisi~ije- 

crvene sa crnim pla- 

{tom ili sedlom. Crna boja 

dopire do glave i na slepoo~nicama 

pravi crne oznake. 

Na prsima je dozvoqena belina, 

ne ve}eg pre~nika od 2 

cm. Visina mu`jaka je 46 - 56 

cm, idealno je 51 - 52 cm. 

@enke su visoke od 44 - 54 

cm, a idealna visine je 48 - 

49 cm. 

U skladu sa preporukom Nau~ne 

komisije i Komisije za 

standard FCI i kod srpskog goni~a 

nedostatak 2 x R1 nije 

diskfalifikaciona mana. 

Dakle, srpski goni~ ne mora 

imati potpuno zubalo. 

Dr Milivoje Uro{evi} 

~lan FCI komisije 

za goni~e 

Fotografija preuzeta iz 

bro{ure "Srpski goni~i" 

Lovci Vlasotinca nakon uspe{nog lova

26 


TEMA O KOJOJ SE SVE VI[E GOVORI 

INTERNET PRETRAGA PODATAKA 

Preko ekrana moète da organizujete lov u bilo kom kraju sveta 

Ukratko re~eno, Internet 

je pristup svim mogu}im 

podacima u~inio trenutnim 

i besplatnim. Jo{ pre par 

godina je tako ne{to bilo 

nezamislivo. Zamislite, 

ili se setite, koliko vam je 

vremena trebalo prvo da 

identifikujete literaturu, 

a zatim prona|ete po raznim 

bibliotekama za maturski 

rad, disertaciju ili, 

jednostavno, ~lanak koji je 

trebalo da napi{ete. 

A sada zamislite da su 

vam na stolu svi podaci sveta, 

za bilo koju temu. Ne verujete 

Hajde da probamo. 

Na Internetu postoje takozvani 

“pretraìva~i” koji 

u deli}u sekunde prona|u 

sve materijale koji se odnose 

na temu koju ste ukucali. 

Najpoznatiji pretraìva~i 

su GOOGLE, YAHOO i CO- 

PERNIC. Prva dva besplatna, 

dok je Copernic platni, 

ali ga toplo preporu~ujemo 

za sve “akademske” pretrage. 

Izaberimo temu; na primer 

- fazani. U prozoru 

namewenom za ukucavawe teme 

pretrage ukucamo “pheasants” 

i evo {ta smo dobili: 

pre svega 8.600 raznih slika 

fazana u raznim situacijama. 

Ako èlite da napravite 

kalendar ili da ilustrujete 

ovaj ~lanak, sigurno }ete na- 

}i bar jednu sliku koja vam 

se dopada. Slede}i je sajt 

koji je posve}en za{titi i 

biotopu fazana. Zatim sajt 

o odgoju, inkubatorima, vrstama, 

ishrani, za{titi, 

predatorima itd. Pa onda 

prodaja fazanskog perja, ka 

kuhiwski recepti i jela od 

fazana, prodaja pili}a, zakonske 

regulative, lovovi 

… I tako u nedogled, ukupno 

1.080.000 tema 

o fazanima. I 

sve to smo dobili u 0,35 sekundi. 

Slede}a tema: lova~ko 

oru`je. U prozor Googla ukucavamo 

“hunting guns”. Nakon 

0,39 sekundi pojavquje 

se 1.690.000 pod-tema. Od 

bespaltnih ~asopisa na temu 

lova~kog oru`ja, do aukcionih 

prodaja, muzeja, saveta, 

tekstova, direktne prodaje, 

istorije itd. 

Me|utim, Internet ne 

pruà samo informacije. 

Preko ekrana moète i da 

organizujete lov u bilo kom 

kraju sveta. Sada smo ukucali 

“hunting bears in Russia”. 

Istog trenutka smo sleteli 

na sajt Larija i Robina Riversa 

koji su vodi~i i organizatori 

ovih lovova. Jo{ 

ima mesta za lov od 4. do 24. 

septembra i cena je 35.000 

dolara. Molim lepo. 

Najboqe i najpovoqnije 

}ete sve saznati o odre|enim 

rasama lova~kih pasa. 

Moète da se ukqu~ite u direktne 

diskusije ( forume ) 

~lanova Kluba qubiteqa 

o{trodlakog nema~kog pti- 

~ara u Bremenu, kao {to mo- 

ète da traìte savet, kupite 

ili prodate {tene. 

Ne bi bilo lo{e da se poveèmo 

sa lova~kim udru- 

èwima u Sjediwenim Dr- 

àvama. Zna~i, u prozor ukucavamo 

“Hunting Associations 

USA”. Dobijamo 287.000 

odgovora. Od udruèwa pu- 

{kara, preko udruèwa lovaca 

na lisice i kojote, do 

udruèwa lovaca Teksasa i 

udruèwa za municiju. Sa 

svakim od wih se moè uspostaviti 

direktna veza preko 

Interneta, mogu se razmeniti 

iskustva, organizovati 

susreti, ili se jednostavno 

upoznati sa wihovim 

radom. 

Ukratko re~eno, Internet 

nam donosi sve mogu}e 

informacije i odgovara na 

sva na{a pitawa i potrebe 

u celom svetu. Poznavawe 

upotrebe pretraìva~a je 

kamen temeqac za uspe{nu 

upotrebu Interneta. Naravno, 

treba znati jezike. 

Ali ne pla{ite se. Kod nas tako|e 

postoje pretraìva~i. 

Ukucajte www.krstarica.com i 

aterira}ete u svet na{e pretrage. 

Zatim ukucajte “Lov” i 

putovawe kroz stotine i 

hiqade interesantnih tema 

je pred vama. Da ne govorimo 

o mogu}nosti da na Internet 

postavite prezentaciju 

va{eg udruèwa, va{e prodavnice 

ili va{eg restorana. 

Da, lako je danas biti pametan, 

pored Interneta. 

Treba jo{ stegnuti zube i 

zahtevati od va{ih op{tinara, 

direktora, udruèwa 

da vas poveù sa Internetom, 

{to brè, ako je mogu- 

}e. 

