april 32-33.qxd - Lovacki Savez Srbije

SEDNICE
LOVNIH
OBLASTI
O P R E Z -
[ T E T E N A
D IVQ A^I
^ E K A J U ] I
F A Z A N ^ I ] E

ZREWANIN OBELE@IO 85 GODINA ORGANIZOVANOG LOVSTVA
BAROKNI [ARM BE^KEREKA
Dobitnici priznawa u
auli Skup{tine grada
Svojstveno varo{i u kojoj
`ive i tradiciji koju neguju,
ovda{wi lovci proslavili
jubilej - elegantno i sa
stilom
Velika sala u baroknom zdawu
Skup{tine op{tine Zrewanin, s
neodoqivim {armom patine, bila
je premala da primi brojne
zvani~nike, goste i doma}e lovce
pristigle na Sve~anu akademiju,
uprili~enu povodom 85 godina
organizovanog lovstva i postojawa
LD "Fazan" u Zrewaninu i 130
godina od prvog zapisa o organizovanom
lovu na ovim prostorima.
Dragan Nikoli}, sekretar LD
"Fazan", kao ceremonijal majstor
sve~ane sednice po`eleo je srda~nu
dobrodo{licu prisutnima,
kojoj su doprineli i u~enici
Sredwe muzi~ke {kole, dodatno
oplemeniv{i velelepnu i akusti~nu
salu, izvo|ewem solo pesama.
Potom je Radomir Beri}, predsednik
LD "Fazan" izrazio uverewe
da }e brojni gosti provesti
nezaboravne trenutke borave}i u
perjanici vojvo|anskog lovstva -
Udru`ewu s najve}om povr{inom
lovi{ta u Pokrajini.
MONOGRAFIJA
Ovom prigodom odr`ana
je i promocija kwige "Godine
uspona zrewaninskog lovstva",
autora Svete Maxarevi}a,
izdata povodom ovog jubileja,
koja hronolo{ki bele`i
istorijat i potowi razvoj
lovstva na ovim prostorima
Banata.
PRIJEM KOD
GRADONA^ELNIKA
Gradona~elnik Zrewanina
Goran Kne`evi} je, u prostorijama
kabineta, primio
delegacije oba saveza i organizatore
proslave, nagla{avaju}i
pri tom da
Op{tina ima strate{ki plan
razvoja do 2013. godine, u kojem
lovstvo i lovni turizam
zauzimaju zna~ajno mesto.
Sve~anom obele`avawu jubileja
prisustvovala je delegacija
LSS, na ~elu sa predsednikom
Zoranom @ivojinovi}em, dok su
delegaciju Pokrajinskog saveza
predvodili Milan Novkov, rukovodilac
Stru~ne slu`be Saveza
i Zoran Beli}, predsednik LU u
Kikindi, u ime predsednika LSV
koji se nalazio na slu`benom putu
po Slova~koj. Prisutni su bili
i predstavnici lokalne samouprave,
resornog pokrajinskog ministrastva,
delegacija pobratimskog
LU "Bra}a Nedi}i" u Vaqevu,
zatim LU "Ni{" u Ni{u, LU
"Vojvoda Milan Obrenovi}" u
Gorwem Milanovcu, LU "Zaplawe"
u Gaxinom Hanu, LU u
@iti{tu i LU u Radojevu, kao i
Borivoj Nikoli}, iz Stare Moldave
u Rumuniji, koordinator za
saradwu lovaca Rumunije i Srbije
i Sveta Maxarevi} autor Monografije
"Godine uspona zrewaninskog
lovstva".
Milan Pa`in, predsednik Lova~kog
udru`ewa op{tine Zrewanin
je, manirima gostoqubivog
doma}ina, pozdravio prisutne i s
ponosom istakao da su ~lanovi
ovog Udru`ewa primer dostojanstva,
sloge i negovawa lova~ke
tradicije i ba{tine.
U pozdravnom govoru Zoran
@ivojinovi} je naglasio da mu je
posebno zadovoqstvo {to prisustvuje
sve~anosti, jer predstavnici
zrewaninskih lovaca daju
veliki doprinos u realizaciji
politike LSS, a Savez }e i daqe,
nesebi~no, pomagati razvoj
lovstva na ovim prostorima.
Po zavr{etku Sve~ane akademije,
zvanice su ostale zate~ene
~iwenicom da su ih doma}ini ugostili
u jo{ jednom prelepom ambijentu,
upravo renoviranom Lova~kom
dvorcu "Ka{tel" u E~koj,
sagra|enom davne 1820. godine -
dostojanstveno, elegantno i sa
stilom.
Stanislava Ivanov
Snimio: Jaroslav Pap
DODEQENA PRIZNAWA
Plaketa za lova~ke zasluge Lova~kog saveza Srbije dodeqena je
Skup{tini grada Zrewanina, Lova~kom udru`ewu op{tine Zrewanin,
Lova~kom dru{tvu "Fazan" u Zrewaninu i Turisti~koj organizaciji
op{tine Zrewanin.
Zlatnim ordenom Lova~kog saveza Srbije odlikovani su Milan
Pa`in, Radomir Beri}, Velemir Graor i Du{ko Graor. Srebrni orden
LSS dodeqen je Draganu Nikoli}u, Sa{i Basti, Jovanu Milo{evi}u,
Branislavu Vorgi}u, Vojinu Kuru~kom, Slavku Milivojevi}u
i Zoretu Tanaskovskom. Bronzani orden LSS pripao je Voji Vukovu,
Slobodanu ]ur~inu, @elimiru [aru, Ivanu Taba~kom, Du{anu
Ogrizovi}u, Rajku Rati}u, ^edi Bibinu, Stevanu Peja~kom, Vojislavu
Rackovu i Milenku Miladinovu.
Zlatnim ordenom Lova~kog saveza Vojvodine odlikovani su Milivoj
Momirski, Du{an Kruni} i Sveta Maxarevi}. Srebrni orden
LSV dodeqen je Cveti Zarinu, I{tvanu Bicoku i Milanu Rau{kom.
Bronzani orden LSV pripao je Milivoju Izgarjanu, Predragu Vladuqu,
Draganu Garaji, Du{anu Radovan~evu, Stevanu Ledeckom i Sini{i
Vasiqevu.
Poveqa LU "Zrewanin" dodeqena je: Zoranu @ivojinovi}u, predsedniku
LSS, Lova~kom savezu Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu
za vodoprivredu i {umarstvo Vojvodine, Policijskoj upravi Zrewanin,
Sveti Maxarevi}u, autoru Monografije, Borivoju Nikoli}u,
koordinatoru za saradwu lovaca Rumunije i Srbije, Stanislavi
Ivanov, redaktoru Monografije, Miju [ari}u, Borislavu Martinovu,
Draganu Taba~kom, Branku Beli}u, \or|u Budimiru, \or|u
Lon~aru, Petru Markovu, Mehmedu Mehmedovi}u, Niki Gigi}u, Milanu
Milo{evu, Vawi \ur|evi}u, Savi Jereni}u, Petru Bombli, Radovanu
@ivanovu, Nenadu Vladuqu, Zoranu [kori}u i Milo{u Medi}u.
Povequ zahvalnosti LD "Fazan" primilo je 20 organizacija i 11
pojedinaca.

LOVI[TA KAO KO[NICE
APRIL 2008. GODINA XLVI - BROJ 4 (867)
LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE
(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i
Metohije)
Naslovna strana
Snimio: Radivoj Haxi}
21. april 2008. godine
Izdava~ Lova~ki savez Srbije
Za izdava~a:
Dipl. in`. Zoran @ivojinovi}
PRIPREMA: "Dnevnik-Holding"
DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"
21000 Novi Sad
Bulevar oslobo|ewa 81
Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747
Slu`ba pretplate i distribucije:
021/6624-754
Direktor "Dnevnik-Holding"
Savo Dobrani}
Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"
Milan Ne{i}
Glavni i odgovorni urednik
Dragan Maksimovi}
Urednik fotografije
Jaroslav Pap
Tehni~ko ure|ewe
Bo`o \ur|evi}
Likovno-grafi~ka obrada
Ivana \uki}
Komisija za informisawe LS Srbije:
Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki odbor
"Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (predsednik).
^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor:
Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, Arsen
Kurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojanovi},
Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, Sofija
Filipovi}, Aleksandar Tucakovi},
Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, Ranko
Sikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|eli},
Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, Dejan
Milkov i Dragan Markovi}
Redakcija:
Dragan Maksimovi}, Milan Kizi},
Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} i
Stanislava Ivanov
[tampa:
"Dnevnik-[tamparija"
V. D. direktor {tamparije:
@arko Poqak
Rukopisi i ilustracije se ne vra}aju
ISSN BR 0350-8072
Broj `iro-ra~una:
355-1002794-07
DEVIZNI RA^UN:
RS35345000250858285811
"DNEVNIK-NOVINE I ^ASOPISI" DOO
Bulevar oslobo|enja 81
21000 NOVI SAD
REPUBLIC OF SERBIA
PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD
(SWIFT CODE: PABNRS22)
COMMERZBANK AG FRANKFURT/M
(SWIFT ;COBADEFF)
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
639.1(05)
LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Srbije
/ glavni i odgovorni urednik Dragan Maksimovi}.
- God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad :
Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~asopisi,
1062 - Ilustr. 30 cm
Mese~no.
ISSN 0350-8072
COBISS.SR-ID 15945474
Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Telefon:011/3442-467
i Tel./faks:
011/3442-477
Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon:
021/456-529 i Faks: 021/457-023
^ini se da su lova~ke organizacije Srbije ovoga
prole}a, kao i jednog prethodnog, pretvorila lovi{ta u
velika radili{ta, namenski grade}i brojne lovne objekte
i uzgajaju}i divqa~ po preporuci Stru~ne slu`be Lova~kog
saveza Srbije, po{tuju}i pri tom i najsavremenija nau~na
dostignu}a srodnih institucija.
Savremene visoke ~eke, osmatra~nice, hranili{ta i
soli{ta za divqa~, lova~ke kolibe, ku}e i domovi,
uobi~ajen su prizor u lovi{tima {irom zemqe, zahvaquju}i
nesebi~nom anga`ovawu i radu samih lovaca. Procewuje se
da je u proteklom periodu, od po~etka godine do danas,
izgra|eno preko hiqadu lovno-tehni~kih objekata.
Izgra|eno je i renovirano oko 12.000 kvadratnih metara
prihvatili{ta i volijera, kako bi se u novom ruhu do~ekali
prvi fazan~i}i, dok su u fazanerije ve} unete prve
koli~ine fazanskih jaja za ve{ta~ku proizvodwu.
Stru~waci smatraju da su i vremenski uslovi, ovoga
prole}a, veoma pogodovali prvim leglima fazana u prirodi.
I populacija zeca je sve brojnija zahvaquju}i, pre svega,
naseqavawem ze~eva iz lovi{ta u Vojvodini, bogatih ovom
divqa~i. Vidno je poboq{ana i wihova prirodna reprodukcija.
Me|utim, i daqe je nedovoqno jarebica, pa je veliki
broj lova~kih udru`ewa obustavilo izlovqavawe ove
vrste pernate divqa~i na du`i period.
Ve} prvi dani lova na srnda}e ukazuju da ih ima znatno
vi{e u odnosu na prethodnu godinu, a da je wihova trofejna
vrednost iznad o~ekivane. Kako ne bi i bila, kada su struka
i nauka u{le na velika vrata u lovi{ta {irom Srbije, a
lova~ka udru`ewa nastoje da, u svojim revirima, dosledno
sprovedu najsavremenija dostignu}a. Pomo} nije izostala
ni od lokalnih samouprava, koje u lovnom turizmu vide
dobru perspektivu za razvoj same sredine i ove privredne
grane .
O zna~ajnim iskoracima u razvoju lovstva Srbije, bi}e
vi{e re~i u materijalu za sednicu Skup{tine Lova~ke organizacije
Srbije, koja }e se odr`ati polovinom ove
godine.Tada }e se sumirati ostvareni rezultati i ukazati na
daqe pravce razvoje lovstva Srbije u skladu sa evropskim
i svetskim standardima.
Pri tome, posebna pa`wa se, i daqe, posve}uje za{titi
biodiverziteta, o~uvawu prirode i divqa~i, kao i za{titi
prore|enih vrsta divqa~i u wihovim stani{tima na na{im
prostorima.
Tako u na{oj Lova~koj organizaciji, ovih dana, vri kao u
ko{nici, a sve za dobrobit prirode i divqa~i, lova i
lovstva Srbije.
Sveta Maxarevi}
OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIH NOV-
INA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TU NA
KOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJE
e-mail: lovacke.novine@mynsn.net
lovacke.novine@mynsn.net

4LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
IZ ME\UNARODNE AKTIVNOSTI LSS
POSETA SAVEZIMA BIH
Predsednik Lova~kog
saveza Srbije, dipl. in`.
Zoran @ivojinovi}, boravio
je sredinom aprila u
radnoj i prijateqskoj
poseti lova~kim savezima
Bosne i Hercegovine.
Tom prilikom, razgovarao
je s predsednicima i
predstavnicima lova~kih
saveza: Hidajetom Halilovi}em,
predsednikom Lova~kog
saveza Bosne i
Hercegovine, Vuka{inom
Vojinovi}em, predsednikom
Lova~kog saveza Republike
Srpske i Ilijom
Vrlji}em, predsednikom
Lova~kog saveza Herceg
Bosne. I ovom prilikom
razmewena su ste~ena iskustva u gazdovawu s divqa~i, a
dogovoreni su i budu}i oblici saradwe ovih organizacija.
Posebno je bilo re~i o predstoje}oj Koordinaciji CIC - a
za Centralnu i Jugoisto~nu Evropu, koja }e se odr`ati 4. i 5.
juna u Sarajevu, pod pokroviteqstvom Saveta ministara BIH.
Na dnevnom redu ove Koordinacije bi}e: "Nacionalni
lova~ki savezi u duhu opredelewa nacionalnih zakona za
poslove za{tite gajewa i kori{}ewa divqa~i i gazdovawa
lovi{tima" i "Gazdovawe sa populacijama vuka".
U sklopu ma|unarodnih aktivnosti delegacija LSS, predvo|ena
predsednikom Saveza, otputovala je u Maroko na 55.
Generalnu skup{tinu Me|unarodnog saveta za divqa~ i
o~uvawe prirode - CIC, o ~emu }emo op{irnije pisati u
slede}em broju.
S. Ivanov
KALENDAR LOVA
Lovne sezone, najva`nijih lovnih vrsta divqa~i, prema
va`e}oj naredbi o lovostaju divqa~i ("Sl. gl. RS", broj
55/06 )
1. Jelen evropski
- mu`jak - jelen i mladun~e tele, od 01. 08. do 15. 02.
- `enka - ko{uta. od 16. 08 do 01. 02.
2. Jelen lopatar
- mu`jak - jelen od 16. 09. do 01. 02.
- `enka - ko{uta i mladun~e - tele od 01. 10 do 01. 02
3. Srna
- mu`jak - srnda} od 16. 04. do 01. 10.
- `enka - srna i mladun~e - lane od o1. 10. do 01. 02.
4. Divqa sviwa
- mu`jak - vepar od 01. 05. do 01. 02.
- `enka - krma~a - od 01. 07. do 01. 01.
- mladun~e - prase od 01. 07. do 01. 02.
5. Zec
- od 16. 10. do 15. 12., a u periodu od 16.12. do 31. 12. dozvoqen
je lov iskqu~ivo hvatawem `ivih ze~eva
6. Divqa guska - lisasta od 01. 10. do 15. 02.
7. Divqa guska - glogovwa~a od 01. 10. do 15. 02. osim na
podru~ju AP Vojvodine
8. Divqa patka - gluvara od 01. 09. do 15. 02
9. Divqa patka - kr`uqa od o1. o9. do 15. 02.
10. Divqa patka - ri|oglava od 01. 09. do 15. 02.
11. Divqa patka - pup~anica od 01. 09. do 15. 02.
12. Divqa patka - zvi`dara od. 01. 09. do 15. 02.
13. Poqska jarebica od 16. 10. do 01. 12.
14. Prepelica od 01. 08. do 01. 10.
15. Fazan od 16. do 15. 01. u otvorenim lovi{tima, osim u
lovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno pred lov
na ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hektara
u periodu od 16. 10. do 01. 03.
16. Liska crna od 01. 09. do 15. 02.
17. [umska {quka od 01. 10. do 01. 02.
18. Bekasina od 01. 10. do 01. 02.
19. Divqi golub - grivna{ od 01. 08. do 15. 02.
20. Gugutka od 01. 08. do 01. 10. osim ana podru~ju AP KiM
21. Grlica od o1. 08. do 01. 10.
Za sve vrste navedenih sisara i ptica za koje lov nije
utvr|en planskim dokumentima gazdovawa lovi{tem lov
nije dozvoqen.
PO^ELA NOVA LOVNO-TURISTI^KA
SEZONA NA SRNDA]E
VE]A POTRA@WA
OD PONUDE
Inostrani lovci pristigli
iz [panije, Italije,
Austrije, Hrvatske,
Nema~ke...
Ovogodi{wa lovno-turisti~ka
sezona po~ela je
16. aprila lovom na srnda-
}e. Inostrani lovci-turisti
pohrlili su u na{a lovi{ta
sa `eqom da odstrele
najtrofejnija grla. Turisti
su do{li iz [panije,
Italije, Austrije, Hrvatske,
Nema~ke..., a prvi rezultati
ukazuju na ~iwenicu da je
potra`wa za srnda}ima ve-
}a od ponude na{ih lova~kih
organizacija. No, krenimo
redom.
- Imamo i previ{e turista
iz [panije. Prema na-
{im saznawima ima i srnda}a
trofejne vrednosti, a
samo za ~etiri dana, na{i
gosti odstrelili su sedamdeset
grla, ma|u wima i dva
~iji su trofeji te{ki 700 i
770 grama. S obzirom na vremenske
uslove, ovaj deo lova
traja}e, najmawe, do 15.
maja, pa o~ekujemo da ostvarimo
plan odstrela - ka`e
Sa{a Belan~i}, iz Agencije
"Safari Internacional".
- U lov na srnda}e, na{i
turisti do{li su iz [panije,
Italije, Austrije i Hrvatske,
pa ve} sada vidimo
da je potra`wa ve}a od ponude
na{ih organizacija. U
prva tri dana lovci-turisti
odstrelili su preko pedeset
srnda}a, a kako sada
stvari stoje, lov }e trajati
bar do 15. maja zbog trenutnih
(ne)prilika u lovi{tu
(ki{a, blato i sl.) - nagla-
{ava Branislav Stankov,
direktor firme "Vojvodina{ume"-"Lovoturs".
- Zainteresovanost lovaca,
iz Austrije i Italije,
za lov srnda}a u na{im lovi{tima,
znatno je opala u
odnosu na prethodne godine.
^ak bi se moglo re}i da je
najmawa u posledwih pet godina.
Ina~e, srnda}a ima, a
kakve su trofejne vrednosti
tek }e se videti. Ve} na
samom po~etku sezone, u Novom
Be~eju je odstreqeno
pet srnda}a ~ija je te`ina
trofeja prelazila 500 grama,
a u Subotici i Nadaqu
odstreqen je po jedan srnda},
s te`inom trofeja preko
750 grama - potvr|uje
Reqa Male{evi} iz Agencije
"Vojvodina hobi".
Sezona lova na srnda}e
je u toku, a o ostvarenim rezultatima
pisa}emo op{irnije
u narednom broju.
D. Maksimovi}
Snimio: J. Pap

