Å UMARSKI LIST 2/1931

Resume. D'apres l'auteur, le deperissement en masse des forets coniferes en
Bosirie est cause principalement par les conditions geneialcs et politiques sous leijuelles
se trouvait notre рауз avant le 6 janvier 1929. Ces conditions avaient pour l'effet
l'impotence parfaite du personnel forestier envers les hommes politiques et envers les
representants des grandes firmes qui exploitaient en masse les forets de Bosnie. En
second lieu, cetait aussi la grande secheresse des annees 1927 et 1928 qui avait
beaucoup contribuee a ce deperissement.
-«0»-
Ing. RUD. PIPAN (ČAZMA):
DIOBA KRAJIŠKIH ZEMLJIŠNIH ZAJEDNICA
(CONTRE LE PARTAGE DES TERRES COMMUNALES)
U prošlogodišnjem Šumarskom Listu, broj IL, načeo je gospodin
profesor Dr. N e n a d i ć pitanje krajiških zemljišnih zajednica, koje je
pitanje od velike nacionalno-ekonomske važnosti, kako to tvrdi sam
pisac članka. Tokom svoje rasprave dolazi g. profesor do zaključka, da
je riješenje toga pitanja, kako se ono provodi via facti, t. j. likvidacijom
i individualnom diobom, najsretnije i da najbolje odgovara svrsi.
S obzirom na golemu važnost toga pitanja slobodan sam rasvijetliti
ga i sa druge strane, jer sam višegodišnjim službovanjem na onom području,
na kojem se ta dioba provodi najintenzivnije, gledao i dobre i
loše strane ove diobe.
Da možemo prosuđivati pitanje krajiških zemljišnih zajednica, moramo
najprije proučiti način njihova postanka. Temeljni krajiški zakon
u § 17. određuje: »Dosele poopčinama uživani pašnjaci jesu njihovo vlasništvo«.
»Zemljište otpisano od poreza kao pusto pripada dotičnim općinama,
u koliko ga ne budu prijašnji posjednici iU pravni nasljednici u roku
od 2 godine stavili pod porez.«
U smislu § 1. zakona o uređenju zemljišnih zajednica od 25. IV. 1894.
sva ta zemljišta imadu se smatrati zemljišnim zajednicama. Posjed njihov
sastoji se dakle u glavnom od bivših seoskih pašnjaka, na kojima je narod
od pamtivijeka slobodno napasivao svoje blago. Prigodom sastava katastra
neke su parcele bile obrasle drvečem, pa su tom zgodom označene
kao šume, a gola zemljišta označena su kao pašnjaci.
Osim toga se današnje zemljišne zajednice sastoje i od zemljišta,
koje je bilo privatno vlasništvo, ali manje sposobno za poljodjelsku kulturu,
pa su se vlasnici odrekli toga posjeda iz bojazni, da će biti previsoko
oporezovani za ta malovredna ili udaljena zemljišta. To su uvale
i gudure usred polja, zaraštena zemljišta uz rub državnih i imovno-općinskih
šuma, dapače podivljale široke živice, kojih se ljudima u negdanje
doba preobilja zemljišta nije htjelo krčiti.
63