1 - Å umarski list
1 - Å umarski list 1 - Å umarski list
Већина јужних и средњих шума било je добро уређено и y њима ce газдовало строго no плану. Велике северне шуме биле су такође y већем делу уређене, истина no последњем разреду (IV—V) на пробирну сечу, са парцелама (кварталима) 4Х 4 , 4Х^ и 4X16 километара. ^Зато тамо и шумске јединице имају површипу no стотину и више хиљада ха, a no некоје и више од милијуна ха. Шуме Урала готово све су биле уређене (осим, разуме ce, севера), специално за металургиску индустрију (2Х- км) И са чистом еечом. Најмање су биле уређене сибирске шуме, као и шуме Кавказа и Туркестана, јер нису имале већег индустријалног значаја. За време рата и револуције сви планови газдинства били су поремећени, јер ce сеча вршила no потреби. Вевик број мапа и планова и другог материала je упропашћен и сада ce готово све ради понова. Декретирано je да ce све шуме уређене до 1918. године сматрају као неуређене. Ново уређење шума отпочето je 1924. године и сада je y највећем јеку. Годишње ce сада уређује 15—20 милиуна ха н 10—15 милиуна ce протходно проучава. Ha томе раде више од 2.500 шумарских инжењера и таксатора, a троши ce na ту сврху годишље 6—8 милиуна рубаља (близу 200 мил. динара). НТуме ce y Русији уређују no специалној инструкцији, која ce мсљала и допуњавала почев од 1908. год. неколико пута, докле није добила најновију модерну форму y 1926. години. Ca данашњом променом y шумарској политици na реду je и измена инструкпије, и ако одлично састављене. али са много конзерватизма и шаблона, од којих ce руско практично шумарство никако још ne може да ослободи. Уређење je доста компликовано, више ce базирало na ироучавању ириродних услова пего на пројектираљу газдинства и плана сксплоатацијс, што ce сада особито тражи. Усл('д тога планови пису најбољс! одговарали потребама руског економског живота, na су ce често и реметили. У већини шума je усвојена мрежа правилних квартала, IX1' -X-, 2X4 км са 1—3 таксапиона визира. Опходље су најобичније 100—120 година, a сеча чиста, на северу пробирна. Пошто joui нису све шуме уређене, о њима ce може дати само приближна слика y следећој таблици средњпх таксационих елемената na 1 ха: (Види табела на стр. 367.) Док ce јужне шуме екеплоатишу врло интепзивпо и дају прихода од једног ха 5—10 и више рубаља (150—200 динара), дотле северне шуме дају прихода од 20—30—50 копејака (10—15 динара). Сече ce само крупна грађа за тесање. У пеким централним губе[)пијама била je тако јака сеча за време револуције, да je већ узет етат на 20—50 година унапред и остале су само младе шуме. Псковска, Орловска, Смоленска губернија.) Рачуна ce, да све руске шуме дају годишње до 225 милиуна куб. метара прирагатаја, али због екстензивности газдинства y северним и сибирским шумама годишњи етат не пређе 130 мил. куб. метара, дакле свега 58%'. Остало гњије на пању или je жртва огња и ветра. Е к с плоатаци ј a и и н д y ст р и ј a. У Русији нш;ада није било доста новчаних капитала за развитак ипдустрије, те je y њој било запослено много страних компанија. Особито je слабо била развијена 366
Ра;они Састав (у десетинкама) Старост (год.) 1 Iß * O X >, C Maca м 3 AS o. s- Север 6 бор, 3 смрека, 1 бреза 100—200 III« 0,6 180 1,7 Центар 4 бор, 2 смрека, 2 храст, 2 бреза 80-100 II 3 07 200 2,5 Југ 2 бор, 2 липа, 4 храст, 2 бреза 60 - 70 II 0.7 220 3-4 Урал 4 смрека и јела, 3 бор, 1 бреза, 1 кедар, 1 ариш 150-180 III 2 0,6 140 2,0 Сибир 4 смрека и јела, 1 бор, 3 ариш, 2 KI дар 150-180 III-' 0,6 120 1,5 Д. Исток 3 ариш, 2 смрека и јела, 2 кебар, 3 разне врсте лишћара 160 III 0,7 150 2,0 шумарска индустрија, због чега je; тако мало прираштаја искоришћеко, a газдинетво je y већинћ било екстензивно. До револуције je y Русији било 2130 шумских предузећа са ili.910 раденика на љима и 1 '/•> милијуна дрвара и возара. Годишња производња je била од 1-20,000.000 рубаља. To je мало више него y Шведској и Финској. За време рата индустрија за експорт ce знатно сузила, зато je добро радила унутарља и за војну потребу. Револуција je шумску индустрију готово сасвим уништила. Већина фабрика и завода je прекинуло свој рад. Трошили ce стари резерви, док y 1921. години нису опи били сасвим исцрпљени. Газдинстао y шумама je било сасвим поремећено, био , je велик хаос. Али су шуме »спаок! револуцију«, јер и бакинска нафта и доњецки угаљ били су y рукама непријатеља, те су све железнице и фабрике радиле на дрвеном гориву. Све je било мобилизовано за израду горива, годишње вшие од 100 мил. куб. метара. »Глав-лес-ком« (1'лавни шумски комитет) ј(> y годинама litis.—19'2-i. био госџодар положаја и секао бсз особитог плана. Руске шуме неће још дуго година залечити својс тешке ране из тога доба. У 1921. год. ПОСле Н. В. П-а (Нове економеке иолитике),, шуме и особито шумарска индустрија су сасвим другојачије конструисане. Шуме су B|)ah
- Page 1 and 2: (REVUE FORESTIÈRE) САДРЖАЈ
- Page 3 and 4: ШУМХРСКИЛИСТ ГОД. 54
- Page 5 and 6: N. N. Републике и обл
- Page 7: Идући на исток, сре
- Page 11 and 12: Предмети извоза 1901
- Page 13 and 14: шумарству. Хиљадо и
- Page 15 and 16: максималног искори
- Page 17 and 18: £1 = e a + *'* + *"' Д* =, aV + a
- Page 19 and 20: X—B± s- Veličina R izmjerena je
- Page 21 and 22: Iz ove kritike, u kojoj sam radi kr
- Page 23 and 24: točnih mjerenja« zamisliti samo o
- Page 25 and 26: MANJA SAOPĆENJA NOTICE U POGLEDU O
- Page 27 and 28: »DELOKRUQ I RAD ŠUMSKE UPRAVE«.