NA PROSLAVI 85 GODINA ^E[KOG LO-
VA^KOG SAVEZA
U^ESTVOVALA
DELEGACIJA
LS SRBIJE
^e{ki Lova~ki savez, na zaista veli~anstven na~in,
proslavio je 85 godina postojawa i rada. Sve~ana sednica
odr`ana je u Brnu u amfiteatru Sajma, 9. aprila, u
prisustvu dr Ditera [rama, predsednika CIC-a i brojnih
delegacija iz okolnih zemaqa. Na{u delegaciju predstavqali
su profesor Tomica Radosavqevi}, potpredsednik
LS Srbije, Vitomir Roksi}, predsednik Komisije za
odlikovawa LSS i Ratko Ku{i}, ~lan Upravnog odbora
LS Vojvodine.
- Proslava je zaista bila veli~anstvena, a u okviru
we organizovana je izlo`ba najja~ih trofeja divqa~i odstreqene
u ~e{kim lovi{tima - ka`e profesor Tomica
Radosavqevi}.
U ime Lova~kog saveza Srbije, Tomica Radosavqevi}
~estitao je jubilej doma}inima i uru~io im prigodan poklon
- umetni~ku sliku sa motivom iz lova.
Na ~e{koj Izlo`bi trofeja
- Proslavu ~e{kih lovaca iskoristili smo za razgovore
sa predstavnicima delegacija iz Austrije, Slovenije,
Poqske, ^e{ke, Slova~ke..., i dogovorili se o budu}oj
saradwi - rekao je Tomica Radosavqevi}.
D. Maksimovi}
NA "LOVA^KIM DANIMA" U SLOVA^KOJ
ZNA^AJAN DOPRINOS VOJVO\ANA
Savetovawe, predavawe i nacrt novog Zakona o
lovstvu ove dr`ave zaokupile pa`wu u~esnika
U STRAGARIMA 3. MAJA
Na poziv Ministarstva
za poqoprivredu, lovstvo i
{umarstvo Slova~ke, delegacija
Lova~kog saveza Vojvodine,
u kojoj su bili: dr
Milo{ Beukovi}, predsednik
LSV, Dragan Kurja~ki i
Jan Brtka, predsednik i sekretar
Komisije za rad sa
lova~kim podmlatkom LSV,
u~estvovala je, od 11. do 13.
aprila, na "Lova~kim danima"
u gradi}u Levice u Slova~koj.
Manifestacija je bila
organizovana pod pokroviteqstvom
CIC-a, a prisustvovao
je i predsednik ove
organizacije dr Diter [ram.
Bila je ovo prilika, a povodom
jubileja LSV - 85 godina
postojawa i rada, da dr
Milo{ Beukovi} uru~i Tiboru
Lebockom, predsedniku
Lova~kog saveza Slova~ke,
Plaketu Pokrajinskog saveza.
- U okviru "Lova~kih dana"
u Levicama, izlo`eno je
vi{e referata na temu "Mesto
i uloga lovstva u
[ESNAESTI SABOR
Lovci Srbije, sasta}e se u Stragarima 3. maja ove
godine, po {esnaesti put, na Saboru lovaca. U okviru
ove manifestacije odr`a}e se i KUP Lova~kog
saveza Srbije. Strelci }e se nadmetati u vi{e disciplina,
a doma}in je LU "Srebrnica" u Stragarima.
L. N.
Delegacija LSV sa predstavnicima LS Slova~ke
dru{tvu, lovna regulativa,
etika i kultura". Uvodni referat
podneo je profesor
Hil, sa Univerziteta u Witri
- ka`e dr Milo{ Beukovi},
predsednik LSV. - Na
ovoj manifestaciji, izme|u
ostalih, u~estvovao je i ministar
za poqoprivredu,
lovstvo i {umarstvo Republike
Slova~ke. On je predstavio
novi nacrt Zakona o
lovstvu Slova~ke, na koji su
predstavnici lova~kih organizacija
stavili brojne primedbe
- dodaje Beukovi}.
Posebnu pa`wu privukla
su predavawa o mestu i ulozi
lova~kog podmlatka u razvoju
lovstva, a doprinos ovoj
temi dali su i na{i predstavnici
Dragan Kurja~ki i
Jan Brtka.
Najvi{e interesovawa
na ovom skupu ispoqeno je za
zakonsku regulativu u svetlu
novih nacrta Zakona o
lovstvu u Slova~koj i Srbiji.
Upravo zato, po re~ima
na{eg sagovornika, poseta
Slova~koj bila je dragocena.
D. Maksimovi}
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
5

UZ PO^ETAK NOVE LOVNE SEZONE
BEZBEDNOST NAJBITNIJA
Maksimalna disciplinovanost
lovaca i izvr{avawe naloga
organizatora uslov za
sigurnost u lovu
Divqe sviwe i srnda}i su najatraktivnija
doma}a divqa~. Love ih
vrsni strelci i dobri poznavaoci
navika ovih opreznih `ivotiwa. Ali,
najvi{e je nesre}a tokom lova na ovu
atraktivnu divqa~. Svake sezone dogodi
se ~etiri do pet ubistava, duplo
je vi{e rawavawa, a stradaju ~ak i
deca. Kako pove}ati bezbednost u lovu
Osnovna pravila, kojih svaki lovac
treba da se pridr`ava, ~esto se
u lovi{tima ne po{tuju, pa zato i dolazi
do nesre}a. Najvi{e se gine na
po~etku lovne sezone. U nekoliko prvih
odlazaka u lov svake godine u
Italiji strada oko 70, a u SAD oko
200 lovaca.
BEOGRADSKA LOVNA OBLAST
KAKO PROTIV
PREDATORA
- Treba pucati samo kada je situacija
na terenu apsolutno jasna i pregledna,
meta mora biti na dovoqnoj
udaqenosti, ali nikad preko 150 metara.
^esto se doga|a da neki lovci
pucaju i preko 400 m. Meta treba da je
jasno vidqiva, a pozadina da onemogu}i
daqi let zrna. To nikako nije
otvoren i brisan prostor, ve} brdo,
prepreka, ili bre`uqkasti teren. U
suprotnom, lovi se iskqu~ivo sa
~eke {to, imaju}i u vidu hitac prema
tlu, onemogu}uje lutawe zrna i eventualnu
nesre}u. Oru`je mora biti ispravno,
municija iskqu~ivo lova~ka,
opti~ki ni{an "upucan" i prakti~no
proveren na meti pre lova - upozorava
dipl. in`. Zoran @ivojinovi},
predsednik Lova~kog saveza Srbije.
[to se organizacije ti~e, upravnik
lovi{ta i organizator lova, moraju
u svakom momentu da imaju uvid
gde se koji lovac nalazi na terenu,
kako ne bi do{lo do pucawa u pravcu
lovca koji je na ~eki. To, neizostavno,
podrazumeva i maksimalnu disciplinovanost
i bespogovorno izvr{avawe
naloga organizatora lova.
- Mnoge nesre}e u lovu dogodile
su se zato {to su lovci, samoinicijativno,
promenili mesto. Naro~ito je
opasan lov na divqe sviwe, gde apsolutno
treba izbegavati krupnu sa~mu
PP, zbog riko{eta, a posebno treba
biti oprezan u lovu pogonom i prigonom.
^esto se na divqe sviwe puca u
pokretu, pa i u uslovima slabe vidqivosti,
ili kroz {ipra`je. Usled
br`e reakcije lovca, dolazi do varke
ili zablude, {to dodatno pove}ava
rizik od nesre}e - posebno
nagla{ava Zoran @ivojinovi}.
V. Petrin
6LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
Lovci zadovoqni brojno{}u
divqa~i
U Obrenovcu je 11. aprila
odr`ana sednica Saveta
Beogradske lovne oblasti,
kojom je predsedavao dr
Dragan Sin|eli}, presednik,
a kojoj su prisustvovali
svi predsednici lova~kih
udru`ewa sa ove teritorije.
Prisutni su bili i predstavnici
novoformirane
Lova~ke sekcije pri
Veterinarskom fakultetu u
Beogradu, koji nemaju svoje
lovi{te, ali `ele da se
aktivno ukqu~e u lovne
trendove ove, pa i drugih
lovnih oblasti. Sednici su
prisustvovali predsednik
i sekretar Lova~kog saveza
Srbije, dipl. in`. Zoran
@ivojinovi} i dipl.in`.
Aleksandar Panteli}.
Na dnevnom redu na{li
su se izve{taji lova~kih
udru`ewa o stawu fondova
divqa~i posle prole}nog
brojawa, primeni planskih
dokumenata, Stru~noj i
lovo~uvarskoj slu`bi, kao i
dodeli lovi{ta na gazdovawe.
Razmatrala se i
lovna evidencija i statistika,
brojnost predatora u
lovi{tu i rad sa lova~kim
podmlatkom.
Brojnost divqa~i je,
uglavnom, zadovoqavaju}a,
ali i daqe ostaje problem
krivolova po lovi{tima.
Ukazano je i na problem sve
ve}eg broja predatora,
uglavnom pasa i ma~aka
lutalica, koje vi{e niko ne
sme da lovi, zbog opasnosti
da se to okvalifikuje kao
prekr{aj, a po~inioci
zavr{e na sudu. Uzrok su
novi propisi o za{titi
`ivotiwa, kao i nekorektno
pona{awe pojedinih organizacija
za za{titu istih.
Brzo i dobro re{ewe za ovaj
problem te{ko je prona}i,
ali je zakqu~eno da se
redovne akcije u lovi{tu na
smawewu broja predatora,
samim tim i pasa i ma~aka
lutalica, ne smeju prekinuti,
jer bi se to pogubno
Sa sednice Beogradske lovne oblasti
odrazilo na stawe fonda
plemenite divqa~i.
Zakqu~eno je da se
verodostojna i a`urna
lovna evidencija, uneta u
obrasce, {aqe na vreme u
LSS, jer je to i zakonska
obaveza organizacija.
Kao jedan od prioritetnih
zadataka naveden je
zna~aj {irewa i omasovqewa
lova~kog podmlatka,
kako kod nas tako i u svetu.
Sama ~iwenica da ja u
Srbiji prose~na starost
lovaca blizu {ezdeset godina,
ide u prilog ovom
zadatku. U ciqu omasovqewa
pokreta na sednici su
podeqeni formulari svim
lova~kim dru{tvima, koji
treba da se popune i vrate u
LSS, a u kojima su preporuke
za osnivawe i rad s
podmlatkom u wihovim sredinama.
Na kraju sednice
osu|eno je doskora{we
neargumentovano i neistinito
pisawe pojedinih
glasila o lo{em radu
Lova~kog saveza Srbije i
wegovog rukovodstva. Svi
~lanovi Saveta Beogradske
lovne oblasti osudili su to
pisawe i naglasili, da i
daqe, daju punu podr{ku
rukovodstvu LSS i wegovom
predsedniku dipl.in`.
Zoranu @ivojinovi}u.
Dipl. in`. Rodoqub
Haxi Ceni}
Snimio: S. Vijatov

PODRIWSKO-KOLUBARSKA LOVNA OBLAST
VI[E PA@WE PODMLATKU
[akal osvojio i ovo podru~je
Od devetnaest lova~kih udru`ewa sa teritorije
Podriwsko-kolubarske lovne oblasti sednici Saveta,
koja je odr`ana 15. aprila u Bogati}u, nisu prisustvovali
samo predstavnici Uba i Volujca. Sednicom je
predsedavao Milan \oki}, a u wenom radu u~estvovali
su dipl. in`. Zoran @ivojinovi} i dipl. in`. Aleksandar
Panteli}, predsednik i sekretar LSS, kao i koordinator
za ovu lovnu oblast dipl. in`. Svetislav Tatovi}
i dipl. in`. Boris Baji}, ~lan Stru~ne slu`be
LSS. Prisutni su bili i predstavnici Pograni~ne policije,
s kojom ovda{wi lovci imaju odli~nu saradwu.
Tokom sednice ~uli su se mnogi konstrukivni i
prakti~ni predlozi. Istaknuto je da nema nekih ve}ih
problema u radu udru`ewa, a najvi{e se diskutovalo o
na~inu uno{ewa zeca i fazana u lovi{te. Fond gajene
vrste divqa~i je stabilan, a pojedine vrste bele`e
blagi porast populacije.
Jedini veliki problem u lovi{tu je prenamno`enost
predatora, a prime}eno je i prisustvo {akala, pa
je zakqu~eno da se wihov broj mora redukovati kontrolisanim
odstrelom, uz posebnu stimulaciju lovaca.
Ovaj problem bilo bi najboqe re{iti jedinstveno - na
nivou Republike. Posebno je razmatrano “goru}e“ pitawe
pasa i ma~aka lutalica, zbog nedoumica koje proizilaze
iz va`e}eg Zakona o za{titi `ivotiwa, pa je savet
Stru~ne slu`be LSS da se postupi iskqu~ivo po
va`e}em ZOL-u.
Ve}ina lova~kih udru`ewa ove lovne oblasti ima
dobar rad sa mladima, posebno u Quboviji i Krupwu, pa
}e se i u ostalim sredinama stvoriti uslovi za prijem
{to ve}eg broja podmlatkara, naro~ito posle dono{ewa
novog Pravilnika o radu lova~kog podmlatka.
Ponovo je ukazano na neblagovremenu i neredovnu
dostavu "Lova~kih novina", pa }e LSS preduzeti adekvatne
mere da se ovaj problem {to pre re{i.
Prisutnima se obratio i predsednik Lova~kog saveza
Srbije, dipl. in`. Zoran @ivojinovi}, istakav{i da
je zadovoqan tokom i zakqu~cima ove sednice, posebno
pohvaliv{i rad ove lovne oblasti, kao jedne od najboqih
u Srbiji.
Dragan Markovi}
Snimo: S. Vijatov
TIMO^KA LOVNA OBLAST
GAZDOVAWE POD
LUPOM STRUKE
S predatorima nema {ale
Sednicu Saveta Timo~ke
lovne oblasti zapo~eo je predsedavaju}i,
Josip Bajer, Izve-
{tajem o stawu fondova divqa~i
u ovom regionu. O primeni
planskih dokumenata ~ule
su se i odre|ene primedbe
na gazdovawe jelenskom divqa~i,
koje treba da se usaglasi
s planskim dokumentima,
posebno u odnosu na JP "Srbija{ume"
i Nacionalni park
"\erdap". Tako|e, u planskim
dokumentima mora se generalno
usaglasiti stawe mati~nog
fonda i odstreqene divqa~i.
Ovoj sednici prisutvovali
su: Zoran @ivojinovi}, predsednik
LSS, Tomica Radosavqevi}
i Aleksandar Panteli},
potpredsednik i sekretar
LSS, Tihomir Stankovi} ~lan
UO LSS, Ivan Rkulovi}, republi~ki
lovni inspektor, Aleksandar
]erani}, Svetislav
Tatovi}, Vladislav Mladenovi}
i Boris Baji} ~lanovi
Stru~ne slu`be LSS, Miroqub
Tomi} predsednik Komisije
za pravna i organizaciona
pitawa, kao i predstavnici JP
"Srbija{ume". Odsutni su bili
samo predstavnici LU u Kwa-
`evcu i NP "\erdap".
Ve}ina diskutanata ukazala
je na pove}an broj pasa lutalica,
nekontrolisane po`are
i brojne deponije u lovi{tima,
nere{eno pitawe oko granica
izme|u lova~kih udru`ewa i
NP "\erdap", kao i na problem
{teta na i od divqa~i.
O realizaciji planskih dokumenata
govorio je republi~ki
lovni inspektor Ivan Rkulovi},
koji je tom prilikom rekao
da su podaci o prebrojavawu
divqa~i nerealni, te da tom
problemu treba posvetiti vi-
{e pa`we. Re~ju, gazdovawe se
mora staviti pod struku lupe.
Deo sednice bio je posve-
}en i pitawu pove}anog broja
predatora u lovi{tima Timo~ke
krajine. Aleksandar ]erani},
medijator ove ta~ke dnevnog
reda, rekao je da je odstrel
najboqi pokazateq brojnosti
Radna atmosfera na Timo~koj lovnoj oblasti
populacija predatora. Rezultati
su zabriwavaju}i, naro~ito
kada je {akal u pitawu, koji
smawuje brojnost populacije
plemenite divqa~i.
Posebna pa`wa je posve}ena
lova~kom podmlatku, posebno
na animirawe dece {kolskog
i pred{kolskog uzrasta.
^iwenice govore da lova~ka
organizacija u svetu kuburi s
mladim kadrom, pa postoji bojazan
od smawewa ukupnog broja
lovaca.
Na kraju je sa zadovoqstvom
konstatovano da stru~ne
i lovo~uvarske slu`be dobro
rade, a postavqeno je i pitawe
nadoknade {teta od divqa~i,
koje prevazilaze ve}inu
buxeta LU. Tako|e, data je
bezrezervna podr{ka rukovodstvu
Saveza i Stru~noj slu`bi.
[to se pitawa lovne evidencije
ti~e, apelovano je da
se rokovi ispo{tuju, kao {to je
to zakonom i predvi|eno.
S. Stojanovi}
Snimio: S. Vijatov
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
7

PODUNAVSKA LOVNA OBLAST
STABILNI FONDOVI
DIVQA^I
Problem - psi lutacice
i predatori
Stawe fondova divqa-
~i je zadovoqavaju}e,
planska dokumenta se primewuju
u celosti, a stru~ne
i lovo~uvarske slu`be rade
po zakonu, ~ulo se na
sednici Saveta Podunavske
lovne oblasti, kojom je
predsedavao Slavi{a
Mom~ilovi}.
Savetu su prisustvovali
Zoran @ivojinovi} i
Aleksandar Panteli},
predsednik i sekretar Lova~kog
Saveza Srbije, kao
i ~lanovi Stru~ne slu`be
Rodoqub Haxi Ceni} i
Svetislav Tatovi}. ^elni
qudi Saveza ni jedno postavqeno
pitawe nisu
ostavili bez odgovora, {to
je propra}eno aplauzom.
Uvodno izlagawe je
podneo Aleksandar Panteli},
sekretar LSS, {to je
sve prisutne podstaklo na
konstruktivnu i plodonosnu
diskusiju.
Predstavnici udru`ewa
i wihovih stru~nih slu-
`bi ukazali su na probleme
oko velikog broja pasa
lutalica i predatora, pre
svih {akala i lisica. Bilo
je re~i i o {tetama na
doma}oj stoci, kao i na
(ne)stru~noj primeni agrotehni~kih
mera i paqewu
strwi{ta.
^lan Stru~ne slu`be
Lova~kog saveza Srbije,
Prisutni aktivno u~estvovali u radu sednice
Svetislav Tatovi}, posebno
je ukazao na potrebu da
se uredno vodi evidencija
i lovna statistika.
Razgovaralo se i o najboqem
na~inu kako da se
pove}a broj mladih lovaca
u ~lanstvu LSS, kao i da se
preduzmu konkretne akcije
na {irewu lova~kog podmlatka.
Sednica Saveta Podunavske
lovne oblasti zavr-
{ila se, bezrezevnim, pohvalama
upu}enim Stru~noj
slu`bi Lova~kog saveza
Srbije za samopregoran
rad i nesebi~no anga`ovawe
na unapre|ewu na{eg
lovstva.
S. Stojanovi}
Snimio: S. Vijatov
RA[KA LOVNA OBLAST
PODR[KA RADU LSS
8LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
Ostvareni rezultati
idu uzlaznom putawom
Savet Ra{ke lovne
oblasti odr`ao je sednicu
17. aprila u Aleksandrovcu
@upskom, kojom je predsedavao
Uro{ \okovi},
predsednik ove lovne
oblasti i predsednik
Lova~kog udru`ewa "Kraqevo"
u Kraqevu. Od
dvanaest lova~kih udru`ewa,
koja pripadaju Ra{koj
lovnoj oblasti, nisu bili
prisutni samo predstavnici
Lova~kog udru`ewa u
Ra{koj.
Sednici su prisustvovali
dipl. in`. Zoran
@ivojinovi}, predsednik,
Tomica Radosavqevi}, potpredsednik
i dipl.in`.
Aleksandar Panteli}, sekretar
Lova~kog saveza
Srbije, kao i koordinator
za Ra{ku lovnu oblast
dipl. in`. Vuki} Kosti}.
Predstavnici Saveza odgovorili
su na sva postavqena
pitawa tokom diskusije,
pa nije bilo nedoumica i
ni{ta nije ostalo nedore~eno.
Predstavnici ovda-
{wih lova~kih udru`ewa
naglasili su da je minula
lovna sezona protekla u
potpunom redu, te da je sve
spremno za narednu. Posle
brojawa gajenih vrsta
divqa~i ustanovqeno je da
je populacija ze~ije, fazanske,
srne}e i "crne" divqa~i
u porastu, dok je
znatno opala brojnost populacije
poqske jarebice.
Ukazano je i na veliki
problem - prenamno`enost
predatora u lovi{tima,
posebno {akala na podru~ju
]i}evca, tako da }e se i
daqe organizovati akcije
za smawewe brojnosti ovih
{teto~ina kontrolisanim
odstrelom.
Sva lova~ka udru`ewa
imaju planska dokumenta i
godi{we planove gazdovawa
lovi{tima, koja
U Ra{koj - zadovoqni ostvarenim
striktno po{tuju, a LU u
Kraqevu i LU u Novom
Pazaru ponovo su konkurisali
za dodelu lovi{ta
na gazdovawe.
Na kraju sednice
Saveta zakqu~eno je da ostvareni
rezultati, lova~kih
udru`ewa na teritoriji ove
lovne oblasti, idu uzlaznom
putawom zahvaquju}i
odli~noj saradwi sa Stru-
~nom slu`bom LSS. Posebno
je nagla{eno da
lova~ke organizacije Ra-
{ke lovne oblasti daju
punu podr{ku radu Lova-
~kog saveza Srbije i wegovom
rukovodstvu, na ~elu sa
predsednikom Zoranom
@ivojinovi}em i sekretarom
Aleksandrom Panteli}em,
koji je i rukovodilac
Stru~ne slu`be
Saveza.
D. Markovi}