U slede}em broju: 

kupovina na Internetu 

Goran Taka~ 

KWIGE ZA SVAKU KU]U 

“DOMA]E RAKIJE 

OD VO]A I GRO@\A” 

“DOMA]A PRERADA 

MESA” 

“VOJVO\ANSKI 

KUVAR” 

Kupite kwige:”Doma}e rakije od vo- 

}a i gro`|a” (134 str.), “Doma}a 

prerada mesa” (92 str.) i luksuzno 

opremqen “Vojvo|anski kuvar” (240 

str.), ~iji su autori najpoznatiji 

stru~waci, ~uveni majstori mesari i 

iskusni kulinari. Proverite wihove 

recepte i uìvajte u rasko{nim mirisima 

i prefiwenim ukusima koji 

su najlep{i darovi vrhunskih majstora 

i na{ih predaka. 

Poruybine: Preduze}e “SAN” Novi 

Sad, Resavska broj 1. Telefoni: 

021/459-691, 464-762 i 063/549-633.

27 


U U@ICU OTVOREN GATER 

U SLAVU GONIÂ 

U gater, jedan od najsavremenijih 

objekata ovakve vrste 

u na{oj zemqi Lova~ko 

udruèwe “Aleksa Dejovi}” 

uloìlo je preko 2 miliona dinara, 

a lovci 190 radnih dana. 

Objekat se prostire na 3 hektara, 

a kompletan inìwering 

uradili su stru~waci Lova~kog 

saveza Srbije i Stru~na 

slu`ba Udruèwa. 

- Namena mu je obuka pasa goni~a 

u radu na divqe sviwe kako 

bi se izbeglo uznemiravawe 

drugih gajenih vrsta. To je jo{ 

jedan kamen~i} u mozaiku dosada{wih 

ostvarewa koja nam 

daju za pravo da pred licem 

javnosti iznesemo istinu o doma}inskom 

gazdovawu i odnosu 

prema dràvnoj imovini. Potpuno 

smo spremni za sve izazove 

savremenog lovstva, istakao 

je predsednik Udruèwa 

Slavko Nikoli}. 

Sve~anom otvarawu gatera 

prisustvovali su i ~elni qudi 

LSS, a tom prilikom razgovaralo 

se i o oblicima saradwe 

i razvoju lovstva na ovom podru~ju. 

S.S. 

S.V. 

Slavko Nikoli} 

( u sredini ) 

sa gostima 

Gosti i doma}ini u ambijentu novootvorenog gatera 

[TETE 

Obuka pasa umnogome }e doprineti uspe{nijem 

odstrelu divqih ssviwa, {to }e znatno 

smawiti {tete na usevima. 

Dobra iskustva na tom planu postignuta su u 

selima Riba{evina, Karan i Trnava, gde su {tete 

smawene a sudski sporovi - pro{lost. 

ZAHVALNOST 

Javno je odato priznawe za doprinos u 

izgradwi gatera Lova~kom savezu Srbije, Aleksandru 

]erani}u i Vladislavu Mladenovi}u, 

stru~wacima LSS, Luki Boòvi}u,Bla{ku Peri- 

{i}u, Milo{u Maksimovi}u, êdi Petkovi}u, Milanku 

Popovi}u i Bo{ku \urovi}u. 

I podmlatkari na sve~anosti 

Da se zna - ulaz u gater

28 


NA EVROPSKOM [AMPIONATU U GA\AWU POKRETNIH META 

UÊSTVOVALO HIQADU STRELACA 

146 pogodaka, u finalu maksimum 

25 pogodaka, a u serijama 

(25-24-23-24-25). 

Drugo mesto pripalo je 

Italijanu Lukiniju sa ukupno 

144 pogotka, a vice{ampion 

Evrope postao je tek u raspucavawu 

sa plus 4 pogotka 

od tre}eplasiranog Finca 

Laitinena. 

Takmi~ari i posmatra~i 

na nadmetawu u Kovilovu 

U disciplini skit oborena dva svetska rekorda 

Na Evropskom {ampionatu 

u ga|awu pokretnih 

meta odrànom 

od 3-14. jula 2005. u Kovilovu 

u~e{}e je uzelo oko 1000. 

strelaca iz skoro svih 

zemaqa Evrope. U tom takmi~ewu 

oborena su u skitu 

dva svetska rekorda. Sa 

osnovnih starih 94 pogotka, 

Elena Tka~ (R) pogodila je 96 

i osnovni 74 na 96. 

U disciplini trap (mu- 

{karci) najboqi je bio predstavnik 

Rusije Aleksej Alipov 

sa 147 pogodka (24-25- 

25-24-24) dok je u finalu odpucao 

maksimum ( 25 pogo|enih 

golubova). 

Prvak Evrope u disciplini 

skit (mu{karci) je Norve- 

ànin Vatndale sa ukupno 

U disciplini dubl-trap 

(mu{karci) prvi u Evropi je 

Italijan Dispingo, sa ukupno 

191 pogo|enim golubom. 

Istim brojem pogodaka “okitio”se 

Grk Spiropulos i nakon 

raspucavawa (i jednim 

golubom mawe) u kona~nom 

zbiru postao je vice{ampion 

Evrope. Tre}eplasirani 

strelac je Mosisin iz Rusije 

sa 189 pogo|enih meta. 

J. Pap

29 


SVETSKI KUP U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA ODR@AN U KOVILOVU KOD BEOGRADA 

NEMCI I ITALIJANI NAJBOQI 

Streli{te s pravom ponelo priznawe strelaca 

iz celog sveta kao najlep{e za lete}e 

mete, a sama organizacija takmi~ewa vi{e 

nego odli~na. 

U 

kupno 350 strelaca, iz 49 

zemaqa, uzelo je u~e{}a u 

ovogodi{wem Svetskom kupu u 

ga|awu glinenih golubova u tri discipline 

(trap, skit i dubl trap). U 

disciplini trap Italijan Emanuele 

Bernaskoni sa 123 pogotka izjedna~io 

je svetski rekord u kvalifikacijama 

koje je pre nedequ dana na streli{tu 

u Kovilovu postavio wegov zemqak 

\ovani Peqelo na Evropskom prvenstvu. 

Na{i takmi~ari su solidno ga- 

|ali. Najuspe{niji je bio Rade Pavlovi} 

“Jedinstvo” (trap) iz Stare Pazove. 

Zauzeo je 30. mesto sa 117 “golubova” 

(22-24-24-22-25). Na 52. mesto 

plasirao se Dejan Mihajlovi},reprezentativac 

Partizana, sa 114 “golubova” 

(24-22-23-24-21) dok je 70. Predrag 

[otra, ~lan “crno-belih”sa 109 

pogodaka (22-25-21-20-21). 