- Page 29 and 30: U prvom dijelu govori se: A. O unut
- Page 31 and 32: ISKAZ Šumarskih Listova, koji se v
- Page 33 and 34: (županija), razvio je zamjeran, op
- Page 35 and 36: * 0> a 'S* H -M 00 "S 1 '3 tu f 1 S
- Page 37 and 38: i» i» TVORNICA TANINA 1 PAROPILA
- Page 39 and 40: ga em Књижница ]уг. Шу
Већина јужних и средњих шума било je добро уређено и y њима<br />
ce газдовало строго no плану. Велике северне шуме биле су такође y<br />
већем делу уређене, истина no последњем разреду (IV—V) на пробирну<br />
сечу, са парцелама (кварталима) 4Х 4 , 4Х^ и 4X16 километара. ^Зато<br />
тамо и шумске јединице имају површипу no стотину и више хиљада ха,<br />
a no некоје и више од милијуна ха. Шуме Урала готово све су биле<br />
уређене (осим, разуме ce, севера), специално за металургиску индустрију<br />
(2Х- км) И са чистом еечом. Најмање су биле уређене сибирске<br />
шуме, као и шуме Кавказа и Туркестана, јер нису имале већег индустријалног<br />
значаја.<br />
За време рата и револуције сви планови газдинства били су поремећени,<br />
јер ce сеча вршила no потреби. Вевик број мапа и планова и<br />
другог материала je упропашћен и сада ce готово све ради понова.<br />
Декретирано je да ce све шуме уређене до 1918. године сматрају као<br />
неуређене.<br />
Ново уређење шума отпочето je 1924. године и сада je y највећем<br />
јеку. Годишње ce сада уређује 15—20 милиуна ха н 10—15 милиуна ce<br />
протходно проучава. Ha томе раде више од 2.500 шумарских инжењера<br />
и таксатора, a троши ce na ту сврху годишље 6—8 милиуна рубаља<br />
(близу 200 мил. динара).<br />
НТуме ce y Русији уређују no специалној инструкцији, која ce<br />
мсљала и допуњавала почев од 1908. год. неколико пута, докле није<br />
добила најновију модерну форму y 1926. години. Ca данашњом променом<br />
y шумарској политици na реду je и измена инструкпије, и ако<br />
одлично састављене. али са много конзерватизма и шаблона, од којих ce<br />
руско практично шумарство никако још ne може да ослободи. Уређење<br />
je доста компликовано, више ce базирало na ироучавању ириродних<br />
услова пего на пројектираљу газдинства и плана сксплоатацијс, што<br />
ce сада особито тражи. Усл('д тога планови пису најбољс! одговарали<br />
потребама руског економског живота, na су ce често и реметили. У<br />
већини шума je усвојена мрежа правилних квартала, IX1' -X-, 2X4 км<br />
са 1—3 таксапиона визира. Опходље су најобичније 100—120 година,<br />
a сеча чиста, на северу пробирна.<br />
Пошто joui нису све шуме уређене, о њима ce може дати само приближна<br />
слика y следећој таблици средњпх таксационих елемената<br />
na 1 ха:<br />
(Види табела на стр. 367.)<br />
Док ce јужне шуме екеплоатишу врло интепзивпо и дају прихода<br />
од једног ха 5—10 и више рубаља (150—200 динара), дотле северне<br />
шуме дају прихода од 20—30—50 копејака (10—15 динара). Сече ce<br />
само крупна грађа за тесање. У пеким централним губе[)пијама била<br />
je тако јака сеча за време револуције, да je већ узет етат на 20—50 година<br />
унапред и остале су само младе шуме. Псковска, Орловска,<br />
Смоленска губернија.)<br />
Рачуна ce, да све руске шуме дају годишње до 225 милиуна куб.<br />
метара прирагатаја, али због екстензивности газдинства y северним и<br />
сибирским шумама годишњи етат не пређе 130 мил. куб. метара, дакле<br />
свега 58%'. Остало гњије на пању или je жртва огња и ветра.<br />
Е к с плоатаци ј a и и н д y ст р и ј a. У Русији нш;ада није<br />
било доста новчаних капитала за развитак ипдустрије, те je y њој било<br />
запослено много страних компанија. Особито je слабо била развијена<br />
366
Change language