ODR@ANA REDOVNA GODI[WA SKUP[TINA LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE
IZGLASANO POVEREWE ORGANIMA SKUP[TINE
Usvojeni izve{taji o radu UO i NO, Suda ~asti,
Stru~ne slu`be i materijalno-finansijskom
poslovawu Skup{tina LSV uputila predlog
Skup{tini LSS da se uz osigurawe lovaca "ve`e" i
osigurawe {teta na i od divqa~i
Radno predsedni{tvo Skup{tine
Dr Milo{ Beukovi}, predsednik Saveza
Redovna godi{wa skup{tina Lova~kog saveza Vojvodine,
odr`ana 29. marta u Zavodu za za{titu prirode, Odelewa u
Novom Sadu, u prisustvu dipl. in`. Zorana @ivojinovi}a,
predsednika i dipl. in`. Aleksandra Panteli}a, sekretara
Lova~kog saveza Srbije, ve}inom glasova izglasala je
poverewe organima Skup{tine, izabranim na
pro{logodi{woj izbornoj sednici.
Tako|e, ve}inom glasova ~lanovi Skup{tine usvojili su
izve{taje o radu Upravnog i Nadzornog odbora, Suda ~asti,
Stru~ne slu`be Saveza i finansijkom-materijalnom poslovawu
u pro{loj godini. Na predlog Upravnog odbora LS
Vojvodine, koji je obrazlo`io Dejan Milkov, Skup{tina je
predlo`ila Skup{tini LS Srbije da se, ~im to bude mogu}e,
"ve`e" osigurawe lovaca sa osigurawem {teta od i na
divqa~i.
U^ESNICI U DISKUSIJI
Na Skup{tini LSV u diskusiji su u~estvovali: Milan
Vi{kovi}, Nenad Milivojevi}, dr Milo{ Beukovi}, dipl.
in`. Reqa Male{evi}, Pavel Popesku, dr Qubomir Leti},
Ranko Sikimi}, Milan Pa`in, Du{an Pe{i}, Milo{ Luki},
Vladimir Markovi}, Bora Bogunovi}, Neboj{a Kesi},
Nikola Gruji}, Dragoqub Vukovi}, Zoran Beli}, Nenad
Glumac i Miodrag [o{ki}.
Sve odluke donete su ve}inom glasova
Skup{tina Lova~kog saveza Vojvodine je i po~ela i
zavr{ila suprotstavqenim stavovima dvaju strana, po~ev od
predloga da se iz dnevnog reda izostavi ta~ka -
Izja{wavawe o poverewu organima Skup{tine ( predsedniku,
Upravnom odboru, Nadzornom odboru i Sudu ~asti ) tajnim
glasawem po predlogu UO LS Vojvodine. Kada je do{lo do
pomenutog izja{wavawa jedan broj ~lanova Skup{tine napustio
je sednicu. Ina~e, od 71 ~lana, Skup{tini je prisustvovalo
58, dok je o poverewu rukovodstvu LSV glasalo 48 ~lanova
Skup{tine. Kroz diskusiju o radu Saveza stalno su provejavala
pitawa regularnosti pro{logodi{wih izbora i
potreba ponovnog zakazivawa Izborne skup{tine LSV, do
osporavawa tog predloga, i poku{aja da se na Skup{tini razgovara
o aktuelnijim pitawima iz oblasti lovstva. Poput
pitawa o smawenu broja fazana, maweg broja srne}e divqa~i
zbog nemogu}nosti da se, na adekvatan na~in, re{i pitawe
krivolova i ostvari boqa saradwa sa organima MUP-a i
sudovima. Ne mawe va`no je i pitawe {teta od divqa~i, koje
}e, ako se ovako nastavi, mnogim lova~kim organizacijama
staviti kqu~ u bravu. Isto tako, va`no je i pitawe u~estvovawa
lovaca u dono{ewu novog Zakona o lovstvu, koji bi
morao da bude po meri lovaca. Ne bez razloga potekao je i
predlog da se u svim lova~kim organizacijama, gde god je to
mogu}e, pre|e na elektronsku obradu podataka i povezivawa
sa Svezom, a sve u ciqu boqeg i efikasnijeg rada.
D. Maksimovi}
Snimio: J. Pap
REZULTATI GLASAWA
Od 58 ~lanova prisutnih na Skup{tini, 48 je glasalo
o poverewu organima Skup{tine. Dr Milo{ Beukovi}
dobio je 43 glasa, a Upravni i Nadzorni odbor, kao i Sud
~asti po 45 glasova.
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
9

U LU "VOJVODA LUNE" U BRWA^KOJ BAWI
RADNO U SUSRET JUBILEJU
Lovci Vrwa~ke Bawe ula`u zna~ajne napore da kroz brojne
aktivnosti i manifestacije, u ovoj godini, obele`e
veliki jubilej - 110 godina lovstva na ovim prostorima
Predrag ]iri},
predsednik Udru`ewa
U susret ovom jubileju,
ne samo 500 lovaca, ve} i
~itava lokalna samouprava
i predstavnici Turisti~ke
organizacije, ula`u natprose~ne
napore kako bi
po~etkom septembra, na
proslavi, prikazali ovo
bawsko mesto i wegovo
lovstvo u pravom svetlu.
- Na{e lovi{te, u koje
godi{we unesemo 1.500
fazana, stotinu ze~eva i u
kome gradimo na desetine
novih hranilica, ~eka i
soli{ta, predstavqa uzor
kako se i sa skromnim sredstvima
mo`e podsticati
lov, a lovci biti pravi pregaoci
brojnih aktivnosti. To
posebno dokazujemo sada,
uo~i velikog jubileja lovstva
- ka`e Predrag ]iri},
predsednik Lova~kog udru-
`ewa "Vojvoda Lune".
Lova~ki dom na Go~u, pred adaptaciju
Udru`ewe ima deset
sekcija, koje predstavqaju
zna~ajnu pokreta~ku snagu za
ostvarivawe dobrih rezultata,
a to su: [tulac,
Stani{inci, Vrwci, Ru|inci,
Novo Selo, Gra~ac,
Podunavci, Vrane{i, Rsovci
i Vrwa~ka Bawa.
Ovaj jubilej bi}e i povod
da se zavr{e mnogi zapo~eti
lovni objekti, a posebno da
se adaptira Lova~ki dom na
Go~u, koji svojom lokacijom i
sme{tajnim kapacitetima
predstavqa zna~ajan doprinos
razvoju lovnog turizma u
ovom kraju.
Posebne obaveze ima}e
~lanovi Organizacionog i
Upravnog odbora i predsednici
sekcija, kako bi na
najboqi na~in prikazali
razvoj lovstva na ovom
podru~ju, u sveukupnom
razvoju lokalne zajednice i
turisti~ko - lovnih potencijala.
S. Maxarevi}
U LU "PARA]IN"
ODSTREQENO
NAJVI[E [AKALA
Najezda {akala u lovi{te Lova~kog udru`ewa
"Para}in", ne samo da je zabrinula lovce ovog
kraja, ve} i ~itave Srbije
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
10
Radivoje Jovanovi} Golub,
predsednik Udru`ewa
Tokom pro{le lovne
godine, ovde je odstreqeno
~ak 117 {akala, {to je
nezapam}eno u ~itavoj
Srbiji. Tako|e, u Velikom
Gradi{tu "palo" je 64, a u
Aleksincu trideset predatora.
Brojna su i druga
mesta sa zavidnim odstrelom
ove pro`drqive zveri.
- Zato smo doneli
odluku da svakog lovca,
koji odstreli dva {akala,
oslobodimo pla}awa ~lanarine,
izuzev obaveza
prema Lova~kom savezu
Srbije. Tako|e, i svakog
lovca koji uni{ti deset
lisica. U ovom periodu
uni{tili smo 124 lisice -
ka`e Radivoje Jovanovi},
poznat pod nadimkom Golub,
predsednik para}inskih
lovaca.
Da se u ovom Udru`ewu
sa 900 lovaca dobro radi i
gazduje, potv|uje i ~iwenica
da je ove godine u
lovi{te izneto dva vagona
soli, tri vagona kukuruza i
vagon p{enice.
Izuzetni rezultati
posti`u se i u proizvodwi,
gotovo, 24.000 fazan~i}a u
kooperaciji sa "Omorikom"
u Novom Sadu. Fazanerija u
U prostorijama Udru`ewa uvek je radno
Para}inu danas predstavqa
uzor dobrog rada i gazdovawa.
- U na{em lovi{tu, na
otvorenim terenima, imamo
i evropskog jelena. Ova kapitalna
diqa~ dostigla je
zavidan broj od trideset
izuzetnih primeraka. Na
terenu iznad Grze obitava i
jedna me~ka - ka`e Mikica
Milutinovi}, tehni~ki
sekretar Udru`ewa.
Lovnu povr{inu od
41.000 hektara vaqa pravilno
iskoristiti za uzgoj i
za{titu divqa~i, kao i za
selektivni lov, pa se pored
deset stabilnih i
zavorenih ~eka, ovde grade
i brojni novi lovno-tehni-
~ki objekti.
- Nastojimo da u na{im
mesnim lova~kim organizacijama
ostvarimo {to
boqe rezultate kroz pravilan
i stru~an rad. To smo
najboqe dokazali u ovoj
lovnoj godini odstrelom
~ak 68 divqih sviwa -
isti~e Dragi{a Gari}, ~lan
Upravnog odbora iz Plane.
Veliki podsticaj i
nesebi~an doprinos radu
ovog pomoravskog Lova~kog
udru`ewa daju i predstavnici
lokalne samouprave,
~lanovi Nadzornog
odbora i drugih komisija,
kao i sekretar Udru`ewa
Nedeqko Marki}evi}.
S. Maxarevi}

ODR@ANA REDOVNA GODI[WA SKUP[TINA LU “STARA PAZOVA”
BEZ REMIZA
NEMA DIVQA^I
Po{umqavawem i planskim podizawem remiza pove}ao
bi se fond divqa~i
Redovna godi{wa skup{tina
Lova~kog udru`ewa
“Stara Pazova“ odr`ana je 28.
marta u Lova~kom domu u Surduku.
Slobodan Kova~evi},
predsednik Udru`ewa, pozdravio
je prisutne delegate,
Milo{a Beukovi}a, predsednika
Lova~kog saveza Vojvodine,
Boru Bogunovi}a, predsednika
LU “Srem“ u [idu, Dejana
Milivojevi}a, upravnika lovi{ta
u Rumi i predstavnike
“Lova~kih novina“.
Slobodan Kova~evi} je
konstatovao da je prisutno
dvadeset i devet ~lanova i da
Skup{tina mo`e da po~ne sa
radom. Predlo`eni dnevni
red, koji je obuhvatao teku}a
pitawa, jednoglasno je prihva}en.
Skup{tina je utvrdila
iznose ~lanarina za redovne
i po~asne ~lanove. - Imamo
i tri nova po~asna ~lana, a to
su: Zoran \uki}, Petar Ugarkovi}
i Gradimir @ivanovi}.
Pokrenuto je i pitawe nabavke
mre`e za hvatawe ze~eva
za potrebe lovaca Srema. Ovaj
predlog bi}e razmatran i u
Lova~kom savezu Vojvodine, a
lovci o~ekuju pozitivan ishod.
Brojne saobra}ajnice koje
prolaze kroz lovi{te, kao i
paqewe strwi{ta, zadaju velike
probleme ovda{wim
lovcima. Posa|ene remize
ne~ijom nebrigom stradaju i tu
smo nemo}ni - istakao je Kova~evi}.
Milo{ Beukovi}, predsednik
LS Vojvodine, osvrnuo
se na pro{lu godinu kada je
Savez proslavio 85 godina od
osnivawa. Tim povodom, po prvi
put, ustanovqen je Zlatni,
Srebrni i Bronzani orden Lova~kog
saveza Vojvodine.
Ovom prilikom, Milo{ Beukovi}
uru~io je Lova~kom
udru`ewu “Stara Pazova”
Plaketu za lova~ke zasluge.
Predsednik LSV je naglasio
da je Savez uvek u slu`bi lovaca.
- Stru~na slu`ba Saveza
pru`a besplatnu pomo} u izradi
lovnih osnova. {to se ti~e
mre`e za hvatawe ze~eva, ona
Sa Skup{tine LU “Stara Pazova”
je potrebna lovcima Srema i
o~ekuju da }e mre`a uskoro biti
nabavqena. Problem
po{umqavawa u ovom
Udru`ewu je goru}e pitawe, a
zna se da bez remiza nema ni
divqa~i. U re{avawe ovog
problema trebalo bi da se
ukqu~i i JP “Vojvodina{ume“.
Lova~ki savez Vojvodine
pru`i}e svu potrebnu pomo}
dru{tvima u osnivawu nukleus-farmi
za proizvodwu fazanskih
pili}a - naglasio je
Milo{ Beukovi}.
@ivko Dobri~ki, predsednik
LD u Surduku, zala`e
se da svaka sekcija izgradi
volijeru.
- Za izgradwu volijere dobili
smo pomo} od Lova~kog
udru`ewa - Rekao je Dobri~ki.
Bora Bogunovi}, presednik LU
“Srem“ u {idu, istakao je da
lovci Srema treba ~e{}e da
se dru`e kroz organizovane
lovove. Bogunovi} je rekao da
onima koji ne zastupaju interese
lovaca nije mesto u lova~kim
organizacijama. Na
kraju, Dejan Milivojevi},
upravnik lovi{ta u Rumi, istakao
je da je do sada izgra|eno
14 novih objekata i da
Udru`ewe svake druge godine
pru`a finansijsku pomo} svojim
lova~kim dru{tvima.
Ovim je rad Skup{tine priveden
kraju, a dru`ewe je nastavqeno.
M. Kizi}
GODI[WA SKUP[TINA LU "BLACE" U BLACU
UDRU@EWE AMBICIOZNIH LOVACA
Doneta odluka o izgradwi
jo{ dva lova~ka
doma
Rukovodstvo LU "Blace" s predsednikom 12. lovne
oblasti
Posledwe nedeqe u
martu, ove godine, odr`ana
je Redovna godi{wa skup{tina
Lova~kog udru`ewa
"Blace" u Blacu. Skup{tini
je prisustvovalo dvadeset i
~etiri delegata, kao i
predsednik 12. lovne
oblasti Mikica Jankovi},
ispred Lova~kog saveza
Srbije, koji je ukazao na
pravilne smernice u radu
Udru`ewa i odgovarao na
brojna pitawa prisutnih
lovaca.
U radnom delu sednice
delegati Skup{tine jednoglasno
su usvojili Zavr{ni
ra~un i doneli odluku o
izgradwi jo{ dva lova~ka
doma - na terenu zvanom
"Crkvice" u ataru sela
Vrbovac, i u revirima sekcija
Grgure i Ra{ice.
Lova~ko udru`ewe
"Blace" je jako i stabilno
Udru`ewe koje gazduje
lovi{tem "Dragomirovac",
lovne povr{ine 24.000 hektara,
i ima 240 veoma vrednih
i ambicioznih lovaca.
Predsednik Udru`ewa je
Mom~ilo \enadi}, koji uz
Sa{u Ili}a, upravnika
lovi{ta, Dejana Stojkovi}a,
lovo~uvara, i zdu{nu
pomo} svih lovaca, ostvaruje
zavidne rezultate u
oblasti lova i lovstva.
Udru`ewe ima sopstveni
Lova~ki dom,
kome }e uskoro pridodati
i dva nova, fazaneriju od
tri stotine metara
kvadratnih, novoizgra-
|enu volijeru, a glavni
prihod ostvaruje od turisti~kog
lova na jarebice.
Ovda{wi lovci proslavi}e
i ~etrdeset godina
od osnivawa wihovog
Udru`ewa, i to ba{ za
vreme dana {qiva, popularne
"[qivijade" u
Blacu. To potvr|uje i
~iwenica da je ~lan
Skup{tine i najstariji
lovac u Udru`ewu, Bratislav
Petrovi} Timka,
ro|en jo{ daleke 1931.
pro{loga veka, iz sela
^ingule, vlasnik najboqe
ure|enog {qivika u ovom
kraju, koji mu godi{we
donese osam tona roda.
A. Jankovi}
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
11

LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
12
ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA LOVA^KOG
DRU[TVA ‘’JELEN’’ U BA^KOJ PALANCI
POVEREWE
TODORU
MI[KOVU
Prisutan rekordan broj lovaca. Ba~kopalana~ki
lovci `ele da izgrade lova~ki dom
Lovac sa 31-godi{wim
iskustvom, iz lova~ke porodice,
Todor Mi{kov
Braca izabran je u nedequ,
16. marta, za predsednika
Lova~kog dru{tva
’’Jelen’’, na redovnoj Izbornoj
skup{tini. Skup{tini
je prisustvovao
veliki broj lovaca, ~ak
159, {to je apsolutni rekord
u odzivu na izbornim
skup{tinama u istoriji
LD ‘’Jelen’’, dugoj 103
godine.
Todoru Mi{kovu Braci
je ovo tre}i mandat
predsednika LD ’’Jelen’’ u
nizu, a za wega je, u besprekornom
redu i disciplini,
glasala velika
ve}ina od prisutnih 159
lovaca. Sva teku}a pitawa
o funkcionisawu Lova~kog
dru{tva, koja su
otvorena na Izbornoj
skup{tini, prosle|ena su
na razmatrawe Upravnom
odboru LD ’’Jelen’’.
- Zahvaqujem se svim
lovcima na ukazanom poverewu.
Lep{i poklon za
ro|endan nisam mogao da
dobijem - nije krio zadovoqstvo
predsednik LD
’’Jelen’’. - Nastavi}u sa
timom sa kojim sam sara|ivao
u posledwe ~etiri
godine. Akcenat |emo
staviti na uzgoj i za{titu
divqa~i, poboq{awe boniteta,
kao i racionalan
i planski odstrel. Jedan
od ciqeva u na{em ~etvorogodi{wem
mandatu bi-
}e da izgradimo Lova~ki
dom, koga LD ’’Jelen’’ nikada
nije imalo. Nismo
Milorad Panti} i LU
“Beograd“ najuspe{niji
U okviru Sabora lovaca
Srbije na Zlatiboru, 21.
februara 2008. godine,
odr`ana je ~etvrta sednica
Komisije za lovno streqa{tvo
LSS. Verifikovani
su rezultati ostvareni
u Ligi LSS za 2007. godinu.
U takmi~ewima je u~estvovalo
120 strelaca i 23
ekipe.
Najboqe rezultate u
pojedina~noj konkurenciji
ostvarili su: Milorad
Panti}, “Obedska bara”,
Pe}inci (23 pre raspucavawa),
Milo{ Vasi}, “M. Popovi}“,
Barajevo (23 pre
raspucavawa) i @eqko
Stoki}, Zrewanin (24 pre
raspucavawa).
U ekipnom plasmanu
najuspe{niji su: LU “Beograd“,
(67 golubova), LU
“Ko{utwak“, Beograd (65
golubova plus raspucavawe)
i LU “Stara Pazova“,
Na Skup{tini ba~kopalana~kih lovaca
nai{li na razumevawe
ove sredine, a potrebno
nam je pet ari placa kako
bi po~eli izgradwu lova~kog
doma. Dobru voqu
i vredne lovce imamo, samo
jo{ da prona|emo lokaciju
- rekao je Todor
Mi{kov.
Nakon radnog dela na
Izbornoj skup{tini u
biv{em Komitetu, ~lanovi
Lova~kog dru{tva ’’Jelen’’
nastavili su dru-
`ewe u restoranu ’’Idila
plus’’ uz neizbe`ne lo-
(65 golubova plus raspucavawe).
Posle diskusije u kojoj
su u~estvovali svi ~lanovi
Komisije donete su slede}e
odluke:
- U finale liga u 2008.
godini ukqu~i}e se, u posebnoj
kategoriji, i podmlatkari
koji }e dobiti odre|ena
priznawa kao i stariji
strelci.
- Svako kolo Kup-a LSS
ima}e koordinatora iz sastava
Komisije LS Srbije
za lovno streqa{tvo, koji
}e biti zadu`en za regularnost
na takmi~ewu, kao
i za slawe zapisnika sa rezultatima
takmi~ewa (u roku
od dve nedeqe).
- Odlu~eno je da se slawe
zapisnika sa svih takmi~ewa
(i u KUP-u i ligama
LSS) mora a`urirati kako
bi se rezultati na vreme
objavili u {tampi.
- Finale liga u 2008. godini
odr`a}e se 28. septembra.
va~ke pri~e i razmenu iskustava.
IZ KOMISIJE ZA LOVNO STREQA[TVO LS SRBIJE
PROGLA[ENI NAJBOQI - USVOJEN KALENDAR
Z.D.
Na kraju sastanka
sa~iwen je Kalendar takmi~ewa
u KUP-u LSS: 22.
02. predvi|en je i odr`an
Sabor lovaca Srbije na
Zlatiboru, koordinator -
Nenad Puri}; 3. 05. (subota),
Stragari, koordinator
- Raja Proki}; 4. 05. (nedeqa)
Nikinci, srnda} plus
trap, koordinator -
Pa{kaq Preli}; 17. 05.
Ni{, trap plus srnda}, naru~ena
priznawa, koordinator
}e biti naknadno odre|en;
23.06. Raletinac,
naru~ena priznawa, koordinator
Zoran Maksimovi};
5.07. (subota) Raqa,
tri discipline, naru~ena
i preuzeta priznawa, koordinator
- Rodoqub Haxi
Ceni}; 20. septembar, Gu~a,
Sabor, naru~ena priznawa,
koordinator Aco Aleksi}.
Dipl. in`. Rodoqub
Haxi Ceni}