PLASMANI 

Kona~an plasman na ovogodi{wem 

Svetskom kupu izgleda ovako. Pobednik 

u finalu trap je Italijan Emanuele 

Bernaskoni sa 146 pogodaka ukupno, 

tj. 23 goluba u finalu. Wegov 

zemqak Eminija Fraske imao je 145 

pogodaka. Tre}e mesto osvojio je Mario 

Filipovi} iz Slova~ke koji je 

imao 144 pogotka, koliko i Rus Pavel 

Gorkin. Filipovi} je pobedio u 

raspucavawu pogodiv{i jednog goluba 

“vi{e”. 

U disciplini 

skit (mu{karci) 

prvo mesto osvojio 

je Wuwez iz 

[panije sa 124 

pogotka. 

Drugo mesto 

zauzeo je aktuelni 

svetski prvak 

Amerikanac Hankok 

sa 123 pogotka, 

dok je tre}i 

bio Nikolaides 

sa Kipra sa jednim 

golubom zaostatka za drugoplasiranim. 

[to se ti~e ekipnog plasmana 

u skitu (mu{karci) prvo mesto 

zauzela je Nema~ka, drugi su bili 

Italijani, dok je na tre}em mestu 

ekipa Rusije. U disciplini trap ekipno 

(mu{karci) raspored je slede}i : 

najuspe{niji su Italijani, drugoplasirana 

je ekipa Slova~ke, dok su “puca~i” 

iz Rusije osvojili tre}e mesto. 

[ampion Olimpijskih igara u 

Atini 2004. godine, i svetski prvak 

iz Lonta ove godine, princ Ahmed Al 

Maktum iz Ujediwenih Emirata osvojio 

je prvo mesto na Svetskom kupu u 

ga|awu glinenih golubova u disciplini 

dubl trap. Al Maktum u{ao je u 

raspucavawe na prvoj poziciji sa 145 

“golubova” (po serijama 48-49-48), potom 

je bio siguran (47), i u dodatnoj 

seriji sa 192 “goluba” osvojio 

Ekipni pobednici na Svetskom kupu u disciplini trap 

ubedqivo prvo mesto. Bitka za drugu 

poziciju i “vizu” za Olimpijske igre u 

Pekingu 2008. godine zasluìo je Italijan 

êtu~i sa 188 “golubova” dok je 

Finac Makitalo osvojio tre}e mesto. 

SLEDI VELIKI 

SVETSKI KUP 

Kako je najavqeno od predsednika 

ISSF Methat Vadhana gotovo sigurno 

beogradski sportski i olimpijski 

streqa~ki centar “Kovilovo” je 

najozbiqniji kandidat za Veliki 

svetski kup 2007. godine. Po praksi 

ISSF uspe{ni organizatori evropskih 

{ampionata dobijaju u slede}em 

izvla~ewu ili [ampionat sveta ili 

neki od svetskih kupova, a dolazak 

“elite” u Kovilovo je skoro siguran. 

Najboqa preporuka za svaki 

streqa~ki objekat su visoki rezultati. 

Beogradski sportski centar Kovilovo 

ve} ima veoma visoke reference 

u tom pogledu u Evropi i svetu, poru~io 

je potpredsednik ISSF-a, Methat 

Vahdan. 

O uslovima takmi~ewa u ga|awu 

lete}ih meta u Kovilovu, kako Prvenstva 

Evrope tako i Svetskog kupa, 

takmi~ari su govorili samo u superlativu. 

Milan [otra, predsednik Organizacionog 

odbora, moè biti 

zadovoqan jer streli{te u Kovilovu 

je jedno od najboqih svetskih streli- 

{ta ovog tipa, a na{a zemqa je u tom 

pogledu velesila. [to bi rekli dobronamerni 

“svetsko a u Kovilovu”. 

Nadajmo se da }e to pomo}i u ekspanziji 

streqa~kog sporta kod nas. 

J. Pap

30 


OSVRT 

LOVA^KO ORU@JE - LOVCIMA 

Tragi~an doga|aj u Malom 

Izvoru kada je u lovokra|i ìvot 

izgubio me{tanin iz sela 

Marinovca, jo{ jednom nas 

vra}a na pri~u o lova~kom 

naoruàwu. 

Bezbroj puta, s najvi{eg nivoa, 

iz Lova~kog saveza Srbije 

stizala su upozorewa, molbe i 

vapaji, da se oru`je nameweno 

za lov moè odobravati samo 

lovcima koji to po Zakonu o 

lovstvu zaista i jesu. S pravom 

su iz Saveza, ali i iz 

udruèwa, upozoravali na mogu}e 

zlouptrebe sa~mara i karabina. 

Uzalud su stavqene 

primedbe zakonopiscima i 

dostavqani amandmani, sve do 

najvi{ih instanci i pojedinaca. 

Sirova obja{wewa koja su 

stizala kao odgovor ni~emu nisu 

doprinela, a ponajmawe 

re{avawu problema. Mahalo se 

diskrecionim pravima, i nemu- 

{tim obja{wenima da je bilo 

kakvo ograni~avawe dobijawa 

lova~kog naoruàwa kr{ewe 

Ustavom zagarantovanog prava. 

Slu~aj iz Malog Izvora nije 

prvi, a daj boè da je posledwi, 

u kome je zbog vrste oru`ja 

ovo delo pripisano lovcima. 

Da se razumemo. Pokojnik 

nije bio lovac. On je bio lovokradica 

i wemu nije Lova~ki 

savez Srbije dao pu{ku. To je 

uradilo Ministarstvo unutra- 

{wih poslova, a po kom osnovu 

to samo oni znaju. 

Zbog svega toga, vaqalo bi 

ponovo razmisliti nisu li 

lovci bili u pravu kada su insistirali 

da zahteve o izdavawu 

lova~kog naoruàwa treba 

odobravati samo ~lanovima 

lova~kih udrèwa. Do tada, 

tvrdoglavost }emo pla}ati 

glavom. 

S. Stojanovi} 

Neboj{a Ili}, Dragoslav Mujkanovi} i Sa{a 

Dobrosavqevi} 

LAPOVO 

[ICARA U PONO] 

Kod “@ikinog jezera”, na Moravi{tu, bilo je uzbu|ewa na pretek. 

