6. oktobar 2005. Ko su i
6. oktobar 2005. Ko su i 6. oktobar 2005. Ko su i
prijatelje. Jedan od sada optuženih ga je izdvojio i pitao za imena i adrese tih prijatelja i izvukao ga iz „Ovčare“. Danas taj čovek, Vidim Karlović, ima šestoro dece – priča Dušan Knežević. Karlović živi u Zagrebu, ima 35 godina i pre mesec dana je svedočio na glavnom pretresu optuženima za zločin na „Ovčari“. Prepoznao je dvojicu okrivljenih koji su ga spasli sigurne smrti. Posle svedočenja tražio je dozvolu da se pozdravi sa njima, a onda ih je zagrlio i poljubio. Scena je bila dirljiva. Pretnje zbog optužnice Jedan zarobljenik iz vukovarske bolnice sedeo je u autobusu pored kasarne, sagnute glave, a njegov rođeni brat, koji je bio u JNA, svuda ga je tražio i već je odustao kada je sasvim slučajno pogledao prema autobusu baš u trenutku kada je njegov brat podigao glavu. Pogledi im su se susreli u poslednjem momentu i zarobljenik je bio pušten. Dva brata Hrvata su bila u JNA i 1991. jedan je poginuo, otac im je ranjen, a ovaj drugi mi je rekao: „Da sam tog dana bio na „Ovčari“ ne znam da li bih mogao da se uzdržim da nekog ne ubijem. Suviše je bola i zla“, priča nam Knežević. Kada je suđenje počelo, ispred zgrade u kojoj živi polupana su mu oba automobila, službeni i privatni, koji nisu bili parkirani jedan pored drugog. Kasnije je na krovu svog auta nalazio blato, prljave krpe i izmet. - Javno mnjenje osuđivalo je rad Tužilaštva za ratne zločine jer postoji uverenje da u biti našeg naroda ne postoje takva zverstva. Ali, uverio sam se da je takav arsenal zla i zlodela, sa takvom maštom, bio prisutan na svim stranama. To su priče bez kraja, dramatične priče o ljudskim sudbinama, a šta je istina znaju samo oni koji su tamo bili. Mnogi neće da svedoče jer su iz mešovitih brakova - priča Dušan Knežević. Zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović radio je na slučaju „Zvornik“. To je prvi predmet koji je haški tužilac ustupio našem pravosuđu. Optužnica tereti sedmoricu Srba za zločin nad muslimanima u Domu kulture u Čelopeku i drugim mestima u okolini Zvornika 1992. godine. - Haški tribunal ukazao je poverenje našem tužilaštvu upravo ustupanjem ovog predmeta sa trojicom okrivljenih. Mi smo tokom intezivne šestomesečne istrage otkrili još četvoricu, a to ne bi bilo moguće bez saradnje sa pravosudnim organima BiH i Distrikta Brčko i bez učešća našeg istražnog sudije i tužioca u saslušanju velikog broja oštećenih i svedoka na teritoriji BiH i Brčkog - kaže tužilac Petrović. Očekuje se da suđenje za ovaj zločin uskoro bude zakazano pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu. To će biti, kaže tužilac, test predmet za konačnu ocenu međunarodne zajednice o sposobnosti pravosudnih organa Republike Srbije
da sude za najteža krivična dela ratnih zločina. Odlazak svedoka u Split - Za nas je najteža faza pretkrivičnog postupka koji podrazumeva veliku angažovanost tužioca na prikupljanju dokaza i dokumentacije. Po pravilu se i mesto zločina i dokazi nalaze u jednoj državi, a potencijalni izvrišioci u drugoj. Osim toga, mi smo u prikupljanju dokaza upućeni na vojne i policijske formacije, iz čijih su redova, po pravilu, potencijalni izvršioci - kaže zamenik tužioca za ratne zločine Veselin Mrdak. Tužilac Mrdak radio je na pružanju međunarodne pravne pomoći Hrvatskoj u postupku protiv optuženih za zločine u splitskom logoru „Lora“, a rezultat toga je da će osam svedoka iz Srbije, uz apsolutne bezbednosne garancije, krajem oktobra svedočiti pred Županijskim sudom u Splitu. - Sa Državnim odvjetništvom Hrvatske imamo sporazum o saradnji i do sada je naše tužilaštvo uradilo mnogo za njih. Tužilac iz Splita je bio ovde i pet dana je saslušavao oštećene i svedoke iz „Lore“ - kaže Mrdak. NJegov kolega Bogdan Stanković radio je na slučaju pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni“, protiv kojih je juče podignuta optužnica, ali nije želeo da govori o tom predmetu. Peti zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković ovih dana je bio veoma zauzet jer privodi kraju istragu protiv osumnjičenih u slučaju masovnih grobnica u Batajnici. - Dragoljub Stanković je prešao 19.000 kilometara radeći na istragama ratnih zločina. Saslušao je više od 300 svedoka. Pre mesec dana u Prištini je eksplodirala bomba na mestu gde je upravo trebao da sasluša svedoke - kaže nam portparol Tužilašva za ratne zločine Bruno Vekarić. Vekarić ističe da je ovo tužilaštvo jedina institucija u kojoj žrtve ratnih zločina mogu da potraže zaštitu i pravdu. Apeluje da se u državnom budžetu povećaju sredstva koja su neophodna za vođenje istraga. ALEKSANDRA PETROVIĆ
prijatelje. Jedan od sada optuženih ga je izdvojio i pitao za imena i adrese tih<br />
prijatelja i izvukao ga iz „Ovčare“. Danas taj čovek, Vidim Karlović, ima šestoro dece<br />
– priča Dušan Knežević.<br />
Karlović živi u Zagrebu, ima 35 godina i pre mesec dana je svedočio na glavnom<br />
pretre<strong>su</strong> optuženima za zločin na „Ovčari“. Prepoznao je dvojicu okrivljenih koji <strong>su</strong><br />
ga spasli sigurne smrti. Posle svedočenja tražio je dozvolu da se pozdravi sa njima, a<br />
onda ih je zagrlio i poljubio. Scena je bila dirljiva.<br />
Pretnje zbog optužnice<br />
Jedan zarobljenik iz vukovarske bolnice sedeo je u autobu<strong>su</strong> pored kasarne, sagnute<br />
glave, a njegov rođeni brat, koji je bio u JNA, svuda ga je tražio i već je odustao kada<br />
je sasvim slučajno pogledao prema autobu<strong>su</strong> baš u trenutku kada je njegov brat<br />
podigao glavu. Pogledi im <strong>su</strong> se <strong>su</strong>sreli u poslednjem momentu i zarobljenik je bio<br />
pušten. Dva brata Hrvata <strong>su</strong> bila u JNA i 1991. jedan je poginuo, otac im je ranjen, a<br />
ovaj drugi mi je rekao: „Da sam tog dana bio na „Ovčari“ ne znam da li bih mogao<br />
da se uzdržim da nekog ne ubijem. Suviše je bola i zla“, priča nam Knežević.<br />
Kada je <strong>su</strong>đenje počelo, ispred zgrade u kojoj živi polupana <strong>su</strong> mu oba automobila,<br />
službeni i privatni, koji ni<strong>su</strong> bili parkirani jedan pored drugog. Kasnije je na krovu<br />
svog auta nalazio blato, prljave krpe i izmet.<br />
- Javno mnjenje o<strong>su</strong>đivalo je rad Tužilaštva za ratne zločine jer postoji uverenje da u<br />
biti našeg naroda ne postoje takva zverstva. Ali, uverio sam se da je takav arsenal zla<br />
i zlodela, sa takvom maštom, bio pri<strong>su</strong>tan na svim stranama. To <strong>su</strong> priče bez kraja,<br />
dramatične priče o ljudskim <strong>su</strong>dbinama, a šta je istina znaju samo oni koji <strong>su</strong> tamo<br />
bili. Mnogi neće da svedoče jer <strong>su</strong> iz mešovitih brakova - priča Dušan Knežević.<br />
Zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović radio je na slučaju „Zvornik“. To je<br />
prvi predmet koji je haški tužilac ustupio našem pravo<strong>su</strong>đu. Optužnica tereti<br />
sedmoricu Srba za zločin nad muslimanima u Domu kulture u Čelopeku i drugim<br />
mestima u okolini Zvornika 1992. godine.<br />
- Haški tribunal ukazao je poverenje našem tužilaštvu upravo ustupanjem ovog<br />
predmeta sa trojicom okrivljenih. Mi smo tokom intezivne šestomesečne istrage<br />
otkrili još četvoricu, a to ne bi bilo moguće bez saradnje sa pravo<strong>su</strong>dnim organima<br />
BiH i Distrikta Brčko i bez učešća našeg istražnog <strong>su</strong>dije i tužioca u saslušanju<br />
velikog broja oštećenih i svedoka na teritoriji BiH i Brčkog - kaže tužilac Petrović.<br />
Očekuje se da <strong>su</strong>đenje za ovaj zločin uskoro bude zakazano pred Većem za ratne<br />
zločine Okružnog <strong>su</strong>da u Beogradu. To će biti, kaže tužilac, test predmet za konačnu<br />
ocenu međunarodne zajednice o sposobnosti pravo<strong>su</strong>dnih organa Republike Srbije
Change language