DRUGI SABOR LOVACA NI[A
KAL^INI POTOMCI
DOSTOJNI PRETKA
Besprekorna organizacija urodila plodom -
odstreqeno devet predatora
Sabor je zapo~eo, 15. marta ove godine, sve~anim
prijemom kod predsednika gradske op{tine "Crveni
krst" u Ni{u, Dragana Bojkovi}a. Prijemu su prisustvovali:
Aleksandar Panteli}, sekretar Lova~kog
saveza Srbije sa saradnicima, delegacija lovaca iz
Bijeqine u Republici Srpskoj, zatim predstavnici
lova~kih organizacija u Ariqu, Ubu, Kragujevcu,
Aran|elovcu, Velikom Gradi{tu, Pe}incima,
@iti{tu i Zrewaninu, kao i brojni doma}ini.
U prigodnom govoru, pozdravqaju}i prisutne,
Dragan Bojkovi} je posebno naglasio da je ponosan na
odli~nu saradwu op{tinskih struktura, kao i grada
Ni{a, sa ovda{wim lovcima. Prijem je bio i prilika
da se izmewaju i simboli~ni pokloni, kao i da
Aleksandar Panteli} uru~i Zlatni orden Lova~kog
saveza Srbije Vojislavu Igwatovi}u, na~elniku
inspekcijskih slu`bi Ni{kog okruga, za zasluge u
unapre|ewu lovstva.
Iste ve~eri, gosti su se smestili u gostoqubivom
selu Leskovik, koje je bilo i zvani~an doma}in ovogodi{weg
Sabora lovaca u Ni{u.
Slede}eg dana, na sve~anom otvarawu Sabora
okupilo se preko hiqadu lovaca iz svih krajeva
Srbije, kao i lovci iz Republike Srpske, ~vrsto
re{enih da ovaj topli martovski dan provedu u atarima
Leskovika, u predelu "Popove glave", u lovu na
predatore i me|usobnom dru`ewu. Okupqene lovce
gromoglasno je do~ekao truba~ki orkestar, a zatim su
ih pozdravili: Vlastimir Goci}, predsednik
Lova~kog udru`ewa "Ni{" u Ni{u, Dragan Bojkovi},
predsednik GO "Crveni Krst" u Ni{u, kao i Zoran
@ivojinovi} i Aleksandar Panteli}, predsednik i
sekretar Lova~kog saveza Srbije.
Da je organizacija ovog Sabora ozbiqno shva}ena,
i vrlo dobro realizovana, potvr|uje i ~iwenica da je
odstreqeno devet predatora - vu~ica, pet lisica i
~etiri {akala. Vu~icu je odstrelio Dragan
Stanojevi}, ~lan Lova~kog udru`ewa "Srna"u
Vito{evcu.
Ovom prigodom dodeqena su i priznawa najzaslu`nijim
lovcima, kao i pobednicima lova~kih disciplina,
~ija su takmi~ewa odr`ana u okviru Sabora.
Zavr{etak ovogodi{weg Sabora lovaca Ni{a
oplemewen je i ispu{tawem fazana i jarebica u
lovi{te, a u sam smiraj dana za~iwen je bogatim
vatrometom, uz nezaobilazan specijalitet - meso vola
pe~enog na ra`wu.
D. Markovi}
A. Jankovi}
Snimio: S. Vijatov
Sa sve~anog otvarawa Sabora
Predstavnici LSS sa doma}inima Sabora
Dragan Stanojevi} s odstreqenom vu~icom
TAKMI^EWE U GA\AWU
U okviru Sabora organizovanoje i takmi~ewe u
ga|awu glinenih golubova, na kome je prvo mesto osvojio
Du{ko Graor iz Zrewanina, drugi je bio Voislav
Stankovi} iz Ni{a, a tre}i Zoran Vasiqevi} iz
Jagodine.
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
13

AKCIJE ZA PRIMER
SEMINAR ZA OCEWIVAWE TROFEJA
Krajem marta, Dom prijateqstva lovaca Srbije i
Rumunije, u Lu`nicama kod Kragujevca, bio je mesto
okupqawa tridesetak lovaca i lovo~uvara na seminaru
za ocewivawe trofeja.
^ini se da, do sada, ni jedan kurs ili seminar nije
privukao toliku pa`wu ovda{wih lovaca koliko ovaj.
Izuzetno stru~no predavawe dipl. in`. Aleksandra
]erani}a, ~lana Stru~ne slu`be Lova~kog saveza
Srbije, kao i zainteresovanost prisutnih da u potpunosti
ovladaju tajnama ocewivawa trofeja, doprinelo
je ostvarewu dobrih rezultata i visokim ocenama na
ovom seminaru.
Pored predstavnika Komisije za uzgoj i za{titu
divqa~i i Stru~ne slu`be Lova~kog udru`ewa
"[umadija" u Kragujevcu, na ovom seminaru u~estvovali
su i predstavnici JP "Srbija{ume" i lova~kih
udru`ewa iz Bele Palanke, Stragara i Lapova.
- Ovom prilikom osposobqeni su pratioci za lov
srnda}a, {to predstavqa jedan od prioritetnih
zadataka svakog Lova~kog udru`ewa - istakao je Bo`a
Ristovi}, republi~ki lovni inspektor.
U toku su pripreme za odr`avawe novih predavawa
u ovom, savremeno opremqenom, lu`ni~kom Domu, na
temu za{tite lovi{ta, uzgoja fazanske divqa~i, obuke
Detaq sa seminara u Lu`nicama
podmlatkara i o~uvawa prirodnih stani{ta
prore|enih vrsta divqa~i.
S. Maxarevi}
PRIKUPQAWEM SEKUNDARNIH SIROVINA
DOPRINOS ZA[TITI PRIRODE I DIVQA^I
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
14
Nesebi~ne donacije Jovana Aleksi}a doprinose
za{titi prirode i divqa~i
Da se prikupqawem
sekundarnih sirovina ne
ostvaruje samo finansijska
dobit, ve} daje i
zna~ajan doprinos unapre|ewu
i za{titi prirode
i divqa~i, potvr|uje
i primer kragujeva~kog
preduze}a "034", koje se
ve} sedamnaest godina
bavi ovim poslom.
- Po~eli smo kao
mala firma da kroz
prikupqawe, pre svega
obojenih metala, gradimo
svoju perspektivu i da, s
mnogih deponija i drugih
spremi{ta, sakupqamo i
izdvajamo otpadne metale,
~uvaju}i na taj na~in
prirodu, a time i mnoga
stani{ta divqa~i -
rekao nam je Jovan
Aleksi}, vlasnik ove
firme, koja danas ima
svoju recikla`u i livnicu,
te u`iva visok
renome na ovom podru~ju.
Ovaj entuzijasta, poznat
je mnogim Kragujev~anima
po dugim {etwama
kroz okolne predele,
kao i po qubavi prema
o~uvawu prirode i divqa~i.
Tako je, na wegovu
ideju, pokrenuta inicijativa
da se lovcima
ovog kraja ustupi ve}a
koli~ina drvenih telefonskih
stubova za
izradu visokih ~eka, bez
ikakve nadoknade.
- Poklon smo primili
s posebnom pa`wom i
velikom zahvalno{}u.
Ova inicijativa omogu-
}i}e da na{e lovi{te
bude bogatije kvalitetnim
lovno-tehni~kim
objektima - istakao je
Aleksandar Todorovi},
predsednik Skup{tine
LU "[umadija"u Kragujevcu.
U bliskoj budu}nosti
ovakvi projekti, s podru-
~ja Kragujevca, realizova}e
se i na podru~ju
Kni}a. Naime, sredstvima
istog donatora, za`ive}e
ideja da se na brdu
^ukara, u neposrednoj
blizini Gru`anskog jezera
i Dragu{ice, izgradi
veliki vidikovac i dom,
gde }e se okupqati lovci
i qubiteqi prirode
ovoga kraja.
S. Maxarevi}

ODR@ANA REDOVNA GODI[WA SKUP[TINA LU "PODUNAVWE"
NIKOLA TOMI] NOVI PREDSEDNIK
U Lovnu osnovu Udru`ewa uneto
je i gazdovawe divqim sviwama
Godi{wa skup{tina Lova~kog
udru`ewa "Podunavqe" odr`ana
je 12. aprila u Lova~kom domu u
Futogu. Minutom }utawa delegati
su odali posledwu po{tu preminulim
lovcima. Nikola Tomi} je
konstatovao da je prisutno 27 delegata,
od ukupno 30, i da
Skup{tina mo`e po~eti sa radom.
Tomi} je pozdravio prisutne ~lanove
Skup{tine, Milenka Zeremskog,
sekretara LS Vojvodine i
predstavnike "Lova~kih novina".
Jednoglasnom odlukom delegati
su usvojili dnevni red
Skup{tine. Izabrani su: radno
predsedni{tvo od tri ~lana, zapisni~ar
i dva overiva~a zapisnika,
Verifikaciona i Izborna
komisija. Dato je razre{ewe dosada{wem
predsedniku LU "Podunavqe",
jer je samovoqno napustio
Udru`ewe, i ~lanovima Skup{tine
kojima je istekao mandat. Za novog
predsednika LU u Futogu jednoglasno
je izabran Nikola Tomi}.
Lova~kom udru`ewu "Podunavqe",
Milenko Zeremski, sekretar
LS Vojvodine, uru~io je
Plaketu za lova~ke zasluge. Daqim
radom Skup{tine predsedavao
je Branko Prodanovi}. Podnet
je Izve{taj o radu Upravnog odbora
za 2007. godinu. Udru`ewe trenutno
ima 284 lovca. U minuloj godini
zasa|eno je oko 18.000 sadnica
na terenima sva tri lova~ka
dru{tva. Nadzorni odbor podneo
je Izve{taj o godi{wem planu za
2007. - 2008. godinu. Ura|ena je i
Lovna osnova, u saradwi sa
Stru~nom slu`bom Lova~kog saveza
Vojvodine, za narednih deset
godina. Disciplinska komisija sastajala
se tri puta i re{ila pojedina~ne
nesporazume sa lovcima.
Delegati su upoznati i sa finansijskim
poslovawem, a usvojen je i
zavr{ni ra~un. Komisija za uzgoj i
za{titu divqa~i konstatovala je
da se brojnost pojedinih vrsta divqa~i
smawila. Ovakva situacija
nastala je zbog pove}ane gustine
naseqenosti i ekspanzije
gra|evinskih objekata, paqewa
strwi{ta i remiza, zaga|ewa vode
za pi}e i zatrpavawa kanala.
Nestru~no postavqeni mamci za
trovawe glodara uslovili su i
trovawe divqa~i, a prisustvo velikog
broja ovaca u lovi{tu i pasa
lutalica uti~u na wenu brojnost.
Lovno streqa{tvo je na zavidnom
nivou u sva tri lova~ka
dru{tva. U lovnom turizmu ostvarena
su znatna finansijska sredstva.
Sve izve{taje Skup{tina je
jednoglasno usvojila.
Usvojeni su: Finansijski plan
Udru`ewa za 2008. godinu, Lovna
osnova lovi{ta "Podunavqe" za
Delegati Skup{tine LU "Podunavqe" u Futogu
period od 2oo7. do 2017. godine,
kao i Godi{wi plan gazdovawa
lovi{tem u narednih godinu dana.
Na kraju, delegatima se obratio
Milenko Zeremski: - Po novom Zakonu
koji se o~ekuje, lovi{ta }e se
Republike Srpske
"Bogati su i dugi koreni
saradwe lovaca Republike
Srpske i Srbije. Nastali su
jo{ u vrijeme Drugog svjetskog
rata, na temequ zajedni~ke
borbe protiv okupatora, i
wegovani sve do dana{wih
dana.
Takva saradwa i pobratimstvo
skovano je i u Poveqi
lovaca Fo~e i Kragujevca. Ono
nije samo razmjena i posjete
lovaca. Ono je ~vrsta i
nepokolebqiva nit zajedni-
{tva i `eqe da se zdu{no
doprinese novim lova~kim
dostignu}ima u o~uvawu
prirode i divqa~i, kao i sprovo|ewu
najva`nijih evropskih
smjernica u razvoju ove
oblasti.
Pored na{ih mjesta i mnoga
druga imaju ~vrste pobratimske
veze {irom Srbije i
Republike Srpske. Tim ciqevima
streme i na{i lova~ki
savezi, ~iji predsednici
PISMO IZ FO^E
^VRSTE LOVA^KE VEZE
Vlastimir Prodanovi}, predsednik Lova~kog
dru{tva "Baki}" u Fo~i, o saradwi lovaca Srbije i
Zoran @ivojinovi} i Vuka{in
Vojinovi}, vide dobru razvojnu
perspektivu u me|usobnim susretima,
skupovima i manifestacijama,
koje }e tokom ove
i naredne godine oja~ati
puteve saradwe i zajedni~kog
prosperiteta.
Ponosni smo, {to na{e
zajedni~ke akcije zbrajaju
ste~ena iskustva i iznalaze
nove ciqeve u lova~kom
stvarala{tvu.
U tome i "Lovac" u
Republici Srpskoj i "Lova~ke
novine" u Srbiji, daju
nesebi~an doprinos ostvarewu
tih ciqeva. Tako|e,
publikacije koje zajedni~ki
objavqujemo, me|u kojima je i
nedavno objavqena kwiga
"Lovci svedoci vremena",
autora Svete Maxarevi}a,
govore o uspje{noj saradwi
na{ih lova~kih organizacija.
@elim da podsetim, da na
svim narednim lokalnim i
izdavati u zakup. Granice lovi{ta
LU "Podunavqe" su neznatno
izmewene, pa je i Lovna osnova
korigovana. U Lovnu osnovu
Udru`ewa uneto je i gazdovawe
divqim sviwama, {to do sada nije
bio slu~aj - zakqu~io je Zeremski.
Ovim je rad Skup{tine priveden
kraju, a dru`ewe lovaca je nastavqeno.
M. Kizi}
regionalnim skupovima, bilo
da se odr`avaju u Republici
Srpskoj ili Srbiji, treba da se
na|u na{e zajedni~ke delegacije,
kako to ~ine: Ni{ i
Bijeqina, Vrwa~ka Bawa i
Srpska Ilixa, Rudo i Kni},
Kragujevac i Fo~a, ^elebi} i
Desimirovac, i mnogi drugi.
Neka nas naredne godine
jo{ vi{e lova~ki i qudski
zbli`e, za dobrobit svih nas i
na{ih potomaka".
Vlastimir Prodanovi},
predsednik LD "Baki}" u
Fo~i i ~lan Upravnog odbora
LS Republike Srpske
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
15

LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
16
TEMA O KOJOJ SE GOVORI
[TETE NA DIVQA^I
Vi{e negativnih uzroka drasti~no uti~u na smawewe bogatstva
na{ih lovi{ta
Uzroci koji negativno uti~u na divqa~
su: bolesti, nestru~na i neodgovaraju}a
primena pesticida, neadekvatna primena
mehanizacije u poqoprivredi, paqewe
strwi{ta (ostaci vegetacije), elementarne
nepogode, saobra}aj, krivolov,
nedostatak stani{ta za divqa~, predatori
i grabqivice.
[turi podaci
Sve ovo, direktno ili indirektno negativno
uti~e na opstanak divqa~i, i ne
samo we, ve} i sveukupno na planu za{tite
i unapre|ewu `ivotne sredine. To upozorava
da se ovoj oblasti mora posvetiti
mnogo ve}a pa`wa nego do sada. Ina~e,
Stru~na slu`ba Lova~kog saveza Vojvodine
ve} petnaest godina za redom {aqe dopis
svim lova~kim organizacijama da informi{u
o eventualnim {tetama na divqa~i.
Sve do 2000. godine redovno su
stizali podaci od jednog broja lova~kih
dru{tava, tj. u proseku oko 50 sa teritorije
cele Vojvodine {to je kao statisti~ki
uzorak bilo dovoqno da se uka`e da je
ugro`enost divqa~i velika. Tako je
pro{le godine upu}en dopis svim lova~kim
udru`ewima uz upitnik o eventualno
nastalim {tetama na divqa~i u posledwih
{est godina. Me|utim, odgovorio
je jedan mawi broj udru`ewa. Evo nekih
gde su {tete u prethodnim godinama bile
drasti~ne. LU u Plandi{tu je u 2001. godini
od elementarnih nepogoda imalo veliki
pomor divqa~i (ze~eva, fazana, jarebica),
2002. godine je usled zime uginulo
mnogo divqa~i , a u 2005. godini od poplave
je stradalo 1200 ze~eva, 3600 fazana
i 800 jarebica. Zatim, LU u Novoj Crwi
koje je u 2005. godini imalo uginu}a srne}e
divqa~i prouzrokovana otpadnim
vodama koje su ispu{tene u kanal DTD u
reviru Vojvoda Stepa. Podatke o {tetama
su tako|e dostavili za ovaj period lova~ka
udru`ewa u Vr{cu, Kova~ici, Novom
Kne`evcu, I|o{u, ^oki, Mokrinu, Kovinu,
Beloj Crkvi. Me|utim, to je nedovoqno
za jednu ozbiqniju analizu. Kako je
ve} navedeno, posebna opasnost divqa~i
preti od nekontrolisane primene pesticida
u savremenoj poqoprivredi. Zbog toga
je potrebno preduzeti odre|ene mere
za{tite, a u ciqu smawewa izlo`enosti,
kako u zatvorenoj (radnoj prostoriji) tako
i u `ivotnoj sredini. To podrazumeva slede}e:
obaveznom zakonskom regulativom
predvideti sankcije za korisnike koji se
ne pridr`avaju datih zakonskih odredbi;
u ciqu smawewa zaga|ewa `ivotne sredine
neophodno je sprovesti odgovaraju}i
postupak sa ambala`om u kojoj su dr`ani
pesticidi i ure|aji (prskalice i dr.) koji
se koriste za wihovu primenu (u protivnom
predvideti sankcije); u poqoprivrednim
organizacijama u vreme obavqawa poslova
sa pesticidima obavezno po{tovati
mere predvi|ene Pravilnikom o
za{titi na radu u poqoprivredi; individualne
poqoprivredne proizvo|a~e edukovati
o pravilnom kori{}ewu pesticida
i za{tite pri wihovoj primeni; pri radu
sa pesticidima neophodna je primena
li~nih za{titnih sredstava i odr`avawe
li~ne higijene (prawe ruku, obavezno stavqawe
maske na lice i dr.).
Novosadski slu~aj
Preko medija ({tampe, televizije, radija)
treba podsetiti sve poqoprivredne
organizacije da se pridr`avaju svih mera
za{tite koje Zakon nala`e. Tako|e, treba
re}i da se nepovoqni efekti pesticida
na divqa~ mogu spre~iti ili smawiti: integralnom
za{titom biqa, pravilnim izborom
pesticida, primenom selektivnih
niskotoksi~nih kratkodejstvuju}ih pesticida
u obiku najmawe opasnom za divqa~,
po{tovawem preporu~enih doza, vremena
i na~ina primene u za{titi poqoprivrednih
i {umskih kultura te uklawawem
ambala`e i te~nosti koje nisu utro{ene.
Ukoliko sve ovo zataji mo`e nam se
desiti {to se i desilo. Najsve`iji slu~aj,
pre izvesnog vremena u novosadskom ataru
( o ~emu je pisano u {tampi) kada je do{lo
do masovnog pomora divqa~i izazvanog
kori{}ewem preparata za uni{tavawe
glodara “Bromadiolon”, gde je stradalo 27
srna, 11 srnda}a, 39 ze~eva, jazavac i dva
fazana. Tako|e, prilikom brojawa divqa~i
na ovom terenu, lovci su nailazili
na uginule ze~eve u fazi raspadawa.
Naime, prilikom kori{}ewa ovog preparata,
nije ispo{tovano da se mamci za trovawe
divqa~i (kako Zakon nala`e) stave
u rupe u zemqi{tu i zatrpaju. Kako ovo nije
ura|eno, nego su mamci razbacani po povr{ini
parcela, do{lo je do pomora divqa~i.
Zbog svega, potrebno je poboq{ati
edukaciju lovaca i poqoprivrednih proizvo|a~a
( organizovati seminare, predavawa
). Ne smemo dozvoliti da se dogodi
ono {to se dogodilo u novosadskom ataru.
To dovoqno opomiwe i govori o ozbiqnosti
situacije u kojoj se divqa~ nalazi. Indirektno,
to govori i o ~oveku koji je odgovoran
za sve {to se zbiva sa divqa~i, jer
{tite}i wu, po prirodi stvari, on {titi
i samog sebe.
Mr Dara \akovi}
DIREKTNO UTI^E NA SMAWEWE BROJNOSTI DIVQA^I