Nevreme, pra}eno olujnim vetrom i ki{om, sru~ilo se iz vedra 

neba i zapretilo da poremeti nameru lovaca da organizuju 

takmi~ewe u {icari, zami{qeno kao no}no. Me|utim, salauha je 

protutwala pa je 89 puca~a pred oko dve stotine gledalaca pokazalo 

{ta i koliko moè. 

Posle prve serije, u drugi krug se plasiralo 29 lovaca, a u igri 

ìvaca najboqi je bio Dragoslav Mujkanovi} iz Lapova, ispred 

Neboj{e Ili}a (Jasenovo) i Sa{e Dobrosavqevi}a ( Lapovo ), a u 

konkurenciji kolega iz Kragujevca, Brzana, Badwevca, Bato~ine i 

Milo{eva. 

Organizacija ovog takmi~ewa bila je besprekorna. îtavo jezero 

bilo je opto~eno bakqama, prire|en je i mali vatromet kao i 

zajedni~ka ve~era. Komplimente za uloèn trud, pored ostalih, 

zasluùje predsednik Udruèwa \oko Vasilev, upravnik lovi{ta 

Sa{a Kumri} i komesar takmi~ewa Zoran Nikoli}. 

S.S.

31 


PRILIKOM OBELE@AVAWA VEKA LOVSTVA U FOÎ 

K R A G U J E V ^ A N I 

KOD POBRATIMA 

Na proslavi formiran Odbor za obeleàvawe 

tridesetogodi{we saradwe 

Velikom jubileju lovstva 

Fo~e prisustvovala je i delegacija 

Lova~kog udruèwa 

„[umadija“, iz Kragujevca, 

sa kojim pobratimska saradwa 

traje ve} trideset godina. 

Uz izdavawe Monografije 

Lova~kog udruèwa 

„Baki}“, bogat i sadràjan 

program, prisustvo najvi- 

{ih ~elnika lovstva Republike 

Srpske, kao i delegacija 

susednih kantona, me|u 

kojima i Gora`da, posebna 

pa`wa posve}ena je tridesetogodi{woj 

lova~koj saradwi 

Kragujevca i Fo~e. 

Uru~uju}i dar „fontanu“, 

lovcima Fo~e, Milosav Zimowi}, 

predsednik Upravnog 

odbora LU „[umadija“, rekao 

je da pobratimstvo koje 

traje jo{ od “Igmana” i „Prve 

proleterske“, dosledno 

nastavqaju, ne samo gradovi 

pobratimi Fo~a i Kragujevac, 

ve} i lovci LU „[umadija“ 

i LU „Baki}“. 

To je bio povod, da se 

Plaketa za lova~ke 

zasluge Lova~kog saveza 

Srbije uru~ena je 

slavqenicima povodom 

stogodi{wice 

Delegati i gosti na sve~anoj Skup{tiini u Fo~i 

formira Odbor za obele- 

àvawe velikog jubileja o 

pobratimstvu, koji }e do oktobra, 

pripremiti kwigu o 

saradwi ove dve lova~ke organizacije, 

spomen-plaketu 

za sve u~esnike razmene i 

repotpisati Povequ o pobratimstvu. 

Istaknuto je, 

da su u vreme ratnih razarawa 

lovci ova dva grada sara|ivali. 

Pre svega, to je humanitarna 

pomo} Bolnici u 

Fo~i i posete porodicama 

lovaca. 

Vlasta Prodanovi}, predsednik 

Upravnog odbora i 

Vidomir ]ur~i}, predsednik 

Skup{tine Lova~kog 

dru{tva iz Fo~e, zaèleli 

su, da se ovo pobratimstvo i 

u narednim vremenima {iri 

i da ga neguje mnogo generacija 

lovaca. 

Povodom stogodi{weg jubileja, 

lovcima Fo~e dodeqena 

je Plaketa za lova~ke 

zasluge Lova~kog saveza Srbije, 

koju je slavqenicima 

uru~io Sveta Mayarevi}, 

~lan Skup{tine Lova~kog 

saveza Srbije i predsednik 

Skup{tine Lova~kog udru- 

èwa „[umadija“ u Kragujevcu. 

Na ovoj sve~anosti za po- 

~asnog ~lana Lova~kog udru- 

èwa „Baki}“, progla{en je 

Milosav Zimowi}, doajen u 

razmeni lovaca dva grada. 

L.N.

32 


M A L I O G L A S I 

UPUTSTVO ZA SLAWE OGLASA 

Tekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu 

“Lova~ke novine”, Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi 

Sad, a upla}uje se na ìro ra~un broj: 355-1002794-07, 

DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi", s naznakom za oglas u 

“Lova~kim novinama” 

Poziv na broj: 8582858 

Cena malih oglasa do 20 re~i je 300 dinara, a svaka slede}a 

re~ je 10 dinara. Posmrtni oglasi napla}uju se na 

slede}i na~in: 

- Oglas sa slikom do 20 re~i je 500 dinara 

- Oglas bez slike do 20 re~i je 300 dinara 

BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITI OBJAVQEN. 

“Vapex Import Export” nudi 

28.000 artikala za lov svih 

renomiranih svetskih proizvo|a~a. 

Vr{imo katalo{ku 

prodaju. Telefon: 015/661- 

948; 063-8115-689 i 064-3994- 

202. Proverite za{to smo 

najpovoqniji! 

21235 Temerin, ul. Bolmanska 16 

Tel.:063/511-925, 021/ 843-042 

www.fazanos.co.yu 

Fazanerija 

“Fazanos” 

U Temerinu prima uplate 

za fazan~i}e i fazane 

In`. lovnog gazdovawa 

dipl. vet. dr Dujmovi~ 

tel: 021/843-042 

mobil: 063/511-925 


e-mail: fazanos@eunet.yu 

Bronhitis, hroni~ni 

bronhitis, astma, intenzivni 

ka{aq, oteàno 

disawe, gu{ewe, 100% elimini{e 

{lajm. Provereno 

efikasan lek iz Kine. Telefon: 

021/836-328 i 

063/540-494 

@UQOLIN: 

Garantovano le~i kurije 

oko, suvi ùq, zadebqane 

ispucale pete, bradavice 

ruku i nogu i REUMASAL 

le~i reumati~na oboqewa. 

Telefon: 010/25-805 i 

010/336-640. 

