10.02.2015 Views

1 - Å umarski list

1 - Å umarski list

1 - Å umarski list

SHOW MORE
SHOW LESS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

Предмети извоза<br />

1901<br />

1911<br />

1925/26<br />

1926/27<br />

од ње — жита<br />

Индустрија<br />

y том броју шума ....<br />

свега . .<br />

564<br />

345<br />

197<br />

59<br />

53<br />

761<br />

1.215<br />

1.200<br />

3"6<br />

149<br />

30<br />

1591<br />

429<br />

398<br />

248<br />

58<br />

76<br />

677<br />

472<br />

234<br />

299<br />

80<br />

89<br />

771<br />

У следећим годинама шума je надмашила и жито и нафту. Ипак<br />

према количини шума y Русији извоз je и сувише слаб, ако ce има y<br />

виду, да je она y 1913. год. експортирала свега 5,930.000 куб. метара<br />

нрерађених материјала (f>% светског и 10% европског експорта), док je<br />

финска са шумама од 13 мил. ха експортирала 4,200.000 куб. метара. У<br />

иоследњим годинама јако ce развија експорт лимитрофа (Гшв. руских<br />

провинција) за рачун не само прираштаја, но и основног капитала.<br />

Финска и Шведска су већ давно стабилизирале свој експорт, јер шуме<br />

њихове не дозвољавају даље повећање. И сама велика и нространа<br />

Русија, која сада тако мало експортира, може да заузме доминирајући<br />

положај, чим ce њена индустрија y следећим годинама подигне. У<br />

1926./27. год. експорт на европском тржишту био je следећи:<br />

Пољска<br />

10,700.000 куб. метара<br />

Финска 10,500.000 « «<br />

Шведска 5,900.000 « «<br />

Чехословачка 5,315.000 « «<br />

Руеија 4,1()0.ооо « «<br />

Према експорту Русије оцењеном на 145,000.000 рубаља, фински<br />

je експорт био '2.5 пута већи, пољски 2.6, шведски 1.4 и чехословачки<br />

1.3 пута већи.<br />

Советска власт je и сувише била заузета развићем »тошке« металуршке<br />

индустрије и шумарској je индустрији поклањала мало пажње.<br />

Осим тога je шумска индустрија била y вечитој борби са унравом<br />

шума о реду и условима рада y шуми и такси за грађу. Било je много<br />

оштрих конфликата, док y овој години индустрија није напослетку нобедила<br />

и толико заитересовала советску власт, да je последња сесија<br />

советског парламента (В. Ц. И. К.) y новембру месецу прошло године<br />

била посвсћена шумској индустрији и y место скромних кредита за<br />

прошлих пет година за подизање (у суми 145 милиуна рубаља) она je<br />

добила на следећих 5 година огромни кредит од милиарде и 25 милиуна<br />

рубаља, тс he ce брзо развити до необичних размера.<br />

П е т г о д и ш љ и г е н е р a л н и п л a н (1927/28.— 1932/33. год.),<br />

који ce сада брзим темпом проводи но свима гранама индустрије и<br />

привреде, био je за шумску индустрију израђен y не великом размеру,<br />

али ce сада све одједном нагло изменило и наста^је нова — велика epa<br />

за руску шуму и индустрију.<br />

Пре свега je индустрија добила од управе шума огромне комилексе<br />

шума, на 00 година газдовања. Организација управе шумских<br />

369

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!