You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Идући на исток, средње руске борове, смрековс и храстове шуме<br />
губс ce y широкој степи, да ce затим опет појаве no обалама Болге и<br />
оките каменита плећа седога Урала. Дуд и липа једва достижу 58° с, ш.<br />
и смењују ce црним таласима смреке и јеле (западни Урал), a даље на<br />
исток одличним боровим шумама (источни Урал) y коме ce већ јавља<br />
СибирСКа флора са аришем (Larix sibirica) И Кедром (Pinus Cembra). Богатство<br />
уралских шума тек je сада оцењено како троба. Читавих 200<br />
година оне су верно служиле металургији и давале joj до 10,000.000 м*<br />
дрва за угаљ, да ce добије чувени уралски челик. Велика je будућност<br />
ових огромнић шумовитих површина (35,000.000 ха доступних за сада),<br />
јер оне дају одличну грађу.<br />
Источнијс од Урала протеже ce велика сибирска равница, покривена<br />
y већини смреком (»тајга«). Стотине милијуна ха ових шума за<br />
сада ce врло мало експлоатишу. Нема путева за извоз, велике реке (00,<br />
Јенисеј, Лена) теку на север y Ледени океан, a насеље je врло редко.<br />
To су резервоари за цео свет. И када y Европи и Америци култура<br />
уништи шуме, свет ће ce обратити на север и исток, где још борави<br />
девичанска »тајга« од 500 и више милијуна ха, и само je још безазлени<br />
ловац-номад пали, како би no младој тополи, која затим расте,<br />
имао добар лов на јелене и лосове (Alces Machnis).<br />
Што дал>е на исток Сибира, све je чешћи ариш, који ce иза Бајкала<br />
и Лене смељује другом врстом — даурске феле (Larix dahunca). Велике<br />
кедрове и борове ирашуме окружиле су свето језеро Бајкал и губе ce<br />
на југу y Бурјатско-Монголским степама, окружене већ y Китају пустињама<br />
Гоби (Шамо). A дуж »највеће реке« Амура, где бор, смрека, јела,<br />
бреза. ариш и кедар образују дивне прашуме, лагано ce увлачи даурскоманџурска<br />
флора, која y даљњем току ове велике реке, и особито y<br />
приморској области (Владивосток), no Тихоокеапским обалама достиже<br />
врхунац свога бујног развијања, правих субтропсчшх пратума, уточишта<br />
белог амурског тигра, канадског јелена-вапита (Cervus maral)<br />
И леопарда. Манџурски храст (Ouercus mandschurica), Pinus Caraiensis, Abies<br />
holophyla, Carpinus Cordata, Betula costata, Phelodendron Amurense, Cladratis Amurensis,<br />
Kalopanax ricinifolium, Taxus cuspidata и још велики број оригиналне<br />
шумске флоре (орах, јасен, лииа, кедар...), окићене и исплетене лијанама<br />
(Maximovicia Amurensis, Vitis vinifera, Antinidia), ПОД којима ce y TCHlKOj<br />
И ВЛаЖНОЈ атМ0С(])е])И ВИДИ шаренИЛО разних Rododendron dahuricum, Prunus<br />
Manna, Acer barbinerva, Eleutherococcus senticacus, дивље вишње, јапански<br />
јоргован, чудновате орхидеје и папрати — све то даје илузију скзотичне<br />
прашуме, y којој заиста није редкост срести цара свију звери — великог<br />
амурског тигра.<br />
Оеверније од Амура, y Јакутији, на КамчатЈш и даље до хладне<br />
тундре, борове и аришеве шуме ce опет губс и смељују пигмејском<br />
брезом и пузећим врбама.<br />
Такова je физиономија рускић шума.<br />
У [) е ђ е њ е и и н в е п т a р и з a ц и ј a, ш y м a. У Русији није изведен<br />
катастар земљишта. те ce још незна, колико има шума na и<br />
зиратне земље. И ако ce уређење шума изводило до рата много година<br />
и са великим бројем техничког особља (годишње 10—12 мил. ха са око<br />
1.000 техничара), ипак сс успело да уреди свега 120,000.000 ха или<br />
15% свих шума.<br />
365
Change language