Lepo odnegovani 

kvalitetni fazani, odli- 

~ne kondicije. Proizvodimo 

i prodajemo na 

veliko i malo. Telefon: 

021/843-042 i 063/511-925. 


e-mail: fazanos@eunet.yu 

REFLEKTOR ZA NO]NI LOV 

grabqivica sa puwa~em. Nepotreban 

akumulator i produ- 

`ni kabl. 

Mogu}a montaà na karabine, 

poloàre i bokerice. Snop 

svetlosti do 300 m. Cena 110, 

120 i 130 evra. Telefon: 

063/545-078 

PRODAJA ORU@JA 

* Prodajem lova~ku pu{ku bokericu 

“Monte Carlo”, kalibar 12. Telefon:064/11-44-099. 

* Prodajem kombinovanu pu{ku TOZ 

34 ruska, kal. 12/70-7, 62x 54 R sa optikom 

"OHLA" Coated image moving - 

Japan, kao i nosa~ sa tunelom. Telefon: 

064/33-56-227. 

* Prodajem lova~ku poluautomatsku 

pu{ku MC-21Paradoks, malo kori- 

{}enu, izuzetno o~uvanu. Bela glava. 

Telefon: 063/287-879. 

* Na prodaju nove ruske pu{ke: I@ 

(jednocevka), 18 EM (12/76, 20/76), 

I@ 27 EMMC 1C (12/76,20/76), I@ 

39 Trap, I@ 43 (polaàra). Poluautomati 

I@ MP 153 (12/76, 12/89), kiplauf 

karabina I@ 18 MH (30.06). 

Vazdu{ne pu{ke: I@ MP512, poluautomatski 

karabin Browning Bar 2 

light prima (30.06). Mogu}nost odlo- 

ènog pla}awa. Prodavnica oru`ja 

“Arsenal”, Majke Jevrosime 20 (centar), 

Beograd, Telefon: 011/3345- 

063 i faks: 011/3345-504 

* Na prodaju polovno lova~ko oru`je: 

TOZ 34 (12) , CZ poloàra (12), pumparica 

“Maverick”(12), “Merkel Suhl “ 

200 E, CZ M80, kombinovana Brno ZH 

324, CZ 270 Win+Zeiss, dvokuglara 

“Felih Kohlen “(6,5 x57R/22 Hornet) 

+”Swarovski “ 2,2 x9x42, CZ M70, CZ 

M85,Colt M16 sporter(.223 rem) + 

optika “Zrak”. MK pu{ke CZ M56, 

TOZ 17-01, Sterling,vazdu{na pu{ka 

“Diana”. Prodavnica oru`ja “Arsenal”, 

Majke Jevrosime 20 (centar), 

Beograd, Telefon: 011/3345-063 i 

faks: 011/3345-504 

* Prodavnica oru`ja “Arsenal”, u Beogradu, 

bavi se otkupom i komisionom 

prodajom svih vrsta lova`kog 

naoruàwa. Ako imate ne{to za nas 

pozovite telefon 011/3345-063 i 

faks: 011/3345-504, ili do|ite li~no 

u ulicu Majke Jevrosime br. 20. 

* Optike: “Tasco”,”Norconia”, “Zrak”. 

Monookulari za no}no osmatrawe 

“night vision”.”Truglo” svetle}i ni{ani, 

dvogledi “Norconia”, “Practica”, 

“Zeiss”, raznih uve}awa. Veliki izbor 

ameri~ke garderobe, vijetnamke, 

pantalone, prsluci, majice, {e{iri, 

{ortsevi, yemperi, ~izme. Veliki 

izbor lova~kih i borbenih noèva: 

“Cold steel”,”S&W”, “Cudeman”, 

”Wenger”, “Kershaw”,”Columbia river”, 

“Leatherman” multi tool, “Victorinox”, 

”Lansky “, o{tra~i. Radio stanice za 

lovce dometa 5 km.”Pach Mayer” gume 

za kundake, lampe za pu{ku “Tac star” 

sa led diodoma, montaòm, kabl prekida~em, 

uvoz iz Amerike. 

Prodavnica oru`ja: “Arsenal”, Majke 

Jevrosime 20 (centar), Beograd, Telefon: 

011/3345-063 i faks: 

011/3345-504 

PRODAJA PASA 

* Na prodaju nema~ki kratkodlaki 

pti~ari uzrasta od sedam do tri godine. 

Stevan Doroslova~ki. Telefon: 

021/818-250 i 064/370-42-55 

* NOD pti~ari iz odgajiva~nice “Of 

family URBAN “-YU. [tenad iz ~etiri 

legla (oko 35 komada). Otac uvezen: 

6xPRM, 9XCAC, 2XCACIB, 4xR.CACIB, 

5XP. R. 3xBOG, junior CH,SCG CH, 

“Spit” “A”, utamica “C”. Majke prave 

lovne keru[e sa titulom u radu i lepoti! 

Cena {tenadi 150 evra. Rudolf 

Urban, Temerin. Telefon: 

063/500-088 

* O{trodlaki jazavi~ari iz odgajiva~nice 

“Of family URBAN “-YU. [tenad 

iz ~etiri legla( oko 25 komada ), 

kvalitetno odnegovana od odli~nih 

roditeqa, vrhusnkih lovnih pasa. 

Otac uvezen (Eddy-jev sin): 6XCAC, 

CACIB, R.CACIB, 4XP. R. 3XBOG. Majke 

uvezene i lovne keru{e sa brojnim 

titulama s izlo`bi, poreklom od 

{ampiona u radu i lepoti. Cena {tenadi 

150 evra. Rudolf Urban, Temerin. 

Telefon: 063/500-088 

* NOD {tenci crni i braon melirani, 

od izuzetno radnih roditeqa. 

Otac Bill von Knecht yunior, IUO, R- 

CAC, majka “Lili” IUO, odli~na. Telefon: 

021/434-876 i 063/80-37-433 

* Epawel bretoni, oran` i crno beli, 

stari deset nedeqa, od odli~nih eksterijerno 

lovnih roditeqa. Irig: 

022/461-810 

* Prodajem balkanskog goni~a starog 

tri godine, vrhunskog u lovu na divqe 

sviwe. Proba obavezna, na mom terenu. 