PRIPREMA PRIHVATILI[TA ZA PRIJEM FAZAN^I]A
RADOM DO REZULTATA
[ta su trajna, a {ta privremena prihvatili{ta
Koje su osnovne predradwe pre prihvata pili}a
Osnovna namena prihvatili{ta je da
ve{ta~ki uzgojene fazan~i}e odr`i na okupu
i da im pru`i za{titu od grabqivica i
lo{ih vremenskih uslova tokom "podivqavawa"
i prilago|avawa na uslove `ivota u
lovi{tu. Prihvatili{te je ogra|ena povr{ina,
odre|enog floristi~kog (vegetacijskog)
sastava, sa nadstre{nicama i inventarom.
Najboqe je (gde god je to mogu}e) da jedna
tre}ina prihvatili{ta bude pod drvenastim
vrstama (`buwem) a preostale dve pod
travom, lucerkom i drugom vegetacijom. Zavisno
od toga da li slu`e za jednu ili vi{e
sezona, prihvatili{ta se dele na trajna i
privremena. Boqa i ekonomi~nija su trajna
prihvatili{ta, jer se kvalitetnije grade i
brzo se pripremaju za stavqawe u pogon.
Privremena prihvatili{ta se podi`u
tamo gde naseqavawe fazan~i}a u lovi{te
nije trajna orjentacija lova~kog dru{tva,
gde lova~ka organizacija nema u vlasni{tvu
odgovaraju}u zemqi{nu povr{inu ili oskudeva
u finansijskim sredstvima. Grade se
od priru~nog materijala pa je i wihova
funkcionalnost ograni~ena. Ovakva prihvatili{ta
se grade neposredno pre prihvatawa
fazan~i}a, a nakon wihovog raspu{tawa
se uklawaju.
Osnovni princip prilikom locirawa
prihvatili{ta je da se mora nalaziti u
onom delu lovi{ta gde su najpovoqniji
uslovi za uzgoj fazanske divqa~i. Zna se da
fazan ne voli velike parcele pod monokulturama
i da mu vi{e odgovaraju male raznovrsne
parcele. Pored ovoga, potrebno je da u
neposrednoj blizini ima prirodnih vodotokova
i povr{ina obraslih trskom, rogozom
i drugim vodenim biqem, gde se, nakon napu{tawa
prihvatili{ta, fazani mogu sakriti.
Osnovni elementi prihvatili{ta su:
ograde, nadstre{nice, hranilice i pojilice.
Ograda prihvatili{ta se izra|uje od
`i~anog pletiva (mre`e) i stubova, koji mogu
da budu od drvene gra|e, armiranog betona
ili metalni. Visina ograde trebalo bi
da iznosi oko 2 metra, a razmak izme|u stubova
je 3 do 4 metra. Stubovi se ukopavaju u
zemqu 60 cm (prethodno, stub koji }e se ukopati
u zemqu treba nagoreti ili premazati
bitumenom). Najprikladnija je ograda od
pletene `ice, debqine 2,2mm, a veli~ina
okaca, u dowem delu prihvatili{ta, iznosi
25x25mm, sa ukopavawem u zemqu 30-40 cm
(koju prethodno treba premazati bitumenom),
i iznad zemqe 60-70 cm. Nakon toga
ide nastavak do 2 metra visine sa veli~inom
okaca 40x40; 50x50 ili 60x60mm.
Ukoliko }e visina ograde biti 2 metra, onda
bi stubovi (od bagrema ili hrasta) trebalo
da budu duga~ki 2,60 metara sa pre~nikom
od 16 do 25 cm.
Veli~ina prihvatili{ta zavisi od
broja fazan~i}a koje treba da primi. Preporuka
je, na osnovu dosada{wih iskustava, da
to treba da bude od 2 do 3 kvadratna metra
po fazan~i}u.
Va`nost prihvatili{ta
Pre prihvata fazan~i}a potrebno je obaviti niz va`nih poslova
Nadstre{nice se grade u vidu jednovodnog
krova, sa ni`om stranom od 30 cm od zemqe
i vi{om od 1,4 do 1,6 metra, tako|e od
zemqe. Ni`u stranu treba okrenuti severozapadu.
Predradwe koje treba
uraditi pre
prihvatawa fazan~i}a
Sve lova~ke organizacije koje imaju
prihvatili{ta trebalo bi da ih dovedu u
funkciju, a to podrazumeva slede}e:
ko{ewe trave u prihvatili{tu tokom aprila
da bi nova trava mogla narasti pre prihvatawa
fazan~i}a; nakon toga, u vreme prihvatawa
fazan~i}a, potrebno je samo prokositi
staze (po jedan otkos) oko hranilica i
pojilica i sa jedne i druge strane `ice-ograde;
zatim, kr~ewe-~i{~ewe vi{egodi{weg
rastiwa (u prihvatili{tima koja imaju preko
50% povr{ine pod rastiwem); sa jedne i
druge strane `ice kompletno o~istiti povr{inu
od korova u {irini od 3 metra (1,5m
s jedne i 1,5 m s druge strane `ice); zategnuti
`icu i proveriti da li ima o{te}ewa
(rupa) koje treba popraviti; prokositi deo
prihvatili{ta; ako je pod velikom travom
to treba u~initi mesec dana pre prihvata
fazan~i}a, kako je prethodno preporu~eno;
popraviti ili izgraditi nove nadstre{nice
od prirodnog materijala; obezbediti
proto~nu vodu ili iskopati novi bunar; popraviti
vrata za unos hrane, itd.
Nekoliko dana pre dono{ewa fazan~i}a,
u okolini prihvatili{ta treba redukovati
pernate i dlakave predatore.
Hranilice i pojilice treba dobro isprati i
o~istiti.
Lova~kim organizacijama koje }e nabaviti
fazan~i}e starosti od 5-6 i 7-8 nedeqa
preporu~uje se da obavezno uzmu od 1-2 kg
koncentrata po fazan~i}u. Hrana se mora
lagerovati na suvom, mra~nom i hladnom mestu.
Na ulazu u prihvatili{te (preventivno)
treba postaviti dezinfekcionu barijeru
sa rastvorom od 2% masne sode.
Dobro je da se `ica, na stranama gde se
najvi{e kre}u qudi, oblo`i trskom ili kukuruzovinom.
Na taj na~in fazan~i}i }e biti
za{ti}eni od uznemiravawa. Za prihvatili{te
i prihvatawe fazan~i}a veoma su
bitni objekti, ali od najve}eg zna~aja je odnos
qudi-lovaca. Wihovim znawem, odgovorno{}u
i zalagawem posti`e se uspeh u
prihvatawu i do 70%.
Gde gre{imo
Svi poslovi imaju za ciq da lovci urade
sve {to je potrebno za uspe{no prihvatawe
fazan~i}a. Da bi se izgradilo kvalitetno
prihvatili{te radove treba zapo~eti na
vreme. U ve}ini slu~ajeva prihvatili{ta se
grade u zadwi ~as, pa ne ispuwavaju osnovne
uslove neophodne za prihvat fazan~i}a.
Prihvatili{ta se grade pored naseqa, na
neadekvatnim povr{inama, `ica se ne ukopava,
ve} se "{prajcuje" sa drvenim
kol~i}ima, stavqa se pokidana `ica oko
drve}a, bez stubova, a posle nekoliko dana
se sklawa i fazan~i}i se pu{taju odmah, nepripremqeni,
u lovi{ta.
Da se ovo ne bi de{avalo potrebno je
sve poslove uraditi na vreme. Na taj na~in
prihvatawe }e biti boqe nego ranije, a to }e
se odraziti i u narednoj lovnoj sezoni.
Dr Zoran A. Risti}
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
17

Pored predstavnika LSS i LSV, dru`ilo se i slikalo
pedesetak profesionalnih fotoreportera, ali i
podmlatkari iz Ariqa, Srbobrana, Sombora...
U ORGANIZACIJI LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE, U SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE "SLANO KOPOVO" ODR@ANA PRVA AKCIJA :
OBJEKTIVOM U LOV
Komisija za umetnost i lov Lova~kog saveza Srbije, u Novom
Milo{evu, odnosno u Specijalnom rezervatu prirode "Slano
Kopovo", kod Novog Be~eja 22. marta i
zvani~no je realizovala svoju prvu akciju
"Objektivom u lov". Pored predstavnika
Lova~kog saveza Srbije, manifestaciju
je otvorio dipl. in`. Aleksandar
Panteli}, sekretar LSS. Ovom
okupqawu prisustvovali su i predstavnici
LS Vojvodine, Zavoda za
za{titu prirode, novinari i snimateqi
~etiri televizije (RTS, RTV, TV
"Pink" i TV "Panonija", rukovodioci LU
u Novom Be~eju, LD u Novom Milo{evu, a
{to je jo{ va`nije, preko 50 profesionalnih
fotoreportera iz Srbije, podmlatkari
iz Ariqa, Sombora i Srbobrana.
Skupu je prisustvovao i Tada{i
Nagai, japanski ambasador u Srbiji, ina~e strastveni qubiteq
fotografije i prorode.
Skup u Novom Milo{evu zaista je bio impresivan, i po broju
u~esnika i po zvu~nim imenima srpske fotografije. Pomenimo
samo neke, posebno Tomislava Peterneka, Jovana Vajdle, Jovana
Lakato{a, Darka Dozeta iz "Ve~erwih novosti". Bili su
tu i Imre Sabo iz "Statusa", Radivoj Haxi} iz "Vojvodina presa",
Vojislav Makoji} iz francuskog "Magnuma", Ilija Rami} iz
"Novina i ~asopisa", Rale Ceki} sa TV "Pink", Dragan Miqevi},
Srboqub Bo`inovi} i Aleksandar Henc iz RTS-a, Slobodan
Vukadinovi} sa ekipom iz ~asopisa "Refoto", Goran Muli}
iz "Poqoprivrednika" i mnogi drugi.
Nakon doru~ka u Lova~kom domu u Novom Milo{evu, u~esnici
su se uputili na teren. Prvo su se zadr`ali i snimali
Ara~u, baziliku iz trinaestog veka (istina, samo wene ostatke),
da bi potom obi{li "Slano Kopovo", gde se u periodu seoba
mo`e videti na desetine
hiqada raznih
ptica selica, pre svih
`dralovi, divqe guske,
divqe patke i
brojne druge mo~varice.
I upravo dru`ewe
na ovom lokalitetu bilo
je izvrsna prilika
za raznovrsne prezentacije.
Tako je Optika
"Swarovski" prikazala
teleskop "Digiskoper"
za 2008. godinu, sa adapterom za fotoaparate. Okular teleskopa
je 20 - 60 XS sa stativom. Firma "Refoto" predstavila je novi
model profesionalne digitalne kamere - fotoaparat NI-
KON D3, sa odovaraju}im objektivima.
Fotoreporteri su se rastr~ali na sve strane u `eqi da
snime {to boqu fotografiju (najavqen je i nagradni konkurs)
dok su Jovan Lakato{ i Jaroslav Pap predstavili podmlatkarima
sadr`aj lova~ke torbe, obja{wavaju}i im zna~aj snimawa
prirode i divqa~i i na~in kako da to urade.
Interesantno je napomenuti da su se u~esnici akcije prevezli
do terena u dve traktorske prikolice i vi{e terenskih
vozila. Bilo je i zaglavqivawa na poprili~no vla`nom terenu,
no sve je dobro pro{lo, kako se i o~ekivalo. Da niko ne ode
bez potpunih podataka o ovom draguqu prirode - Specijalnom
rezervatu prirode, svojim obja{wewima pomogao je Mi}a
Kne`evi}, ina~e predsednik Komisije za ovo za{ti}eno podru~je
i Milovan Ba{tovanov, lovo~uvar.
Dru`ewe je uspelo, a ko }e dobiti nagrade za najuspe{nije
fotografije zna}e se vrlo brzo.
D. Maksimovi}
Snimili: I. Rami}, D. Dozet, R. Haxi} i G. Muli}

EKSPANZIJA I KONTROLISANA EKSPANZIJA VRHA LOVA^KOG ZRNA
PRESUDNA MASA PROJEKTILA
U slu~aju poga|awa krupne divqa~i lakim zrnom efekat }e biti impresivan
na maloj daqini, a na ve}im daqinama te`e zrno }e imati prednost
- ve}u brzinu i ve}u udarnu energiju
Ispaqivawem iz cevi, projektil postaje
prenosilac odre|ene kineti~ke
energije koju treba da prenese do ciqa i
da jedan deo te energije preda ciqu. Projektil
to treba da ostvari sa {to mawim
gubicima energije i to po putawi {to je
mogu}e bli`oj ni{anskoj liniji. Deo kineti~ke
energije, koju nosi u letu, projektil
utro{i prodiru}i kroz tkivo `ivog ciqa.
Pri tome, stepen o{te}ewa `ivog organizma
u skladu je sa utro{enom energijom
projektila. Ovo je nesporno, ali nisu svi
projektili bili podjednako ubita~ni, pa
se name}e pitawe: koje su to konstruktivne
osobine projektila, kojima se pove}ava
wegov u~inak na tkivo ciqa
"Krupna divqa~ zahteva masu"
Ispitivawe je najpre izvedeno sa projektilima
za vojnu upotrebu (sa punom
ko{uqicom, ~iji se oblik prakti~no ne
mewa pri prolasku kroz meko tkivo). Pri
ispitivawu u~inka, kao zamena za qudsko
telo uzima se blok od `elatina, {irine
15 visine 20 i debqine 40 cm, koji se pri
pogotku pona{a sli~no mi{i}nom tkivu.
Mawe povoqan materijal za ispitivawe
je tzv. balisti~ka glina. Za analizu dejstva
pri prolazu kroz telo (odnosno balisti~ki
`elatin), u obzir su mogle biti
uzete slede}e karakteristike projektila:
masa (te`ina) projektila, wegova brzina,
oblik i kalibar (pre~nik tela) projektila.
Ako se setimo Krighofove maksime iz
19. veka da: ”krupna divqa~ zahteva masu”,
jasno je da je za uspe{an odstrel krupnije
divqa~i, potreban projektil
ve}e mase. Ve} iz samog
obrasca za izra~unavawe kineti~ke energije:
E = mV 2 /2, jasno je da je energija koju
projektil predaje tkivu prilikom prolaska
kroz wega, direktno proporcionalna
masi, odnosno te`i projektil }e predati
vi{e energije. Koliko vi{e Pa, te`ine
projektila se kre}u od 3,5 grama, za kalibar
.223 Remington (namewen za odstrel
srna), do 18 grama, za kalibar 9,3 x 62, koji
je dovoqan za odstrel i najkrupnije
evropske divqa~i. Me|utim, u okviru
istog kalibra, mogu se koristiti projektili
razli~ite te`ine, ali ne u tako velikom
rasponu. Npr. u kalibru 30 - 06
Spring., projektil kalibra 7,62 mm,
te`ine 13 grama, koji u trenutku udara ima
brzinu od 600 m/sec, utro{i}e za prolaz
kroz blok energiju od 143,8 J, a projektil
te`ine 9,7grama, istog kalibra i brzine,
utro{i}e energiju od 142,5 J, {to je razlika
u predatoj energiji (stepen o{te}ewa
tela) od oko 1 %. To je neznatna razlika u
efikasnosti, ako je razlika samo u masi,
ali u praksi projektili istog kalibra a
razli~ite te`ine, nikad nemaju istu
po~etnu brzinu. Naime, iz istog obrasca E
= mV 2 /2 je o~igledno da brzina ima mnogo
ve}i zna~aj od te`ine. Projektil kalibra
7,62 mm, te`ine 9,7 grama, sa udarnom brzinom
od 600 m/sec utro{i prilikom prolaza
kroz opitni `elatinski blok 142,5 J,
pri udarnoj brzini od 400 m/sec, utro{i
73,9 J, a pri brzini od 200 m/sec utro{i
32,8 J. To prakti~no zna~i da pri pove}awu
udarne brzine za 200 m/sec, projektil
prenese tkivu ciqa duplo vi{e
energije, odnosno nanese organizmu dvostruko
ve}e o{te}ewe. U teoriji je sve lepo
i jasno. [ta na ovo ka`e praksa
Te`ina zrna je veoma va`na jer
lak{e, a samim tim i kra}e zrno br`e gubi
brzinu od duga~kog i te`eg zrna istog
Noslerovo zrno posle prodora u tkivo
oblika i kalibra. U slu~aju poga|awa
krupne divqa~i lakim zrnom efekat }e
biti impresivan jedino na ustima cevi i
na maloj daqini, a na ve}im udaqenostima
te`e zrno }e imati prednost - ve}u brzinu
i ve}u udarnu energiju.
Kako se meri efikasnost
municije
A kako oblik tela nedeformabilnog
projektila uti~e na predaju energije tkivu
Projektil sa paraboloidnim vrhom
deluje na tkivo za 60% ve}om koli~inom
energije od {iqatog (o`ivalnog zrna) pri
jednakoj te`ini zrna, udarnoj brzini i kalibru,
ali i istoj povr{ini predwa~e}eg
dela (vrha). Kako ta povr{ina vrha u praksi
nije jednaka, ve} je odnos upravo obrnut,
solidni projektili su mnogo probojniji kada
imaju zaobqen, paraboloidan vrh (tzv.
tupo zrno), nego kada je vrh {iqat, odnosno
u obliku konusa, tangencijalnog ili
aerodinami~ki najpovoqnijeg, sekantnog
o`ivala. I na kraju, kakav je uticaj kalibra
nedeformabilnog projektila
Kalibar projektila
ima veliki uticaj na we-
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
20
Hirtenbergerovo zrno u razli~itim fazama prodora u telo krupne divqa~i

