6. oktobar 2005. Ko su i

Republika Srbija
Tužilaštvo za ratne zločine
Služba za odnose sa javnošću
DRUGI O NAMA
POLITIKA - 6. oktobar 2005.
Ko su i kako rade stručnjaci Tužilaštva za ratne zločine
TANKA NIT IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI
U prikupljanju dokaza tužioci su upućeni na vojne i policijske formacije u kojima se kriju i
potencijalni izvršioci zločina
PRVI PUT U JAVNOSTI:
DUŠAN KNEŽEVIĆ, BOGDAN STANKOVIĆ, MILAN PETROVIĆ, DRAGOLJUB STANKOVIĆ,
ANA MUTAVDŽIĆ (tehnički sekretar), VLADIMIR VUKČEVIĆ, DARA MARKOVIĆ (upisničar),
BRUNO VEKARIĆ (portparol) i VESELIN MRDAK
„Slušajući iskaze svedoka na „Ovčari“ kod Vukovara shvatio sam koliko je tanka nit
između života i smrti“, kaže zamenik tužioca za ratne zločine Dušan Knežević na
početku razgovora za „Politiku“. On zastupa optužnicu protiv okrivljenih za
streljanje dve stotine zarobljenih Hrvata ispred hangana na „Ovčari“, novembra
1991. godine.
Jedan mladić je uspeo da se spase tako što je ispred hangara na „Ovčari“, dok su ljudi
premlaćivani, počeo da viče kako poznaje nekog čoveka iz Rume i kako tamo ima

prijatelje. Jedan od sada optuženih ga je izdvojio i pitao za imena i adrese tih
prijatelja i izvukao ga iz „Ovčare“. Danas taj čovek, Vidim Karlović, ima šestoro dece
– priča Dušan Knežević.
Karlović živi u Zagrebu, ima 35 godina i pre mesec dana je svedočio na glavnom
pretresu optuženima za zločin na „Ovčari“. Prepoznao je dvojicu okrivljenih koji su
ga spasli sigurne smrti. Posle svedočenja tražio je dozvolu da se pozdravi sa njima, a
onda ih je zagrlio i poljubio. Scena je bila dirljiva.
Pretnje zbog optužnice
Jedan zarobljenik iz vukovarske bolnice sedeo je u autobusu pored kasarne, sagnute
glave, a njegov rođeni brat, koji je bio u JNA, svuda ga je tražio i već je odustao kada
je sasvim slučajno pogledao prema autobusu baš u trenutku kada je njegov brat
podigao glavu. Pogledi im su se susreli u poslednjem momentu i zarobljenik je bio
pušten. Dva brata Hrvata su bila u JNA i 1991. jedan je poginuo, otac im je ranjen, a
ovaj drugi mi je rekao: „Da sam tog dana bio na „Ovčari“ ne znam da li bih mogao
da se uzdržim da nekog ne ubijem. Suviše je bola i zla“, priča nam Knežević.
Kada je suđenje počelo, ispred zgrade u kojoj živi polupana su mu oba automobila,
službeni i privatni, koji nisu bili parkirani jedan pored drugog. Kasnije je na krovu
svog auta nalazio blato, prljave krpe i izmet.
- Javno mnjenje osuđivalo je rad Tužilaštva za ratne zločine jer postoji uverenje da u
biti našeg naroda ne postoje takva zverstva. Ali, uverio sam se da je takav arsenal zla
i zlodela, sa takvom maštom, bio prisutan na svim stranama. To su priče bez kraja,
dramatične priče o ljudskim sudbinama, a šta je istina znaju samo oni koji su tamo
bili. Mnogi neće da svedoče jer su iz mešovitih brakova - priča Dušan Knežević.
Zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović radio je na slučaju „Zvornik“. To je
prvi predmet koji je haški tužilac ustupio našem pravosuđu. Optužnica tereti
sedmoricu Srba za zločin nad muslimanima u Domu kulture u Čelopeku i drugim
mestima u okolini Zvornika 1992. godine.
- Haški tribunal ukazao je poverenje našem tužilaštvu upravo ustupanjem ovog
predmeta sa trojicom okrivljenih. Mi smo tokom intezivne šestomesečne istrage
otkrili još četvoricu, a to ne bi bilo moguće bez saradnje sa pravosudnim organima
BiH i Distrikta Brčko i bez učešća našeg istražnog sudije i tužioca u saslušanju
velikog broja oštećenih i svedoka na teritoriji BiH i Brčkog - kaže tužilac Petrović.
Očekuje se da suđenje za ovaj zločin uskoro bude zakazano pred Većem za ratne
zločine Okružnog suda u Beogradu. To će biti, kaže tužilac, test predmet za konačnu
ocenu međunarodne zajednice o sposobnosti pravosudnih organa Republike Srbije

da sude za najteža krivična dela ratnih zločina.
Odlazak svedoka u Split
- Za nas je najteža faza pretkrivičnog postupka koji podrazumeva veliku
angažovanost tužioca na prikupljanju dokaza i dokumentacije. Po pravilu se i mesto
zločina i dokazi nalaze u jednoj državi, a potencijalni izvrišioci u drugoj. Osim toga,
mi smo u prikupljanju dokaza upućeni na vojne i policijske formacije, iz čijih su
redova, po pravilu, potencijalni izvršioci - kaže zamenik tužioca za ratne zločine
Veselin Mrdak.
Tužilac Mrdak radio je na pružanju međunarodne pravne pomoći Hrvatskoj u
postupku protiv optuženih za zločine u splitskom logoru „Lora“, a rezultat toga je
da će osam svedoka iz Srbije, uz apsolutne bezbednosne garancije, krajem oktobra
svedočiti pred Županijskim sudom u Splitu.
- Sa Državnim odvjetništvom Hrvatske imamo sporazum o saradnji i do sada je naše
tužilaštvo uradilo mnogo za njih. Tužilac iz Splita je bio ovde i pet dana je saslušavao
oštećene i svedoke iz „Lore“ - kaže Mrdak.
NJegov kolega Bogdan Stanković radio je na slučaju pripadnika paravojne jedinice
„Škorpioni“, protiv kojih je juče podignuta optužnica, ali nije želeo da govori o tom
predmetu.
Peti zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković ovih dana je bio veoma
zauzet jer privodi kraju istragu protiv osumnjičenih u slučaju masovnih grobnica u
Batajnici.
- Dragoljub Stanković je prešao 19.000 kilometara radeći na istragama ratnih zločina.
Saslušao je više od 300 svedoka. Pre mesec dana u Prištini je eksplodirala bomba na
mestu gde je upravo trebao da sasluša svedoke - kaže nam portparol Tužilašva za
ratne zločine Bruno Vekarić.
Vekarić ističe da je ovo tužilaštvo jedina institucija u kojoj žrtve ratnih zločina mogu
da potraže zaštitu i pravdu. Apeluje da se u državnom budžetu povećaju sredstva
koja su neophodna za vođenje istraga.
ALEKSANDRA PETROVIĆ