Sibinovi}. Telefon: 035/542-348 

* Nema~ki lovni terijeri, muìjak i 

ènka, stari 10 meseci. Otac: Kasapin 

3xCACT, 12xI nr, 8xII. nr Majka: Anita([estinski, 

Caballo, Hondo). Mu`jak 

star 5 godina, 5 IUO (Bero, Ulf Blitz) 

uveden u lov, jamario. Telefon: 

012/240-451 i 063/416-721, Pe|a 

* Prodajem poentere o{tewene 5. 

aprila 2005. godine,dve ènke, vakcinisane 

i o~i{}ene od parazita. Telefon: 

013/827-039 i 064/213-99-52. 

* Prodajem {tenad irskog setara 

staru pet nedeqa, od eksterijerno 

lovnih pasa. Otac iz Slova~ke Merik, 

majka Red Sowa. Telefon: 021/827- 

845 i 063/521-558 

* [tenad NKD pti~ara vrhunskog kvaliteta. 

Otac: Amor Sandis 5, IUO,Ia. 

Poreklo: Blo, Akus, Remo. Majka: Dona 

Sandis IUO,5, prvak Beograda. Poreklo: 

Apis, Major, Faruk, Koki. 

Povoqno: Boban Golubovi}. Telefon: 

064/24-17-457 i 011/637-214 

* Prodajem {tenad ma|arske vi`le, 

oba roditeqa {ampioni. Telefon: 

022/640-029 

* Prodajem {tenad poentera crno-bele 

boje, od dobrih roditeqa, s pedigreom. 

Ivica.Telefon: 017/32-773 i 

064/152-25-47 

* Hitno prodajem, zbog bolesti, {tenad 

nema~kog lovnog terijera {ampionskog 

porekla. Roditeqi prvaci Resave. 

@iva, biv{i lovo~uvar, Sedlare 

kod Svilajnca. Telefon: 035/338- 

264 

* Prodajem NKD pti~are, {tenad, 

mlade i odrasle pse, obu~ene za lov, 

utakmice i izlo`be, od {ampionskih 

roditeqa. Dajem garanciju. Jovanovi}. 

Telefon: 026/614-138 i 063/71- 

87-049.

33 


* Prodajem trobojku i trobojca, izvanredni 

sviwari i balkanku za zeca. 

Proba obavezna. Slobodan. Telefon: 

034/334-848 i 064/12-47-285. 

IN MEMORIAM Zauvek su nas napustili lovci 

* NKD pti~ari stari 16 meseci, odli~nog 

kvaliteta, uvedeni u lov. Cena 

po dogovoru. Goran. Ba~. Telefon: 

021/771-339 i 063/83-86-043. 

* Prodajem ~etiri {teneta ma|arske 

o{trodlake vi`le, stare sedam 

nedeqa, vrhunskog porekla. Subotica, 

Pali}, [upqak 280/a. Telefon: 

063/546-569 i 062/20-64-89. 

SLOBODAN 

JANKOVI] 

iz Draèvca 

RADENKO 

KOJI] 

iz Ratara 

MILUTIN 

ÔLAKOVI] 

iz Jasenka 

DRAGOQUB 

SPASOJEVI] 

iz Konatica 

SLOBODAN 

PANI] 

iz Grabovca 

RADOVAN 

PANTI] 

iz Draèvca 

* NOD {tenci iz vrhunske kombinacije: 

Lump von Amerlland, {ampion 

Nema~ke VJP, HZP, VGP 322 p. i Pres 

majka uvezena iz Ma|arske. Informacije 

i rezervacije na telefon: 

063/888-20-30, Mile. 

* Na prodaju {tenad malog misterlendera 

od radnih i eksterijerno 

odli~nih roditeqa. Cena 100 evra. 

Zoltan Kelemen. Telefon: 064/303- 

98-99. 

* Prodajem muìjaka i èmku poentera 

oran`-bele boje, stare 18 meseci 

i NKP stare 18 meseci i tri i po 

godine. Svi psi uvedeni u lov. Telefon: 

015/275-208, Ratko. 

SLOBODAN B. 

RANKOVI] 

iz Draèvca 

Wihovom smr}u izgubili smo dobre lovce, uzgajiva~e divqa~i i qubiteqe lova. Zauvek }e ostati, svima nama, u 

lepom se}awu. 

LU "Obrenovac", Obrenovac 

Neumoqiva bolest otrgla je iz 

na{ih redova dobrog druga i 

lovca 

GROZDAN 

BABI] 

iz Vuki}evice 

TOMISLAV 

TODOSIJEVI] 

iz Konatica 

Zauvek nas je napustio na{ 

dugogodi{wi ~lan i dobar drug 

\OR\E 

ÔLAKOVI] 

iz Jasenka 

PRAVDOQUB 

@IVKOVI] 

iz Drena 

Zauvek nas je napustio na{ lovac 

Dr MIRKO 

[PANOVI] 

iz Obrenovca 

Oti{ao je iz na{ih redova 

po~asni ~lan i dugogodi{wi 

predsednik 

* NKP {tenad i odrasli psi iz odgajiva~nice 

dokazanih radnih pasa. Bugarski. 

Telefon: 011/87-22-564 i 

064/15-55-145. 

* Na prodaju {tenci labrador retrivera 

ùte i crne boje. Telefon: 

025/703-508. 

* Prodajem vrhunsku {tenad baraka 

i ruskog pegavog goni~a, izvanrednih 

lovnih osobina. Tako|e prodajem i 

pse za lov divqih sviwa, izvanerdno 

obu~ene i uvedene u lov. Vlada. Telefon: 

064/11-98-337 

* NKD mu`jak star 18 meseci i ènka 

stara dve godine, kompletno uvedeni 

u lov. Proba dozvoqena. Telefon: 

063/258-551 

DRAGANA MI[KOVI]A 

( 1954 - 2005 ) 

Neka mu je ve~na slava i hvala. 

Lova~ka sekcija Dowi Lajkovac, 

Bogova|a 

Na{e redove zauvek su 

napustili dugogodi{wi po~asni 

~lanovi 

RADA RAPAJI] 

( 1923 - 2005 ) 

Trajno }emo ~uvati 

uspomenu na wega 

LD "Stara Pazova", Stara Pazova 

Zauvek je napustio sve {to je 

voleo, pa i lov, na{ 

dugogodi{wi 

~lan i dobar drug 

DRAGAN CVETKOVI] 

Ve~na mu slava i hvala za sva 

dobra lova~ka dela. 