govu efikasnost, koji je utoliko ve}i,
ukoliko je udarna brzina ve}a. Ali pri
istoj udarnoj brzini, te`ini i obliku
projektila, projektil kalibra 9,3 mm }e
predati za 1/3, a kalibra 11,4 mm za 1 / 2
ve}u energiju u odnosu na projektil kalibra
7,62 mm.
Osnovna namena lova~kog projektila
nije samo da donese do ciqa odre|enu koli~inu
energije najpovoqnijom balisti~kom
putawom, ve} i da se doneta
energija {to optimalnije preda tkivu divqa~i.
Efikasnost municije meri se koli~inom
energije koju projektil preda telu
divqa~i pri pogotku. Osnovna namera
je usmr}ivawe divqa~i u {to kra}em
vremenu kako ne bi nepotrebno patila,
ili se previ{e udaqila od nastreli{ta,
kada ju je te{ko blagovremeno prona}i,
pa ~esto bude izgubqena za lovca i
lovi{te. Ovo ne ostvaruju svi projektili,
a mnogi ostvaruju samo delimi~no i ne
ba{ na zadovoqavaju}i na~in. Veliki kalibar
i masa, relativno velika deformabilnost
i mala po~etna brzina su osobine
jedina~nih zrna za sa~mare. Rezultat
ovakve konstrukcije su: mali efikasan
domet, skromna preciznost pri ispaqivawu
iz glatke cevi, nedovoqna
probojnost i naj~e{}e izostanak izlazne
rane i slab krvni trag, ali odli~na zaustavna
mo} na maloj daqini ga|awa. S
druge strane, vojni projektili pune
ko{uqice su omogu}avali odli~nu preciznost
i ta~nost ga|awa na velikoj daqini.
Imali su veliku probojnost i davali
izlaznu ranu malog pre~nika i slab krvni
trag, ali su predavali divqa~i suvi{e
malo od energije koju su donosili na
ciq. Zato je izostajao pad pogo|ene divqa~i
na streli{tu i sledila dugotrajna
i neizvesna potraga za rawenom divqa~i,
koja je ~esto odlazila daleko od
mesta poga|awa i umirala u mukama. Ni
zaustavna mo| ovakve municije nije bila
na visini, a to su lovci na opasnu divqa~
ponekad pla}ali i glavom. ^esti su bili
i riko{eti i nenamerna rawavawa
u~esnika u lovu, ili lica koja su se
slu~ajno zatekla u dometu projektila.
Zrno ABC kao uzor
Ova ograni~ewa su naterala konstruktore
lova~ke municije da prou~avaju
efikasnost projektila na ciqu (ciqnu
balistiku) i da, zavisno od namene, ponude
odgovaraju}u konstrukciju. Na brzinu i
masu se samo donekle moglo uticati u
okviru istog kalibra, pa je najpogodnije
re{ewe predstavqao deformabilni vrh
projektila. Wime je pove}avan pre~nik
radnog dela projektila, a time i kanala
Razli~ita konstrukcija zrna sa ekspanzivnom
akcijom
Deformacija zrna ju`noafri~kog proizvo|a~a
rane, obezbe|ivana izlazna rana velikog
pre~nika i odli~an krvni trag. Ogoqeni
olovni vrh zrna, ravan ili udubqen, konstrukcije
su koje su obezbe|ivale odgovaraju}u
deformaciju vrha zrna, koje je dobijalo
pe~urkast oblik, ~ime se pre~nik
projektila do dva puta uve}avao i obezbe|ivao
potreban u~inak u telu divqa~i.
Ovakva zrna nazvana su ekspanzivnim zrnima
i ona su se do danas zadr`ala u lovnoj
upotrebi jer se wima pouzdano odstreqivala
divqa~ na `eqeni na~in.
Me|utim, imala su ovakva zrna i jednu veliku
manu - znatno su o{te}ivala tkivo
oko prostrelnog kanala i kvalitetno meso
divqa~i zaga|ivala velikim brojem
otpalih komadi}a metala, tzv. splitera.
To je nametalo potrebu optimalnijeg
na~ina kori{}ewa kineti~ke energije
projektila koji prodre kroz telo divqa~i.
Naime, ve}ina zahteva je ostala
ista: projektil sa dobrim spoqnobalisti~kim
re{ewem morao je doneti {to
vi{e po~etne energije na `eqenu daqinu,
putawom koja ne odstupa po visini
vi{e od 4 cm od ni{anske linije i obezbe|uje
visoku preciznost; {to ve}i deo
donete energije morao je predati telu divqa~i,
odnosno utro{ena energija za prolaz
projektila kroz telo divqa~i je mera
wegove efikasnosti; projektil je morao
da napravi prostrelnu ranu, pri ~emu
je izlazna rana morala imati pre~nik
ve}i od ulazne; prostrelni kanal je morao
biti {irok i wegova okolina nije
smela biti zaga|ena otpalim deli}ima
projektila; po`eqno je da prostrelni kanal
bude {iri na telu krupnije divqa~i.
Prvu uspelu konstrukciju proizveo je austrijski
proizvo|a~ municije Hirtenberger,
koji je otkupio konstruktivno
re{ewe zrna ABC Franca Av~ina. Masivno
telo od tombaka, sa uskim centralnim
kanalom ispuwenim olovom (koji se
pru`a od vrha do sredine projektila) i
sa unakrsno narezanim zidom obezbe|uje
razlegawe vrha u vidu ~etiri latice.
Razlegawe je utoliko ve}e, ukoliko je otpor
tkiva ve}i (odnosno masa tela divqa~i
ve}a). To obezbe|uje pove}awe
promera prostrelnog kanala srazmerno
pove}awu mase ga|ane divqa~i, pa je prostrelni
kanal na telu divqa~i male mase
relativno uzak (jer mali otpor tkiva
uzrokuje malu ekspanziju vrha) dok je na
telu divqa~i velike mase {irok (jer veliki
otpor tkiva uzrokuje veliku ekspanziju
vrha i pove}awe promera za 2,5 x). To
se naziva kontrolisanom ekspanzijom vrha
zrna. Zato je ovo zrno postalo uzor
mnogim kasnijim konstrukcijama, pa i
na{em zrnu GROM ”Prvog partizana” iz
U`ica.
Dr Zlatko Spasi}
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
21

TRE]E SAVETOVAWE U @AGUBICI
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
22
Prikladna uvertira savetovawu
bila je smotra goni~a
sa ocewivawem i dodelom
uslovnog rodovnika.
Smotra je odr`ana 11.aprila
i tom prilikom je izvedeno
{ezdesetak pasa goni~a.
Pse je ocewivao eminentni
lovni i kinolo{ki radnik
DVM Vladimir Videnovi}
iz Zaje~ara.
Radovi na dve teme
Dr Dragi Damwanovi}, predsednik Op{tine, pozdravio
je prisutne
U~esnici savetovawa
ZNA^AJAN DOPRINOS RAZVOJU LOVSTVA
Mnogo napora i entuzijazma qubiteqi lovstva i
prirode ulo`ili su u pripremu Me|unarodnog savetovawa
u @agubici. Posebnu pa`wu zavre|uje
~iwenica {to su svoje radove prilo`ili eminentni
stru~waci iz Srbije i inostranstva.
Stru~ni skup eminentnih
nau~nika i lovnih radnika u
@agubici trajao je dva dana.
Prvog dana, u subotu 12.aprila,
odr`an je plenum na kome
su izneti radovi na dve teme
(koje su predvi|ene za razmatrawe
na ovom skupu) i to:
"Krupne zveri danas" i "Traga~i
po krvi, realnost i potreba
doma}ih lovi{ta".
Na po~etku, prisutnima
se obratio doma}in skupa
Branislav @ivkovi}, predsednik
LU "Jovan [erbanovi}"
u @agubici , koji je i
idejni tvorac ovog savetovawa.
@ivkovi} je rekao:
"do{li dragi prijateqi,
po{tovaci lovstva i prirode",
isti~u}i na taj na~in
zna~aj u~e{}a lovnih radnika
iz ^e{ke i Bugarske kao i
prijateqstvo, saradwu i
uva`avawe koje povezuje
^e{ke i Bugarske lovce s
lovcima Srbije. Prisutne je
pozdravio i dr Dragi Damwanovi},
predsednik op{tine
@agubica. On je istakao
zna~aj lovstva za razvoj ovog
podru~ja, posebno naglasiv{i
da izme|u lokalne samouprave
i Lova~kog saveza
Srbije postoji veoma bliska
saradwa.
U~esnike skupa pozdravio
je i generalni sekretar
Lova~kog saveza Srbije,
dipl. in`. Aleksandar Panteli}
i pri tome istako nemerqiv
doprinos lovaca u
o~uvawu prirode. Posebno je
naglasio da od skupa o~ekuje
da iznedri nova saznawa i
nau~ne doprinose, a sve u ciqu
unapre|ewa lovstva i
prirode.
Moderator savetovawa
bio je dr Zoran Popovi} koji
je ovaj zadatak obavio vrlo
profesinalno. Zadovoqstvo
je bilo slu{ati stru~na izlagawa
eminentnih stru~waka
iz Srbije, ^e{ke i Bugarske.
U~esnici su svoje radove
izlagali na zanimqiv na~in,
potkrepquju}i ih nizom
~iwenica i dokaza iz lovne
prakse, koriste}i pri tome i
savremenu audio - vizuelnu
tehniku.
Osim diskutanata, u holu
Osnovne {kole u @agubici,
bio je prisutan i veliki broj
zainteresovanih qubiteqa
prirode i lovstva, koji su
pratili izlagawa. Diskusije
o {akalu su ukazale na brzu
ekspanziju ovog predatora,
wegovu raznovrsnost u ishrani
i neverovatnu mo} prilago|avawa,
tako da ga je mogu}e
na}i i na periferijama
velikih gradskih sredina.
Vuk je, od strane diskutanata,
ocewen kao predator
koji zaslu`uje po{tovawe i
odnos prema wemu (kao vrsti)
trebalo bi podi}i na
vi{i nivo.
Medved je posmatran i
kroz mitologiju i kroz mogu}nosti
translocirawa jedinki
u nova stani{ta, kao i
wihovo pra}ewe pomo}u najsavremenije
satelitske telemetrije.
Posebnu pa`wu
izazvalo je izlagawe o dislocirawu
medveda sa Tare u
planine isto~ne Srbije i wihovo
pra}ewe. Diskutanti su
se podelili oko predloga da
se ris, iz trajno za{ti}ene
vrste, prevede u vrstu koja
bi bila za{ti}ena samo lovostajem
tj. da se odobri odstrel
odre|enog broja primeraka
na godi{wem nivou.
Ukazano je i na problemetiku
me|usobnog ukr{tawa balkanskog
risa sa karpatskim
risom. Posebnu pa`wu prisutnih
izazvalo je izlagawe
gostiju iz ^e{ke i Bugarske,
koji su izneli svoja iskustva
u gazdovawu krupnim zverima
i divqa~i uop{te.
Druga tema "Traga~i po
krvi , realnost i potreba"
jo{ jednom je potvrdila neophodnost
kori{}ewa pasa
obu~enih za rad na krvnom
tragu u lovi{tima, a sve u ciqu
smawewa ekonomskih
{teta usled rawavawa divqa~i.
Posebno je akcentirana
i argumentovana genetska
predisponiranost doma}ih
pasa goni~a za rad na
krvnom tragu.
Tako|e, prvog dana savetovawa,
u galeriji "Udru-
`ewa likovnih umetnika Homoqa",
odr`ana je likovna
radionica gde su likovni
umetnici iz isto~ne Srbije
dali umetni~ko vi|ewe odnosa
prirode, ~oveka, krupnih
zveri i lova~kih pasa.
Objaviti zbornik
radova
Na kraju rada plenuma
u~esnici su iznedrili i sle-

Delagacija Bugarske dala je puni doprinos
^e{ka delegacija
de}e zakqu~ke: Obavezati
korisnike lovi{ta da dostave,
u okviru lovne evidencije,
godi{we izve{taje o stawu
populacije predatorskih
vrsta; Da se ostvari saradwa
korisnika lovi{ta sa
nau~no istra`iva~kim organizacijama
u ciqu ostvarivawa
monitoringa na ekspertskom
nivou, {to }e omogu}iti
primenu savremenih
nau~noistra`iva~kih tehnika
u monitoringu; U okviru
me|unarodnih konvencija koje
je ratifikovala Republika
Srbija izna}i regulativu
koja je primenqiva u na{im
uslovima; Potrebno je uspostavqawe
saradwe sa zemqama
u okru`ewu, u ciqu
upravqawa populacijom velikih
zveri; Sprovesti popularizaciju
i pravilno vrednovawe
uloge predatorskih
vrsta divqa~i u eko- sistemu;
Pristupiti izradi akcionog
plana za vuka, medveda,
risa i {akala; Definisati
zakonsku obavezu korisnika
lovi{ta da poseduju psa traga~a
po krvi s polo`enim ispitom
za rad na krvnom tragu,
s naglaskom na kori{}ewe, u
tu svrhu, doma}ih rasa goni~a;
Sprovesti upoznavawe
{iroke lovne javnosti o
zna~aju i mogu}nostima upotrebe
doma}ih pasa goni~a za
U^ESNICI SAVETOVAWA
Iz Republike Bugarske na savetovawu su u~estvovali: Grigor Mitev Penev, glavni
ekspert u Direkciji "Lovno poslanstvo" pri Dr`avnoj agenciji za {ume Republike Bugarske,
Cvetan Georgijev Mihajlov, direktor Dr`avne istra`iva~ke stanice za divqa~
"Mixur", Nikolaj Hristov Totev, ekspert u odeqewu "Lovno poslanstvo" pri Regionalnoj
upravi za {ume - Veliko Trnovo, Vladimir Jevgenijev Milu{ev, ekspert faune
pri direkciji Prirodnog parka Vito{a, prilo`io je rad "Plan odr`ivog razvoja
populacije medveda u Bugarskoj".
Predstavnici Republike ~e{ke su: Franti{ek Havranek sa temom "Politika velikih
zveri u EU (Krvoslednici u lovi{tu)", dr Boris Hu~ko sa radom "Monitoring gazdovawa
populacijom risa, medveda i vuka u ^R i SR", Ludek Krali~ek - "Vuk u Belorusiji".
Na{u zemqu predstavqali su: dr Zoran Popovi} sa temom "Gazdovawe i {tete od
vuka u BiH", dr Miroqub Milenkovi} - "Aktuelni status vuka kao vrste i mogu}nosti
odr`ivog kori{}ewa", mr Du{ko ]irovi} - "Aktuelno rasprostrawewe, gustina populacije
i analiza faktora {irewa {akala u Srbiji", dipl.in`. Aleksandar Panteli} -
"Dinamika {irewa areala {akala na bazi ulova od 1990. godine", mr Milan Paunovi}
- "Strate{ki plan za o~uvawe mrkog medveda u Srbiji" (Preliminarni rezultati monitoringa
translociranog primerka mrkog medveda metodom satelitske telemetrije),
"Da li na{i medvedi mogu da napadnu ~oveka i kako se pona{ati u slu~aju napada", Miodrag
Petrovi} - "Krupne zveri u mitologiji", Ivan \or|evi} - "Aspekti problema
za{tite predatora putem ure|ivawa sredine kao stani{ta wihove populacije", mr Mihajlo
Haxi-Pavlovi} - "Kratke crte o zverima u NP \erdap" (U~inak {kolovanog
o{trodlakog jazavi~ara u lovi{tu krupne divqa~i), Qubi{a Marinovi} - "Istoriografija
i stawe populacije risa u isto~noj Srbiji", Vladimir Videnovi} - "Traga~i po krvi
faktor smawewa ekonomske {tete u lovi{tu", Branislav @ivkovi~ - "Doma}i goni~i
kao traga~i po krvi".
Radove su poslali, ali zbog spre~enosti nisu prisustvovali savetovawu: iz Republike
Nema~ke - Frank Wolf Dahlem, "Hanoverski krvoslednik - dug put". Iz Republike
Austrije - Helmut Pitzer, "Goni~ na krvnom tragu". Iz Republike Slovenije - Jo`e Vester,
"Bavarski krvoslednik, obuka i kori{}ewe". Iz na{e zemqe radove su poslali: Milivoje
Uro{evi} - "Goni~i na krvnom tragu", dr Zoran Risti} - "Zna~aj vuka u lovnom
gazdovawu u Srbiji" i "Upravqawe populacijama lisica na savremenim principima",
Milosava Devi} - "Ekonomska opravdanost kori{}ewa krvoslednika u lovi{tima",
Bratislav Kostadinovi} - "Traga~i po krvi", Du{an Milovanovi} - "Izve{taj o realizaciji
programa za{tite i razvoja podru~ja Nacionalnog parka Tara za 2007. godinu".
rad na krvnom tragu; Da se po
izlo`enim radovima objavi
zbornik radova i serija ~lanaka
u lova~koj {tampi; Da
se {tampaju i ostali prijavqeni
i dostavqeni stru~ni
radovi, te da se {tampani
zbornik dostavi svim u~esnicima.
Drugog dana uprili~en je
obilazak isto~nog dela lovi{ta
"Homoqe" s obilaskom
posebno atraktivnih revira
Buk, Re~ke, Lisac. Tu su se
u~esnici savetovawa upoznali
s lovnom divqa~i koja
obitava u ovom lovi{tu . Tako|e,
prilikom obilaska
lovnih revira razmewena su
i iskustva u gajewu i gazdovawu
odre|enim vrstama divqa~i.
Istaknut je veliki
potencijal lovi{ta "Homoqe",
posebno u oblasti gajewa
plemenite divqa~i i
krupnih zveri. U~esnici savetovawa
bili su fascinirani
prirodnim lepotama
lovi{ta "Homoqe". Posebno
ih je odu{evilo obiqe tragova
vi{e vrsta divqa~i. Svo
vreme obilaska terena provejavao
je vedri duh me|u
u~esnicima savetovawa, a i
vremenske prilike bile su
na wihovoj strani.
Na savetovawu u @agubici
dominirala je enormna
energija i kreativnost
u~esnika. Svi oni su dali nemerqivi
doprinos u radu savetovawa.
Da nije bilo zajedni~ke
`eqe i voqe svih
u~esnika, ne bi bilo ni izuzetno
vrednog skupa.
I kao {to sve ima
po~etak i kraj, tako se i ovo
lova~ko dru`ewe zavr{ilo
u kasno nedeqno popodne.
Prijateqi po struci i opredeqewu,
rastali su se uz
obe}awe da }e jo{ ~vr{}e i
te{we sara|ivati, na dobrobit
prirode i lovstva
uop{te.
Branislav @ivkovi}
Snimci: BAVA - MIX
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
23

SEDNICA KOMISIJE ZA RAD SA LOVA^KIM PODMLATKOM LSV
ZA BOQI RAD SA BUDU]IM LOVCIMA
Predlo`ena izrada zajedni~kog
Nastavnog plana i
Programa
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
24
Komisija za rad sa lova~kim
podmlatkom LS Vojvodine
odr`ana je 15. marta u Glo`anu.
Sednici su prisustvovali ~lanovi
Komisije: Dragan Kurja~ki,
predsednik i predstavnik LU u
Srbobranu i Jan Brtka, sekretar
i predstavnik LU u Ba~kom
Petrovcu. Na satanak su do{li
i delegati: Kamenko Malu-
{evi} iz Vr{ca, Milanko
Gu`vica iz @iti{ta, Vlajko
Jovanovi} iz Apatina, \or|e
Terzin iz Sombora, Petar
@igi} iz Ba~ke Palanke, Stojan
Jovi} iz Ba~kog Gradi{ta,
Milan Dimitrijevi} i Miroslav
Stoj~evi} iz [ida, Pavle
Mari} i Mile Dragi}evi} iz
Titela, Miroslav Barto{ iz
Glo`ana i Milorad Vajagi} i
Slobodan Radoj~i} iz Oxaka.
Tu su bili i Milo{ Kunovac iz
LSV (vodio zapisnik) i Zoran
Radovi}, programer LS Srbije.
Ispred doma}ina, sve prisutne
pozdravili su Mihal Bohu{,
predsednik LD u Glo`anu, Jan
Bohu{, predsednik MZ Glo`an
i Du{an Govor~in, predsednik
LU u Ba~kom Petrovcu.
Uz program i
"Dnevnik rada"
Prema dnevnom redu, raspravqalo
se o analizi stawa
lova~kih podmladaka koji deluju
u okviru LSV, o primedbama
i zahtevima za pomo} u radu
koji su upu}eni LS Srbije i LS
Vojvodine te o predlogu za
uvo|ewe mati~ne evidencije
~lanova lova~kog podmlatka
Vojvodine. Na sednici Komisije
predlo`eno je da se oformi
radno telo za izradu nacrta nastavnog
plana i programa rada
LSV sa ~lanovima lova~kih
podmladaka. ^lanovi radnog
tela su: \or|e Terzin, Petar
@igi}, Kamenko Malu{evi} i
Jan Brtka (koordinator), a wihov
zadatak je da u roku od mesec
dana, u pisanoj formi, dostave
Komisiji nacrt nastavnog
plana i programa LSV za rad sa
lova~kim podmlatkom. Komisija
}e, pomenuti materijal uputiti
LSS i LSV da se on usvoji,
od{tampa i dostavi svim evidentiranim
~lanovima Lova~kog
podmlatka. Tako|e, iznet
je predlog da svaki podmlatkar
dobije i "Dnevnik rada"
sa logom LS Srbije i LS
Vojvodine na naslovnoj strani.
Na sednici Komisije
Nadaqe, Komisija je predlo`ila
da se savezima upute
zahtevi za izdvajawe dela
sredstava od godi{we ~lanarine
u poseban fond za rad lova~kih
podmladaka ( 50 dinara
po lovcu). Predlo`eno je da sve
aktivnosti lova~kih organizacija
vezane za rad sa podmlatkarima,
kao i svi zahtevi za
finansijsku pomo}, moraju i}i
preko Komisije za rad sa lova~kim
podmlatkom (u oba saveza).
Jedinstvena mati~na
evidencija
Na sastanku u Glo`anu, radna
grupa lovnih stru~waka koji
rade sa ~lanovima lova~kih
NI[
DESETI
SAJAM LOVA
I RIBOLOVA
Po~etkom aprila, u sportskoj
hali "^air" u Ni{u,
odra`an je deseti po redu
Sajam lova i ribolova. Brojni
izlaga~i iz Pirota, Vaqeva,
Novog Sada, Popovca, Beograda,
Kraqeva, Kru{evca,
Petrovca na Mlavi, Jagodine,
Ni{a i drugih gradova {irom
Srbije, i renomirane firme
kao {to su "Kapriolo",
"Snajper", " Lovosport", "Ritam
Plus", "Kanona", "Grof" i
druge, ponudile su lovcima i
ribolovcima ovoga kraja
raznovrstan asortiman opreme
i potrep{tina.
Pored {tandova poznatih
firmi za proizvodwu i promet
lova~ke opreme i oru`ja,
veliku pa`wu privukao je i
{tand "Jadrana", u okviru
izlo`be nautike, na kome je
podmladaka, iznela je stav da
se lova~ki ispit pola`e u godini
u kojoj podmlatkar navr{ava
18 godina `ivota. Komisija
je predlo`ila da se uvede
jedinstvena godi{wa ~lanarina
za ~lanove lova~kog podmlatka
u iznosu od 50 dinara i
da se za taj novac izrade plastificirane
~lanske karte.
Predlo`eno je da se ve} ove godine
uvede jedinstvena (elektronska)
mati~na evidencija
~lanova lova~kih podmladaka.
U skladu s ovim predlogom trebalo
bi da se donese odluka, na
nivou oba saveza, da samo ~lanovi
lova~kog podlatka koji su
u mati~noj evidenciji mogu polagati
lova~ki ispit bez pripravni~kog
sta`a. Svim lova~kim
udru`ewima bi}e
upu}en predlog da u godi{we,
odnosno finansijske planove
uvrste i odre|ena sredstva koja
bi se namenski tro{ila za
aktivnosti podmlatkara. Na
sastanku je predlo`eno da
udru`ewa pru`e finansijsku
pomo} predstavnicima zadu-
`enim za rad sa podmlatkarima
(nadoknada putnih tro{kova
i dr.).
I na kraju, u~esnici sastanka
su se usaglasili da se savezima
uputi zahtev za dostavqawe
edukativnih materijala
(posebno ako su u digitalnoj
formi - CD), jer bi to znatno
unapredilo obrazovawe budu}ih
lovaca.
L. N.
doma}in bio odred izvi|a~a iz
Pore~a u Hrvatskoj.
Ovom prilikom organizovana
je i izlo`ba likovnih
radova u~enika osnovnih
{kola iz Ni{a i okoline, na
temu lova i ribolova.
A. Jankovi}

Ure|uje:
Sofija Filipovi}
Priroda bez plasti~nih boca i kesa
PRIRODA JE MOJ ZAVI^AJ
Dragi podmlatkari,
stiglo je prole}e. Vreme je za akciju
"Priroda je moj zavi~aj". Nema kraja u Srbiji gde ne}ete
nai}i na plasti~ne boce i kese. Na{e drve}e je neretko
oki}eno otpadom. Stanimo na put zaga|ivawu `ivota.
Osmislite svoju ekolo{ku akciju i ne dozvolite da priroda
oko vas pati zbog qudske nebrige.
Razbacano sme}e, deponije gde im mesto nije, prizori
fri`idera i automobilskih guma u potocima i rekama,
parkovi i prozori bez cve}a, neodr`avani travwaci,
polomqene quqa{ke, klupe, ko{evi i uli~ne svetiqke,
naspram predivnih pejsa`a netaknute prirode, ~arobnih
cvetova biqaka koje nadahwuju posmatra~a i arhitektonskih
gra|evina koje plene skladom.
U~inite da se prijatnije ose}ate u mestu u kome `ivite,
u svom zavi~aju. [titite prirodu svuda. Gledajte u
budu}nost.
Poku{ajte da u akciju ukqu~ite ~lanove mati~nog
lova~kog udru`ewa, roditeqe, me{tane, {kolske drugove
i nastavnike.
Svaka dobro ocewena akcija bi}e nagra|ena.
Detaqnije o ekolo{koj akciji "Priroda je moj zavi~aj"
na web adresi: www.lovacki-savez-srbije.com
Mali lova~ki pojmovnik
[ta je {ta
Biosfera
Biosferu ~ine delovi
atmosfere, litosfere
i hidrosfere, koji su
naseqeni `ivim bi}ima,
koja svojom `ivotnom
aktivno{}u mewaju wena
svojstva. Biosfera je
vrhunsko jedinstvo `ive
i ne`ive prirode.
Kru`ewe materije i proticawe
energije u biosferi
je neprekidno i
predstavqa planetarni
proces koji je, za sada,
kosmi~ki gledano, poznat
samo na planeti Zemqi.
Sofija Filipovi}
@REC
Truli seoska ~egrtu{a,
vodenica u nedrima doline,
paucima i zmijama mati
zaklon besku}nika i pokojnika
presahlom potoku stanica.
Klepetu{a seoska vla`na,
u dnu duvara ~uva stenice,
pra{inom okupana spava,
bra{wava radosnica seqana.
^un pu{ten niz vodu,
poto~arska olupina bez kapetana,
na obalu raspiku}a nasukana.
Jednim to~kom poklade pohodi
{afranom kiti vitlo i korito
Zorwa~a proja i poga~a,
glasnik rodnih perioda.
LOVA^KI PODMLADAK - ^UVARI PRIRODE
Jedna pri~a ima puno naravou~enija
Putnici i topola
Putnici na vru}ini do|u pod veliku topolu
u hlad, da se tu odmore. Polaze}i reko{e:
"[teta {to tako veliko drvo neplodno i
nekorisno stoji!" Drvo odgovori: "Vidite li kakvi ste
vi nerazumni i neblagodarni qudi! Mene, koja sam vas
senkom svojom prohladila i dala vam spokoj, koja vam u
zimu drva za grejawe dajem i gra|u za ku}e va{e, nazivate
besplodnom. Zar vi ni na {ta drugo ne mislite sem
na trbuh Vi mislite da ste sami na svetu, ali znajte,
da kad bi o~i va{e mogle videti, vi biste se postideli,
koliko se miliona `ivih stvorewa samo mojom ko`om
hrane!"
Naravou~enije:
Topola ima pravo {to prekoreva putnike, kao
neblagodarne i {tavi{e, kao nerazumne i besmislene,
~ija pamet ne dose`e nimalo daqe od wihova nosa, jer
ne rasu|uju, da niti je sve {to postoji na svetu samo za
~oveka, niti sve {to je za ~oveka mora biti za sami
samcati trbuh. ^ovek je vi{e od sita trbuha.
Razmi{qawe o ~udesima Bo`jim u prirodi, neiskazano
dobro ~oveku donosi. Onaj koji ni na ~emu drugome nego
na jelu i pi}u, na odmarawu i slasti Bogu blagodari, ne
poznaje kako prili~i ni sebe ni Boga, jer mu se zahvaquje
samo na onom, na ~emu bi mu zahvaqivala i svaka
druga `ivotiwa, samo da ume. Du`ni smo da slavimo i
vazduh koji di{emo i
vodu koju pijemo, ali
su ti darovi op{ti i
svim `ivim bi}ima
dati. Pre svih, treba
Bogu da budemo zahvalni
na visokom
daru duha, razuma i
besmrtne du{e, koja
je darovana za qubav,
svaki nauk i vrlinu -
upravo ove stvari
nas od nerazumnih
`ivotiwa razdvajaju.
Budite pristojno zahvalni
za sve darove,
prolazne i ve~ne i na
op{te dobro ih upotrebqavajte.
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
25

ODR@ANA REDOVNA
SKUP[TINA LU " NOVI SAD"
DUG JE ZAO DRUG
Pojedina lova~ka dru{tva
Udru`ewa nisu izmirila dug
prema "Lovotursu" za fazansku i
ze~iju divqa~
Godi{wa Skup{tina Lova~kog
udru`ewa "Novi Sad" odr`ana je 19.
aprila u Lova~kom domu u Ka}u. \or|e
Horvat, predsednik Udru`ewa, konstatovao
je da je prisutno 28 delegata, od
pozvanih 36, i da Skup{tina mo`e
po~eti sa radom.
Horvat je pozdravio prisutne
~lanove Skup{tine, zatim Miroslava
Berowu iz "Lovotursa" i predstavnike
medija - "Lova~ke novine" i "Lorist".
Jednoglasnom odlukom delegata usvojen
je predlo`eni dnevni red. Izabrani su:
radno predsedni{tvo od tri ~lana,
zapisni~ar i overiva~ zapisnika.
Vojislav Nikolajevi} pro~itao je
Izve{taj Nadzornog odbora i konstatovano
je da u radu Udru`ewa nije bilo
nepravilnosti. Delegati su najvi{e
diskutovali o neizmirenim obavezama,
pojedinih lova~kih dru{tava, prema
"Lovotursu". - Dugovawa se vezuju za
kupovinu fazanske i ze~ije divqa~i od
strane biv{eg rukovodstva Udru`ewa.
Lova~ko dru{tvo u Koviqu, sa najmawim
dugom, re{ilo je ovaj problem i izmirilo
svoja dugovawa. Dru{tvo u Bukovcu, sa
najve}im dugom, nije pokazalo interes za
Delegati Skup{tine LU "Novi Sad"
re{avawe nastalog problema -
zakqu~io je Berowa. Damjan Georgijevi},
~lan Nadzornog odbora u Bukovcu, rekao
je da lovci ovog Lova~kog dru{tva nisu
upoznati sa nastalim problemom, i da su
nov~ana sredstva upla}ena Udru`ewu, a
gde je nastao problem zbog neizmirenih
obaveza prema "Lovotursu", trebalo bi
da se ispita - naglasio je Georgijevi}.
@ivorad Brzak, predsednik Lova~kog
dru{tva "Novi Sad", istakao je da }e
finansijska policija ipitati nastali
problem sa biv{im rukovodstvom
Udru`ewa, da }e se prona}i mogu}nost
da se dug prema "Lovotursu" izmiri, te
da ra~un Udru`ewa ne}e biti blokiran.
Dat je predlog da se odre|eni procenat
od turisti~kog odstrela srnda}a izdvoji
za isplatu nastalog dugovawa, jer se
me|u lovcima naj~e{}e ~ula stara izreka:
"dug je zao drug". Doneta je odluka da
se konsultuje baza i da se na slede}oj
sednici Upravnog odbora ovaj predlog
usvoji. @ivorad Brzak uru~io je \or|u
Horvatu, predsedniku LU "Novi Sad",
Plaketu za lova~ke zasluge Lova~kog
saveza Vojvodine.
M. Kizi}
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
26

BOR
PRVI SABOR LOVACA
U LU "DRAGA^EVO" U GU^I
APRILSKA ZBOROVAWA
Sa zbora lovaca u Gorwem Dubcu
Posle odr`anog zbora
lovaca Lova~kog dru{tva
"Gu~a" u Gu~i, koje ima 140
~lanova i na kome je za
predsednika ponovo izabran
Milomir Raki~evi},
a za sekretara Milenko
Milutinovi}, odr`an je i
zbor Lova~kog dru{tva
"Kaona" u Gorwem Dubcu.
Ovo Dru{tvo ima oko
120 lovaca, ali se ~ini da
je velika svadbarska
{atra bila premala da
primi preko trista lovaca
ovoga kraja i gostiju iz cele
Srbije, na ~elu sa predsednikom
LSS Zoranom
@ivojinovi}em, potpredsednikom
Tomicom Radosavqevi}em
i predsednikom
op{tine Lu~ani Slobodanom
Jolovi}em.
U lovi{tu ima dvadeset
visokih ~eka i osmatra~nica,
a Dru{tvo raspola`e
i velikim prihvatili{tima
za fazansku
divqa~ u Milatovi}ima,
Kaoni i Dowem Dubcu. Samo
u pro{loj godini u lovi{te
je uneto 1.840 odraslih
fazana i 36 ze~eva, a
posebna pa`wa posve}uje
se medvedu koji je stigao u
ovaj deo lovi{ta. Zbog dobrih
rezultata i brojnih
aktivnosti, predsednik
Op{tine dodeli}e lovcima
ovoga kraja prostorije u
Kaoni, na trajno kori{}ewe.
Za predsednika Lova~kog
dru{tva ponovo je
izabran Milenko Rudinac,
a za potpredsednika Goran
Vuki~evi}. Slavko Carevi}
ponovo je kandidovan
za predsednika Udru`ewa,
a Milan Savi} za sekretara.
S. Maxarevi}
Lovci i me{tani O{treqa,
sela na teritoriji
op{tine Bor, bili su doma}ini
Sabora lovaca, prvog
na ovom podru~ju. U drugoj polovini
marta, po izuzetno
lepom danu, okupilo se preko
150 lovaca u grupnom lovu
na predatore, prvenstveno
lisice. Lovilo se na atraktivnim
terenima sela
O{treq i Dowa Bela Reka.
U~esnici Sabora, a bilo
ih je iz Beograda, Kragujevca,
Vrawa, Smedereva, Pirota,
Soko Bawe i In|ije bili su
sme{teni u de~ijem odmarali{tu
"Sava~a". Ovom prilikom
za najmla|e je organizovano
edukativno predavawe
"Divqa~ isto~ne Srbije", koje
je odr`ao ~lan Stru~ne
slu`be LSS Rodoqub Haxi
Ceni}. Mali{ani Osnovne
{kole "Branko Radi~evi}" u
Boru, istureno odelewe
O{treq, zaslu`uju sve pohvale
za neiscrpnu znati`equ
da se upoznaju s tajnama
lova.
Lova~ko udru`ewe "Bakar"
u Boru, uspe{no je organizovalo
ovu manifestaciju,
a najve}e zasluge za to, pored
ostalih, imaju Slavi{a
Stankovi}, predsednik
Udru`ewa, Darko Mr{i},
Rade Jeli} i Zoran Dojkanovi}.
- Na{e Udru`ewe i
op{tina Bor imaju zajedni~ki
projekat o razvoju seoskog
i lovnog turizma, pa }e
se za potrebe lovaca i gostiju
adaptirati po jedna lova~ka
ku}a u trinaest sekcija
- rekao je Slavi{a Stankovi},
predsednik LU "Bakar"
u Boru.
U okviru Sabora organizovano
je i Me|unarodno takmi~ewe
"Borski lova~ki kotli}",
u kuvawu lova~kog gula{a
i paprika{a. Prvo mesto
osvojila je ekipa iz Dowe
Bele Reke, u sastavu Sla|an
Stankovi} i Radi{a Baji},
drugi je bio Milo{ Milo{evi}
Ugqarka iz Bora, a
tre}i Vojislav Stuparevi}
iz Kriveqa.
Najukusniji gula{, po ukusu
publike, skuvao je Stanoje
Savi} i wemu je pripala ~ast
da ponese titulu "majstora
varja~e", a specijalnu nagradu
`irija osvojio je I{tvan
Nemet iz Ma|arske, uz asistenciju
svoje supruge.
Posebnu pa`wu u~esnika
Sabora i brojnih gostiju, privukla
je uspela postavka izlo`be
etno i lova~kih motiva
ovoga podru~ja, kao i tradicionalno
ukusna jela iz
isto~ne Srbije.
S. Stojanovi}
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
27

IZBORNA SKUP[TINA LU "STIG"
BO@EVAC - SMOQINAC
IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO
Ova Izborna skup{tina donela je kadrovske promene,
ali kontinuitet ostaje - {to je u lovstvu najva`nije.
Za predsednika Upravnog odbora Lova~kog udru`ewa
"Stig" izabran je Jovan~a Panti}, a za predsednika Skup-
{tine ovog Udru`ewa Dobrica Stojakovi}.
^lanovi Skup{tine su, u radnom delu, jednoglasno
usvojili sve podnete izve{taje, dok su u sve~anom delu
sednice dodeqena priznawa najzaslu`nijim lovcima.
Zlatnim ordenom Lova~kog saveza Srbije odlikovan je
Jezdimir Stevi}. Srebrni orden LSS dodeqen je Maksimu
Trailovi}u, Sre}ku Ne{i}u i Mladenu Stojadinovi}u. Bronzani
orden LSS uru~en je Dobrivoju Paunovi}u, Dobrici Stojadinovi}u,
Bojanu Atanaskovi}u, Radi{i Ili}u i Radi{i
Jovanovi}u.
Skup{tina LU "Stig" je za po~asne lovce proglasila Jezdimira
Stevi}a i Rastivoja Lazi}a.
S. Stojanovi} Snimio: S. Vijatov
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
28

MARKOVAC
SRNE GOSPODARE LOVI[TEM
Srba Brki} i Branko Lazovi} u obilasku lovi{ta
Da doma}inski rad i anga`ovawe
lovaca daje vidne
rezultate, dobar je primer
Sekcija "Srna" u Markovcu,
koja je u sastavu Lova~kog
udru`ewa "Vo`d" u Rakincu.
Vredni lovci ove Sekcije,
wih 45, uz izuzetno anga`ovawe
predsednika Srbe Brki}a,
upravnika lovi{ta Branka
Lazovi}a, kao i Raje Koji}a,
~oveka koji je li~nim zalagawem
i nebrojenim donacijama,
zajedno sa ostalima, omogu}io
zna~ajno pove}awe brojnosti i
kvalitativnu strukturu srne}e
divqa}i u ovim revirima.
- Veoma sam zadovoqan stawem
srne}e divqa~i u ovom
lovi{tu. Impresioniran sam
brojem hranili{ta i soli{ta,
{to govori da je lovi{te namenski
ure|eno kako bi se u
wemu intenzivno gajile srne.
Posebnu pohvalu zavre|uje
~iwenica da nema {teta na
poqoprivrednim kulturama,
{to dokazuje da se i sa znatno
ve}om brojno{}u srna, po jedinici
povr{ine, mo`e gazdovati
u lovi{tima, {to je od izuzetnog
nau~nog zna~aja - ka`e
prof. dr Zoran Popovi}.
Na skoro 600 hektara lovne
povr{ine evidentirano je
140 grla srne}e divqa~i, od
kojih je {est u zlatnoj medaqi.
Svaki lovac je u obavezi da
u lovi{te iznese po tri xaka
kukuruza, odre|enu koli~inu
{argarepe, koncentrata i drugih
`itarica, kao i jarme iz
svog doma}instva.
Nesebi~no zalagawe, brojne
akcije i ve}i broj izgra|enih
stabilnih ~eka, ukazuje
da se u lovi{tu "Popovo
brdo" dobro i vredno radi, pa
su i rezultati za svaku pohvalu.
Tako|e, prirast zeca je u
ekspanziji, pa ga na ovim prostorima
ima vi{e nego ikada
ranije.
S. Maxarevi}
PO@EGA
DRUGI SUSRET LOVACA ME\A[A
Posledwe nedeqe u martu, odr`ani su Drugi susreti
lovaca ovoga podru~ja, ~ija se udru`ewa i lovi{ta
me|usobno grani~e - LU "Kwaz Milo{" u Po`egi,
LU "Aleksa Dejovi}" u U`icu i LU "Kosjeri}" u Kosjeri}u.
Doma}ini susreta bili su lovci podru`nice
u Zasequ kod Po`ege.
Pored brojnih lovaca, ovoj manifestaciji prisustvovali
su i predsednici sva tri udru`ewa: Jovan
Boji} iz Po`ege, Slavko Nikoli} iz U`ica i Milomir
Jovanovi} iz Kosjeri}a.
U okviru susreta, organizovana je uspela akcija
na uni{tavawu predatora, koja je potvrdila i dobrosusedske
odnose lovaca me|a{a, kao i postignute rezulatate
u gajewu i o~uvawu divqa~i.
Doma}ini slede}eg susreta bi}e lovci jedne sekcije
koja pripada LU "Kosjeri}" u Kosjeri}u.
D. Markovi}
BORA^ KOD KNI]A
TRI
BOJE
Lovac Petar Mihajlovi}, iz sela Bora~ kod Kni}a, nadaleko
je poznat po uzgoju "trobojaca".
- Veoma se radujem {to se radi na novom Zakonu o lovstvu i
{to }e na{e plemenite rase pasa dobiti onaj status koji im pripada
- ka`e Mihajlovi}.
Ina~e, Bora~ slovi za lovnu sredinu gde se doma}i goni~i jako
cene, pa se o wima ispredaju prave pri~e.
S. S.
]OVDIN
SMAWEN BROJ PREDATORA
Oko 600 lovaca, pristiglih sa raznih strana, u~estvovalo
je u lovu na prenamno`ene vukove i lisice po obroncima
homoqskih planina. Ovu tradicionalnu godi{wu akciju
na smawewu broja predatora, organizovalo je Lova~ko
udru`ewe "Krila{" u ]ovdinu, kod Petrovca na Mlavi.
- Lovili smo u revirima kod ]ovdina, Vezi}eva i [etowe,
a vuka od 37 kilograma odstrelio je Milan Stevanovi}
iz Jagodine. Drugi vuk je bio rawen i prona|en je posle hajke,
a odstreqene su jo{ i ~etiri lisice. Predatore moramo
uni{tavati, jer }emo ostati bez divqa~i u lovi{tu - nagla{ava
Goran Jevremovi}, upravnik lovi{ta LU "Krila{" u
]ovdinu.
Ina~e, ovde se u sezoni redovno odstreli od sedam do osam
vukova i oko 200 lisica.
V. Petrin Snimio: S. Vijatov
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
29