LU "[umadija", Kragujevac 

Preranom smr}u, nesre}nim 

slu~ajem, izgubili smo 

dobrog druga i mladog lovca 

DRAGAN MRDAQ 

Ostaju u se}awu wegova dobra 

dela i plemenitost. 

LD "Kremen", Ba~ki Gra~ac 

Zauvek su nas napustili 

PSI ZA PAREWE 

* Odgajiva~nica za NOD pti~are 

“Of family URBAN”-YU predstavqa 

svoje priplodwake za parewe: 1. 

Lump vom Ammerland (uvezen D) 

CAC, P. R. VJP 68, HZP 185,VGP 322 

punkte, I preis, 2. Szantovai Dodi (uvezen 

H): 6xPRM, junior CH, 9XCAC, 

2XCACIB (HR, SLO), 4Xr.CACIB, 5xP. 

R. 3xBOG,CH SCG, utakmica “C”! 3. 

Bis (od uvezenih roditeqa): PRM, 

2xCAC, utakmica “C”! Rudolf Urban, 

Temerin. Telefon: 063/500-088 

BOGDAN OBRADOVI] 

MILOVAN JOVI] 

RADE KERKEZ 

( 1950 - 2005 ) 

Ve~no }e ostati u lepom se}awu 

svima nama s kojima se druìo i 

lovio. 

Wegove {ale i dosetke jo{ dugo 

}e se prepri~avati u Lova~kom 

domu.Neka mu je ve~na slava i 

hvala. 

LU "Velebit", Banatsko Veliko 

Selo 

IGORA JOVANOVI]A 

( 1976 - 2005 ) 

Ve~na mu slava i hvala u ime 

svih lovaca. 

LD "Dr Bucek", Aleksinac 

SLOBODAN KOLAROV 

@IKA MARÎ]EV 

Hvala im za sve {to su u~inili 

za razvoj lovstva u na{oj 

sredini. 

LD "Novi Be~ej", Novi Be~ej 

* Slobodan za parewe NKD {ampion 

SCG, CACIB, 3xCAC, 2XR CAC, utakmica 

“B”. Stara Pazova. Telefon: 

022/312-548 

JOVAN KOBIQSKI 

Na{e redove zauvek je napustio 

lovac 

Zauvek nas je napustio dobar 

drug i lovac 

I ~lanovi bez obaveza 

RAZNO 

* PREPARATORI! O~i za preparirane 

lova~ke trofeje {aqem 

pouze}em iz [ida. Mato iz Vinkovaca. 

Naruybina na telefon: 

99-385-32-363-474. 

BORISLAV DORI] 

LASLO VA[TAG 

Neka im je ve~na slava i 

hvala. 

LU "Zec", Ba~ko Gradi{te 

MITO KNE@EVI] 

( 1939 - 2004 ) 

Neka mu je ve~na slava. 

LD "Ba~ki Jarak", Ba~ki Jarak 

NIKOLA DESPOTOVI] 

( 1955 - 2005 ) 

Neka mu je ve~na slava i hvala. 

Lova~ka sekcija Sur~in

34 


TRI U RED 

Pi{e i crta: Qubomir [ovqanski 

VABQEWE 

Severni susedi nas opet turisti~ki pretekli. Lov srnda- 

}a u Ma|arskoj otvoren je jo{ 15. aprila, pa su pokupili kajmak-klijentelu, 

a kada smo mi 1. maja krenuli u taj turisti~ki 

posao, oni nas opet uvrnuli - oborili su svoj cenovnik 20 

odsto. 

Sada se love srnda}i vabqewem. Ali, kako dosko~iti konkurenciji 

kada je savladala najva`nije - kako nabaviti bogatu 

klijantelu. 

EVRO 

Da li smo opet na velikoj probi Da li }emo se posle 

ovogodi{weg lova grlica bar za korak pribliìti Evropi 

ili }e nam rampa pred nosom biti spu{tena Jer, prokazani 

smo, da se kod nas tamane grlice - evropske selice. 

Savet imamo u narodnoj poslovici - boqe vrabac u ruci, 

nego golub na grani. Posvetimo se dakle, vrapcima, s grlicama 

lete}emo u Evropu. Istina, praznih {aka. 

[UME 

Avio-stru~waci se setili da mi imamo “oru`je” za mogu- 

}u bitku protiv gubara. Svojevremeno projektovan je na{ tip 

lakog aviona “kraguj”za partizansko ratovawe. âk je izra|ena 

i mala eskadrila tih letilica, koje mogu da uzle}u i sle- 

}u na malim livadama i {umskim proplancima. Uz neznatne 

dodatke, i dodatku imenu “farmer”, mogu u bri{u}em letu 

da zapra{uju {ume i tamane - gubare! 

Iz {uma su nam ionako odavno oti{li partizani i ~etnici. 

Ali, eto, za partizansko ratovawe punenam {ume novih 

doma}ih neprijateqa - gubara. 

VODA 

Stru~waci su svake godine u “Lova~kim novinama” nagla- 

{eno upozoravali da prihvatili{ta fazan~i}a moraju biti 

snabdevena obiqem vode. Tog saveta na{i lovci su se, ve} 

koliko su bili vredni ili finansijski mo}ni, i te kako pridràvali. 

Ove godine sve se okrenulo naglava~ke - voda je 

preplavila mnoga lovi{ta, reke i pritoke na~inile su mnogo 

{tete divqa~i {irom Srbije, pogotovo podmlatku 

divqa~i. 

Nadajmo se da bar obe}ana pomo} o{te}enim udrèwima 

i dru{tvima ne}e pasti - u vodu! 

[E[IR 

Ovo je uobi~ajeni letwi dvobroj “Lova~kih novina”. Ste}i 

}ete utisak da smo u toj dugoj pauzi fazan~i}e prepustili 

zaboravu. Kako ih prihvatiti iz fazanerije, kako uzgajati, 

{tititi, sve do pu{tawa u lovi{ta. Vas smo ostavili da sami 

trqate glavu kako se zavr{ila polemika da li nabavqati 

fazan~i}e ili kupovati pred otvarawe lova odrasle fazane. 

Lova~ka uzre~ica je da divqa~i nema samo pod lova~kim 

{e{irom. Mi bismo jedino dodali da pod tim {e{irom mora 

biti i ne{to pameti. 

Vama naletele tri patke, a meni na tri u red naletela 

najsla|a tica - ova prasica!! 

RE[EWE IZ BROJA 6/2005. 

VODORAVNO: opna, KPZ, pravdawe, otoi~, c, Ado, vkv, 

topoqari, ar, ravan, inkasant, rogovqe, i , g, Wutn, Arau.

35 


PREDSTAVQAMO UDRU@EWA: LU "KOSJERI]" 

UZORNA 

ORGANIZACIJA 

Broj divqa~i u porastu 

Lova~ko udruèwe „Kosjeri}“ 

osnovano je daleke 

1901. godine. Aktivnost 

ovog Udruèwa, ve} vi{e od 

sto godina, usmerena je na 

razvoj lovstva i za{titu 

prirode. Lovci Kosjeri}a su 

ostajali ~vrsto na svojim 

temeqima, grade}i ku}u za 

budu}nost. 

I danas, LU „Kosjeri}“ 

slovi za uzornu i uspe{nu 

lova~ku organizaciju sa 350 

~lanova, organizovanih u 14 

podru`nica, koji gazduju lovi{tem 

„Skrape`“, povr{ine 

30.945 hektara. Lovi{te 

je veoma atraktivno i ~ine 

ga brdski i planinski deo. 

Brdski deo lovi{ta prostire 

se na 16.000 hektara, a 

planinski na nepunih 15.000 

hektara. 

Broj gajenih vrsta 

divqa~i je u stalnom porastu, 

naro~ito srne}e, koja je 

u punom ekonomskom kapacitetu 

lovi{ta ( 850 jedinki ). 

Lovi se po kalendaru i ve} 

su u prvim izlascima na srnda}a 

odstreqena ~etiri grla. 

Divqe sviwe su u ekspanziji, 

a brojnost zeca je vi{e 

nego dobra. Sa fazanima je 

ne{to „tawe“, zbog pomawkawa 

pogodnih terena. 

Zbog toga se fazanska 

divqa~ svake godine naseqava 

u lovi{te. Situacija 

se poqskom jarebicom i 

kamewarkom nije zadovoqavaju}a. 

Me|utim, me|u 

ovim na{im prelepim autohtonim 

kokama uo~qivi su 

pozitivni pomaci po pitawu 

wihove brojnosti. Naro~ito 

raduje podatak o ponovnom 

povratku kamewarke na masive 

Povlena. 

Da ne bi bilo sve ruì~asto, 

„brinu se“ predatori 

(vuk, lisica, {akal, pa ~ak i 

ris ). 

Da bi „danak“ ovih grabqivica 

bio {to mawi lovci 

Kosjeri}a sprovode akcije 

~i{}ewa terena. Pored 

vi{e desetina odstreqenih 

lisica, protekle zime su 

ulovqena i dva vuka. 

Uhodan rad 

S pravom se moè re}i 

da je doma}insko gazdovawe 

urodilo plodom. Sve je po~elo 

kada je na ~elo Udruèwa 

do{ao Vito Nikoli}, a potom 

Mijo Sekuli}. Sada{wi 

predsednik kosjeri}kih lovaca 

Milomir Jovanovi} 

nastavqa dobro uhodanu 

lovnu politiku svojih prethodnika, 

a uz pomo} struke i 

nauke preto~ene u praksu za 

{ta se brine Stru~na slu- 

`ba Udruèwa, upravnik lovi{ta, 

lovo~uvar ali i svi 

lovci. 

Lova~ka ku}a "Lajkova~a" 

Kosjeri}ki lovci ne 

zapostavqaju ni zimsku prehranu 

divqa~i, kao ni izradu 

lovno - tehni~kih objekata. 

U lovi{tu ima pet hranili{ta 

za srne, osamnaest 

soli{ta, osamnaest hranili{ta 

za fazane i jarebice 

i dva prihvatili{ta (900 m² ) 

za fazanske pili}e. Stabilnih 

~eka - osmatra~nica ima 

49, a u planu je i izgradwa 

novih. 

Ovda{wi lovci imaju Lova~ki 

dom u centru Kosjeri- 

}a i jednu lova~ku ku}u - 

„Lajkova~a“ u Radanovcima. 

Dve lova~ke ku}e su u 

izgradwi, u selima Se~a Reka 

i Makovi{te. 

U Lova~kom udruèwu 

„Kosjeri}“ velika pa`wa posve}uje 

se i informisawu 

~lanstva. Od 1960. godine 

redovno izlazi „Godi{wi 

bilten“. 

Edukacija lovaca 

Jedan od prioriteta je i 

edukacija ~lanstva u rukovawu 

oru`jem. Zbog toga se 

organizuje i takmi~ewe u 

ga|awu olu~enim oruìjem. 

Ovo nadmetawe se odràva 

svake godine, a prvo takmi- 

~ewe ovog tipa odràno je 2. 

jula 1987. godine u Makovi- 

{tu na obroncima Povlena. 

Da su ova takmi~ewa veoma 

popularna govori i podatak 

da su na pro{logodi{woj 

êka "Brajkovi}i" 

Detaq sa ga|awa 

manifestaciji „Lajkova~a 

2004“.u~estvovale ~ak 24 

ekipe sa 120 takmi~ara. 

Po re~ima biv{eg predsednika 

Mije Sekuli}a, ~lana 

Skup{tine i Nadzornog 

odbora Lova~kog saveza Srbije 

prioritet kosjeri}kih 

lovaca je uzgoj i za{tita 

divqa~i,pove}awe fondova 

do ekonomskog kapaciteta 

lovi{ta, borba za {to o~uvaniju 

i zdraviju prirodnu 

sredinu, kao i omasovqewe 

lova~ke organizacije. Posebna 

pa`wa se posve}uje i 

lova~kom podmlatku, nisu 

zaboravqeni ni stari lovci 

- „veterani“. 

Na kraju, lovcima Kosjeri}a 

i wihovom Udruèwu, 

jednom od najboqe organizovanih 

u Srbiji, vaqa poèleti 

da nastave zacrtanim 

putem. Oni }e to svakako 

ostvariti, jer novo rukovodstvo 

je ve} uspe{no poloìlo 

ispit u proteklom 

jednogodi{wem periodu. 

D. Markovi}

jul-avgust 2005 - Lovacki Savez Srbije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?