ZLATAR
ODSTREQENA TROFEJNA VU^ICA
U dobro organizovanom lovu, u kojem je u~estvovalo 25 lovaca,
na Zlataru kod Nove Varo{i, Dragan Maksimovi} iz Pan~eva,
odstrelio je sa ~eke trofejnu vu~icu te{ku 45 kilograma.
- Ovo je peti vuk odstreqen na Zlataru ove sezone. Lovci su
po snegu sa legla "digli" zver, koja je s ~oporom ove zime napravila
dosta {tete ~obanima i vlasinicima stoke u ovom kraju.
Odstrelio sam je iz kombinovane pu{ke, karabinskim metkom
7x57R - ka`e Maksimovi}.
Iskusni vukolovci sa Zlatara ka`u da je vuka izuzetno te{ko
pratiti i iznenaditi, ve} ga lovci moraju samo strpqivo i dugo
~ekati na wegovim stazama. Postavqawem mrcini{ta, kojem nijedan
gladan vuk ne mo`e da odoli, natera}e ga da tuda prolazi
i navi}i da ~e{}e pose}uje ta mesta.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov
PO@AREVAC
[AKAL SVE BROJNIJI
Brojnost divqa~i u mnogim lovi{tima prepolovili
su predatori - vuk, {akal i lisica. Oko Dunava, {akal
je sve brojniji, a lovci Po`arevca ga sve ~e{}e love.
- Ove godine ve} smo odstrelili 25 {akala. U na{em
lovi{tu, na 38.000 hektara lovne povr{ine, ima preko
300 {akala, koji su postali prava napast za divqa~ i
obli`wa doma}instva. Razmno`ava se zabriwavaju}e
brzo, pa mu moramo organizovano redukovati brojnost,
da ne bi ostali bez divqa~i - ka`e Dragan Miti}
predsednik LU "Vojvoda Milenko" u Po`arevcu.
V. Petrin
Snimio: S. Vijatov
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
30

Zajedni~ki snimak po zavr{etku utakmice
^ELAREVO KOD BA^KE PALANKE
UTAKMICA GONI^A U RADU
Lova~ko dru{tvo "Fazan" u ^elarevu, 13. aprila, organizovalo
je prvu utakmicu goni~a u radu (gater). Oko 40 lovaca, iz
Pan~eva, Beograda, Sombora, Novog Sada... i jedna grupa iz
Republike Srpske, doveli su svoje pse na ocewivawe.
Ocewivane su rase: brak jazavi~ar, slova~ki kop i posavac.
Kinolo{ki sudija Sawa Mom~ilovi} - Bogni~, uz asistenciju
zapisni~ara Nenada Kunda~ina, ocewivala je rad pasa u gateru.
U centralnom delu poligona sme{tena je visoka ~eka, odakle je
sudija Mom~ilovi} imala pregled rada goni~a i oblajavawa
vepra. Kontakt sa veprom nije dozvoqen, a ako do wega do|e pas
se diskvalifikuje. De`urni veterinar bila je Mirjana Bo{wak
iz Ba~ke Palanke. Po zavr{etku utakmice napravqen je zajedni~ki
snimak, a dru`ewe je nastavqeno.
M. Kizi}
LU " KOPAONIK" U LEPOSAVI]U
VREDNI LOVCI KOSOVA
Do~ekom na mrcini{tu, za ~ije je postavqawe zaslu-
`an Qubi{a Milentijevi}, predsednik Sekcije "So~anica",
odstreqena su tri vuka ove zime. Sre}ne ruke
bili su Sr|an Mijailovi}, Vladan \ur|evi} i Radojko
Mihajlovi}, lovci iz sela Mosnica.
Ni{ta mawe aktivni nisu bili ni lovci Sekcije
"Vra~evo", gde je najuspe{niji lovac bio Slavi{a ^olovi}
i wegova dru`ina.
Lovci Bla`eva i Leposavi}a su, u uspe{no organizovanom
lovu, odstrelili vuka i vu~icu. Slobodan Milutinovi}
je sa dva hica oborio oba vuka.
S. S.
MIONICA
REKORDAN ODSTREL
Lovci sekcije "Vrtiglav", koja je u sastavu Lova~kog
udru`ewa "Vojvoda Mi{i}" u Mionici, Radomir Risti} i
wegovi sinovi Aleksa i Neboj{a, pravi su rekorderi u odstrelu
predatora u ovom Udru`ewu. U protekloj lovnoj sezoni
odstrelili su 22 lisice i pet kuna. Ina~e, svake godine u proseku,
oni odstrele od 20 do 25 lisica i od 15 do 18 kuna, uz svesrdnu
pomo} lova~kih pasa - srpskih goni~a.
Ova wihova tako uspe{na redukcija predatora znatno
doprinosi pove}awu broja gajene divqa~i, zeca i fazana
naro~ito.
D. Markovi}
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
31

mali oglasi
mali oglasi
UPUTSTVO ZA SLAWE OGLASA
Tekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu
"Lova~ke novine", Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi Sad,
a upla}uje se na `iro ra~un broj: 355-1002794-07, DOO
"Dnevnik-novine i ~asopisi" s naznakom za oglas u "Lova~kim
novinama".
Poziv na broj: 8582858
Cena malih oglasa do 20 re~i je 500 dinara, a svaka slede}a
re~ je 20 dinara.
BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITI
OBJAVQEN
@UQOLIN
Garantovano le~i
kurije oko, suvi `uq,
zadebqane, ispucale
pete, bradavice ruku
i nogu, i psorijazu
ruku i nogu, a
REUMASAL le~i
reumati~na oboqewa.
Telefon:
010/335-231 i
010/318-743
064/555-83-01
REFLEKTOR ZA NO]NI LOV
grabqivica sa puwa~em. Nepotreban
akumulator i produ`ni
kabl. Mogu}a monta`a na karabine,
polo`are i bokerice. Snop
svetlosti do 300 m. Cena 140
evra.Telefon: 063/545-078
*Optika Kahles, Schmidt &Bender, Leica,
Minox; vabilice Hubertus i Buttolo; konfekcija
Le Chameau, Leo Köhler,
Glengarnock; Baron galanterija. "TRO-
FEJ" d.o.o. Telefon: 011/28-62-037.
PRODAJA ORU@JA
* Nove ruske pu{ke I@, Hemmerles, poluautomati,
jednocevke, kombinovane, vazdu{ne,
malokalibarske, Trapp u svim
kalibrima i varijantama. Mogu}nost odlo`enog
pla}awa. "Arsenal", ul. Majke
Jevrosime br.20. Telefon: 011/33-45-
063.
* Monookulari za no}no osmatrawe
"Night-Vision", dvogledi, katalozi "Frankonija"
2007. Gume za kundak "Pachmayer",
lampe za no}ni lov "Tac-star" sa monta-
`om za sve tipove pu{aka i karabina,
o{tra~i za no`eve "Lansky". Veliki izbor
ameri~ke gardarobe: pantalone, vijetnamke,
fajerke, kape, prsluci i ostala
oprema. [aqemo pouze}em. "Arsenal",
ul. Majke Jevrosime br. 20, Beograd.
Telefon: 011/33-45-063.
* Prodavnica oru`ja "Arsenal" bavi se
preuzimawjem i komisionom prodajom
oru`ja, kao i preuzimawem oduzetog
oru`ja na komisionu prodaju. Polovni
italijanski automati u ekstra strawu.
Uvoz iz Italije! "Arsenal", ul. Majke Jevrosime
br. 20, Beograd. Telefon:011/33-45-063.
* Veliki izbor opti~kih ni{ana "Bushnell",
laserskih daqinomera i lasera
za upucavawe. Originalni japanski ni-
{ani "Hakko". Replike oru`ja svih svetskih
proizvo|a~a. Veliki izbor vatrometa,
raketa i sitne pirotehnike. "Arsenal",
ul. Majke Jevrosime 20, Beograd.
Telefon: 011/33-45-063.
* Prodajem lova~ki karabin CZ 243 sa
optikom Hakko mark 8 4 x 40, i trideset
metaka. Cena 350 evra. Telefon:
0230/79-047 i 062/211-201.
* Prodajem lova~ku pu{ku bokericu
kal.12 Zbrojovka-Brno i pi{toq CZ M -
57 kal. 7,62. Telefon: 064/23-800-48.
* Prodajem lova~ki karabin 30 - 06 sa
Suhl monta`om i optikom. Telefon:
063/504-663.
PRODAJA PASA
* Odgajiva~nica "JANIOR" koja je u
prole}e 2007. sa jazavi~arima od svoga
odgoja postigla rezultate: 1xPR,
4xCACIB 2xR. CACIB, 9xCACB, 4xR.
CACB, 2xCACT, 1xR. CACT, 6x ocena
ODLI^AN na takmi~ewima u radu na
divqu sviwu, nudi odli~no odnegovanu,
vakcinisanu mu{ku {tenad o{trodlakog
jazavi~ara {ampionskog porekla.
Otac PACO-BATICA {ampion
Jugoslavije u lepoti, ispitan u radu u
rovu, uspe{no kori{}en u lovu na divqu
sviwu i na krvnom tragu (sin {ampiona
Jugoslavije u lepoti i radu
DON - KI]E III), majka BELA JANIOR-
SKA, CAC na izlo`bi, ODLI^NA ocena
u radu na divqu sviwu i na krvnom
tragu. Telefon: 063/821-74-35.
* Prodajem `enku nema~kog o{trodlakog
pti~ara staru 18 meseci, uvedenu
u lov, od ekstra lovnih roditeqa, ~ipovanu
i vakcinisanu. Telefon: 063/507-
446.
* Prodajem o{trodlakog, radnog,
nema~kog pti~ara, braon meliranog.
Cena 100 evra. Telefon: 064/95-82-311.
*Garancija kvaliteta! 34 godine lova i
odgoja pasa: NKD, NOD i engleskih
setera, vrhunski u eksterijeru i radu,
raznih uzrasta. Mo`e kompenzacija.
Telefon: 064/205-68-86.
*Prodajemposavske goni~e, dva mu`jaka
stara 11 meseci. Odli~ni goni~i na zeca
i lisicu. Bez rodovnika. Telefon:
062/875-34-60.
* NKD pti~ari, {tenad stara sedam
meseci i dva meseca. Cena po dogovoru.
Goran, Ba~. Telefon: 021/771-845 i
063/83-86-043.
* NOD ekstra radno leglo iz
odgajiva~nice sa garancijom! Otac: Lump
vom Ammerland - VJP 68, HZP 185, VGP I./
322 ! Majka: Esta vom Birkenbusch - od oca
(Elan vom Reepmoor - VJP 70, HZP 191 +
226, VGP I. / 344 ÉF !) i majke (Yola vom
Zenngrund - VJP 77, HZP 223 + 227, VGP I.
/ 322 ! ). URBAN - TEMERIN. Telefon:
065/500-0885. Slike mo`ete pogledati
na: www.family-urban.com
* ODGAJIVA^NICA za JOD iNOD koja
poseduje 21 eksterijerna i 3 radna
{ampiona, sa garancijom nudi tokom
cele godine: {tenad, mlade i obu~ene
pse za lov, na svu pernatu i dlakavu
divqa~ + divqu sviwu. URBAN -
TEMERIN: Telefon: 063/500-088. Slike
o uvezenim priplodwacima za parewe i
o svim na{im psima, mo`ete pogledati
na : www.family-urban.com
PSI ZA PAREWE
*NKD Xerxes II vom Hege-Haus, uvezen,
slobodan za parewe. Pas je u Novom
Sadu. Atila. Telefon: 021/504-359 i
063/500-440. www.hege-hausstory.com
RAZNO
* FIMILIN - mast koja uspe{no le~i
sve vrste ekcema, izra|ena je od prirodnih
trava i smola ispod ekolo{kog
Durmitora, a testirana je u Zavodu za
za{titu zdravqa u Beogradu. Telefon:
032/841-120.
* Pumpe za vodu - tipa hidrauli~ni
tu~ak - ne koriste struju, te~no gorivo ni
gas. Ne zaga|uju okolinu, pogodne za brdsko-planinske
krajeve. Telefon:
064/123-50-81.
* Teletakt, ameri~ki, za obuku pasa i
lov do 100 m -190 evra; do 400 m - 220
evra. Ogrlica protiv lajawa (elektro{ok)
110 evra. Telefon: 063/500-088.
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
32

Zauvek nas je napustio na{
dragi brat i stric
IN MEMORIAM
Zauvek su nas napustili na{i prijateqi i kolege lovci
RADIVOJ PUTNIK
Nikada ga ne}emo zaboraviti.
Wegovi najmiliji: brat
Milorad, snaha Deva, sinovci
Ivan i Radivoj i sinovica
Olivera, sa
porodicama
MILORAD
SUBOTI]
iz Obrenovca
ALEKSANDAR
IVI]
iz Urovaca
VITOMIR
RANKOVI]
iz Urovaca
RADISAV
JELESI]
iz Urovaca
MILAN
VILI]
iz Zve~ke
Posledwi pozdrav kolegi
lovcu
JOVICA
JOVANOVI]
iz Baqevca
BO[KO
DRAGI]EVI]
iz Zve~ke
\URA
VLAISAVQEVI]
iz Bari~a
RADE
A[ANIN
iz Bari~a
SLOBODAN
MARJANOVI]
iz Grabovca
SLOBODANU PAVLOVI]U
(1951 - 2007)
iz Suvog Dola
Ve~no }emo pamtiti tvoj
vedar duh i smisao za humor.
LU "Jovan [erbanovi}",
@agubica
Napustio nas je na{
dugogodi{wi ~lan, dobar
drug i lovac
SAVO STAJI]
Zauvek }e{ ostati u na{im
srcima.
Va{tag F.,Va{tag
D.,Ve~anski M.,Stoji}
M.,@eraji} G. i ostali
~lanovi na{e Sekcije.
LU u Se~wu
Sekcija "Fazan", Boka
\OR\E
GAJI]
iz Bari~a
MILOJE
JOVANOVI]
iz Dra`evca
BORIVOJE ERI]
iz Skele
MILOVAN NE[I]
iz Skele
VITOMIR MARI]
iz Skele
VITOMIR JOVANOVI]
iz Skele
RADMILO HRISTI]
iz Skele
VOJISLAV NE[I]
iz Skele
DRAGOQUB MILINKOVI]
iz Skele
ZDRAVKO ALEKSI]
iz Skele
Zauvek su nas napustili na{i drugovi,
zaqubqenici u prirodu i lov
BOGOQUB
NENADOVI]
iz Urovaca
SPASOJE
DRAGI]EVI]
iz Zve~ke
MILOSAV
RADU[KI
iz Skele
JURI[A NINKOVI]
iz Skele
DOBRIVOJE RADU[KI
iz Skele
@IVOJIN NE[I]
iz Skele
MILAN ROKSI]
iz Skele
MILO[ BO@ANI]
iz Skele
Wihovom smr}u izgubili smo dobre
lovce, uzgajiva~e divqa~i i qubiteqe
prirode. ^lanovima na{eg Udru`ewa
osta}e zauvek u lepom se}awu.
Zauvek nas je napustio
na{ kolega, dobar drug i
lovac
LU "Obrenovac", Obrenovac
Zauvek nas je napustio
na{ ~lan
Zauvek su nas napustili
na{i drugovi
BOJAN
VIDAKOV
( 1988 - 2007)
DU[KO STANOJEVI]
( 1946 - 2007 )
Neka im je ve~na slava i
hvala.
LU Pe}inci, LD Siba~
GLIGORIJE VASO REP^EK
OBRADOVI] ( 1941 - 2007)
( 1928 - 2007 )
Neka im je ve~na slava i hvala.
LUO Ba~ka Palanka
LD "Fazan", ^elarevo
BO[KO BRKQA^
(1933 - 2008 )
Neka mu je ve~na slava i
hvala.
LD "Lov}enac",
Lov}enac
AUREL ALBU
^uva}emo, u uspomeni,
tvoje vizije lovstva i
lepe trenutke dru`ewa
s tobom.
LD "Jedinstvo",
Mramorak
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
33

FOTO VESTI
PETI ODSTREQENI KURJAK
Lovac Vlada Terzi}, ~lan LU "Zlatibor" u ^ajetini, na mestu
zvanom "Bregovi", 25. oktobra pro{le godine, odstrelio je vuka.
Ovo mu je bio peti odstreqeni vuk u lova~koj karijeri.
BOGAT ULOV
U LU "Kopaonik" u Leposavi}u lovci su jedva do~ekali sneg
ove zime, a oni najuporniji krenuli su u lov s proverenim
goni~ima. Tako su samo u jednom danu, Slobodan Milunovi},
Vaso Jovanovi}, Slobodan Jovanovi}, Ivan Miladinovi} i
Slavi{a ^uki}, odstrelili pet divqih sviwa.
JEDNIM METKOM DVA VUKA
Branislav Jovovi} iz [aludovca kod
Para}ina, dugogodi{wi je ~lan LU "Para-
}in" u Para}inu i iskusan lovac. Ovo je potvrdio
i krajem januara ove godine, odstreliv{i
u reviru "Mali Pe{terac" na potesu
"Preka bara", dva vuka samo jednim metkom
ispaqenim iz poluautomatskog karabina
CZ.
Pripremili: S. Maxarevi}, S. Ivanov, S.
Stojanovi}, A. Veqkovi}
Branislav Jovovi}, u sredini doweg reda, sa kolegama
LOVA^KE NOVINE, APRIL 2008.
34

PREDSTAVQAMO UDRU@EWA:
LU "STARA PAZOVA" U STAROJ PAZOVI
kinolo{kom kupu Vojvodine
posti`u se zna~ajni rezultati.
Lovno streqa{tvo tako|e
ima zapa`ene uspehe
na pokrajinskim i republi~kim
takmi~ewima, a
neka od prva tri mesta uvek
osvoje na{i takmi~ari.
Stru~na slu`ba Udru`ewa,
u saradwi sa Stru~nom
slu`bom LSV, uspe{no je
uradila Lovnu osnovu za
period od 2008. do 2018. godine
- zakqu~io je Slobodan
Kova~evi}.
- Na{e Udru`ewe godi{we
unese u lovi{te
2050 petomese~nih fazana.
Proteklih godina naseqavane
su i jarebice (2003.godine
200 jedinki, a 2004. godine
100). U januaru ove godine,
po prvi put na ovim
terenima, odstreqen je
{akal. Lovci godi{we odstrele
60 do 80 lisica, 40
do 50 sivih vrana i 50 do 60
svraka - naglasio je Stevan
Vrani}.
M. Kizi}
PRIORITET PLANSKOM PO[UMQAVAWU
Dva autoputa, `elezni~ka pruga i mre`a lokalnih
saobra}ajnica pri~iwavaju te{ko}e u gazdovawu
lovi{tem
Organizovano lovstvo u
op{tini Stara Pazova datira
od davne 1910. godine.
U sada{wem organizacionom
obliku LU "Stara Pazova"
osnovano je 1994. godine.
Najbrojnije i najstarije
dru{tvo u op{tini, osnivano
1910.godine, je LD "Stara
Pazova". Dru{tvo, na
~elu sa predsednikom Petrom
Gavrilovi}em, danas
ima 130 registrovanih lovaca.
Lovci LU "Stara Pazova"
gazduju povr{inom od
35.108,5 hektara, od toga
lovno produktivna povr{ina
obuhvata 25.480
hektara a najzastupqenije
su oranice. Kroz lovi{te
prolaze dva autoputa,
`elezni~ka pruga i mre`a
lokalnih saobra}ajnica,
{to ovda{wim lovcima
pri~iwava probleme u gazdovawu.
Svojevrsne te-
{ko}e ~ine industrijske
zone, velika gustina naseqenosti
i intenzivna poqoprivredna
proizvodwa,
istakli su predsednik Slobodan
Kova~evi} i upravnik
lovi{ta Stevan Vrani}.
Udru`ewe ima devet
lova~kih dru{tava i to u:
Surduku, Belegi{u, Starim
Banovcima, Novim Banovcima,
Staroj Pazovi, Novoj
Pazovi, Golubincima, Vojki
i Krwe{evcima. Svako od
pomenutih dru{tava ima i
Lova~ki dom. Predsednik
LU je Slobodan Kova~evi},
potpredsednik @ivan Dobri~ki,
a sekretar @ikica
Abaxija. Udru`ewe ima 75
po~asnih ~lanova, 516 redovnih
lovaca i 18 ~lanova
Lova~kog podmlatka. Lovci
gazduju jarebicom, fazanskom
i ze~ijom divqa~i. U
migraciji su prepelica, grlica,
divqi golub i divqa
guska.
- Od lovno-tehni~kih
objekata u lovi{tu se nalazi
pet visokih ~eka, 110
hranilica za sitnu divqa~,
50 pojili{ta i pet vetrewa~a
za izvla~ewe vode.
Kada je re~ o krivolovu, to
su uglavnom sporadi~ni
slu~ajevi koji ~ine mali
procenat - rekao je Stevan
Vrani}.
- Najzastupqenije rase
lova~kih pasa su NKD i
NOD pti~ari. U Lova~ko
UDRU@EWE
O^EKUJE
POMO]
Lovni tereni Lova~og
udru`ewa "Stara
Pazova" svrstavaju se po
podignutim remizama i
{umskim zasadima u najsiroma{nija
u Sremu.
Lovi{te je golo kao tepsija,
uzre~ica je ovda{wih
lovaca. Zbog
ovakvog stawa prioritet
u narednom periodu
je podizawe remiza i
{umskih kompleksa. U
sprovo|ewu po{umqavawa
o~ekuje se pomo}
Lova~kog saveza Vojvodine
i JP "Vojvodina
{ume".
Ze~evi omiqena lovina
Naseqavawe i ~uvawe fazana stalan je posao